“Bitcoin halving” u doba korone

„Bitcoin halving“ u doba korone

U poslednjih par meseci smo naučili da mnoge stvari koje deluju sigurno i nepromenljivo zapravo ne moraju da budu takve. Ove godine nećemo gledati tenis na Vimbldonu, a olimpijske igre su odložene za sledeću godinu. Ipak, i u ovim ludim vremenima postoje stvari za koje možemo biti sigurni da će se dogoditi tačno kada su bile i planirane. Jedna od njih je prepolovljavanje nagrade za rudare bitkoina, poznatije kao „bitcoin halving“ u ovom slučaju u doba korone.

Za one kojima je ova tematika nova, samo par rečenica o halving-u. „Rudari“ su ljudi koji svoj hardver koriste za održavanje bitkoin mreže. Za svaki novi blok transakcija koji se doda u blokčejn, neko od rudara dobije 12.5 BTC, a to se deševa otprilike na svakih 10 minuta. Nakon prepolovljavanja nagrade, rudari će dobijati 6.25 BTC po bloku.

„Bitcoin halving“ je planiran za 11.05., možda bude dan-dva pre ili kasnije, ali neće odstupiti više od toga. To je inače nešto što je predviđeno da se dešava na svake 4 godine, ali se zbog skoro neprekidnog rasta procesorske snage rudara do sada dešavalo u intervalima koji su nešto kraći od 4 godine (prethodno prepolovljavanje nagrade se desilo u julu 2016.).

Pre 4 godine sam pisao na ovu temu kada sam od strane Cointelegraph-a bio zamoljen da prognoziram uticaj halvinga na cenu. Par meseci kasnije sam napisao i članak u kojem sam objasnio kako sam uspeo da pogodim kretanje cene.

Da nema korone, moja prognoza se u principu ne bi razlikovala od prognoze koju sam dao pre 4 godine. Sa koronom, pokazalo se da je teško bilo šta prognozirati. Često sam govorio da bi bitkoin eksplodirao (u pozitivnom smislu) da je postojao 2008. godine tokom ekonomske krize. I dalje to mislim. Međutim, kriza sa kojom se sad suočavamo nije ista kao ona od pre 12 godina.
Tada smo imali krah finansijskog sistema koji je ozbiljno uzdrmao čak i najveće svetske banke, samim tim i poverenje u bankarski sistem. Alternativa u vidu kriptovaluta bi u tim okolnostima mnogima bila vrlo zanimljiva. Ipak, sada nemamo krizu finansijskog sistema, barem ne još uvek. Iako mnogi prognoziraju da nas čeka kriza koja će biti ozbiljnija od one iz 2008. godine, mislim da malo ko razmišlja o dugoročnim posledicama u ovom trenutku i o tome koje investicije će dugoročno biti najisplativije.

Dugoročno planiranje je u ovim okolnostima luksuz koji retko ko može sebi da priušti. U situciji kad su ljudi zabrinuti za svoj život i život svojih bližnjih, kad su ostali bez posla ili se plaše da mogu ostati (ili se plaše da li će im biznis preživeti, ako su vlasnici biznisa), verovatno da retko ko razmišlja o tome da li je pametnije investirati u zlato ili digitalno zlato (kako mnogi nazivaju bitkoin) i šta će za 5 ili 10 godina doneti veći profit.

Zbog činjenice da je ceo svet zaokupljen virusom, mislim da će prepolovljavanje nagrade za rudare proći relativno neopaženo, pogotovo u mejnstrim medijima. Od početka krize, cena kriptovaluta se kretala slično kao i indeksi na svetskim berzama, što je čudno, barem gledajući istoriju… mada, u svojoj relativno kratkoj istoriji bitkoin se još nije susreo sa koronom, niti bilo čime sličnim. Kratkoročno, mislim da će na cenu bitkoina mnogo više uticati talasi osećaja panike i optimizma koji će se na globalnom nivou smenjivati kao posledica daljih dešavanja vezano za koronu, nego prepolovljavanje nagrade za rudare ili bilo šta drugo što se dešava unutar same kripto industrije. Zbog toga, ne bih se usudio da dam bilo kakvu procenu kad je u pitanju kratkoročno kretanje cene bitkoina.

Dugoročno gledano, ja sam već oko 8 godina optimista (uz par kratkotrajnih kriza) kad je bitkoin u pitanju i to korona neće promeniti. Kao što sve pandemije prolaze, proći će i korona, pa će svet morati da se suoči sa dugoročnim posledicama svojih kratkoročnih odluka koje su donete i koje će biti donete tokom narednih meseci. Ovde ni na koji način ne želim da te odluke dovodim u pitanje, jer u ovakvim situacijama ne postoje dobra rešenja, samo manje ili više loša. I samo vreme može da pokaže koja su bila kakva. Ipak, koliko god neke odluke bile opravdane ili iznuđene, one će imati posledice.

Ekonomija je stala i mnoge države su već najavile ozbiljno doštampavanje novca kako bi ponovo pokrenule privredu. Imajući u vidu da su i pre tog doštampavanja, države mahom bile ozbiljno zadužene, postavlja se pitanje koliko dodatnog zaduživanja može da se podnese. Ovo će biti ozbiljan izazov čak i za najjače svetske ekomije, a posebno za one slabije. Iznenadilo bi me da ova kriza ne prouzrokuje ozbiljne nivoe inflacije i devalvacije valuta, pa čak i potpuni bankrot u nekim od zemalja u razvoju. Nikako ne isključujem mogućnost da se tako nešto desi i u nekoj od razvijenih zemalja. Valuta koja se ne može nekontrolisano doštampavati i time obezvređivati može biti vrlo simpatična alternativa u tim okolnostima.

Autor: Aleksandar Matanović, ECD Co-founder & CEO, MSc in Digital Currency