Blog

Kriptovalute – istorija, vrednost i funkcionisanje – Agelast Podcast

23.02.2021. / Autor: Stefan Ignjatovic / Kategorija: Intervju

Ispred vas je transkript 62. Epizode Agelast podcast-a gde su Aleksandar Matanović (CEO @ECD) i Stefan Ignjatović (Business Developer @ECD) sa Galebom pričali (4 sata) o istoriji, svrsi, vrednosti i funkcionisanju koncepta kriptovalute. Planiramo da u narednom periodu napišemo seriju blogova koji će detaljnije pokriti sve oblasti iz ovog transkripta u posebnim tekstovima.

Pored svakog od (pod)naslova je i link koji vodi na odgovarajući deo podcast-a (YT video), a ceo sadržaj možete pronaći na kraju teksta.

 

0 Uvod

Galeb: Zdravo svima. Dobro došli u još jedan Agelast Podcast. Danas smo vam spremili jednu specijalnu epizodu, ali pre nego što počnemo, da pozdravimo naše drage partnere. Pre svega želimo da se zahvalimo našim partnerima iz Wolt-a. Kao što znate, u pitanju je sajt za kućnu dostavu. Napravite profil na Wolt-u i iskoristite promo kod sa imenom našeg podcast-a, dakle “Agelast ”, i ostvarujete 400 dinara na prvu porudžbinu. Takođe, hvala puno našim dragim prijateljima iz Redbull-a. Kao i do sada hvala vam puno na podršci koja nam beskrajno mnogo znači. Pored toga želimo da se zahvalimo svima vama koji nas podržavate jednokratnim donacijama preko PayPal-a. Ukoliko želite to da uradite, možete to da uradite preko linka koji je u opisu Podcast-a. Hvala puno svima koji nas podržavaju mesečnim pretplatama Patrion-a, ukoliko želite na taj način da podržite našu produkciju i ovaj Podcast, to možete da uradite takođe preko linka koji se nalazi u opisu videa. A u skladu sa današnjom epizodom, što ću reći uskoro, imamo i novu opciju doniranja našem kanalu. A to je kripto novčanik, odnosno crypto wallet. Tako da možete ukoliko je kriptovaluta ono što preferirate da nas podržite na taj način, bitcoin-ima ili nekom drugom kriptovalutom, a u vezi sa tim današnji razgovor upravo posvećujemo kriptovalutama, blockchain-u, ICO. Ukoliko ne znate o čemu pričam saznaćete uskoro u ovom razgovoru. Sa mnom su sagovornici do kojih sam došao su Aleksandar Matanović i Stefan Ignjatović oni su predstavnici ECD-a, srpske kompanije koja se bavi upravo ovim stvarima, i imali smo nekoliko pripremljenih razgovora pošto sam dugo pokušavao da nađem nekoga ko može sveobuhvatno da govori o ovim temama. Dakle neko ko se dobro razume u materiju ali ko može da objasni stvar koju, gde god sam nailazio, nisam uspevao da dođem do jednostavnog, lakog i sveobuhvatnog odgovora na pitanja koja su u vezi sa kriptovalutama i tehnologijama koje su u vezi sa njima. Prosto, ljudi su čuli za njih, ne znaju puno o njima, i u ovom Podcast-u smo probali da damo odgovor na što veći broj pitanja. Ukratko, sve što ste želeli da ikada znate o kripto valutama, a niste imali gde da čujete, pročitate ili koga da pitate – u sledećem Podcast-u, uživajte. 

Galeb: E pa momci, dobrodošli. Pošto vas je dvojica, Aleksandar Matanović i Stefan Ignjatović. Vi ste predstavnici ECD-a, što znači? 

Aleksandar Matanović: To je legat, to je ime koje je ostalo od ranije kad smo se bavili nekim drugim valutama koje nisu kriptovalute. To je skraćenica zapravo od Electronic Currency District. E sad, Electronic Currency je malo malo širi pojam od kripto currency, naravno. Tako da naziv nije više toliko adekvatan, ali prosto nekako navikli smo i onda nismo hteli da menjamo. 

Galeb: Odomaćio se. 

Aleksandar Matanović: Odomaćio se, da. 

Galeb: Koliko dugo postojite? 

Aleksandar: Postojimo, u martu će biti 9 godina 

Galeb: 9 godina. Koliko broji vaša firma? 

Aleksandar: Koliko broji ljudi? 

Galeb: Udruženje, firma, šta ste već. 

Stefan Ignjatović: To to, rastemo jako brzo, mislim da smo prešli 40 sad. 

Aleksandar : Jesmo. 

Stefan : Jesmo. Mada, za par meseci biće ja mislim i 50-ak ljudi. 

Galeb: Okej, ti si ono što ameri vole da kažu CEO, a kod nas bi bio direktor firme, tako? 

Aleksandar : Pa da , jedan od osnivača i direktor 

Galeb: A ti se baviš razvojem poslova? 

Stefan : Tako je. 

Galeb: Biznis developer? 

Stefan : Tako je. 

Galeb: Što mu u ovom slučaju dođe šta? 

Stefan : Pa to je uvek zanimljivo kad treba da objasniš kod nas šta radi biznis developer, ali u suštini bavim se svima spektima strategije poslovanja i po pitanju razvoja povezanih proizvoda i usluga koje nudimo na platofrmi i po pitanju marketing strategije na tržištima na kojma smo. Srbija definitivno jeste najveće tržište gde postojimo i tu nam je dom, što se kaže, ali smo takođe aktivni i u Makedoniji i Crnoj Gori. I pravimo planove za otvaranje na nekim malo daljim tržištima. 

Galeb: Pozdrav za braću iz Makedonije. Puno poruka dobijamo iz Makedonije da znate da ne prolaze nezapaženo. Reprezent Makedonija. Dakle, već duže vreme želim da nađem sagovornike sa kojima bi mogao da razgovaram o kriptovalutama, i ne samo o kriptovalutama već i o blockchain-u. Dakle, o celokupnom tom sistemu koji postoji već jedno dvadesetak godina i više unazad. Aktuelno jedno desetak. Radio sam čak i jedan dokumentarni film gde smo sarađivali nas dvojica (Aleksandar: Jeste) 

Galeb: Ono sa čime sam imao problem u pokušaju da nađem ljude koji se bave kriptovalutama jeste što su mi bile potrebne osobe koje imaju to sveobuhvatno znanje, koje razumeju istoriju i monetarne sisteme, i blockchain tehnologiju, i pisanje kodova, i kako se to sve povezuje sa kulturom, i sa underground kulturom, i sa cyberpunk kulturom, i sa svim i svačim. Ali, neko ko može to da predstavi jednostavno za nekoga ko ne zna apsolutno ništa o tome. Samo su čuli možda eventualno za bitcoin, ne znaju, nisu čuli ni za kriptovalutu. Možda nisu čuli ni za bitcoin, dakle za nekoga ko je apsolutni početnik, ali da takođe može i da da sadržajne informacije za nekoga ko je već godinama u tome, ko će bez obzira na sve to imati šta da čuje korisno i da na kraju dana to zainteresuje ljude i zadovolji njihovu znatiželju, ili može da im zapali neki plamen koji će nadalje da nastavi. Gomilu stvari koje budemo pominjali ovde ostavićemo linkove za njih u opisu ovog Podcast-a tako da ljude koje bude zanimalo mogu da istraže dalje. E sada da bi smo mogli da objasnimo kriptovalutu, ono na šta sam ja nailazio, gledajući druge dokumentarne filmove, radeći svoji dokumentarni film, čitajući tekstove o kriptovalutama i tako dalje, jeste uglavnom što ljudi kad pokušaju da objasne kriptovalutu počinju od kriptovaluta. I onda ti imaš jedno celokupno predznanje koje je neophodno o samom novcu, istoriji novca, kako novac dobija na vrednosti i tako dalje. Da bi smo mogli da razumemo da su kriptovalute zapravo odgovor u odnosu na neki sistem koji postoji hiljadama godina unazad. E sada hoćemo mi zapravo da počnemo sa tim uvodnim delom, da počnemo od toga šta je novac, i kako je on napravljen. 

Stefan : Apsolutno 

Galeb: I koja je istorija svega toga i da stignemo vremenom do kriptovalute.

 

01 Novac i istorija novca

01.1 // Novac i obrazovanje – 06:48

Aleksandar: To je jedan vrlo zanimljiv pristup, zapravo jedini pravi ja mislim. Hajde da počnemo od toga da postoji jedan veliki “bug” zapravo u sistemu obrazovanja, ne samo kod nas nego svuda u svetu. “Bug” pod znacima navoda. Za neke je to “feature” verovatno. A to je da nas kroz školovanje ne uče ništa o novcu. Dakle škola je nešto što bi u teoriji trebalo da nas pripremi za život, a opet ne priprema nas za jednu od retkih stvari sa kojom ćemo se svi susresti. Znači učimo tamo čiji je Kamerum bio kolonija i kad su se oslobodili, što će možda trebati petorici ljudi u srbiji. A ne učimo ništa o novcu, a znajući da će to trebati svakom čoveku u srbiji, ne bi dešavale stvari kao što je zaduživanje Švajcarcima i tako dalje. Zašto se dešavaju takve stvari, jer niko ne zna ništa o novcu. E sad zašto kažem da je “feature” zato što je nemoguće da na globalnom nivou postoji slučajan propust u sistemu obrazovanja takav da nas nigde o novcu ništa ne uče. Malo zvuči kao teorija zavere, ali državama odgovara da smo mi finansijski nepismeni, jer onda oni sa nama mogu da igraju igru koju igraju, a o tome možemo nešto kasnije kad prođemo kroz istoriju novca. Ali definitivno finansijska nepismenost nije slučajnost, to je ono nešto što države, ne samo naša nego na svetu sve to žele zapravo. Jer onda lakše kontrolišu finansijski sistem. 

Galeb: Pre nego što nastaviš sa time, reci mi. Ti si se zapravo školovao za sve ove stvari, dakle nije ono da nisi zapravo neki priučeni stručnjak za kriptovalute to je ono što hoću da kažem, dakle ima nekog autoriteta iza onoga što govoriš. 

Aleksandar: Pa da. Ja se ponosim time što sam jedan od 15 ljudi u svetu sa formalnom diplomom fakulteta vezanog za kriptovalute. Naime, ja sam po struci elektro-inženjer. Završio sam ETF u Beogradu. I onda 2014 sam već tada bio duboko zagazio u svet kriptovalute. 2014 jedan univerzited na Kipru je odlučio da prvi organizuje master program koji se isključivo bavi digitalnim valutama, odnosno kriptovalutama. I ja sam se tu prijavio i u toj prvoj generaciji nas petnaestoro je na kraju završilo i to je nešto na šta sam izuzetno ponosan, i ako formalno obrazovanje u industriji koja je ovako inovativna i brzo se razvija ne pomaže zapravo mnogo ali meni je pomogla baš u kontekstu priče o kojoj danas pričamo a to je istorija novca. Ja o ekonomiji nisam znao ništa. O tehnologiji jesam jer to mi je struka, i ja sam kroz taj master nešto naučio o ekonomiji a što je još bitnije to me je još podstaklo da učim sam i mogu da kažem da nisam ekspert za ekonomiju, ali sigurno da znam o tome više od prosečnog čoveka, značajno više.

Galeb: E sada ne znam sa kime sam razgovarao o tome, kad je bio jedan od seminara digitalnog novca, odnosno prvenstveno kriptovaluta, potom i digitalnog novca i onda su govorili da je to industrija koja se toliko brzo razvija da se vreme meri u psećim godinama. 5 godina u svetu kripta si već “old school” suvi bio, mislim to je bilo tada. 

Stefan: Da da, neverovatno je. Moj put za razliku od Matinog u kriptovalutama i blockchain-u je dosta kraći. Treba da pričamo o tome kako se blockchain i kripto povezuju. Ali recimo pre jedno 3 godine, kad sam zapravo ušao u to kroz jedan studio za razvoj proizvoda na blockchainu do sada – internet puta deset. Puta pedeset. Znači zaista neverovatno je koliko prvenstveno inženjeri vode razvoj sve više specijalizovanih primena te tehnologije u najrazličitije smerove.

 

01.2 // Funkcije novca – 10:32 

Galeb: Okej ajde sad da počnemo od te istorije novca, zato što ključna stvar je da postoji sijaset nekakvih predpostavki koje su apriori prihvaćene zdravo za gotovo koje nužno ne moraju da budu takve kakve ih mi vidimo. I to su prvi izazovi na koje nailazimo kada probamo uopšte ljudima da objasnimo celokupnu ovu sferu. Hajde da razbijemo prvo te utemeljene, ukamenjene mitove o vrednostima novca, i o novcu uopšte i kako se on pravi, šta mu daje vrednost, kako smo uopšte došli do papira u nekom trenutku i tako dalje. 

