Da li je kasno za kupovinu kriptovaluta?

Prvi bitkoin pojavio se 2009. godine. Od opskurnog hobija zaluđenika u nove tehnologije, prešao je put do zvanične valute jedne države, za svega dvanaest godina. Već od 2011. uz bitkoin pojavljuje se niz drugih kriptovaluta. 

Da li je kasno za kupovinu kriptovaluta i kada je pravi trenutak?

Uporedo sa vrtoglavim napretkom kriptotehnologija, usvajanjem kriptovaluta kao sredstava plaćanja, javlja se i strah tradicionalnih finansijskih institucija. Godine 2014. Voren Bafet kao da mora da izjavi za bitkoin da je posredi – “fatamorgana”. 

No, “iluzija” ne da nije nestala, već je rast investicija, sada već brojnih aspekata kriptovaluta doveo do buma 2017. godine, ali i do prvog kraha, 2018. godine. Ali niko ne može zaustaviti napredak.

Pa čak ni strah, čak ni svetske vlade, čak ni zabrinuti investitorski gurui, čak ni regulativa, a evo ovih dana vidimo da ni moćna kineska vlada ne može da zauzda napredak i usvajanje kriptotehnologija.

Naprotiv, ne samo da je vrednost kriptovaluta skočila, već je odavno nemoguće zaustaviti granjanje kriptotehnologije u svojevrsnu kriptoindustriju. Osim što su kriptovalute kao sredstva plaćanja počele da usvajaju kompanije velike i male, osim što mnoge vlade ubrzano donose regulativu i sanjaju o svojim digitalnim valutama, polje za investiranje, razvoj i rast odavno više nije ograničeno samo na – novčiće.

NFT, ETF, DeFi i druge (kripto)skraćenice

Kriptosvet je danas kudikamo složeniji, razgranatiji nego pre samo četiri godine. Osim rudarenja i trgovine valutama – a posebno otkako je prestala pomama za nuđenjem novih novčića – entuzijasti za kripto dobili su sasvim nova “igrališta”.

DeFi – decentralizovane finansije – sada su nova granična oblast koja putem decentralizovanih aplikacija (DApps) nudi razna finansijska rešenja na blokčejnu. Efikasnost i korisnost DeFi aplikacija privukla je ne samo brojne kompanije koje doprinose razvoju ovih ekosistema, već i razne vrste investitora.

O NFT-u veoma često pišemo, kao što znate. Upotreba non-fungible tokena eksplodirala je u smislu bujanja tržišta digitalne umetnosti, što je još jedno plodonosno polje za autore, ali i kolekcionare. Posebno one sa njuhom da iskoriste duh vremena kao prostor za kreativno investiranje.

ETF (exchange-traded fund) ili pasivni fond je finansijski proizvod koji postoji još od 1993. u SAD, to jest od 2000. u Evropi. No, sa pojavom kriptovaluta postaju sve zanimljiviji kao mesto za investiranje.

A gde su tek razni drugi, indirektni, prostori ulaganja, u kripto-kompanije, u firme koje drže kriptovalute, u infrastrukturu za kripto, ihaj!

Ne, definitivno nije kasno da uđete u kriptosvet kao ulagač…

A, šta će biti sa bitkoinima?

Okej, hajde prvo da vidimo koje su vam opcije za investiranje u najneposrednijem obliku. Prateći uspone i padove vrednosti bitkoina, ethereuma (ili pak dogecoina), možete se zapitati da li je u trenutku kada se za jedan kriptonovčić plaća hiljade i desetine hiljada dolara zaista mudro upustiti se u investiranje? Osim toga, zar neće svetske vlade istisnuti decentralizovane novčiće i nametnuti svoje (kao što to Kina pokušava da uradi)? Finansijski mudraci koji veruju u sistem ističu da je vrednost svih kriptovaluta špekulativna i da se doslovce zasniva “ni na čemu”.

Eh, ali novčić ima i drugu stranu, pa čak i kripto! Ponajpre, ključne kriptovalute ne mogu tako lako biti istisnute ili zabranjene. Na stranu što Ethereum nije samo valuta, već i mreža ili što usvajanje kriptovaluta seže, sad već, prilično duboko i drži tržišta sve ozbiljnijih vrednosti, da će se teško naći ijedna supersila koja bi se suprotstavila interesu kapitala. A interes, ne samo finansijskih, već i državnih institucija polako ali sigurno klizi ka kriptotehnologijama. 

Tvrdnja da se vrednost bitkoina zasniva ni na čemu, naravno ne stoji. Broj novčića je ograničen, a potražnja raste. Što, konkretno, bitkoin, stavlja nužno u poređenje sa zlatom kao osnovom mnogih dugoročnih investicija. Premda se i danas lome koplja oko toga kolika će biti vrednost bitkoina godine 2140. kada, otprilike, prestaje “rudarenje” novih novčića, činjenica je da i najpesimističkije procene daju astronomske rezultate. Naime, teško je proceniti kakvo će biti stanje tržišta u tom trenutku, ali procene se kreću od milion dolara za bitkoin, do preko 21 miliona! U svakom slučaju, vrednost bitkoina je i dalje srazmerno mala, a slične predikcije važe i za druge kriptovalute. Sama činjenica da ih koristi sve više pojedinaca i kompanija dovešće do povećanja vrednosti.

Drugim rečima, ne da nije kasno da kupujete kriptovalute, nego je sad pravi trenutak!

Nije za one sa osetljivim želucem…

Ako niste sigurni da skokovi i padovi kriptovaluta prijaju vašem krvnom pritisku, onda ulaganje u kripto-ETF svakako nije za vas. Pasivni fondovi su inače prostor za iskusnije igrače, a kako regulativa nije još do kraja utvrđena, to je pitanje da li su kripto-ETF baš za svakoga. Ali, ono što definitivno možemo reći jeste – da je posredi tržište za ulaganje koje će se tek zahuktati. Ako već pričamo o tome da li je kasno ili nije, u slučaju kritpo-ETFa, može se dogoditi da ste došli i prerano na žurku!

Tržište NFT-a je odlična prilika za investiranje, ali opet pod uslovom da znate šta radite. Umetnička dela na tokenu postala su veoma tražena, što je stvorilo prostor, ne samo za kolekcionare kao ljubitelje umetnosti, već i na one koji su vešti da nanjuše koja će zbirka postati novi hit, što privlači posebnu vrstu investitora. Kako pomama za NFT-umetninama još traje i ne pokazuje znake jenjavanja, to je prostor u koji definitivno nije kasno da zađete…

Defile DeFi proizvoda

Slično je i sa DeFi projektima. Osim DeFi tokena, za koje važe slični saveti kao i za kriptovalute (premda ovi tokeni to nisu), DeFi nudi prostor za ubiranje kamate. Naime, DeFi Staking je jedna vrsta garancije. Oročavate sredstva (obično u vidu tokena), što osnažuje dati sistem i donosi kamatu. Procenjuje se da se trenutna vrednost svih kriptosredstava u ovoj formi investicije kreće oko dvadesetak milijardi dolara…

Za one odvažnije, DeFi kao prostor investiranja omogućava i profit od pozajmica. Bilo da se neposredno pozajmljuju kriptovalute (DeFi Lending), već je u igri investicija u razne vrste obezbeđivanja likvidnosti (DeFi Yield Farming). Projekti ove vrste su raznovrsni, od Aave koji omogućava korisnicima da pozajmljuju kriptovalute, preko Compound-a, koji omogućava ubiranje kamate na vaša kriptosredstva, do Yearn Finance-a koji olakšava posao migracije sredstava, uz pasivno prihodovanje. U svakom slučaju projekti iz ove niše rastu u skokovima po 15-20%, što je svakako dobar znak za potencijalne investitore.

Naravno, za one koji nisu dovoljno hrabri da se upuste u ove projekte, u ponudi je i DeFi Funds, praktično indeksni fond za DeFi. Ulaganje u ove fondove je kudikamo lakše nego li mešetariti na svoju ruku, ponajpre zato što su povoljniji za ulagače, pojednostavljeni u smislu jasnih pravila fonda, stabilniji su, premda kao pasivni fond donose manji obrt. E, sad, budući da se radi o fondovima koji prate kriptokompanije, “manji” je uslovna reč, a eksplozija profita počela je da privlači sve veću državnu regulativu u ovaj segment. No, uz velike igrače kao što su Bitwise-ov DeFi Index Fund, Bloomberg Galaxy Digital Index Tracker Fund, te Grayscale-ov, Diversified DeFi Fund, ovo je sve primamljiviji prostor za ulagače.

Jasno, ukoliko tražite nešto stabilnije polje za ulaganje, uvek možete da pratite šta rade najveći igrači na tržištu…

Investiranje u one koji su investirani…

Sve je više kompanija iz domena kriptotehnologija čije su deonice dostupne na berzi. Osim što investitori uvek traže ko je taj sledeći “jednorog”, taj dijamant u pesku koji će zasijati tehnološkim probojem, postoji oblak jakih kompanija koji se bave proizvodima ili uslugama koji doprinose rastu i razvoju kriptosveta. Sve više je giganata koji kupuju kriptovalute, pa je rast njihovih deonica povezan sa rastom vrednosti kriptovaluta. S obzirom na stopu rasta kriptotehnologija, može se pokazati veoma korisno uložiti u one čiji su poslovanje i uspeh vezani za rast i razvoj blokčejna i srodnih tehnologija.

Recimo, Coinbase Global, najveća berza kriptovaluta, svoju poziciju na javnim berzama gradi upravo na sve većem usvajanju kripto-novčića. Firme poput Square ili PayPal Holdings pružaju platne usluge na blokčejnu, što je sve traženije i obezbeđuje da njihove deonice privlače ulagače. 

Premda se pejzaž kriptorudarenja menja, posebno sa progonom rudara iz Kine, kompanije koje sprovode operacije “kopanja” kriptovaluta postaju sve relevantnije, a deonice firmi Canaan ili Hut 8 Mining sve su popularnije a berzi. Naravno, možete se okrenuti i proizvođačima opreme za rudarenje koji su inače giganti elektronske industrije, kao što su Nvidia i AMD koji proizvode računarsku opremu za rudare.

Treba držati na oku i one firme koje kupuju kriptovalute, kao što su Tesla, MicroStrategy (već imaju preko 100.000 BTC-a). Tu su i giganti koji svoje poslovanje sve više uvezuju sa blokčejn tehnologijama, imena kao što su Facebook, Amazon, Microsoft, Alphabet ili Shopify. 

Ne zaboravite da je sve veći broj industrija koje će blokčejn uzdrmati ili promeniti iz temelja, a to znači da potencijal za uzbudljivije ili stabilnije investiranje tek treba da se razvije do maksimuma.

Ne da nije kasno da uđete u kripto kao ulagač, već je svetla budućnost tek počela. Predviđa se da će kriptoulaganja postati standardni deo portfolija investitora. Već sad mnogi agenti ostavljaju 5% kao obavezni deo diversifikacije portfolija. A doći će trenutak kada će i glasovi iz tradicionalnih, institucijalnih finansijskih tokova prestati da upozoravaju na eksplozivnost kripto-tržišta i početi da daju uobičajene, zdravorazumske savete za ulaganje; upoznajte se sa tržištem, pažljivo birajte uloge, znajte svoje granice i – odaberite pravu strategiju.