Blog

Metaverse – Nešto novo ili nešto staro?

08.03.2022. / Autor: Ranko Trifković / Kategorija: NFT

Metaverse ili metaverzum reč je na mnogim usnama, a posebno u kripto-svetu. Facebook je promenio ime kako bi bio bliži ovom pojmu, Microsoft je kupio Activision Blizzard i Bethesda Softworks, navodeći metaverzumske pretenzije kao motiv akvizicije.

Šta je to Metaverzum?

Izgleda da je posredi koncept 3D virtuelnog sveta koji je online i koji je konzistentan u smislu da se sve promene unutar njega čuvaju, opstaju, tako da se korisnici priključuju i isključuju slobodno, bez “resetovanja” sa svakom sesijom. Ključno pitanje glasi: kako je ovo različito od bilo koje MMO igre? Da li je metaverzum za računarske igre isto što i NFT za tapkanje sličica? Samo nova reč za jedan stari, postojeći koncept?

Virtuelni svet

Kao i mnogi drugi pojmovi u svetu tehnologije, metaverse je reč nastala u – naučno-fantastičnoj književnosti. Navodi se roman “Snow Crash” Nila Stefensona (Neal Stephenson), koji reč metaverzum nadeva povezanim virtuelnim svetovima. 

A virtuelni svetovi nastali su i pre interneta. Razvoj računarskih igara kretao se ka tome da usamljeni igrač dobije saigrače. U vreme kada su korisnici mogli da pristupe čvorištima na kojima mogu da ostvare interakcije internet je bio tek u povoju i nedostupan svima. 

Kad se svet igara preselio na internet, nastale su prve MMO (massive multiplayer online) igre koje su praktično bile virtuelni svetovi. Čak i u najstarijim igrama, bez grafike, igrači su mogli da pristupe svetu, deluju u njemu, ostavljaju trajne promene, komuniciraju. Prve vrituelne interakcije otkrile su da intenzitet virtuelnog susreta može da nadiđe tehnološki razvoj. 

Igrači su se susretali, zaljubljivali, održavali virtuelna venčanja. Ekonomija je tiho uplovila u online igre. Razvijala se trgovina predmetima iz sveta igara, trgovina virtuelnim valutama (in-game currency), dizajneri su naplaćivali svoj rad za igrače koji su želeli da njihovi virtuelni domovi izgledaju bolje od drugih. Važno je napomenuti da su ove ekonomije uglavnom bile “crna tržišta”, nelegalizovana od strane autora i izdavača online igara. 

No, bilo je i drugačijih primera. Islandski tim CCP razvio je igru EVE Online u kojoj je postepeno virtuelna ekonomija prešla većinski u ruke igrača. Ne samo da su igrači mogli da “zarade” za pretplatu novcem iz igre, već se razvila živa ekonomija roba, usluga i sirovina unutar same igre.

Izvor: ccpgames.com

U igri EVE Online, igrači mogu da budu svemirski piloti koji se upuštaju u spektakularne okršaje. U gotovo svakoj drugoj igri, igrač bi valutom iz igre, koju je stekao igranjem, kupio novi brod, sa novom opremom i novim oružjem. Ti digitalni objekti bili bi naprosto generisani kodom igre kao deo funkcionalnosti. Revolucionarnost ekonomije igre EVE Online bila je u tome što su sve te digitalne objekte, prozvodili – igrači

Dakle, neki igrači uživali su u tome da iskopavaju dragocene rude iz virtuelnih asteroida, drugi su uživali u tome da proučavaju vrtuelne nauke i na tržište iznose nacrte, po kojima će pa treći igrači koji vole da igraju ulogu industrijalaca napraviti svu tu robu. Naravno, proizvode će do tržišta prevesti igrači kojima je zabavno da budu svemirske kamiondžije. Eto jednog virtuelnog sveta, sa svojom virtuelnom ekonomijom.

Drugi život

Korak bliže metaverzumu doveo nas je projekat “Second Life”. Premda su se ljudi pridruživali iz zabave, posredi nije igra, već multimedijalna platforma koja omogućava korisnicima da uređuju virtuelni svet, proizvode sasvim nove objekte, susreću se u najrazličitijim interakcijama.

Kad kažem korak bliže, mislim ponajpre na to da Second Life nije imao nikakav cilj, što karakteriše igre, već je bio poligon za korisnike da se izraze. I da zarade. Naime, valuta u igri, Linden Dollar (L$) bio je sredstvo plaćanja. Igrači su mogli da stvaraju nove objekte i predmete, te da ih ponude na tržištu unutar igre.

Izvor: secondlife.com

Još jedan značajan korak napred predstavljala je pravna regulativa virtuelnih objekata, utoliko što je autor igre, firma Linden Lab proglasila poštovanje prava vlasništva korisnicima nad virtuelnim objektima koje stvore unutar platforme. Osim toga, pokrenut je eksperimentalni program koji je omogućavao da se Linden Dollar isplati igračima na PayPal nalog u – američkim dolarima. 

S obzirom na to da su mnoge svetske vlade otvarale virtuelne paviljone, kao i mnoge firme iz raznih grana idustrije (IBM, Reuters, BBC, 20th Century Fox, Mazda, Wells Fargo), to se virtuelna ekonomija ove platforme razvijala, te je u jednom trenutku narasla na blizu 600 miliona dolara.

Da li, onda, multiverzum već postoji? 

Pa, ne baš.

Premda koncept virtuelnog sveta i virtuelne ekonomije nije nov, metaverzum u smislu u kome se pojam danas pojavljuje u kripto-svetu, još ne postoji. Diskutujući o sadašnjosti i budućnosti metaverzuma, došlo se do nekih parametara koji ga definišu. Povezanost se ističe kao važan element. Da bi multiverzum postojao, neophodno je da su virtuelni svetovi međusobno povezani kao što su danas internetske platforme međusobno povezane. Drugi zahtev jeste taj da multiverzum omogućava produženi boravak korisnika, da se ostvaruje jak utisak prisutnosti korisnika, pa se u tom smislu poveuje sa razvojem VR i AR tehnologija.

Povezanost ukazuje i na interoperabilnost. Stupiti u multiverzum u kome možete da se igrate, pređete u virtuelnu banku, izađete na virtuelni sastanak, pojavite se u virtuelnoj kancelariji, glatko prenoseći svoje prisustvo, iz sveta u svet – kao i svoju virtuelnu imovinu. Na primer, kad bi igrači EVE Online mogli svoj svemirski brod glatko da prenesu u Second Life i prodaju ga na tamošnjoj pijaci, e tad bismo mogli govoriti o multiverzumu.

Zašto je kripto-svet odlepio za multiverzumom?

Igre se povezuju sa multiverzumom upravo zbog aspekta virtuelnog prisustva, te postojanja virtuelnih svetova. Ali s obzrim na to da multiverzum pretenduje da spoji naš svakodnevni život sa virtuelnim, igre ne mogu da ispune sve njegove potrebe.

Blokčejn tehnologije pružaju veoma važnu podršku za niz potreba koje se javljaju potencijalnim korisnicima multiverzuma.

Digitalna imovina i prateća prava

Za početak, tu je potvrda digitalnog vlasništva. Digitalni novčanici koji osim kriptovaluta čuvaju i drugu digitalnu imovnu (NFT). Ako ćemo živeti u multiverzumu, biće neophodno da imamo ne samo novčana sredstva dostupna u virtuelnom svetu, već i robustan sistem dokaza vlasništva nad virtuelnim nekretninama, kao i drugim predmetima.

Sad je već jasno da NFT u multiverzumu višestruko nadilaze ulogu pomame za digitalnom umetnošću i špekulativnost digitalnog kolekcionarstva. Jednistvenost, neotuđivost i dokazivost prava vlasništva, učiniće NFT esencijalnim elementom multiverzuma, pa je to još jedan razlog za uzbuđenje u kripto-svetu.

Decentralizacija zajednica

Virtuelni svet jedne računarske igre, sasvim je u vlasništvu firme, studija koji je napravio i objavio igru. Čak i napredni virtuelni svetovi kao što je EVE Online, ne predaje taj svet na upravu igračima, premda ih na razne načine uključuje.

Razvojni timovi danas sve više se oslanjaju na zajednice igrača. Igra može uspeti ili propasti u zavisnosti od toga kako i koliko razvojni studio osluškuje želje igrača. Osim toga pokazalo se i nepraktično da autori virtuelnog sveta budu i njegovi tehnokratski gospodari. Stoga je uloga blokčejna u pružanju prava i sloboda za učestvovanje svih članova zajednice u postojanje virtuelnog sveta, preko potrebna, a već i dokazana kroz governance prakse. 

Kritika multiverzuma 

Kao i svaki hajp, i multiverzum ima svoje ostrašćene kritičare. Od onih koji tvrde da multiverzum nije ništa novo, te da je samo buzzword, preko onih koji tvrde da bez opipljivog proizvoda ili jasnog cilja, multiverzum ne postoji, sve do onih koji se pitaju kako će se sve to uvezati, pribojavajući se da ne završimo zatočeni u virtuelnom svetu u kome nam sudbinu kroji jedna kompanija. 

Premda niko ne poseduje internet, jasno je da velike kompanije poput Google, Meta, Microsoft, Apple predstavljaju važne igrače koji kroje iskustva i načine na koje pristupamo globalnoj mreži. U pokušaju da svoju tržišnu poziciju i uticaj održe i u budućnosti, nije neobično što ista ova imena susrećemo u priči o multiverzumu. Svaka na svoj način, ove kompanije razvijaju hardverska i softverska rešenja koja će biti ključna za multiverzum. 

Izvor: medium.com

Prvi koraci

Premda je jedan jedinstven globalno povezan multiverzum još podaleko, mnogi kriptoprojekti čine prve važne korake u istraživanju ovog prostora. Pionirski poduhvati koji se često navode su Decentraland i SecondLive.

SecondLive je 3D virtuelni prostor koji možete da naselite svojim avatarom, blokčejn naslednik ideje iza platforme Second Life. Aktivnosti u kojima trenutno možete učestvovati su razne igre, prostori za druženje, učenje, ali i poslovanje. Projekat ima svoj NFT market, a trenutno je najpoznatiji po virtuelnim događajima, kao što je Harvest Festival koji je Binance Smart Chain održao u SecondLive svetu.

Decentraland je digitalni svet, kao što mu ime kaže – decentralizovan. Korisnici mogu da stiču lokalnu valutu MANA, za koju mogu da kupuju zemljište koje će razvijati i pretvarati u prostore po svojoj želji, komercijalne, zabavne, promotivne. Pravila sveta određuje decentralizovana zajednica (DAO), a pravo glasa zavisi od posedovanja zemljišta (LAND token). Već sada razvijena je živa ekonomija i raznovrsne aktivnosti. Pomoću Decentralandovog skript-jezika očekuje se da žitelji naprave razne vrste aplikacija koje će oživeti ovaj virtuelni svet, možda budući delić globalnog multiverzuma.

Comment section

0 comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *