Gde su institucije?

U leto 2020. godine kompanija Microstrategy je počela da ulaže u Bitkoin, kao prva kompanija čijim se akcijama trguje na berzi koja se odlučila na tako nešto. Početkom 2021. Tesla je objavila da poseduje oko 40.000 bitkoina i da prihvata tu valutu za kupovinu vozila.

Navodno je baš Majkl Sejlor, osnivač Microstrategy-ja, “nagovorio” Ilona Maska na to. Tesla je kompanija koja postavlja trendove i delovalo je da je samo pitanje vremena kada će i ostale kompanije da se uključe u trku, a oni koji su već posedovali bitkoine su zadovoljno trljali ruke, očekujući vrtoglavi rast cene.

Iako je Sejlor ostao “veran Bitkoinu” i nastavio da kupuje (danas njegova kompanija poseduje preko 150.000 Bitkoina), Mask je bio dosta manje konzistentan.

MicroStrategy has acquired an additional 5,445 BTC for ~$147.3 million at an average price of $27,053 per #bitcoin. As of 9/24/23 @MicroStrategy hodls 158,245 $BTC acquired for ~$4.68 billion at an average price of $29,582 per bitcoin. $MSTRhttps://t.co/GbJtUoQfXv

— Michael Saylor⚡️ (@saylor) September 25, 2023

Tesla je prestala da prihvata uplate u Bitkoinima, a i prodali su oko 75% Bitkoina koje su posedovali. U javnim nastupima je uglavnom pozitivno pričao o toj valuti, ali je neretko u istom kontekstu pominjao i Dožkoin, kriptovalutu koja je nastala kao šala, pa nekako javnost nije bila načisto koliko je uopšte ozbiljan kad priča o kriptovalutama.

Uglavnom, oni koji su videli Maska kao perjanicu institucionalne adopcije Bitkoina su se prilično razočarali. Nakon Tesle, vrlo mali broj ozbiljnih kompanija je ulagao u tu kriptovalutu. Više je razloga za to.

Tesla & Bitcoin pic.twitter.com/YSswJmVZhP

— Elon Musk (@elonmusk) May 12, 2021

Verovatno najočigledniji je opšte stanje svetske ekonomije u kojem kompanije nisu baš raspoložene za avanture. Pored toga, kripto skandali, kojima je prethodna godina obilovala, su pokvarili percepciju javnosti o kriptovalutama, pa mnoge kompanije verovatno nisu smatrale da je pametno da se njihov brend na bilo koji način povezuje sa kripto industrijom.

Kriza vremenom prođe, a skandali se zaborave.

Da li to znači da dolaze bolji dani, u kojima će Bitkoin da bude redovna stavka u poslovnim knjigama kompanija?
Mislim da ima dosta razloga za optimizam.
Najpre, visoka inflacija uvek podseti ljude na to da nije pametno štedeti novac i da je pametnije investirati. To je tužna istina, jer štedljivost je uvek smatrana vrlinom. Nažalost, svetska ekonomija, ovakva kakva je poslednjih decenija, je zavisna od inflacije kao nužne komponente, kažnjavajući na taj način štediše, a nagrađujući rasipnike.

Neke intsitucije zbog regulative ne mogu da ulažu u Bitkoin iako bi htele, ali to je problem čije rešavanje je u toku. Pominjao sam u prethodnim tekstovima Bitkoin ETF fondove koji će neminovno biti odobreni u narednim mesecima, a koji otključavaju vrata institucionalnim investitorima da uđu u svet Bitkoina.

Problem u knjiženju

Da bi se ta vrata i širom otvorila, potrebno je rešiti i problem knjigovodstvenog tretmana Bitkoina za kompanije koje su izlistane na berzi, a koji je trenutno katastrofalan. One ga ne knjiže po nabavnoj ceni, niti po trenutnoj ceni, već po najnižoj ceni koju je on ikada imao otkad je u vlasništvu kompanije. Recimo da je kompanija kupila 50.000 Bitkoina po ceni od $20.000, dakle ukupno za milijardu dolara. I recimo da je nakon toga cena u jednom trenutku pala na $10.000, a da je trenutna cena $100.000. Logično bi bilo da se u knjigama vidi plus od 4 milijarde dolara, jer je Bitkoin kupljen za 1 milijardu, a sad vredi 5 milijardi. Međutim u knjigama se vidi minus od pola milijarde.

Srećom, već se uveliko radi na promeni tog tretmana, a očekuje se da će se novi tretman primenjivati od kraja naredne godine. Do tada ćemo izvesno imati i nekoliko Bitkoin ETF-ova, pa će ponestati izgovora kompanijama koje još uvek nisu investirale u Bitkoin.

Tekst je inicijalno napisan za Biznis.rs