Aleksandar: Hajde to je zaista jedna zanimljiva priča. Nadam se da će tvojim slušaocima biti zanimljiva zato što baš kažem o tome nas nigde drugde ne uče. A istorija novca, istorija civilizacije su itekako isprepletane jer svaki veliki iskorak u evoluciji novca je značio jednu eksploziju ekonomske akitvnosti i jedan civilizacijski skok inače. Znači, ne samo u ekonomskom smislu. Hajde da se vratimo skroz unazad, nekad novac nije postojao, ne postoji novac od uvek. Zašto je novac nastao, i koje su mu tri osnovne funkcije. Pokušaćemo i to nekako da objasnimo kroz priču o razvoju novca. Kad se vraćamo unazad negde manje više svi ljudi znaju da je pre novca postojala trampa. Dakle ja sam lovac na primer a ti skupljaš voće i sad da bi smo obogatili ishranu, da bismo imali vitamine, proteine ti i ja povremeno menjamo ja nešto ulovim deo dam tebi, ti meni daš neko voće itd. Dakle postojala je trampa. Neka istraživanja kažu da je postojao i neki sistem pre trampe, a to je sistem koji je postojao u vrlo malim zajednicama, gde su ljudi pamtili ko je šta kome dužan i ko je šta kome učinio. Deluje to sad neverovatno ali tad su zajednice bile vrlo male i znamo dobro da ljudi danas za jedan dan prime više informacija nego tada za ceo život. I onda nije bio problem da se pamnti šta si ti Stefanu učinio pre 7 godina jer prosto nema šta drugo da pamtim u životu. Tako da kažem da je to nešto preteča novca a što je zapravo kasnije ćemo videti vrlo slično načinu kako blockchain funkcioniše to je vrlo zanimljivo. Nekako smo pun krug napravili praktično. A što se tiče trampe, šta se kod trampe javlja kao problem. Kod trampe se javlja kao problem, kako englezi to kažu “double coincidence of wants” dakle, da se tvoja i moja želja istovremeno poklope. Jedini način da ti i ja trgujemo je da u isto vreme ja želim tvoje voće a ti recimo želiš moju zečetinu koju sam ja ulovio. Ako ne postoji ta istovremena želja mi ne možemo da trgujemo. I tu se pojavljuje zapravo potreba za prvom funkcijom novca i možda najbitnijom a to je sredstvo razmene. Dakle novac nam omogućuje da mi odvojimo vremenski trenutak sticanja te neke vrednosti i razmenu od toga za neke druge vrednosti, jer novac sam po sebi nije cilj, dake ja ne želim novac zbog novca, ja želim novac da bi kupio bolji stan, da bi otišao na more, da bi nešto drugo uradio. Znači novac je meni samo sredstvo do nečeg drugog. I novac nam omogućava da to vremenski razdvojimo. Recimo da ti od mene hoćeš da kupiš zečetinu kao lovca a u tom trenutku nemaš voće ili mene tvoje voće ne zanima, ali ti imaš neki novac i ti meni daš novac za to a ja sa tim novcem sutradan ili za mesec dana kupim nešto drugo. Dakle, sredstvo za razmenu, sredstvo koje nam olakšava da mi razdvojimo praktično taj trenutak kad mi kreiramo tu neku vrednost i kad je menjamo za neku drugu vrednost. Tako da je to ta prva i možda najbitnija funkcija novca, sredstvo razmene, neka vrsta posrednika. I pre nego što je, što se negde novac metalni ustalio barem u ovom našem delu sveta, postojale su razne druge vrste primitivnog novca, ali su bile prilično lokalnog karaktera. Na primer u nekim zajednicama su školjke tretirali kao novac. Oni su primetili tu potrebu da postoji to neko zajedničko sredstvo razmene, i onda su rekli ja tebi dam zečetinu ti meni daš školjke, i onda ja odem kod nekog tamo i za te školjke kupim, ne znam, nešto deseto. Šta je problem sa školjkama, problem je što kad ja izađem iz mog plemena te skoljke ništa ne vrede. Dakle imaju vrlo lokalni karatker i sve te neke početne primitivne vrste novca su imale problem što su bile lokalnog karaktera. Znači u jednom plemenu vrede čitavo bogatstvo, negde drugde ne vrede ništa. I kako se ljudska civilizacija razvijala bilo je sve više interakcija između plemena i raznih grupacija, i bilo je potrebno nešto što ima univerzalnu vrednost. Što svima jednako vredi, i tu se sad javlja potreba za tom drugom funkcijom novca, a to je novac kao mera vrednosti. Dakle da bismo mi mogli i da razmenjujemo nešto, da bi smo mi mogli da kvanitifikujemo vrednost nečeg, mi moramo da imamo neko zajedničko merilo. Ne može neko pleme da meri vrednost nečeg u školjkama a drugo u žitu, i tako dalje. Na primer, vrlo je očigledno da sam ja teži od tebe, ali mi moramo da imamo kilogram kao jedinicu mase da bismo ustanovili koliko sam ja tačno teži od tebe. Ako bih ja merio svoju težinu u džakovima krompira, a tvoju težinu u džakovima kupusa šta meni znači ako sam ja težak kao četiri džaka a ti kao dva džaka kupusa. Mi ne možemo da uporedimo naše težine, razumeš. Potrebna nam je zajednička mera vrednosti. I to je druga bitna funkcija novca znači mera vrednosti. Kao što težinu merimo u kilogramima, dužinu u metrima, vrednost merimo u novcu. I onda da bismo mogli da poredimo vrednosti potreban nam je novac. I treća bitna funkcija novca praktično za njom nastaje potreba kad se desio nagli razvoj poljoprivrede. Zašto? Zato što su do tada ljudi živeli od danas do sutra. Kao što žive životinje, životnije ništa ne akumuliraju. 

Galeb: Kao što se živi u Srbiji. 

Aleksandar: Pa ne, ti gladan si odeš nešto ubereš, pojedeš. Sutra si opet gladan opet krećeš od nule. Znači svaki dan ti kreće od nule. U trenutku kad se javlja poljoprivreda, kad se ozbiljno razvila poljoprivreda, pojavljuje se prvi put potreba da ti, odnosno da prvi put akumuliraš neku vrednost za relativno kratko vreme. Daklje dođe žetva i ti sad imaš gomilu žita koje ti ne možeš da pojedeš za jedan dan. Znači ti si stvorio neku vrednost koja tebi mora da traje nedeljama, mesecima i onda pošto, ako akumuliraš neku vrednost u hrani a hrana je kvarljiva roba. Ti imaš potrebu da zameniš to za nešto što ima dugotrajniju vrednost, da bi jednog dana kad dođe zima i više nema žita mogao da kupiš neku drugu hranu. Dakle novac kao čuvar vrednosti, to je ta treća bitna funkcija. Dakle ja sam kreirao neku vrednost koja je veća od onoga što menu u ovom trenutku treba da potrošimi ja hoću da sklonim to vrednost u nešto trajno što će meni vredeti i sutra i za godinu dana i što će vredeti mojim unucima možda. I to su dakle te tri osnovne funkcije, sredstvo razmene, mera vrednosti i čuvar vrednosti. I istorijski gledano nijedna vrsta novca još uvek u ljudskoj istoriji nije bila savršena u sve tri funkcije, i bitcoin tu nije izuzetak videćemo kasnije. Dakle bitcoin nije savršen u sve tri funkcije. 

 

01.3 // Zlato kao novac – 17:40

I negde prva stvar koja se pojavila, ako je dovoljno dobro zadovoljavala sve te tri funkcije je praktično metalni novac. U sedmom veku pre nove ere se pojavljuje metalni novac, u tom trenutku je taj novac bio od mešavine srebra i zlata. Pojavljuje se u malom kraljevstvu koje se zvalo Lidija na sredozemnoj obali Turske i relativno brzo se raširilo po celom mediteranu. Relativno brzo za tadašnje pojmove. Tada su su informacije putovale sporo a kamoli novac. Zašto se raširilo? Pa zato što je taj novac negde uspeo da zadovolji sve te tri potrebe. Često ljudi kažu da zlato ima vrednost samo po sebi ali do pre tri hiljade godina nije imalo vrednost samo po sebi. I to je stvar dogovora kao i sve druge stvari, znači neko se dogovorio da zlato vredi i od tada zlato vredi. 

Galeb: Sad pitanje, ko to neko se dogovorio? 

Aleksandar: Pa da, nekako se to spontano desilo. Ja pretpostavljam, ja samo mogu da nagađam zašto su ljudi tako lako prihvatili te novčiće kao novac. Ali verovatno jer su bili sjajni, i zato što su imali težinu. Nekako staviš u ruku i osetiš nešto teško nešto kao da nešto vredi, zato što je bilo retko. Potrebno je da bi nešto vredelo, bitno je da bude nešto retko, da ne možeš da ga praviš u neograničenim količinama. I negde se omasovio taj metalni novac u mediteranu negde kažem šesti sedmi vek pre nove ere, i ostao je praktično duže od dve hiljade godina dominantan način plaćanja širom evrope. Zašto više ne koristimo zlato, odnosno šta je to problem sa metalnim novcem pa smo prešli na papirni, kasnije na elektronski. Jer svaka promena se dešava jer sa onim starim nešto nije valjalo. 

 

01.4 // Problem zlata kao novca – 19:26

Problemi sa zlatnim novcem, odnosno sa metalnim novcem su to što običan čovek teško može da proceni razliku između pravog novca i lažnog novca. Takođe teško može da proceni da li je odnos zlada ili srebra, ako je u pitanju legura onaj ko bi trebao ili je malo više na stranu srebra. Takođe ako si primetio, sigurno jesi na novčanicama, odnosno na novčićima one zareze sa strane, na kovanicama. Ti zarezi su zapravo jedan da kažem, imaju neku istorijski smisao. Danas nema mnogo smisla ali istorijski ima jer šta su ljudi radili sa novcem. Dobiju puno kovanica u nekom trenutku i onda sa svake sastružu po malo. Dovoljno malo da onaj sledeći ne vidi da to nije isto a ti nakupiš prosto od svake kovanice po malo i skupiš određenu količinu zlata. I ti zarezi su zapravo nastali tada još, još u srednjem veku baš da bi se videlo ako je neko strugao, dakle da onemoguće struganje novčića. I ostali su do dana današnjeg, iako kovanice maltene ništa ne vrede i nije nikakva šteta ako ih neko malo sastruže. Tako da je to još jedan problem novca tadašnjeg, odnosno metalnog novca i postoji još jedan izazov a to je da je on relativno težak za prenos. Dakle ako ti hoćeš nešto stvano vredno da kupiš, ti moraš to da nosiš u kovčegu, kovčeg staviš u kočije, kad staviš kovčeg u kočije ti si sebi nacrtao metu za razne šumske razbojnike i tako dalje. Tako da svi znaju kad nosiš puno novca, to je problem. Dakle bitno je kad nosiš puno novca, prvo da ti bude dovoljno lako da ga nosiš, drugo da što manje ljudi zna da ga nosiš, inače si u potencijalnom problemu. 

 

01.5 // Pojava papirnog novca 21:22

I negde u evropi, recimo 16-17-ti vek nije sad tačno bitna godina, polako nastaje papirni novac. U Kini je nastao još mnogo ranije, ali ajde da se bavimo ovim, kad već pričamo o evropi sve vreme da ostanemo pri tome. Jer inače o Kini manje toga znamo pa bilo teško da napravimo neke spone. Kako nastaje papirni novac. Pa nastankom prvih banaka u evropi, banke su počele da izdaju depozite, odnosno potvrde za depozite u zlatu. Dakle prve banke su maltene radile samo kao sefovi. Ti odeš u banku da bi ti neko drugi čuvao zlato. I onda tebi bankar izda potvrdu i kaže ti,ti imaš kod nas toliko i toliko zlata. I sad zamisli da ja treba tebi nešto da tim zlatom platim meni je mnogo elegantnije da tebi prosto dam potvrdu, pa da ti odeš i to zlato uzmeš nego da ja idem u banku pa uzimam to zlato pa nosim tebi. I onda su ljudi praktično iz potrebe da olakšaju sebi život, polako počeli te potvrde za depozit u zlatu da koriste kao novac. E nemam zlato, evo ti potvrda idi uzmi umesto mene zlato, razumeš? E i prosto ljudi su videli da je to prilično smisleno i onda su krenuli da štampaju novac koji za podlogu ima zlatko koje stoji u banci. I to štampanje novca pre nije bilo centralizovano nego je praktično svaka banka maltene štampala svoj novac za zlato koje ima u svom šefu. Zašto je papirni novac zgodniji. Pa zato što se lakše nosi, lakše je deljiv jer ti možeš da odštampaš pa imaš jedan, dinar sto dinara, pa imaš hiljadu dinara. A kod zlata je malo teže meriti i teže ga je seći, prosto nije jednostavno. 

Galeb: Bitcoin može da se seče u osmu decimalu, znaš tako da. 

Aleksandar: I generalno je papirni novac brzo istisnuo metalni novac iz svakodnevne upotrebe. Jer to kaže jedan, takozvani Grešamov zakon, sad se malo elektronskom teorijom bavimo to je jedan stari ekonomista. On kaže da će loš novac uvek istisnuti dobar novac iz upotrebe. Šta to znači, pa prosto ljudi uvek radije troše novac koji ima manju vrednost. Ako ti imaš s jedne strane novčanicu koja vredi samo zato što je neko sa jedne strane napisao samo neki broj i sa druge strane imaš neko zlato koje ipak ima neku malo realniju vrednost. Ti ćeš radije potrošiti novčanicu, jer ona danas vredi hiljadu sutra ne vredi, a zlato vredi pa vredi i onda ljudi ono što percipiraju kao vrednije a to je zlato, čuvaju sa strane a ono što percipiraju kao manje vredno to je papir, troše. I zlato se vrlo brzo povuklo u sefove a ljudi širom sveta su krenuli da rade isključivo u novcu papirnom novcu. I u jednom trenutku države shvataju koja je moć novca i stavljaju šapu na novac, i kažu “od sada ne može svaka banka da štampa novac nego samo centralna banka može da štampa novac”. Jedan od Rotšilda, za Rotšilda su svi čuli, u 19.-om veku je izjavio “dajte mi moć da kontrolišem novac jedne države i baš me briga ko piše zakone”

U prevodu, on je tada shvatio da je moć nad tokovima novca ultimativna moć koju neko može da ima. Dakle, jača od pravne moći, vojne moći bilo koje druge moći. Znači onaj koji kontroliše moć on je zapravo glavni. I država naravno, kažem, vrlo brzo su države širom sveta krenule da stavljaju šapu na taj novac i kažu niko više ne može da izdaje novac, samo mi možemo da izdajemo novac, i to je svet u kome u principu danas živimo i koji je polako počeo da se menja. O tome ćemo nešto kasnije. Ali to je u situacija koja važi poslednjih par vekova. 

 

01.6 // Zlatni standard novca 25:12

Znači imamo centralne banke, one isključivo štampaju novac, taj novac je neko vreme imao zlatnu podlogu. Kao što smo rekli, novac je nekad praktično bio potvrda nekog depozida u zlatu, ali par puta kroz istoriju su države u slučajima nužde, obično kad treba da finansiraju neki rat, doštampavale novac i bez pokrića u zlatu, pa su se onda u vremenima mira vraćale na zlatni standard. Bilo je par iteracija u poslednja dva veka, da bi pre tačno 50 godina zlatni standard konačno bio likvidiran za sva vremena. Dakle amerikanci su, Nikson je zapravo rekao, okej dolar nije više vezan za zlato odnosno, vi nemate više pravo da za svaki dolar koji imate tražite zlato od amerike jer to je tako nekada bilo. Nakon drugog svetskog rata je uspostavljen zlatni standard i dolarski standard, jer dolar je bio konvertibilan za zlato a sve svetske valute jače su se vezivale za dolar. I onda je svaka država praktično imala pravo da za one dolare koje ima u svom posedu u svakom trenutku dođe kod amerikanaca i kaže ja hoću zlato za ovo i vi to garantujete, imate zlatni standard. E kako je američka ekonomija nakon drugog svetskog rata polako iz velikog suficita trgovinskog krenula da ide u veliki deficit postalo je problem održavati taj zlatni standard. I čak je bila fora u nekom trenutku, tamo mislim 60tih da su francuzi poslali pun brod dolara u ameriku i tražili zlato zauzvrat i nisu ga dobili. Onda su amerikanci a i ostali skapirali da taj sistem prosto nije održiv više, i da novac nema više pokriće u zlatu. 

Galeb: Tu dolazimo do inflacije. 

Stefan: Između ostalog, da. 

Aleksandar: Čudno je da. Zapravo je čudno da i dalje neki ljudi veruju da novac ima zlatnu podlogu, novac koji država štampa a to već 50 godina nije istina. Ali eto to vam samo govori da ljudi zaista o novcu vrlo malo znaju. 

Stefan: Šta je još zanimljivo tu, ljudi nisu navikli da je jedna osnovna paradigma. Što kaže Mata, tu smo već par vekova. Ako pričamo o ljudima ovde, ljudima ovde u proseku ne pada na pamet da se zapitaju zašto je to tako. Kao što si rekao na početku. Da se zapitaju oko svega zašto je to tako i da li može da bude drugačije, da li treba da bude drugačije. Mislim, zašto bi kad razmisliš o ovome zaista, mislim mene malo prođe jeza jer shvatam koliko nemam kontrolu ni nad čim. 

 

01.7 // Vrednost novca 27:38

Galeb: E, sada to je ono kad sedneš u razgovoru i pitaš nekoga, odakle ti ideja da hiljadu dinara vredi hiljadu dinara. 

Aleksandar: Upravo tako, da. Vredi zato što je neko rekao da vredi. I dok god mi imamo poverenje u tog nekog ko je rekao, to zaista vredi hiljadu dinara. Ako se vratimo 27-28 godina u Srbiju, onda se setimo dobro šta znači kad se to poverenje izgubi. Kad ti centralna banka kaže da ti novac nešto vredi, a ti na ulici vidiš da on ne vredi toliko. Jer prosto za njega ne možeš da kupiš onoliko maraka koliko država kaže da je srednji kurs nego mnogo manje. Dakle, zapravo je svaki novac stvar dogovora i stvar poverenja. Dakle, određeni broj nas se nešto dogovori, da određeni novac nešto vredi i dokle god poverenje u taj novac postoji, taj novac funkcioniše. E sad, kad je u pitanju državni novac, niko nas nije pitao da li mi hoćemo da pristanemo na taj dogovor. Dakle to je dogovor koji se dešava na nivou vlasti, da kažem odnosno na nivou institucija koje upravljaju monetarnom politikom. A mi građani samim tim što živimo u nekoj državi prihvatamo taj dogovor, dakle prihvatamo da igramo tu igru koja kaže da ta plava novčanica vredi 100, a crvena vredi 1000 zato što je to tako neko napisao. I ako papir na kom su pravljene vredi potpuno isto. Za razliku od nekih starih vremena gde su zlatnici vredeli onoliko koliko su teški a ne onoliko koliko na njima piše. Ovde imaš papire jednake vrednosti, jedna vredi 10 puta više samo zato što ima jednu više nulu napisanu. Ali kažem dokle god poverenje postoji, i svi mi poštujemo taj dogovor, taj sistem funkcioniše. Šta je zanimljivo, sad ću malo da skočim ali kasnije ćemo da napravimo uvod. Na bitcoin. Kod bitcoin-a je zanimljivo što taj dogovor mi poštujemo ako želimo. Znači nije nam nametnut kao što nam je nametnut dogovor da poštujemo vredost dinara ako živimo u Srbiji ili vrednost evra ako živimo u Austriji recimo. Nego ovde mi sami odlučimo da li ćemo da prihvatimo to ili nećemo. Ako nam pravila te igre odgovaraju, onda mi kažemo okej nama ovo ima smisla. Dakle ovo je prvi novac praktično u poslednjih nekoliko vekova koji ti koristiš dobrovoljno. Ti se dobrovoljno izjašnjavaš da li neki novac želiš da koristiš. Do sada je uvek bilo to koji ćeš novac koristiti određuje u kojoj državi živiš. 

Galeb: Dobro dobro, stići ćemo do toga, zato što će to već ljude da zbuni s tim. Stigli smo do toga da se desio taj zlatni standard i da je odnos valute i količine zlata u rezervama prestao da važi kao koncept. Šta se dešava sledeće. I da objasnimo onda ljudima sam koncept inflacije. Kad smo ved kod toga.

 

01.8 // Inflacija 30:15

Aleksandar: Pa da, zapravo je to usko povezano zašto. Zato što zlatni standard je ukinut, jer amerikanci su u nekom trenutku imali potrebu da štampaju više para nego što mogu da pokriju realnom vrednošću zlata. Dakle oni su imali potrebu da se zadužuju. I sad inflacija je zapravno nešto država namerno to radi. Dakle inflacija nije prirodan proces. Inflacija se gađa, inflacija se namerno radi, i tom inflaciom se postepeno obezvređuje vrednost novca. Zašto. Pa da bi državi bilo lakše da svoj dug vremenom vrati. Jer, ako ja treba neki dug da vratim za deset godina, a moja valuta svake godine gubi 2-3% vrednosti ja ću za 10 godina morati manje da platim zapravo. U tome je štos. Inflacija ima još jedan cilj a to je opet povezano sa zaduživanjem države. Da bi država mogla da finansira uglavnom sve svoje veće dugove, ona mora da poveća potrošnju. Dakle neophodno je da građani više troše, da bi država više zarađivala kroz poreze i druge dadžbine da bi mogla da servisira svoji dug. A građane tera da više troše, tako što im obezvređuje novac. Znači ti imaš izbor ili da čuvaš novac ili da ti svake godine gubi po 2-3% vrednost ili da ga trošiš. I onda te država i kroz inflaciju i banke te kroz razne kredite koji su na prvi pogleda povoljini a zapravo uglavnom nisu, tera da trošiš sve što imaš pa često i više od toga. Da bi ekonomiju gurao dalje da bi ekonomija mogla da raste, jer jedino ekonomija koja raste može da servisira svoje dugove. Dakle svedoci smo, države se stalno zadužuju i one mogu da vraćaju svoje dugove jedino ako im ekonomija raste. Ako im stagnira prosto nema šanse. Jer imaju dug imaju kamatu na taj dug, jedino kako mogu da pokriju dug i kamatu je da ekonomija raste brže nego što raste dug. Jel može da raste kao što kažem, samo ako potrošnja ide brže. Zato nas teraju na potrošnju i zato živimo u potrošačkom društvu i često kupujemo i više nego što nam treba, jer prosto takav su nam mindset usadili.

Stefan: A još jedan razlog da se neko zapita, zašto se države stalno zadužuju umesto da postanu prosperitetne koje bi trebalo da imaju dovoljno finansija da nešto urade. Prosto zaduživanje je mnogo jeftinije od akumulacije kapitala da bi kasnije to u nešto investirao. Ako ti treba milion dolara, znači treba ti određeno vreme da ti skupiš taj keš u kešu ako o tome pričamo. Za to vreme taj novac devalvira, i dodatno taj novac ne koristiš za to nešto za šta si ga namenio već čekaš da ga skupiš. Alternativa je da se na početku perioda zadužiš i istog momenta te em košta manje jer tehnički izbegavaš inflaciju, tj. inflacija radi za tebe jer vraćaš dug dok vrednost novcu opada, i odmah imaš da investiraš u to što želiš, i onaj keš koji skupljaš možeš da koristiš za nešto drugo.

Aleksandar: Ili još jedna zanimljiva stvar je da prva velika zaduživanja država su se ustvari dešavala u ratovima. Dakle država uđe u rat, nema para da finansira vojsku i onda odštampa pare, uz obećanje da će te pare kasnije vratiti ili uzme pare od ljudi i finansira rat i kasnije vraća te pare ili ne vraća. Ali i među državama postoji konkurencija kao među firmama dakle kad bi ti kao država odlučio da se ne zadužuješ, ti bi teško držao korak sa državama koje se zadužuju. Jer lakše je gurati ekonomiju od para koje nemaš, odnosno za koje nemaš realno pokriće nego koje si naštampao ni iz čega. 

Galeb: Odma da ti kažem, najlakše mi je da trošim pare koje nemam. Najmanje me grize savest. Okej, tu dolazimo zapravo do savremenih tokova novca i monetarnih sistema u kojima živimo na neki način i danas. 

 

01.9 // Ideja o digitalnom novcu  34:20

E sada da bi smo došli do kriptovaluta moramo da napravimo jedan skok jelte. I da objasnimo pre nego što uđemo u kriptovalute i pre nego što uđemo u blockchain da razumemo da bitcoinom i sa kriptovalutama kakve danas znamo zapravo ideja o digitalnom novcu uopšte nije počela tada. 

Aleksandar: Pa naravno naravno. 

Galeb: Znači da sve te tehnologije, sve te ideje, softveri, sistemi, su zapravo postojali mnogo ranije, da je postojalo više pokušaja proizvodnje kriptovalute i rada na digitalnom novcu pre nego što se pojavilo bitcoin. 

Aleksandar: Postoji. Malo ću da napravim jednu kratku digresiju. Postoji jedna sjajna knjiga koja se zove “Evolucija Svega”. Koja kaže– 

Galeb: Ja imam onu Hokingovu “Teorija Svega” 

Aleksandar: Koja zapravo kaže da se sva velika otkrića i sve velike stvari ne dešavaju slučajno jer se neki genijalac rodio nego da su posledica prirodne evolucije. Jer zapravo čak i neka naučna otkrića, da se nisu desila tad, desila bi se godinu ili dve kasnije. Prosto, sazrela je situacija da se desi. I to objašnjava činjenicu zašto su se neretko u istoriji neka naučna otkrića dešavala maltene paralelno. Dva naučnika na suprotnim krajevima sveta, maltene u isto vreme dođu do istog otkrića. Prosto sazrela je situacija. Isto i sa bitcoin-om, kad gleda neko sa strane misli bitcoin je došao niotkuda. Nije došao niodkuta, decenijama se priprema teren za bitcoin. Zašto se priprema teren, pa prvo zato što se sa jedne strane postojeći monetarni sistem pokazuje neke slabosti i traži da bude zamenjen. A sa druge strane pojavljuje se internet, par decenija pre bitcoina, i pojavljuje se potreba da imamo novac koji nije vezan za državu. Po prvi put imamo mrežu koja nije vezana državu, nad kojom nijedna pojedinačna država nema kontrolu. Gde ljudi ostvaruju interakciju mnogo slobodniju nego u realnom svetu gde imaš granice koje moraš da pređes i gde ne možeš da pređes. U internetu prosto svi smo isti. I postoji potreba da imamo i neku zajedničku valutu koja je nadnacionalna. Koja nema veze sa pojedinačnim državama je i zato je ideja univerzalnog digitalnog novca stara koliko i internet. Jer bilo je i puno pokušaja. Jedan najverovatnije od najjačih pokušaja i pokušaja koji je najdalje stigao  je valuta koja se zove eGold. 

Galeb: Samo pre nego što pomeneš, sve vreme govoriš o tome, razmišljam. Ima jedan kultni SF roman, ima brojnih kultnih SF romana, ali u ovom konkretnom kontekstu. jedan od romana koji je pokrenuo takozvanu cyberpunk revoluciju u kojoj su se zapravo porađale te prve ideje interneta, slobodnog prostora na internetu, anarhije na internetu i tako dalje. Koja je rodila ceo jedan pokret ideološki koji je uticao na kreiranje kriptovaluta i blockchaina. Tu mi je negde, evo ga. Ja sve vreme kao, bacam letimični pogleda da vidim da li je to, ali to je to. Za one koje zanima, sjajan roman, između ostalog. Evo ga, “Neuromant” Vilijama Gibsona, ovo je kultni SF roman koji govori baš je ovo jedan od prvih cyberpunk romana koji je uticao na ogroman broj ljudu koji su deo ovog pokreta. Nastavite dalje. 

Aleksandar: Pa to je da, prirodna težnja ljudi da kao što su internetom razbijene granice za protok informacija. Dakle odjednom ti nemaš više problem da dođes do informacija niti da ih podeliš. 

Galeb: Mi malo stariji pamtimo internet pre društvenih mreža, pre algoritama, pre znaš onaj spori internet sa jeftinim grafikama. 

Stefan: Skidaš 2MB dva sata. 

Galeb: Tako je da. Ali tada su informacije bile slobodne, zaista slobodne.

Aleksandar: Tako je, da. To je suština interneta zapravo. Suština interneta je slobodan protok informacija, koji ti nisi imao pre interneta. Jer ti recimo ako si živeo u Jugoslaviji, mnogi hvale staru Jugoslaviju, ali to je bio jedan komunističiki poprilično autoritativan režim koji je možda ljudima, nekim ljudima nudio bezbrižnost i slobodu prividnu. Ali zapravo si bio jako ograničen u onome što si mogao da radiš i mogao da kažes. Isto tako si bio ograničen u tome šta možeš da saznaš. Jer gde ti možeš da saznaš kad nemaš internet. Možeš da saznaš samo od medija, koji su bili sto posto pod kontrolom države i to je to. Država bira kojim si ti informacijama izložen, a još je teže pustiti takvu informaciju u takvom režimu da dođe do drugih ljudi.

Galeb: Kako to pojedini teoretičari nazivaju benevolentna diktatura. 

Stefan: Sad kad si reko benevolentna, malo pre si pomeuo par termina između ostalog anarhiju. To sam ja tokom godina shvatio da anarhija zapravo ne znači ono, kad gledamo distopijske filmove ili Mad Max-a ili tako nešto. Mislim to jeste distopija, ali onako neki originalni koncept anarhije je vrlo blizak tom konceptu decentralizacije i moći narodu koji je vrlo srodan sa kriptovalutama i sa internetom pre toga. Tako da ono da ne misle ljudi kad kažem anarhija, nije to ono što se dešavalo u Vašingtonu pre par dana. Mi smo, been there done that. Ali jednostavno, decentralizacija moći. 

Galeb: Da, dakle ne mislimo na kolokvijalno razumevanje termina. 

Stefan: Da, tako je. 

Galeb: Nastavi dalje.

Aleksandar: Poenta interneta, ranog interneta je bila slobodan protok informacija. Sa povećanjem propustne moći interneta, pojavljuje se potreba za slobodnim protokom medija, muzičkih fajlova, filmova itd. Što je u principu piraterija, ali je negde na kraju postalo normalna stvar. Ti sigurno pamtiš kad smo sa nekih sajtova skidali mp3 muziku. Pa onda taj sajt– 

Galeb:Čuj pamtim. Dobru muziku i dalje zapravo možeš da nađeš samo tako.

Stefan: Posebno ako hoćeš neki FLAC 

Galeb: E sad. Znaš u kom formatu je manje važno, ali zaista dobra muzika je podjednako retka kao nekada, i vrlo teško ćeš ne naći na komercijalnim streaming platformama. I ne nalaze se ono, na click-away na youtube-u nego ipak moraš da se potrudiš. Kao i za sve ostalo što je kvalitetno, ipak zahteva neki određeni trud i vreme. 

Aleksandar: Pa da prosto, govorimo o tome da si imao nekad to da downloadujes sa sajtova, a ti sajtovi nisu bili baš dugovečni. 

Galeb: Skačat fajl brate a, de su ruski sajtovi a. 

Aleksandar: Ti sajtovi su, tj odnosno ti servisi su migrirali sa sajta na sajt i oni su bili gašeni, jer to prosto nije smelo da se radi. I onda se pojavljuje torrent i praktično rešava taj problem. 

Galeb: Sad, mislim preskočili smo tu baš ogroman broj koraka. Moramo da objasnimo rođenje peer-to-peer programa zapravo prvenstveno. Pa to migracija, gde ti kad skidaš sa jednog torrenta ti vidiš da imaš neke seeder-e, leecher-e, itd. Što znači da ti isti fajl skidaš sa velikog broja različitih kompjutera i tako dalje. Što je sve ključno da bi smo posle razumeli i blockchain između ostalog. Znači to validiranje transkacija i ostalih stvari. 

Stefan: Pa dobro to, možemo da se dotaknemo i interneta taman. Pošto , to jeste. 

Galeb: Da važno je i da se dotaknemo i interneta slažem se. I interneta i početak tog razvoja tehnologija i načina na koji su one uticale i da bi smo mogli da razumemo to, više puta smo pomenuli decentralizaciju novca i tako dalje. A to je ključni pojam za razumevanje kriptovaluta. Tako da, hajde prvo da razumemo šta je centralizacija novca i kako to funkcioniše da bi smo posle razumeli decentralizaciju novca.

 

01.10 // Centralizacija novca 42:00

Aleksandar: Pa da, centralizacije novca smo se i zapravo dotakli jer kao što sam rekao u jednom trenutku pre par vekova su centralne banke rekle okej, sada smo mi jedini koji imamo pravo da kontrolišemo novčane tokove, štampamo novac, određuemo pravila itd. I tu je novac potpuno centralizovan. Dakle, jedan autoritet, jedan entitet upravlja kompletno novčanim tokovima i nadzire ih. I prosto to je neka priča koju manje više živimo i danas. Kažem manje više zato što, okej imamo bitcoin i kriptovalute koje ipak mali deo ljudi koristi. Dakle, čak i oni koji koriste kriptovalute i dalje koriste i ovaj običan novac koji je potpuno centralizovan. Šta znači kad je nešto centralizovano, znači imaš jednu tačku oko koje se sve vrti, i bez koje sistem ne može da funkcioniše. Isto tako ako se vratimo na temu muzike, imaš sajt sa koga download-ujes, i kad se ugasi sajt download-a više nema. Ako imaš peer-to-peer mrežu, znači ako imaš jednu decentralizovanu mrežu. 

Galeb: Samo objasni šta znači peer-to-peer za ljude koji ne znaju šta to znači.

Aleksandar: Hoću pošto mi smo teniska nacija, zahvaljujući Novaku naglo postali. Zamislište jednu tenisku mrežu, teniska mreža ima puno malih čvorova. Dakle zmislite da je to jedna peer-to-peer mreža, i svaki čvor je jedan čovek. I mi se povezujemo u jednu mrežu, na način gde se svako od nas direktno poveže sa nekoliko drugih ljudi, ali indirektno povezan sa svima ostalima. Šta je dobro kod te peer-to-peer mreže u odnosu na centralizovanu mrežu, je što ako bilo koji pojedinačni čvor izvadiš iz mreže, mreža i dalje radi. Dakle informacija lako obiđe to mesto gde je nastao problem, dok kod centralizovanog sistema ako je u centralnoj tački problem sistem ne postoji. Dakle to je peer-to-peer mreža, imamo puno čvorova koji su međusobno povezani. Čvorovi smo mi ljudi koji smo instalirali ođređeni softver na nas kompjuter, taj neki peer-to-peer softver. I mi na taj način se povezujemo kažem direktno sa

svega nekoliko ljudi, ali indirektno sa svima ostalima. I kroz tu mrežu i informacije i fajlovi i novac sada mogu da teku slobodno sada. U smisli da ni jedan pojedinačan čvor u mreži nema moć da zaustavi protok. On može da se isključi iz mreže ali lako ga obiđe preko drugih čvorova. Kao u teniskoj mreži, može da pukne jedan čvor ali mreža idalje postoji. I dalje ako bi ste hteli nešto kroz tu mrežu da pošaljete ono lako prođe. 

Galeb: Dakle okej. Svaki čvor u ovom slučaju bi bio svaki kompjuter. 

Aleksandar i Stefan: Tako je. 

Stefan: Mislim ovo je generalno kad ljudi generalno misle sada pošto internet već postoji dosta godina. Postoje ta tela i strukture, firme i institucije koje olakšavaju nama komunikaciju na samom internetu. Pa izgleda kao da su određene strukture centralizovan, ali na kraju dana internet je i dalje ta teniska mreža. To je samo stotine miliona računara širom sveta koji su međusobno povezani. E sad zato što je ta mreža postala toliko velika, mi sad imamo neke centralne tačke koje okupljaju određene grupe tih računara, kako bi te grupe onda međusobno mogle na globalnom nivou mnogo lakše ili mnogo brže da komuniciraju. Ali suštinski internet je to. 

Galeb: Da, ali čim su centralizovane te grupe to znači na njima postoji kontrola.

Stefan: Gubimo, da. Tako je.

Galeb: Na njima postoji nadzor. I to je onaj vidljivi internet, kad odeš na google i ukucaš nešto.

Stefan: To je onaj inteksirani internet. Tako je.

Galeb: Ako oćeš da odeš na onaj internet koji je nevidljiv onda moraš da koristsi Tor.

Stefan: Između ostalog.

Galeb: Možemo malo da govorimo i o tome posle pošto je i to usputno vezano, i Onion sajtovi tako da su usko vezani za kriptovalutu. To jeste kritopvalute su usko vezane za njih.

 Stefan: Definitivno jesu, posebno u svojim početkom.

Galeb: Tako da kad odete, tj ako hoćete da znate kako je izgledao internet 2002 godine, instalirajte Tor, zakačite se za internet preko Tora, i probajte da surfujete da vidite kako stvari sporo idu. 

Stefan: Za ljude koji ne znaju Tor je browser, pretraživač. 

Galeb: Kao Mozila samo najbolji. Ajmo dalje. Govorimo dakle o tome da je celokupni monetarni sistem tradicionalan, zavisi od centralnih banaka centralnih sistema koji određuju vrednost novca, koji određuju vrednost novca i ostale aspekte. 

Stefan: Onda se između valuta, između zemalja i tako dalje. Da, da. Da li želimo da nam valuta vredi više ili manje u zavisnosti od toga dali želimo da izvozimo proizvod ili želimo da uvozimo proizvod itd. Mislim, ima tu raznih faktora ali, svaka zemlja luče za seba. I sve zemlje, da li u parovima ili nekim multe-lateralnim dogovorima odlučuju o međusobnom odnosu svojih valuta. 

Aleksandar: Pa da, postoje i razna međunarnodna tela, između ostalog i međunarodni monetarni fond. koji zajedno sa nekim drugi međunarodnim telima zapravo sinhronizuje pojedinačne monetarne sisteme unutar država. I da, država osim toga što kontroliše kurs, kontoliše inflaciju, kontroslišu količinu novca na tržištu itd. I u da kažem mirnim vremenima bez nekih političkih i ekonomskih procesa da države uglavnom dosta dobro to rade. Odnosno uglavnom uspevaju da održe i inflaciju na nekim nivojima koji su zacrtani i kurs na nekim nivoima koji su zacrtani itd. A naravno kad dođe rat kad dođe ekonomska kriza, država polako gubi tu moć, i to smo više puta kroz istriju to viđali.

Galeb: Dakle kad budemo govorili, kad budemo stigli do bitcoina, svetska ekonomska kriza će nam vrlo lepo oslikati dobar primer vrednosti bitcoina.Kao kamo sreće da smo ga imali 93’. Ajdmo sada na tu mrežu na tu decentralizaciju , i o tim idejama decentralizacije. Koje su to bile zapravo prve ideje decentralizacije, prvi pokušaji decentralizacije sa pojavom interneta.

 

01.11 // Ideje i počeci decentralizovanog novca 47:56

Aleksandar: Pa, zapravo ti neki prvi pokušaji decentralizovanog novca su dosta stari, mislim čak početkom 90’-ih da je bilo nekih pokušaja, da se zvalo didži-keš ili tako nešto, nisam siguran. Ali problem je što, jedan od problema je što je i cele internet zajednica bila izuzetno mala. Da bi novac imao neku vrednost ti moraš da imaš broj korisnika. Osim ako si država pa nametneš vrednost. Ali ako hoćeš da spontano kreiraš vrednost, taj network efekat je izuzetno bitan. Ti ne možeš da ga postigneš na malom broju ljudi. Zato i internet nije bio spreman početkom 90’-ih, sa svojom decentralizovanom valutom jer prosto broj korisnika je bio premali. I kažem, pomenuo sam već taj eGold, koji je nastao 98’ koji je bio pokušaj kreiranja globalnog internet novca. Koji nije vezan ni za jednu pojedinačnu valutu. eGold mu je ime jer je trebao da bude vezan za vrednost zlata. I on je bio nezavisan od bilo koje države i centralne banke ali nije bio nezavistan od firme koja ga je stvorila. Dakle to je bio centralizovani novac, na drugačiji način centralizovani jer ga nije štampala država, ali je ipak centralizovan jer ga kontroliše firma. Onog trenurka kad je taj servis postao prevelik, u jednom trenutku je imao par miliona koristnika. Što je ozbiljna priča. FBI je prosto rekao “druže ne možeš ti više da štampaš novac kako ti hoćeš, ajde ti lepo u zatvor” sajt su ugasili, firmu su ugasili i to je bio kraj eGolda. Mislim da se kraj eGolda desio– 

Galeb: Izvini samo, tu mi je sad zanimljivo da se vratimo na onaj koncept vrednosti zato što mi je sve nekako važno da ovo o čemu govorimo možemo da preslikamo na širi društveni civillizacijski koncept.

Aleksandar: Jasno.

 

01.12 // Pojam (dogovorene i nužne) vrednosti 49:50

Galeb: Kao što je svaka vrednost novca stvorena. Nije ona data sama po sebi, pala s marsa. Nego su se ljudi dogovorili. Kao što samim time na nivou principa nikakva vrednost sama po sebi ne postoji. To je sad jedna stvar koju bi smo morali da razdvojimo. Dakle postoje vrednosti koje su date, koje same po sebi imaju vrednost I stvari koje koje smo se dogovorili da imaju vrednost. 

Stefan: Tako je. Kao što smo juče pričali na pripremi što se kaže da, hrana, voda, sklonište, to po defaultu same po sebi imaju vrednost jer su nam neophodne da bi smo živeli. Ako imamo da jedemo, da pijemo i ako imamo gde da se sakrijemo od hladnoće ili vrućine, da prespavamo noć to je jedan naj bazičniji mogući, ali kompletan život koji može da te odvede u duboku starost. E sad, sve ostalo van toga je subjektivna vrednost, neću kažem izmišljena jer vrednost može da se stvara na razne načine. Ali nije fundamentalna. I samim tim, jedini razlog zašto smo mi navikli da novac ima vrednost je zato što taj koncept postoji toliko dugo i zato što je rođen u tom vremenu i zato što nam je edukacija takva i društvo takvo. Mislim da je samo naše generalno.

Galeb: Sad stoje otvoreni arguementi jer su ljudi kao društvena bića, pa onda sad društvena bića moraju da funkcionišu nekako u strukturama i organizacijama, zajednicama. A da bi zajednice mogle da funkcionišu one moraju da budu neki zatvoreni sistem gde imaju nekakva pravila organizovanja.

Aleksandar: Tako je, i neke zajedničke vrednosti. 

Galeb: Tako je, neke zajedničke vrednosti. Takozvani neki socijalni kapital. Tako da taj socijalni kapital opet da se posmatra nužnom vrednošću koja je sama po sebi data jer u suprotonom bili svi izolovani, neke askete tamo koji živimo u pustinjama sami. Ali pošto to nismo, postoji još jedan spektar nekakvih vrednosti koji jednostavno može da se nazove nužnim datim vrednostima koje su važne za funkcionisanje zajednica, Što je opet zanimljiv koncept jer onda dolazimo do koncepta prestupa i zabrane, jer da bi nešto funkcionisalo moraju da postoje pravila na osnovu kojih to funkcioniše. A da bi ta pravila postojala moralo bi prvo da postoji neki prestup da bi se to pravilo na njega odnosilo. Tako da odnos prestupa i zabrane je odnos dve nužnosti u kojoj da bi pravila imala smisla ono mora da se krši. Razumeš? A zato što se krši mora da postoji pravilo. I onda obe stvari čine jedan krug života u kojima stvari funkcionišu. Ne znam kako to ima veze sa ovim o čemu pričamo al mi je zanimljivo da pomenem. Prosto zato što to opet može da vodi u tu raspravu da stvari zapravo nisu tako crno bele ili jednostavne i plastične, ali za potrebe ovog razgovora ih svodimo na taj koncept. Dakle dogovorene vrednosti i nužne vrednosti. 

Stefan: Ako izvlačimo neki zaključak iz ovoga, sve što nije fundamentalna vrednost je odlučena ili dogovorena. I ona sama po sebi ne mora postojati ako ne želimo da ona postoji.

Aleksandar: Da, to se čak i na zlato odnosi. Pošto zlato se uzima kao nešto ono ultimativni simbol vrednosti jer je kroz ljudsku istoriju verovatno najduže držalo vrednost. Ako izuzmemo ove stvari koje su potrebne za preživljavanje, hrana, voda, odeća, sklonište. Koje su zaista jedine stvari koje uvek i svuda imaju vrednost. Zlato pre 4 hiljade godina prosečnom čoveku na zemaljskoj kugli nije vredelo ništa. Ništa nije mogao da radi sa tim zlatom, ništa da plati, ništa da uzme. 

Galeb: Kako su Španski konkvistadori jelte, kad su klali po Americi, tamošnjim Indijancima zapravo zlato nije imalo nikakvu vrednost. Ono je bila dekorativna stvar koju su oni poklanjali, ali su za to zapravo gubili glave.

Aleksandar: Upravo tako, u nekim krajevim sveta do pre svega par vekova zlato nije vredelo ništa. A uzimamo ga nekako kao neki simbol vrednosti. Tako da zlato je stvar dogovora i zlato ima vrednost samo zato što smo se mi dogovorili da ima vrednost a ne zato što zaista bez njega ne može da se živi. 

Stefan: Mislim što je lepo što si nas zaustavio i naveo na ovu tačku. Jer to je jedna veoma bitan koncept. Da se zapamti za dalje, da sami mi kao društvo odlučujemo o tome šta ima vrednost. I onda kad te neko pita a zašto bitcoin ima vrednost, pa ti kažes zato što zlato ima vrednost. Pa kao ima zato što je zlato. Pa da ali nema. Suštinski nema. Ima zato što se mi svi slažemo da ima. 

Galeb: Tako je, zato što smo se dogovorili oko toga, kreirali smo vrednost ni iz čega. Zapravo našeg uzajamnog dogovora. 

Aleksandar: Upravo tako, mnogi kažu da te valute su virtuelne, one ništa ne vrede. Pa dok god postoje ljudi koji veruju da vrede one će vredeti. Kao što i dinari evro vrede zato što postoje ljudi koji veruju da oni vrede. Ako bi se to poverenje urušilo, novac gubi vrednost jer on nema drugu podlogu. 

Galeb: Tu zapravo dolazimo do onog velikog, i vekovnog pitanja solidarnosti koja tako jednostavno zvuči ali tako se nikada nikako ne ostvaruje. Ajde okej nastavljamo dalje. Kako si rekao iGold? 

Aleksandar: eGold. 

Galeb: eGold je zapravo bila ta propala varijanta.

 

01.13 // Počeci decentralizovanog novca (pt. 2) 54:57

Aleksandar: Bila je ta propala varijanta i bilo je tu još nekoliko slabijih tih centralizovanih elektronskih valuta. Ali ajde da ne pominjemo njih, i sve te centralizovane internet valute su propale iz istog razloga zbog kog su propali centralizovani servisi za download muzike. Zato što to prosto to nije smelo da se radi i zato što je neko u nekom trenutku rekao sad ćemo ovaj sajt da ugasimo. 

Galeb: Tu se vraćamo sad na ono što sam rekao. Prestup i zabrana. 

Svi: Tako je, tako je. 

Stefan: Kad kažemo neko, mislimo neka država. 

Galeb: Neka država. Svi se sećamo Mega Upload-a i tog ludila koji se njima dešavao, dot com-a, celog dot com ludila. Svi znamo sa PirateBay-em šta se dešava stalno, seljenje servera ovamo pa na island pa ne znam gde, cela ta fama oko toga. I sad otvorena je i ta, moram da navedem još jednu stvar koja je isto otvorena za debatu kad si pominjao tu pirateriju. U svom poslu se srećem sa dve struje ljudi u suštini, posebno kad govorim o muzičkom biznisu. Pošto je to jedna od tema kojom se često bavim. A to je da ima jedna strana koja kaže da nije bilo te piraterije mi bi smo sada bili zatucani načisto zato što kad smo bili izolovani od celokupne međunarodne zajednice za vreme sankcija, upravo ta piraterija nam je spasila kulturni život ove zemlje. Znači jedini način da budemo u toku sa muzikom, u toku sa filmom, u toku sa bilo kakvom kulturom je bilo zahvaljujući tim piraterijama. Ja danas ne bi bio čovek kakav jesam da nije bilo berze na SKC-u gde sam išao da kupujem muziku za koju ne bi znao da postoji, kao što ono Kokakola nije postojala,a ne brate znaš neki Wu-Teng album znaš toga nije bilo. Tako da zahvaljujući pirateriji smo se spasili kulturno na neki način, sa druge strane piraterija ima svoju problematičnu stranu za autore umetničkih dela. Tako da imaju dve struje za za i protiv, sa filozofskog aspekta to je velika i otvorena tema. Stavićemo je po strance. 

Aleksandar: Da tu kao što si reko stvari nisu crno bele. Dakle ima zaista ozbiljnih arguemanata za jednu i za drugu stranu. Kažem mogili bi smo da pričamo o tome ceo dan, ali ajde da se vratimo. Propast eGolda i nastanak bitcoina su, otprilike se u isto vreme dešavaju u istih godinu dana. 

Galeb: Znači bitcoin tu nastaje negde 98’ a? 

Aleksandar: Ne ne, eGold nastaje 98’, propada 10 godina kasnije i nastaje bitcoin 2008’. E sad, ja ne bih baš potpuno povezao ta dva događaja u smislu da je bitcoin nastao kao reakcija na propadanje eGolda. Nego je to prosto bio jedan evolutivni proces gde su se pojavile te centralizovane valute, koje su propadale jer su bile centralizovane i paralelno sa tim se dešava svetska ekonomska kriza. Dakle dešava se to da <postfitsinatski> sistem pokazuje ozbiljne slabosti i uvek je zgodno razmišljati o inovacijama onda kada postojeći sistem ne radi kako treba. E sad, verovatno je tu i malo slučajnosti je sa jedne strane jako jednostavan a s druge strane potpuno genijalna stvar. Ja neverujem da je to neko mogao da smisli u mesec dana, nekome se to krcaklo u glavi verovatno godinama. Tako da krenulo je da se krčka još pre nego što smo postali svesni krize. I šta zapravo tu bitcoin rešava. Bitcoin se kao ideja pojavljuje 2008, tad je prvi put objavljeno da se radi na tome 2009 u januaru kreće takozvano rudarenje, odnosno kreiranje bitcoina. Mreža kreće da funkcioniše. Pristup mreži se polako stvara. Kreću prvi čvorovi da se priključuju i da zajednički kreiraju nešto. 

Galeb: Samo, pre nego što pređemo na to, ja sve vreme odlažem početak razgovora o kriptovalutama ali mi je strašno važno da razumemo sve fundamente pre toga da bi smo to mogli da uđemo u kriptovalute i ljudi budu u fazonu “a sad mi je jasno”. 

 

01.14 // Političko-ekonomske teorije i ekonomske krize 58:52

Dakle da bi smo mogli da razumemo nastanak bitcoina. Moramo da razumemo i taj koncept da je u suštini i to u teoriji postoji. To je u političkoj teoriji postoji i o tome se često govori i to recimo postoji, i to recimo postoji – gledao sam neke dokumentarne filmove i čitao sam takođe neke gde postoji ta neka teorija Miltona Fridmana itd. Gde je on upravo govorio o tome kako se kreira vrednost određenih ideja tako što dominantne postojeće ideje uđu u krizu i kada se u toj krizi pokažu sve njihove manjkavosti mi se onda kao društvo okrećemo postojećim alternativnim idejama na kojima je neko do tog trenutka radio. Tako je isto ideja slobodnog tržišta, taj neoliberalni kapital itd. Dok se nije desila kriza koje je njima omogućila da zapravo njihova ideja kao predlog izađe u prvi plan. Isto tako je i bitcoin koižistirao sa postojećim sistemima verovatno na neko vreme. E sad tu ono ulazimo u sveru misterije. Zapravo koižistirao i sazreo je trenutak kada je svetska ekonomska kriza zapravo u ovom lažnom kreiranju vrednosti i u inflaciji u problemu sa tim pozajmicama i tako dalje pokazala se kao jedan veliki balon koji je samo puko i urušila se cela globalna ekonomija. I našli smo se na području gde smo bili u fazonu okej, ovo ne valja mora nešto da se desi. I tu se pojavljuje bitcoin. E sada da bi smo objasnili pojavu bitcoina hajde da pričamo malo o toj misteriji koju ne razumemo. 

Stefan: Satoši Nakamoto. 

Galeb: Da da, znaš ono ako tagujemo video ovo poglavlje se zove Satoši Nakamoto, ovde počinje. 

Stefan: Čuće me Google sad.

Galeb: Satoši Nakamoto ovde počinje. 

Aleksandar: Da dobro si pomenuo te različite škole ekonomije. To je isto vrlo zanimljiva stvar, zapravo se te neke škole smenjuju u smislu da jedna postaje dominantna pa onda druga, to se ciklično kroz istoriju dešavalo. I bili su preriodi kad je praktično ceo svet imao poprilično liberalnu ekonomiju, kad pustiš tržište da samo sebe reguliše. Onda se to u nekim trenutcima to malo otme kontroli, i onda država malo pritegne i kaže e sad ćemo malo država da kontroliše ekonomiju. 

Galeb: Da se umeša? 

Aleksandar: Da se umeša. Pa onda vremenom i to kreće da stvara neke probleme i onda se stega postepeno popušta. Tako da imali smo pogotovo u 20-om veku više puta to smenjivanje toga da država pritegne malo ekonomiju, u smislu da kontroliše više tokove novca, da ima vrlo stroga pravila pa se onda malo povuče. Konkretno, ovaj balon 2008. koji se desio i pukao, se desi u fazi kad se država povukla, rekla bankama radite šta hoćete. Izdajete kredite kome hoćete, bez pokrića, stančujte, pravite akcije, smiljajte neke nove finansijske proizvode. 

Galeb: To je bilo ono urušavanje tržišta nekretninama jel? 

Stefan: Da nekretninama. Jer ne znam, ove agencije za rejting, banke, paketi tih akcija itd. 

Aleksandar: Pa, da nekretnine su bile deo priče ali suština je bila da je država dala odrešene ruke bankama da rade šta hoće. A problem je bio glavni što su banke imale velike insentive da se ponašaju ne odgovorno 

Galeb: E a šta znači insentiv?

Aleksandar: Motiv. Imali su veliki motiv da se ponašaju neodovorno jer su dobijale vrlo masne bonuse kratkoročno, a onda kad je kriza došla država ih space. Nije da banka ne završi u zatvoru, tako da što ne bi bio neodgovoran. Kada imam velike koristi od pozitivnih strana moje neodgovornosti a vrlo malu štetu zbog negativnih strana moje neodgovornosti. I tu je sistem puko zbog toga što je država da kažem previše pustila banke da se igraju. E sad, s druge strane nije ih pustila dovoljno. Jer da ih je pustila dovoljno, odnosno da je u trenutku kad se kriza pojavila da je država ćutala banke bi propale. Većina banaka bi probala i onda u nekom sledećem ciklusu bile odgovornije. A ovako plašim se da nismo naučili dovoljno. Odnosno, glavni krivci su se uglavnom izvukli bez posledica. Odnosno bez negativnih posledica, izvukli su se mnogo bogatiji. Jer za svoje dobre odluke su bili debelo nagrađeni, a za loše odluke nisu kažnjeni. 

Galeb: Tipa za celokupnu tu krizu, mislim da ono jedan ortak otišao u zatvor na 5 godina taj fazon neki, tako neka banalnost.

Aleksandar: Da da bilo je smešno, da da nešto sramotno.

Galeb: Nešto sramotno, banalno da. 

Stefan: I u zapadnom svetu je vrlo česta ta pojava da velike, posebno baš velike firme svesno ulaze u plaćanje kazni za raznie stvari, jer im se to više isplati nego gubitak profita ili prihoda, ako bi poštovali to neko pravilo. Šacu ja ovo da uradim i biću kažnjen evo ti pare i gotovo. 

Galeb: Nije to samo na zapadu. 

Aleksandar: Imaš primer jedne od najvećih banaka na svetu HSBC banke britanske koja malo malo pa ima neki skandal za pranje novce vezano za saradnju sa raznim kriminalnim grupama i ta banka i dalje radi ne samo što radi. Nego ne znam dal je neko ikad otišao u zatvor. Primera radi, kad bi neko za neku kripto berzu našli da je vlasnik kripto berze svesno sarađivao sa nekom kriminalnom grupom pomagao im da peru novac. Tu berzu bi zatvorili i vlasnik bi završio na robiji doživotnoj. 

Stefan: Trkali bi se FBI i SCC ko će prvi da ga uhvati 

Aleksandar: Tako da, postoje tu malo dvostruki standardi, i bankari su preterano zaštićeni. I to je dovelo do krize 2008 i to će dovesti do neke sledeće jer nije rešen problem, nisu bili kažnjeni oni koji su bili krivi. Nego država uletela da im pomogne, nije pustila tržište da se do kraja izleči što bi bilo jako bolno. Da su države pustile da banke propadnu, to bi kratkoročno kreiralo još veće probleme ali bi dugoročno bilo zdravije. A ovako su samo zapušili rupe, koje sledeći put kad puknu biće mnogo gore. 

Stefan: A znamo da svaka ozbiljna promena mora da boli jel. Mora da bude prvo dosta gore da bi bilo bolje. 

Galeb: Sad ulazimo u ono područje anarhije. Okay, Satoši Nakamoto.

 

02 Bitkoin (Bitcoin)

02.1 // Satoši Nakamoto 1:05:28

Aleksandar: Satoši Nakamoto, to je navodni tvorac bitcoina.

Stefan: On, ona ili oni. 

Galeb: Satoši Nakamoto je već na jedan način ušao u pop kulturu ali ne zapravo u potpunosti. Veliki broj ljudi zapravo nema pojma o čemu govorimo.Tako da, Izvinjavamo se svima koji znaju o čemu pričamo, ali smo dužni da pričamo o Satoši Nakamoto. Ne možemo da pričamo o bitcoinu a da ne govorimo o misterijožnom identitetu osobe ili izvesnom broju osoba o kojima se ne zna ništa. Ima čak i jedan dokumentarac koji mislim da je na Netflix-u ili ne znam gde. Gde pokušavaju da otkriju identitet Nakamotoa. Gde se predpostavlja za nekog lika iz San Franciska ili nešto ali i to je vrlo nategnuto. 

Stefan: Ako reddit do sad nije otkrio, nećemo saznati dok ne bude reko koje. 

Galeb: Ako reddit i trolovi sa 4chan-a nisu to odradili onda niko neće. Ajmo, Satoši Nakamoto i nastanak bitcoina.

Aleksandar: Pa to zapravo daje bitcoinu još neku dozu dodatnog šmeka da tako kažem. Jer je to praktično jedina kriptovaluta za koju se ne zna koje tvorac. I sad neko ko napravi tako krupne promene potencijalno, pa siguran sam kad se za par godina, decenija budemo vraćali unazad da će nastanak bitcoina videti kao jednu od prekretnica uopšte evolucije novca. I ponovo, čovek koji je to stvorio ne zna se ko je, to je potpuno fascinantna stvar. Postoje razne teorije, postoje teorije da su to Rotčildi ili neki drugi krupni bankari, koji su napravili neki novi novac i pozicijonirali se u startu da budu u tom novom svetu još bogatiji. Jer procenjuje se da Satoši, ko god bio ili ko god oni bili, ima negde oko milion bitcoina.

Stefan: Koji se beše nikad nisu pomerili sa wallet-a? 

Aleksanda: Pa, velika većina se nikad nije pomerila. A ukupno ima bitcoina oko 18 miliona i ikad će ih biti 21 milion. Dakle neko ima 5% svih bitcoina koji će ikad nastati. Neko koga ne znamo ko je, to je fascinantna stvar. E sada, on se pojavljivao na tim nekim forumima o kojima se pričalo o bitcoinu u startu i rudario je naravno dosta.

Galeb: Tu dolazimo do ovih cyberpunkera. Kod njih na forumima se uglavnom govorilo o izvesnom Satošiju Nakamotou. 

Aleksandar: On je zapravo pre, mislim da je baš negde tokom novembra, decembra bilo ili devet ili deset godina od kad je on se poslednji put oglasio. 

Stefan: Poslednji post na tom forumu sa njegovog profila je od tad. 

Galeb: Kad je bio? 

Aleksandar: Pre devet ili deset godina. Dok je još bitcoin bio totalna avangarda dok nije vredeo skoro ništa. 

Galeb: To je bilo neko poslednje oglašavanje, postoji i dalje taj post negde pod imenom Satosi Nakamoto se neko oglasio i kraj. 

Aleksandar: I od tad mu se gubi trag. Sad neki naivno misle da je to Japanac. Jer da sam ja hteo da ostanem anoniman sigurno ne bi stavio neko srpsko ime nego bi gledao da odvučem ljude na drugu stranu. Tako da verovatno nije Japanac zapravo. E sada, da li je grupa ljudi, mnogi misle da jeste, jer prosto smatraju da je bitcoin toliko genijalan da ne moguće da je jedna osoba sve uspela to da smisli. Što opet dodatnu negde ima smisla ali sa druge strane ako je tu više ljudi onda je dosta teže kriti identitet. Ako je jedan čovek nešto napravio onda se može da se sakrije, ako je deset ljudi napravilo onda je dosta nemoguće da ne procuri to nekako. Tako da ne znam dal ćemo to ikad saznati i to je ono negde i super stvar, a ono što je bitno kod bitcoina i kriptovaluta je što za samo funkcionisanje bitcoina to uopšte nije važno. Baš zato što je sistem decentralizovan, čak ni onaj koji ga je stvorio ne može da utiče na njega previše. 

Galeb: Nema nikakvu kontrolu nad bitcoinom. 

Aleksandar: Nema nikakvu, Tako je. 

Galeb: To je ono što je zapravo velika razlika od eGolda. 

Aleksandar: Upravo tako, dakle gazda eGolda je mogao. Oni su tvrdili da oni za sve što imaju od novca imaju pokriće u zlatu, al to nikad niko nije proverio. One mogao odštampati eGolda koliko je hteo, mogao je da radi šta je hteo, da uzme da stavi to zlato kod sebe kući. Satoši ko god da je bio, ako je i uopšte živ. Možda se on više ne oglašava jer više nije živ prosto. Mislim malo se priča o tome al to je jedna vrlo realna opcija. Tako da on ko god bio prosto ne može ništa jer bitcoin i većina ostalih kriptovaluta je novac koji je vođem konsenzusom da tako kažem. Odnosno od njegovom daljem razvoju odlučuju njegovi korisnici. 

Galeb: Okej hajde sad da objasnimo. Prvo da se vratimo na ovo. Rekli ste da je najavljen bitcoin bio to nešto 2008-2009 najavljen. Ko je najavio?

 

02.2 // Najava kriptovalute bitcoin 1:10:15

Aleksandar: Pa Satoši navodno. 

Galeb: Na tom nekom poštu. 

Aleksandar: Na nekom forumu 

Stefan: Tako je, i onda se pričalo po forumima. Mislim ja sad ono davno je bilo pa se sad nesećam dal su neke vesti ili portali pokupili te. Neke koje se bave nišama sigurno jesu. Ali jednostavno pričalo se u zajednici. 

Galeb: Zbog čega se to pričalo, šta se to o čemu se pričalo. Kada je bio najavljen bitcoin koga bi bilo briga za nekog lika koji je nešto najavio. 

Aleksandar: Pa vidi, većinu i zapravo nije bilo briga. 

Stefan: Inače bi sada imali brdo bitcoina 

Aleksandar: Tome u prilog govori činjenica da bitcoin više od godinu dana od svog nastanka, znači nakon što je počeo da s rudari. Posle ću ti pričati šta je rudarenje. On je i dalje vredeo nula. Dakle punih godinu i par meseci on apsolutno nije ništa vredeo, jer ga je rudario i njime uopšte baratao izuzetno mali broj ljudi. 

Galeb: Kad kažemo mali broj ljudi, jel znamo koliki broj ljudi? 

Aleksandar: Teško je znati to prosto, jer jedino što mi znamo iz tog perioda je kolika je ukupna hardverska snaga bila iza bitcoin mreže, ali mi neznamo dal se u hardversku snagu imala 3 čoveka ili 300 ljudi. Prosto to nismo mogli znati u tom trenutku. Znači na tim forumima– 

Galeb: Šta znači hardverska snaga?

 

02.3 // Decentralizovana infrastruktura, rudarenje, hardverska snaga 1:11:36

Aleksandar: E pa toje, malo ću se vratim unazad da bi ljudima bilo jasno. Pošto je bitcoin decentralizovan sistem, a pošto je sa druge strane to jedna finansijska mreža koja da bi mogla da funkcioniše mora da ima i neku tehničku infrastrukturu iza sebe. Dakle hardversku infrastrukturu, gde će dakle taj softver da se pokreće i da prosto prebacuje taj novac sa jedne na drugu stranu sveta. Nemamo centralni autoritet kao što imamo kod banaka, koje prosto imaju svoje server i same obezveđuju svoju infrastrukturu, postavlja se pitanje u decentralizovanom sistemu ko obezbeđuje infrastrukturu. Znači kako da taj softver funkcioniše, na čijem hardveru. I rudari su zapravo ljudi koji svoji hardver daju na raspolaganje sistemu. I kažu okej evo nek bitcoin koristi moj računar, odnosno deo resursa mog računara i zapravo funkcionisanje rudarenja je takvo da nas 10 ili sada desetine hiljada ili možda milioni u svetu imaju neki hardver koji omogućuju da ta mreža neprestano radi. Da tu neke pare neprestano teku. E sad, pošto retko ko hoće da radi nešto za džabe, moj hardver nešto košta i ja sam spreman da dam hardver na raspolaganje sistemu ako ja od tog sistema nešto dobija, a ono što ja dobijam su novo izrudareni bitcoini. Novo izrudareni bitcoini koji se generišu određenim tempom se dele među rudarima srazmerno jačini hardvera 

Galeb: Ajde sada, ovde ima dosta novih termina od kojih je rudarenje jedno od najkomplikovanijih zato što rudarenje je simbolično tačno ali u realnositi apsolutno netačno. Niko ne rudari ništa. Ja bi samo da se vratimo sada na ono što smo govorili ranije, čisto da zaokružimo jednu celinu čisto da ljudima bude jasnije. Dakle, bitcoin se kreira na nekakvoj mreži a tu mrežu sačinjavaju kompjuteri. E sada, ti kompjuteri su ko teniska mreža o kojoj smo govorili. Svaki čvor je jedan kompjuter i oni sačinjavaju mrežu. A kad kažemo koji su to kompjuteri koji sačinjavaju tu mrežu. To su tvoj kompjuter, tvoj kompjuter, moj kompjuter, njegov kompjuter, njegov kompjuter i tako XY ljudi koji kažu, e ja želim moj kompjuter da učestvuje u ovome. 

Aleksandar: To je vrlo bitno da se zna da je pristup toj mreži otvoren, da svako može da pristupi toj mreži. 

Galeb: E sad koja je to mreža? 

Stefan: E sad kad kažemo na kompjuter mislimo na bilo koju vrstu računara koja može da pokrene softver koji koristi konkretno bitcoin. 

Galeb: Dakle postoji određeni softver i taj softver tvoj računar treba da pokrene, al da bi tvoj računar to pokrenuo on bi morao da ima neke minimalne uslove koje bi morao da ispuni da bi na njemu taj softver radio 

Aleksandar: Ne znam dal da se sad još uvek dotaknemo te teme, ali sama evolucija rudarenja je priča za sebe. Odnosno ono što ti je nekad bilo dovoljno da rudariš bitcoine je sad apsolutno prevaziđeno. Tako da, prvi rudari su imali 0 investicije u rudarsku opremu, zato što to je vrlo zanimljiva stvar zapravo– 

Galeb: Izvini samo, za sve one koji nas slušaju a ne znaju ništa o kriptovalutama ovo je onaj trenutak kada se priča raspada i gde svi uglavnom odustaju i više ne razumeju ni kriptovalute ni blockchain ni ništa. Tako da ono molim vas imajte strpljenja 

Aleksandar: Probaću baš da banalizujem. Dakle postoji ta jedna decentralizovana mreža gde mi svi koji smo delovi te mreže moramo da pomognemo da bi ona živela. Jer nema firme, nema centralnog servera koji održava mrežu nego moramo mi o tome da pomažemo. 

Stefan: Možemo da ubacimo analogiju, znači umesto da imaš tvoju banku u kojoj imaš svoju karticu, ona tamo ima neke računare. Ja kad provučem karticu u prodavnici, ta informacija ide na računar moje banke i onda tamo dalje radi sa njom šta treba.  

Galeb: I onda kad uđes tamo u banke sve imaju neke ogromne prostorije gde su ono rigovi koje zovemo serveri. 

Stefan: Tako je to su serveri. E sad u ovom slučaju decentralizovanog sistema i bitcoina nemaš tu jednu sobu sa deset hiljada računara nego imaš deset hiljada računara razbacanih kod deset hiljada ljudi širom sveta. I da bi ti nekome platio, poslao bitcoin ili šta god, mora da postoji taj neki računar koji će tu transakciju da procesuira.

Galeb: Doći ćemo do transakcija.

Stefan: Da da tu sam stao.

Aleksandar: Pokazalo se da je ta nagradna šema kod bitcoina zapravo genijalna čim taj sistem i dalje funkcioniše odnosno već godinama funkcioniše bez sekunde prekida, to je neverovatno.

Galeb: Dakle, nikada se nije urušio taj sistem, nikad nije stao?

Aleksandar: Jeste u jednom trenutku u početku je bio neki bag koji je otkriven i rešen, ali ja mislim da se već punih 10 godina bukvalno nismo imali sekundu downtime-a, što je fascinantno samo po sebi pored svih drugih stvari. Dakle mreža koju niko ne kontroliše nema ni sekunde downtime-a 10 godina već.

Galeb: Toliko o demokratiji. Ako ćemo demokratiju, to je demokratija.

Aleksandar: Da tako, ajde znači da se vratimo. Znači mi hoćemo da budemo deo te mreže i želimo da pomognemo mreži time što svoj hardver dajemo na raspolaganje drugoj mreži da bi infrastrukutura uopšte mogla da funkcioniše. E sad, pošto retko ko od nas dugoročno hoće da daje nešto za džabe, sistem je genijalno osmišlje tako da nas za to nagrađuje. Dakle bitcoini se to generišu ali se ne generišu slučajno i ne dodeljuju se slučajno, nego dodeljuju se isključivo svi onim ljudima koji učestvuju u održavanju mreže. To smo mi koji dajemo hardver. Kad je bitcoin nastao, prvih nekoliko dana ja mislim da je 5 ljudi na svetu rudarilo. I to su bili obični laptopovi dakle nije bitcoin algoritam toliko kompleksan softverski da mu treba neki preterano jak hardver. Bukvalno nas trojica da uzmemo svoje laptopove i da niko drugi na svetu ne koristi bitcoin mi bi smo mogli da održavamo tu mrežu. Dakle zahtevi hardverski nisu veliki. E sad zašto smo došli do toga da hardver za rudarenje bitcoina troši mnogo više struje nego država Danska danas. Pa prosto zato što nagrada koju ti kao rudar dobijaš srazmerna snazi tvog hardvera. Onog trenutka kad bitcoin nije vredeo više 0 krenula je trka. Jer svako je hteo da ima što više od tih novogenerisanih bitcoina a da bi imao što više treba da ima što jači hardver. 

Stefan: Da se razumemo, nije to snaga, nego u kontekstu uloženog rada mog hardvera u mrežu. Znači nije poenta koliko je jak, mogu ja da imam 10 grafičkih kartica ali moram sve da ih koristim da bi to bilo. Znači uloženi rad se nagrađuje proporcionalno novim bitcoinima 

Aleksandar: Dok bitcoin nije vredeo ništa ja sam na kompu radio druge stvari a softver je rudario bitcoine, a sada se računari kupuju da rudare bitcoine. Staviš ih u podrum i oni ništa drugo ne rade 24h dnevno svu svoju snagu koriste za rudarenje bitcoina.

Galeb: Čisto da oslikamo ljudima koliko je to veliki rast i koliko je to veliki skok jeste da iza ti svog laptopa sediš i igraš igrice, zajebavaš sem blejiš a u pozadini radi, kao što tebi telefon u pozadini obavlja neke operacije, updejtuje softver i aplikacije i tako dalje. Dok ti telefoniraš ili blejiš na instagramu štagod. Tako je bilo u početku sa bitcoinom. Mogao si da rudariš bitcoin na taj način. Danas, desetak godina 12-13 godina kasnije, da bi mogao da izrudariš jedan bitcoin, mislim to je praktično nemoguće. Ali potrebno ti je da imaš ono fabriku od 10 hiljada računara na Islandu gde je minus 40 gde se hlade ti računari i gde trošiš ono hiljade i hiljade evra struje mesečno da bi mogao da budeš u prilici da izrudariš nešto možda za 10 godina. Tako da eksponencijalni rast težine tj rudarenja, kad kažes rudarenje misliš na matematičke operacije koje obavlja kompjuter, ali doćićemo i do toga. 

Aleksandar: I treba tu vrlo jasno naglasiti, već sam reko al ajde da ponovim. Nije hardver toliko ojačao zato što je sam algoritam postao kompleksniji, dakle on je jednako jednostavan kao kad je Satoši seo i pokrenuo i krenuo sam da rudari jer on je u prvom trenutku jedini rudar na svetu bio, znači niko drugi nije rudario 

Galeb: Ko je Satoši na kraju bio. 

Aleksandar: I on je sigurno prvih milion bitcoina izrudario na laptopu. Vrlo verovatno, jer tad se rudarenje radilo na procesoru. Neko je 2011 provalio da jake grafičke kartice mogu, uz odgovarajući softver, mogu mnogo brže da rudare od procesora i onda se prešlo na grafike. I onda su gejmeri bili kolateralna šteta jer nisu mogli da dođu do dobrih grafika kad god je skok rasta cene bitcoina. 

Galeb: Sećam se toga neke 2015-2016, nisi mogao da kupiš grafičku karticu gde god da odeš, prodali smo sve prodali smo sve. Ono grafička kartica 500 evra, sve smo ih prodali. Pa kome ste ih prodali. 

Aleksandar: Grafike koje su u radnjama bile 200 evra su se na crnom tržištu davale za 800 za 1000. Tolika je bila potražnja. Tipa NVidiji su 2016-2017 cena akcija skočile 100 ili 200 posto zbog grafika. Znači zbog bitcoina ne zato što su oni počeli da prave bolje grafike nego zato što su svi hteli da rudare. I čak su i grafike 2013 postale ne konkurentne jer se neko pametan setio da napravi hardver koji isključivo služi za kopanje bitcoina. Jer grafike nisu pravljene za rudarenje bitcoina. I ako ti napraviš hardver koji je od samog starta dizajniran samo za kopanje bitcoina on neminovno ima mnogo bolje performanse od grafike. Tako da se grafikama sada kopaju neki drugi coini i zaparavo su mnoge kriptovalute posle toga napravljene da budu takozvane ASIC resistant odnosno da te ASIC moćne mašine za rudarenje ne mogu da rudare te grafike. Jer ne mogu, jer prosto ne možeš taj algoritam da ubaciš u njih.

 

02.4 // Pojam kriptovalute 1:22:07

Galeb: Da nekomplikujemo sada. Da ne idemo još tamo, još se zadržavamo na tom početnom šta je bitcoin. Dakle ovako, ono što za sada znamo. Znamo da je bitcoin nekakva digitalna kriptovaluta. Moraćemo da objasnimo šta je kripto. Šta je razlika između digitalnog novca i kripto novca. Mi govorimo o kriptovalutama a ni u jednom trenutku nismo objasnili kripto. Odnosno kriptografija. 

Aleksandar: Po nekim definicijama takozvanim, se kaže da kriptovalute se zovu kripto zato što kod njih se kriptografija koristi za validaciju transakcija i za kontrolu generisanja novih jedinica valute. Pri čemu je ovo drugo mnogo važnije. Jer ti i u klASICnom digitalnom bankarstvu koristiš kriptografiju za validaciju transakcija. Time štitiš korisnike praktično kao banka. Ali kontrola generisanja novih jedinica valute kriptografskim algoritmom je potpuna novina. 

Galeb: Znači zato što to je nešto što je ranije radila centralna banka. 

Stefan: Ono sedne bankar izračuna nam bankar, treba nam toliko para za ovaj kurs ovu vrednost.

