Kako plaćati porez kada prodate BITKOIN ili neku drugu kriptovalutu

Obaveštenje: Ovaj tekst se odnosio na placanje poreza pri prodaji Bitkoina i drugih kriptovaluta do 28. decembra 2020. godine, pre donošenja novog Zakona o digitalnoj imovini i povezanog Zakona o porezu na dohodak gradjana.

Kako plaćati porez kada prodate bitkoin ili neku drugu kriptovalutu je jedno od čestih nedoumica sa kojima se susreću oni koji se bave ovakvim vidom trgovine. I to je skroz opravdano, jer u poreskom i računovodstvenom svetu tj. u okviru međunarodnih računovodstvenih standarda vodi se još uvek polemika oko toga kako definisati kriptovalute.

Što se tiče Republike Srbije još uvek ne postoji pravna regulativa u ovoj oblasti. Same kriptovalute ne mogu imati status novca, zbog toga što je zvanična valuta u Republici Srbiji dinar. Pravilo je da se sve transakcije, osim nekih zakonom predviđenih izuzetaka, obavljaju u dinarima.

Ali, hajdemo redom da vidimo koji su sve načini raspoloživi da legalno poslujete u trenutnom zakonskom okviru i plaćate porez kada prodate bitkoin ili neku drugu kriptovalutu.

Kako definišemo bitkoin i ostale kriptovalute u odnosu na porez

Ono što je sigurno jeste da one nisu valute kao što su to dinari, evri, dolari. Ali, ako to nisu, šta onda jesu? Kako se onda definišu kriptovalute, pitate se.

Mogu se definisati na dva načina:

1. kriptovalute kao zalihe – kada trgujete njima, pa ih tretirate kao robu i
2. kriptovalute kao nematerijalna imovina – kada se tretiraju, na primer kao softver, know-how i slično.

Kako da zakonski trgujete kriptovalutama

Sada kada smo definisali kriptovalute, sledeći korak jeste da vidimo koji oblik poslovanja je najbolje (iako nedovoljno) definisan u kontekstu trgovanja kriptovalutama. Najbolje bi bilo da vi kao fizičko lice koje trguje kriptovalutama registrujete firmu. To može biti neki od oblika firme kao što su Preduzetnik i D.O.O. kako ne bi prekršili Krivični zakon član 235 koji govori o nedozvoljenoj trgovini, kao i član 225 koji govori o poreskoj utaji.

Dok kripto-regulativa ne bude jasno definisana od strane Vlade Republike Srbije, ako se odlučite da osnujete firmu kako biste u ovom konkretnom zakonskom okviru trgovali kriptovalutama kao zalihama ili nematerijalnom imovinom, najbolje je da se konsultujete sa vašim advokatom oko tačnih smernica i dodatnih saveta. Naravno, ostaje pitanje – šta ako ne želim da osnujem firmu i želim da trgujem kriptovalutama kao fizičko lice?

Da li se može trgovati kriptovalutama bez osnivanja firme

Kada trgujete kriptovalutama kao fizičko lice treba da znate da nigde u zakonu nije definisano šta bi to i u kom obimu bilo bez registrovane firme, a šta sa registrovanom firmom. Ipak, fizička lica imaju puno pravo da trguju bez osnivanja firme, i to pravo da fizičko lice obavlja trgovinu daje Zakon o trgovini.

Kada bi se trgovina kriptovalutama obavljala preko firme, tada je glavno pitanje kako firma plaća porez (paušalac na jedan način, preduzetnik knjigaš na drugi način, D.O.O. na svoj način).

Ono što vas ovde verovatno zanima jeste i to, kako da platite porez kada trgovinu radite kao fizičko lice. Ovde stavljamo na stranu diskusiju o tome da li će Vlada Republike Srbije (tj. Poreska uprava) retroaktivno ulaziti u naplatu poreza nakon donošenja regulative. Da li je to uopšte moguće uraditi zbog dostupnosti podataka o transakcijama na blokčejnu, tj. inherentne prirode privatnosti podataka o transakcijama. Interesatno i izazovno bi bilo pitanje fork-ova. Takođe stavljamo na stranu diskusiju, da li je do sada neko platio porez za prihod od bitkoin prodaje. Znamo za bezuspešne pokušaje, gde je postojala spremnost pojedinaca da prijave prihod nastao po ovom osnovu radi izmirenja eventualne poreske obaveze. Poreska uprava nije znala ili želela da procesuira konkretne zahteve. Naša preporuka je, naravno, da u svakom slučaju ostanete u granicama trenutnih zakona i pratite šta se dešava na polju definisanja nove regulative koja će se uskoro pojaviti.

Zakon o porezu na dohodak građana predviđa pojam poreza koji se zove porez na kapitalne dobitke i on iznosi 15%. U članu 72 se definiše šta je to što se smatra oporezivim ovim porezom.

Jedna od takođe bitnih stvari je pitanje autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine (patenti, korisni modeli, know-how), što je možda najbliže nečemu što je nematerijalna imovina, ali na žalost i ne mora biti. U slučaju da se ovo ovako tumači, onda se na razliku između nabavne (kupovne) cene i prodajne cene plaća porez od 15%.

Potencijalni problem u ovom slučaju je kako da se utvrdi nabavna cena. Da li da se to posmatra kao:

• istorijski podatak sa neke berze, koliko je tog dana vredela ta valuta ili
• na primer izvod iz banke o plaćanju, ako je plaćeno preko bankovnog računa.

Generalno utvrđivanje vrednosti može raditi i ovlašćeni sudski procenitelj prema zakonu, ali zbog dodatnog troška procenitelja za manje iznose ovo ne bi bilo isplativo.

Postoji i druga opcija kako se može platiti porez. To je porez na ostale prihode koji je definisan istim zakonom u skladu sa članom 85 stav 1 tačka 16. E sad, treba da znate da je ovo dosta nepovoljan iznos poreza koji bi zavisio pre svega od toga da li je fizičko lice negde u radnom odnosu ili nije. Obračun bi bio kao po osnovu ugovora o delu za celu prodajnu cenu tj. iznos koji dobijete kada prodate kriptovalutu. To je oko 50% od iznosa za koji prodate kriptovalutu.

Ako želite da saznate koliko to iznosi, možete na internetu naći kalkulator obračuna ugovora o delu i tačno obračunati koliki je vaš iznos.

Ovde smo naveli opcije i smernice o tome kako možete kao firma ili fizičko lice da platite porez kada prodate bitkoin ili bilo koju drugu kriptovalutu, a u skladu sa sadašnjim zakonima Republike Srbije. Mogućnosti ima nekoliko, kao što možete videti, pa shodno tome uz konsultacije sa svojim poreskim savetnikom odučite koja je opcija najbolja za vas, a sve dok ne bude bilo jasnog zakonskog okvirno tumačenje može biti različito.

Očekuje se da ćemo krajem ove godine imati makar definisan predlog zakona o kriptovalutama koji bi mogao ići na dalju (javnu) diskusiju i usvajanje, kako bismo početkom naredne godine imali odgovore na sva (ili makar većinu) pitanja iz ovog teksta. U svakom slučaju, prvo javno deljenje dokumenta od strane Vlade Republike Srbije koji definiše novi zakon će nam sigurno dati prve smernice po pitanju toga kako će kriptovalute biti definisane u našem zakonodavstvu, kao i kako i koliko poreza bi trebalo da plaćamo na prihode od trgovine kriptovalutama.

Autor: Milan Trbojević, Direktor, Knjigovodstvo Knjiški Moljac