Blog

Kriptovalute i globalno sivilo

31.05.2022. / Autor: Aleksandar Matanović / Kategorija: Tehnička analiza

Ulazak velikih kompanija i fondova na kripto tržište (pre svega kroz investiranje u Bitkoin) se pokazao kao mač sa dve oštrice. S jedne strane, to je celoj kripto industriji dalo dodatni legitimitet i podiglo cene ne rekordne vrednosti. S druge strane, izgubljen je imunitet na globalna makroekonomska dešavanja. Institucionalni investitori poseduju dovoljnu količinu Bitkoina da mogu u nekoj meri da utiču na kretanje cene, a oni se ponašaju u skladu sa dešavanjima na ostalim globalnim tržištima.

Sve od nastanka Bitkoina, pa do početka Covid pandemije, kriptovalute nisu imale praktično nikakvu korelaciju ni sa jednom drugom vrstom imovine. To ih je činilo idealnim za investitore koji vole da svoju izloženost riziku umanje diversifikacijom. Međutim, od početka pandemije, cene kriptovaluta se izuzetno često kreću u istom smeru kao cene akcija tehnoloških kompanija, što se lako može primetiti praćenjem NASDAQ indeksa. Verovatno je da baš ulazak institucionalnih investitora (mahom baš onih koji inače veruju u tehnologiju i tu najviše investiraju) doprineo tome.

Ova godina je počela dosta loše. Na naplatu su došle 2 godine žrtvovanja ekonomije zarad čuvanja zdravlja (ovde se neću baviti opravdanošću te žrtve), a rat u Ukrajini je samo dodatno dolio ulje na vatru. Inflacija je dostigla nivoe koji nisu viđeni decenijama. Na prvi pogled, delovalo bi logično da zbog toga investitori „beže“ iz keša i agresivnije ulažu, ali izgleda da su strah i neizvesnost dominantna osećanja trenutno i da bi mnogi investitori radije gledali kako im inflacija topi vrednost novca, nego investirali i rizikovali da izgube još više.

Tehnološke kompanije su posebno loše prošle, čak bi se moglo reći da su neke prošle katastrofalno. Finansijski gigant PayPal je samo od početka godine izgubio oko 60% vrednosti. Facebook je u istom periodu izgubio preko 40%, a Netflix skoro neverovatnih 70%. Google, Amazon, Apple i Microsoft su prošli nešto bolje, ali su i oni izgubili negde oko 20%-30% vrednosti za svega 4 i po meseca u ovoj godini. Bitkoin je sa -32% od početka godine negde u tom rangu.

Ova godina je inače godina koja istorijski baš ne prija kriptovalutama. Naime, ciklusi kretanja cene kriptovaluta do sada u dobroj meri prate Bitkoinove četvorogodišnje cikluse. Nagrada za Bitkoin rudare se prepolovaljava svake 4 godine (2012, 2016, 2020…). Prva godina nakon toga (2013, 2017, 2021…) je tradicinalno godina velikog rasta cene i postavljanja novih rekorda. Najgore godine su uvek bile one godine na sredini ciklusa. Jedine 2 godine kad cena Bitkoina nije porasla, već pala, od 01.01. do 31.12. su upravo 2014 i 2018. Zbog mnogih pozitivnih stvari koje se dešavaju u kripto industriji, nekako smo se nadali da bismo ove godine mogli prekinuti tu neugodnu tradiciju i imati rast cene, ali za sada ne deluje da će tako biti.

Dakle, ni globalni trendovi, ni naša lokalna kripto tradicija nam trenutno ne idu na ruku. U tim okolnostima, teško da nas može iznenaditi kretanje cene kriptovaluta tokom ove godine. Ipak, ostalo je dovoljno od ove godine da i dalje možemo da se nadamo dobroj završnici.

 

Tekst je inicijalno objavljen u štampanom izdanju magazina Biznis.rs.

Autor: Aleksandar MatanovićECD Co-founder & CEO, MSc in Digital Currency.

Comment section

0 comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *