{"id":2520,"date":"2020-09-08T09:00:50","date_gmt":"2020-09-08T09:00:50","guid":{"rendered":"https:\/\/ecd.rs\/blog\/kako-placati-porez-kada-prodate-bitkoin-ili-neku-drugu-kriptovalutu"},"modified":"2021-04-27T11:10:26","modified_gmt":"2021-04-27T11:10:26","slug":"kako-placati-porez-kada-prodate-bitkoin-ili-neku-drugu-kriptovalutu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ecd.rs\/en\/blog\/kako-placati-porez-kada-prodate-bitkoin-ili-neku-drugu-kriptovalutu\/","title":{"rendered":"Kako pla\u0107ati porez kada prodate BITKOIN ili neku drugu kriptovalutu"},"content":{"rendered":"

Obave\u0161tenje: Ovaj tekst se odnosio na placanje poreza pri prodaji Bitkoina i drugih kriptovaluta do 28. decembra 2020. godine, pre dono\u0161enja novog Zakona o digitalnoj imovini i povezanog Zakona o porezu na dohodak gradjana.<\/em><\/p>\n

Kako pla\u0107ati porez kada prodate bitkoin ili neku drugu kriptovalutu je jedno od \u010destih nedoumica sa kojima se susre\u0107u oni koji se bave ovakvim vidom trgovine. I to je skroz opravdano, jer u poreskom i ra\u010dunovodstvenom svetu tj. u okviru me\u0111unarodnih ra\u010dunovodstvenih standarda vodi se jo\u0161 uvek polemika oko toga kako definisati kriptovalute.<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Republike Srbije jo\u0161 uvek ne postoji pravna regulativa u ovoj oblasti. Same kriptovalute ne mogu imati status novca, zbog toga \u0161to je zvani\u010dna valuta u Republici Srbiji dinar. Pravilo je da se sve transakcije, osim nekih zakonom predvi\u0111enih izuzetaka, obavljaju u dinarima.<\/p>\n

Ali, hajdemo redom da vidimo koji su sve na\u010dini raspolo\u017eivi da legalno poslujete u trenutnom zakonskom okviru i pla\u0107ate porez kada prodate bitkoin ili neku drugu kriptovalutu<\/a>.<\/p>\n

Kako defini\u0161emo bitkoin i ostale kriptovalute u odnosu na porez<\/h3>\n

Ono \u0161to je sigurno jeste da one nisu valute kao \u0161to su to dinari, evri, dolari. Ali, ako to nisu, \u0161ta onda jesu? Kako se onda defini\u0161u kriptovalute, pitate se.<\/p>\n

Mogu se definisati na dva na\u010dina:<\/p>\n

    \n
  1. kriptovalute kao zalihe<\/strong> – kada trgujete njima, pa ih tretirate kao robu i<\/li>\n
  2. kriptovalute kao nematerijalna imovina<\/strong> – kada se tretiraju, na primer kao softver, know-how<\/em> i sli\u010dno.<\/li>\n<\/ol>\n

    Kako da zakonski trgujete kriptovalutama<\/h3>\n

    Sada kada smo definisali kriptovalute, slede\u0107i korak jeste da vidimo koji oblik poslovanja je najbolje (iako nedovoljno) definisan u kontekstu trgovanja kriptovalutama<\/a>. Najbolje bi bilo da vi kao fizi\u010dko lice koje trguje kriptovalutama registrujete firmu.<\/strong>\u00a0To mo\u017ee biti neki od oblika firme kao \u0161to su Preduzetnik i D.O.O. kako ne bi prekr\u0161ili Krivi\u010dni zakon \u010dlan 235 koji govori o nedozvoljenoj trgovini, kao i \u010dlan 225 koji govori o poreskoj utaji.<\/p>\n

    Dok kripto-regulativa ne bude jasno definisana od strane Vlade Republike Srbije, ako se odlu\u010dite da osnujete firmu kako biste u ovom konkretnom zakonskom okviru trgovali kriptovalutama kao zalihama ili nematerijalnom imovinom, najbolje je da se konsultujete sa va\u0161im advokatom oko ta\u010dnih smernica i dodatnih saveta. Naravno, ostaje pitanje \u2013 \u0161ta ako ne \u017eelim da osnujem firmu i \u017eelim da trgujem kriptovalutama kao fizi\u010dko lice?<\/p>\n

    Da li se mo\u017ee trgovati kriptovalutama bez osnivanja firme<\/h3>\n

    Kada trgujete kriptovalutama kao fizi\u010dko lice treba da znate da nigde u zakonu nije definisano \u0161ta bi to i u kom obimu bilo bez registrovane firme, a \u0161ta sa registrovanom firmom. Ipak, fizi\u010dka lica imaju puno pravo da trguju bez osnivanja firme, i to pravo da fizi\u010dko lice obavlja trgovinu daje Zakon o trgovini.<\/p>\n

    Kada bi se trgovina kriptovalutama obavljala preko firme, tada je glavno pitanje kako firma pla\u0107a porez<\/strong> (pau\u0161alac na jedan na\u010din, preduzetnik knjiga\u0161 na drugi na\u010din, D.O.O. na svoj na\u010din).<\/p>\n

    Ono \u0161to vas ovde verovatno zanima jeste i to, kako da platite porez<\/strong> kada trgovinu radite kao fizi\u010dko lice<\/strong>. Ovde stavljamo na stranu diskusiju o tome da li \u0107e Vlada Republike Srbije (tj. Poreska uprava<\/a>) retroaktivno ulaziti u naplatu poreza nakon dono\u0161enja regulative. Da li je to uop\u0161te mogu\u0107e uraditi zbog dostupnosti podataka o transakcijama na blok\u010dejnu, tj. inherentne prirode privatnosti podataka o transakcijama. Interesatno i izazovno bi bilo pitanje fork<\/em><\/a>-ova. Tako\u0111e stavljamo na stranu diskusiju, da li je do sada neko platio porez za prihod od bitkoin prodaje. Znamo za bezuspe\u0161ne poku\u0161aje, gde je postojala spremnost pojedinaca da prijave prihod nastao po ovom osnovu radi izmirenja eventualne poreske obaveze. Poreska uprava nije znala ili \u017eelela da procesuira konkretne zahteve. Na\u0161a preporuka je, naravno, da u svakom slu\u010daju ostanete u granicama trenutnih zakona i pratite \u0161ta se de\u0161ava na polju definisanja nove regulative koja \u0107e se uskoro pojaviti.<\/p>\n

    Zakon o porezu na dohodak gra\u0111ana predvi\u0111a pojam poreza koji se zove porez na kapitalne dobitke i on iznosi 15%<\/strong>. U \u010dlanu 72 se defini\u0161e \u0161ta je to \u0161to se smatra oporezivim ovim porezom.<\/p>\n

    Jedna od tako\u0111e bitnih stvari je pitanje autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine (patenti, korisni modeli, know-how<\/em>), \u0161to je mo\u017eda najbli\u017ee ne\u010demu \u0161to je nematerijalna imovina, ali na \u017ealost i ne mora biti. U slu\u010daju da se ovo ovako tuma\u010di, onda se na razliku izme\u0111u nabavne (kupovne) cene i prodajne cene pla\u0107a porez od 15%<\/strong>.<\/p>\n

    Potencijalni problem u ovom slu\u010daju je kako da se utvrdi nabavna cena. Da li da se to posmatra kao:<\/p>\n