Imunitet kripto krda

U poslednja 2 meseca bio sam u kontaktu (uglavnom ne fizičkom) sa puno ljudi iz kripto industrije i čini mi se da svi oni lakše podnose celu ovu gužvu oko korone nego „normalan“ svet. Tu pre svega mislim na psihološke efekte pandemije, a ne finansijske. Neko će reći „pa lako je vama, vi uglavnom imate neke online biznise, verovatno vam ni rad od kuće nije stran…“, što su svakako validni argumenti, ali mislim da postoje i neki dublji razlozi. Da bih njih objasnio, moram malo da se vratim u istoriju… zapravo malo više.

Nekada, planeta Zemlja je bila divno mesto za život, ali i veoma surovo. U svakom trenutku je nešto moglo da vas zgazi ili pojede… niste znali gde ćete dočekati naredni dan ni da li ćete ga dočekati… da li ćete imati šta da jedete, pijete. Živelo i preživljavalo se od danas do sutra, pravljenje planova za bilo koji dan posle onog u kojem se nalazite bio je redak luksuz.

Kao što znamo, kroz milione godina evolucije, čovek je planetu polako uspeo da pripitomi, barem prividno, i da je učini sigurnim i bezbednim mestom za život. Naravno da ovo ne važi za sve ljude na planeti, ali to je neka potpuno druga tema. Od surovog i nepredvidivog sveta, stvorili smo svet izvesnosti u kojem možemo praviti i prilično dugoročne planove. Ne živimo u stalnom strahu za svoj život, imamo šta da pojedemo kad god smo gladni, znamo gde ćemo na more kad dođe leto, koji ćemo fakultet upisati za 2 godine, pa čak i kojom dinamikom ćemo otplaćivati kredit za stan sledećih 30 godina. Planiranje budućnosti više nije luksuz, već nešto na šta smo stekli pravo jer smo stvorili svet blagostanja u kojem je sve izvesno, u kojem se sve može predvideti… ili nam se možda samo tako čini?

Koliko god mi kao ljudi mislili da je sve pod kontrolom, Zemlja s vremena na vreme pronalazi načine da nam pokaže ko je i dalje „gazda“ i da nam sruši iluzije o tome da smo je ukrotili. Da se vratim na primer stambenog kredita kao ekstremni primer dugoročnog planiranja. Kad uzimamo kredit, verovatno preptostavljamo da ćemo u sledećih 20-30 godina imati prilično redovan posao, sa prilično redovnim primanjima, koja će vremenom polako rasti jer smo vredni i pametni, a i cela ekomonija raste… i da ćemo bez većih problema taj kredit otplatiti. Verujem da retko ko razmišlja o tome koja je verovatnoća da nas u sledećih 20-30 godina zadesi neki zemljotres, poplava, požar, tornado, pandemija… da i ne pominjem nevolje prouzrokovane ljudskim faktorom kao što su ratovi, finansijske krize, političke krize… kad sve to pogledamo, zapravo smo vrlo srećni ako nas u periodu od 20-30 godina ništa od toga ne pogodi, pogotovo u ovoj našoj regiji.

Kratkoročno gledano – da, stvorili smo sebi uslove za miran i bezbedan život u blagostanju. Dugoročno gledano – izvesnost je privid u koji verujemo jer smo uspeli planetu da ukrotimo u toj meri da su periodi blagostanja i sigurnosti uglavnom dosta duži od onih perioda kad smo suočeni sa pravom prirodom sveta u kome živimo. Zbog toga verujemo da je izvesnost prirodno stanje na koje imamo pravo, a neizvesnost anomalija koja se povremeno dešava. Zapravo je suprotno. Neizvesnost je prirodno stanje, a izvesnost veštačka tvorevina ljudi, koju uspevamo da održavamo u prilično dugim vremenskim intervalima i u kojoj većina nas provede dobar deo svog životnog veka. Većina nas, ali ne svi… što me vraća na prvi pasus i ljude iz kripto industrije.

Iako kriptovalute, kao i sve što se u kripto svetu dešava, mnogi nazivaju virtuelnim, prilično sam siguran da je naš svet mnogo stvarniji od matriksa blagostanja u kojem većina drugih živi. Naš svet je realan, svet u svom izvornom obliku, surov i divan u isto vreme. Svet u kojem se bogatstva gube i stiču u danu, u kojem svakodnevno propadaju biznisi samo da bi ih zamenili bolji, u kojem reč „prepolovljavanje“ budi neverovatan optimizam, u kojem je svima omiljeno jelo pica.

Ljudi koji žive u tom svetu nisu obični ljudi. To su ljudi koji nemaju pojma da li će sledeće godine biti milioneri ili bez prebijene pare, da li će živeti u Evropi ili Australiji… i nije im ni bitno, bitno im je samo da budu deo revolucije za koju veruju da će stvoriti bolji svet. To su ljudi koji se ujutro bude sa osmehom čak i kad njihova imovina za noć izgubi 20% vrednosti, koji se šale na račun stotina koina koje su zauvek ostali zarobljeni na MtGoxu, na pokvarenim hard diskovima ili novčanicima za koje su zaboravili šifre, ljudi za koje poraz nije kraj, već motiv više da sledeći put pobede. Takve ljude korona i neizvesnost koju ekonomske posledice korone donose ne mogu zateći nespremne, jer oni već godinama žive u svetu u kojem je neizvesnost jedina izvesna stvar.

Autor: Aleksandar Matanović, ECD Co-founder & CEO, MSc in Digital Currency