2016-11-08

Bitkoin vs. Zkeš

Verovatno da od pojave Itirijuma (Ethereum) nijedna kriptovaluta nije privukla toliko pažnje kao Zkeš (Zcash). Više je razloga za to... zanimljiv projekat koji anonimnost kriptovaluta podiže na viši nivo, zvučna imena koja su podržala projekat i dobar marketing. Ipak, čini se da su neki malo preterali u silnom oduševljenju. Na Poloniex berzi, cena Zkeša je u jednom trenutku dostigla čak 3300 bitkoina!!! Naravno, nije se tu dugo zadržala i kako to obično biva, od tada je cena praktično u konstantnom padu (sada je već ispod 0.5 btc) i stvari su se brzo vratile na normalu – bitkoin je i dalje neprikosnoveni kralj među kriptovalutama. Ima najveći broj korisnika, najbolju infrastrukturu, najviše trgovaca koji ga prihvataju, najveću zajednicu okupljenu oko njega, verovarno i najbolje developere, a tržišna vrednost bitkoina je 5 puta veća od vrednosti svih drugih altkoina zajedno.

Ali pre nego što zaboravimo na hajp oko Zkeša u očekivanju nekog sledećeg koji će nam omogućiti da na brzinu na berzi nešto zaradimo ili izgubimo, razmotrimo ipak šta nam to novo on donosi na polju anonimnosti. Da krenemo od bitkoina i njegove „pseudoanonimnosti“. S jedne strane, bitkoin je potpuno transparentan jer su sve transakcije koje su se ikad desile vidljive svima u svakom trenutku. Međutim, vidljivi su iznosi i bitkoin adrese, ali ne i imena vlasnika tih adresa. Pre nego što pomislite da je bitkoin zbog toga idealan za kriminalce, treba biti svestan nekih stvari:

1) Sve transakcije ostaju zapisane ZAUVEK. „Put“ svakog bitkoina (ili dela bitkoina) se može ispratiti od njegovog nastanka pa do sadašnjeg trenutka. Ako hoćete da izvršite neku ilegalnu transakciju koristeći bitkoin, najpre morate te bitkoine kupiti od nekoga, a zatim i poslati nekome. Da bi vaša transakcija bila anonimna koliko god je to moguće, nije dovoljno samo da ste vi maksimalno pažljivi u zataškavanju tragova, potrebno je da takav bude i onaj od koga kupujete, kao i onaj kome šaljete. Dakle, ne samo što vi morate da budete maksimalno diskretni, već morate verovati i ostalim učesnicima u transakciji da će biti oprezni.

2) Da bi Vam neko poslao bitkoine, morate da mu pošaljete adresu na neki način, tako da morate biti vrlo pažljivi pri izboru načina komunikacije. Opet, morate biti sigurni da je i Vaš partner u transakciji takođe pažljiv. Isto važi i kad vi nekome šaljete bitkoine, to jest kad neko vama treba da pošalje bitkoin adresu.

3) Pored toga, morate biti pažljivi oko toga koji wallet koristite. Webwallet je obično vezan za vašu e-mail adresu, mobile wallet za vaš mobilni telefon, desktop wallet za vaš računar, itd.

Sve u svemu, korišćenje bitkoina nije ni izbliza toliko anonimno koliko na prvi pogled deluje, keš je daleko anonimniji. Neosporno je da se bitkoin koristi u određenoj meri za online kupovinu droge. Uglavnom ljudi koji kupe gram kokaina ili 5 grama marihuane na nekoj berzi na dark web-u završe transakciju bez ikakvih posledica. I kada bude problema, oni nisu vezani za bitkoin već za to što sami paketi budu otkriveni, zbog nedovoljno pažljivog pakovanja ili dobrog rada carinske službe. Takođe, berze na dark web-u su dosta nepouzdane, često nestaju zajedno sa bitkoinima svih onih koji su tu držali svoje novčiće, da li zbog toga što vlasnici/administratori bivaju otkriveni (najpoznatiji takav slučaj je „Silk Road“) ili zato što namerno zatvaraju berze i uzimaju sve bitkoine koji se tu nalaze. Međutim, ništa od toga nije krivica bitkoina i njegove nedovoljne anonimnosti, jer iako bitkoin ne nudi dovoljan stepen anonimnosti, slučajevi kupovina manjih količina narkotika su verovatno prečesti i nedovoljno značajni da bi se neko njima bavio. Sa druge strane, njihovo rešavanje je relativno komplikovano, jer službe koje treba to da rešavaju uglavnom nisu dovoljno obučene za rad sa kriptovalutama. Ipak, bitkoin, kada je u pitanju kupovina narkotika, poprilično zaostaje za „normalnim“ valutama izdatim od strane centralnih banaka.

Kada su u pitanju veći iznosi, situacija postaje još nepovoljnija za kriminalce. Takve transakcije privlače više pažnje, a i relativno plitko tržište ne dozvoljava kupoprodaju velikih količina bitkoina bez velikog uticaja na cenu, što znači da bi se značajne količine novca izgubile samo na konverziji. Iskreno, sumnjam da ijedan ozbiljan kriminalac ili terorista koristi bitkoin. Lako potkupljivi bankari su im i dalje mnogo bolji saveznici od kriptovaluta (evo jednog dobrog primera kako to funkcioniše i kakve posledice ima).

Da li je onda Zkeš rešenje za ozbiljne ilegalne transakcije? Ne baš... Za početak, previše je nov da bi se znalo da li je uopšte dovoljno pouzdan. Zatim, cena mu je izuzetno nestabilna. Problem sa plitkim tržištem je ovde mnogo više izražen nego kod bitkoina. Pored toga, ostaje problem načina komunikacije između onoga ko šalje i prima transakciju.

To naravno ne znači da Zkeš ne donosi ništa zanimljivo, jer cilj nastanka kriptovaluta i nije njihova upotreba u nelegalne svrhe. Razlog što sam se ovde toliko bavio korišćenjem kriptovaluta za ilegalne transakcije je to što pokušavam da razbijem mit da je to glavna primena kriptovaluta. Zkeš nije prva kriptovaluta koja predstavlja pokušaj da se napravi anonimna verzija bitkoina. Dva najpoznatija prethodna pokušaja su Deš (Dash) i Monero. Međutim, algoritam koji koristi Zkeš bi trebalo da je napredniji u odnosu na konkurente. Kao što se zna, kod bitkoina transakciju verifikuje distribuirana mreža od više hiljada „posrednika“. Oni vode računa o tome da je transakcija validna pre nego što se doda u blokčein (blockchain). Pošto svi ti posrednici imaju kompletnu bazu svih transakcija koje su se ikada dogodile, oni lako proveravaju validnost neke transakcije. Proveravaju da li na adresi pošiljaoca ima dovoljno sredstava za transakciju i da li je „potpis“ pošiljaoca validan. Ako jeste, oni prosleđuju tu transakciju dalje kroz mrežu. Ovakav princip obezbeđuje da se ne mogu isti bitkoini više puta potrošiti. Zkeš koristi „Zero knowledge proof“ koji je relativno teško razumeti, a još teže implementirati. To je princip koji se koristi da se potvrdi istinitost neke trvdnje bez odavanja bilo kakvih dodatnih informacija o toj tvrdnji. Konkretno, u slučaju kriptovaluta, to znači da se može potvrditi da se neka transakcija desila bez davanja bilo kakvih informacija o toj transakciji. U prevodu, ako pošiljalac i primalac to žele, na Zkeš blokčeinu se neće videti njihove Zkeš adrese.

Zkeš će, kao i bitkoin, imati maksimalno 21 milion novčića i biće prepolovljavanje nagrade za rudare svake 4 godine. Da bi se rudarenje zaštitilo od preterane centralizacije, Zkeš koristi drugačije kriptografske funkcije u odnosu na druge kriptovalute, pa se za sada ne može rudariti ASIC mašinama. Ipak, verovatno je samo pitanje vremena kada će proizvođači hardvera naći rešenje za to. Dakle, pojednostavljeno, Zkeš je kao bitkoin, s tim što se može (i dalje) rudariti grafičkim karticama i korisnik može da izabere nivo anonimnosti koji želi da ima. Zvuči sjajno! Ipak, pre nego što dođete u iskušenje da sve svoje bitkoine zamenite za Zkeš, razmislite o sledećim stvarima koje bi mogle da budu prepreka široj prihvaćenosti Zkeša:

1) Iako je verifikacija anonimne Zkeš transakcije brza i laka, kreiranje anonimnih transakcije je relativno zahtevan proces. Potrebno je minimum 48 sekundi i preko 3 GB RAM memorije, što odmah „izbacuje iz igre“ starije računare i mobilne telefone. Zkeš ima neko rešenje za ovaj problem, ali ono je nepotpuno.

2) Za razliku od bitkoina, ovde ne možete biti potpuno sigurni da ste jedini vlasnici vaše adrese. Naime proces kreiranja privatnog ključa (u čije detalje ovde neću ulaziti) podrazumeva učešće nekih „ljudi od poverenja“ iz samog Zkeša i grupe njihovih saradnika. Oni tvrde da niko od tih ljudi nema dovoljno informacija da sam kreira duplikat vašeg privatnog ključa, međutim ako bi se oni hipotetički udružili, mogli bi da isprazne bilo koju adresu ako samo požele.

3) Za razliku od bitkoina, ovde nodovi koji su deo distribuirane mreže nemaju bazu svih transakcija koje su se ikad desile. To jest imaju, ali ne znaju sve o svakoj transakciji, znaju samo o onima koje nisu anonimne. Samim tim, ne znaju pouzdano u svakom trenutku stanje na svakoj adresi, pa samim tim ni ukupnu količinu koina u opticaju (za razliku od bitkoina gde se to uvek zna). Zamislite sada da postoji bag u kodu koji omogućuje nekome da kreira koine ni iz čega kad god poželi? (a znamo iz „DAO“ slučaja da kriptovalute nisu imune na bagove) Broj koina bi se nekontrolisano povećavao, što bi verovatno dovelo do ozbiljnog pada cene, a moguće je da čak nikad niko ne bi ni saznao šta je uzrok tome.

Zkeš je zanimljiv projekat i svakako ga treba pratiti. On nesumljivo donosi neke nove funkcionalnosti u odnosu na bitkoin, ali nije li to slučaj sa mnogim drugim kriptovalutama? Iako je na kratko delovalo da je bitkoinu tron ozbiljno uzdrman, sva je prilika da ipak ostaje neprikosnoven među kriptovalutama, barem još neko vreme.

2017-10-04

Blokčein dodaci: Zašto je blokčein tehnologija toliko dobra

2017-08-23

Itirijum (ETH) na ECD servisu - Akcija !!!

2017-08-02

Sve usluge opet dostupne

2017-07-28

Privremena obustava rada (28.07.2017.)

2017-07-27

Moguće poteškoće u radu tokom naredne nedelje

2017-07-24

Plaćanje bitkoinima u Beogradu

2017-07-04

Prvi dvosmerni bitkoin automat u Srbiji

2017-06-10

Utisci sa prve bitkoin edukacije

2017-04-03

Zamke za investitore

2017-03-06

Bitkoin kao sredstvo plaćanja u Srbiji?

2017-02-22

Utisci sa tribine o bitkoinu, održane na Mašinskom fakultetu u Beogradu 21.02.2017.

2017-02-03

Skaliranje bitkoina, 3. deo – Segregated Witness