Aleksandar: Pa da kaže predsednik FED-a kaže i klikne, evo ih tri triliona dolara novih i sad to je to. A ovde postoji algoritam sa ugrađenim nekim kriptografskim funkcijama koje vrlo pažljivo šteluju to generisanje novih jedinica valute. 

Galeb: Znači ljudsko biće nema kontrolu nad proizvodnjom novih bitcoina to je ono što je važno da se razume. Nego postoji nekakva kripta, nekakva šifra, nekakva formula koja je užasno komplikovana. Ima niz od ne znam koliko slova i brojeva ono ima niz koji je prosto neuništiv, neprobojan. I onda se on menja i generiše kroz vreme proizvodi nove novčanice onoliko koliko je potrebno. 

Stefan: Samo se razumemo, kad kažes neprobojan, to je neprobojan u realnim terminima. U smislu trebali bi mi ono svi računari sveta i hiljade godina da ja to možda dešifrujem. Ali to u praktičnom smislu znači neprobojan. 

Galeb: U dužini jednog prosečnog ljudskog života nemoguće 

Aleksandar: Sa današnjom tehnologijom neprobojan, sa tehnologijom verovatno probojan.Ali evoluiraće i bitcoin za sto godina tako da.

Galeb: Okej sada razumemo, neka tamo nepoznata osoba on tamo ili oni su kreirali jednu valutu koja se bazira na kriptografiji i to je kriptovaluta kojoj su dali ime bitcoin. Bitcoin se proizvodi tako što se povezuje na računare. Tako što se računari povezuju uzajamno, obrađuju tu kriptu odnosno validiraju te kripte, te transakcije uzajamne i onda kroz svoj rad su nagrađeni novim proizvedenim bitcoinima.

Stefan: Tako je, jer su oni kroz taj rad stvorili vrednost za neke druge korisnike koji su jedni drugima slali bitcoine i tako nešto.

 

02.5 // Počeci i potreba za Bitcoinom 1:25:05

Galeb: Sad tu dolazimo do pitanja vrednosti, zbog koje smo pričali celu onu priču pre sat vremena. I sad tamo je bio neki Satoši Nakamoto koji je sam najverovatnije izrudario prvih milioni bitcoina i onda je on nestao sa lica zemlje i drugi ljudi koji su bili zainteresovani u toj sveru su se zakačili za tu priču i počeli su svoje procesore da koriste. Daj je moj kompjuter da uključim da proizvedem neki bitcoin, bože možda jednog dana bude to možda nešto vredelo. I onda se stvorila mala grupa koja je bila ideološki povezana, jer prvenstveno zašto bi se ja uopšte bavio time. To znači da je neko nešto verovao.

Aleksandar: Pre svega ideološki jer u tom trenutku rudarenje nije bilo ispaltivo jer imao si nula troškova ali imao si i nula zarade. To je ono bilo gubljenje vremena

Galeb: Što znači da su to bili neki ortaci koji su imali nekakvu ideju, nekakvu filozofiju koji su verovali u nešto i rekli ajde možda od ovoga budeš jednog dana nešto. I onda je taj broj ljudi polako rastao. I kako je taj rast otprilike išao 2008 se pojavljuje.

Aleksandar: Sad ćemo polako da prođemo kroz to. Ono što ja mislim da su verovali, verovali su kao što je kod nastanka interneta postojala vera u potrebu za slobodnim protokom informacija, mislim da je ovde neko verovao da i novac treba slobodno da teče. Jer pogotovo do 2008 i od te krize države su užasno pojačale regulativu pre svega na finansijskim institucijama. Do te mere da su neki ljudi ni krivi ni dužni prosto odsečeni od sveta finansijski gledano. Primera radi, probaj nekome u Iranu da pošalješ pare preko banke. Nema šanse, iako u Iranu u proseku živi jednaki procena loših ljudi kao i u Srbiji. Dakle velika većina ljudi su tamo žrtve nekih političkih odluka i oni su finansijski odsečeni od sveta zato što prosto banka neka neće da se zamera recimo amerikancima, i kaže neću da ti obavim transakciju koju šalješ u Iran, jer onda ja moram da popunjavam neke formulare. I onda si ti za mene stranka visokog rizika i ja sam kao klijent veliki trošak za banku ako šaljem pare u Iran jer moraju da me proveravaju, da me češljaju. 

Galeb: kao što je neko možda želeo da šalje pare 93’ u Beograd. 

Aleksandar: E upravo tako, da. Sjajan primer. Dakle i mi smo nekad bili Iran, i mi smo nekad bili finansijski odsečeni od sveta. Bilo bi mnogo dobro da smo 93’ imali bitcoin. I ja mislim da je ideja nastanka bitoina zapravo svih preteča bitcoina upravo to. Ako sam ja pošteno zaradio novac, zašto bi bilo ko na svetu imao prava da me spreči da ja sa njim radim šta hoću. Ta sloboda mene ne reševa odgovornosti. Dakle to što sam ja slobodan da radim sa novcem šta hoću ne znači da sam ja oslobođen odgovornosti ako radim nešto što ne smem. Al nemoj a priori da me sprečiš. Znači nemoj mene kao poštenog građanina Srbija da sprečavaš da pošaljem novac poštenom građaninu Irana zbog neki glupih pravila. Ako sam prekršio zakon kazni me nakon što sam ga prekršio al nemoj da me sprečavaš da nešto pokušam da uradim što nije protiv zakonito. I to je ideja bitcoina, dakle internet nam je doneo slobodan protok informacija, posle i protok raznih drugih stvari. Ideja bitcoina je slobodan protok vrednosti. Zašto bih ja imao bilo kakvo ograničenje da sa mojim novcem radim šta hoću i to je poenta. I trebalo je vremena da dobar ljudi to shvati da bi bitcoin se uopšte pomerio sa nule. E kad su ljudi počeli da shvataju jer dok god ti bitcoinom ti ne možeš da uradiš neke stvari koje možeš da radiš i sa drugim novcem on za tebe nema vrednost. Jedino kad ti shvatiš da on za tebe može da uradi što ni jedan drugi novac ne može on kreće da dobija vrednost. E sad, vrlo zanimljiva istorija njegove vrednosti, jer kažem da je on godinu i kusur vredeo 0. I onda se dešava istorijski trenutak koji možemo i zajedno da obeležimo ove godine i bilo bi lepo, a to je nezvanični praznik u bitcoin svetu a to je bitcoin beats a day. 22 maj 2010 se dešava prva realna transakcija bitcoin znači prvi put se nešto realno kupuje za bitcoin. I naime kupuju se dve pice za 10 hiljada bitcoin. 

Galeb: 10 hiljada bitcoina? 

Aleksandar: Zamisli kakve pice, pa da su od zlata ne bi vredele toliko. 

Stefan: To je bitcoin pizza day. 

Galeb: Ko je uzeo 10 hiljada bitcoin za dve pice, jel taj sačuvao 10 hiljada coina? 

Aleksandar: Vrlo verovatno nije jer u tom trenutku su bitcoin bili procenjeni na 0.3 centa. I imaš puno primera ljudi, postoji neki Finski programer koji je bio jedan od pionira u bitcoin, i koji je imao ne znam desetine stotine hiljada bitcoin. Mlad programer koji je u tom trenutku sa 22 godine kupio neki brutalan stan u Helsinkiju. Ali znaš, kupio je stan od pola miliona evra, on bi danas bio milijarder. Ali prosto znaš kad nešto vredi nula i onda vredi 10 ti misliš da si prošao sjajno ako si ga prodao za 10. Ni ne sanjaš da će da vredi 30 hiljada jednog dana . 

Galeb: Mislim da u trenutku kad mi sad sedimo ovde i razgovaramo, pre neki dan 1 bitcoin je vredeo 40 hiljada dolara. 

Stefan: Evo sada, šta smo gledali sat vremena je vredeo 38 hiljada. 

Galeb: Tako da ovaj je kupio dve pice za 10 hiljada bitcoin. 

Aleksandar: Šta misliš dal on jede picu danas. 

Galeb: Nakon bitke svi su generali. To je ono što je ironija života je da posmatmo te stvari jeste hodom unazad. Tako da nećemo da se osvrćemo na to. U svakom slučaju shvatili smo jednu stvar, neki tamo lik ili neke osobe su stvorile jednu kriptovalutu. Jasno nam je šta je kripto valuta, zašto jeste kriptovaluta. I ono zašto je važno zašto su računari bili oni koji su morali da rade to. Upravo zato što su ljudi želeli slobodan protok novca a ne da postoji neki centralni sistem koji kontroliše taj novac. Njegovu vrednost, njegov protok i tako dalje i onda zato što ne postoji nikakav centralni sistem koji to radi bitno je da se mi solidarno uključimo sa svojim kompjuterima. Ti kompjuteri koji sada rade, rade, rade oni zauzvrat algoritmom proizvode novi novac. I taj novac u početku nije imao nikakvu vrednost, jer su bili nekakvi ljudi koji su bili idealisti. I sada ta mala grupa ljudi, šaka idealista je u jednom trenutku uspela da proizvede vrednost tok bitcoin zato što se pojavio dovoljno veliki broj ljudi koji je rekao ja ovo verujem. Koji su prihvatili taj društveni dogovor. 

Aleksandar: Zapravo je bilo potrebno da određeni broj ljudi prihvati da neke svoje proizvode ili usluge da u razmenu za bitcoin. To je ono što novcu daje vrednost, jer ti nešto sa tim novcem možeš da uradiš. 

Galeb: Tako da taj lik koji je prodao picu za 10 hiljada bitcoin je isto tako verovao u bitcoin. 

Stefan: Verovatno je mislio u tom momentu, ovo će biti super PR ali i to se računa kao vera. 

Galeb: Znači to se računa kao vera, nije taj dao te dve pice zato što je to bila fora. Ali ta fora je generisala momentum. 

Aleksandar: Ali da se vratimo na priču o onom sa početka i istorije novca. Novac sam po sebi nema vrednost, novac ima vrednost zato što možeš da ga zameniš za nešto drugo što tebi treba. I dok god ti nisi mogao da zameniš bitcoin za nešto što tebi treba on je vredeo 0. Onog trenutka kad si mogao da ga menjaš za picu, za ne znam šta. On počinje neku vrednost da dobija. I kao u mnogim nekim drugim inovacijama zapravo su ljudi iz neke kriminalne svere su bili među prvima da te inovacije prihvate i iskoriste za sebe. I nastaju onda ozbiljni dark marketi takozvani, baš na Toru. Kojima samo baš sa Tora može da se pristupi.

Galeb: Na Toru i tim Onion sajtovima. Doći ćemo do dark marketa i to. Nego došli smo do dačke da stvorila se neka simbolična minijaturna organska vrednost bitcoin time što su se kupile dve pice za 10 hiljada. Znači to ću ponoviti još 20 puta. Iz ovog ugla je to stvarno neverovatno. E šta se dalje dešava.  

Aleksandar: Pa da, to je zapravo da kažem neki nezvanični praznik i prekretnica. Zašto, zato što to je do pre bila neka igrica. Dakle mi imamo neku igricu i u igrici imamo neke kredite koji unutar igrice nešto vrede i kad izađes iz igrice oni ne vrede ništa. 

Stefan: Kao one skoljek. 

Galeb: E tu je sad super momenat da ubacimo ono što ljudi kažu, “ja ne razumem zašto trošiš pare na te gluposti” ti ljudi imaju one in-app purchases i kupuju u samoj igrici, igraš lol ili ne znam šta pa kupuješ novi skin ili kupuješ armor pa ono kupuješ novo oružije, likove, maskiraš likove itd. I neko daje pare za te stvari i ti si u fazonu zašto to radiš. Zato što u tom svetu gde ljudi igraju igrice to ima vrednost. 

Aleksandar: Tako je. E upravo tako, dakle u onom trenutku se desila tranzicija iz unutrašnjeg sveta gde je bilo par ne znam možda stotina ljudi kojima je ta priča bila zanimljiva. Ali kad to izneseš van tog kruga taj bitcoin ne vredi ništa. S tom kupovinom piće se praktično prvi put desila interakcija između jednog malog unutrašnjeg sveta bitcoin i spoljašnjeg sveta. Znači ja sad mogu te moje žetone iz igrice da iznesem i nešto pravo da kupim i pojedem. I to je prekretnica i posle toga se desilo da su još neki trgovci počeli da prihvataju bitcoin više zbog fore jer eto to im je bio PR. Eto znaš, kupio sam, prodajem picu za bitcoin, prodajem ovo za bitcoin, prodajem ono za bitcoin. I krenu da se pojavljuju prve primitivne berze gde ti možeš da zameniš bitcoin za novac. E to je još jedan važan trenutka, jer onog trenutka kada ti možeš svoje bitcoin da zameniš za novac koji koristiš svakodnevno ti onda imaš motiv više da nešto svoje prodaš za bitcoin. I tu su se ono prvo razvili ti dark marketi realno. Odnosno tu je više trgovina krenula da cveta u tim početnim godinama. Jer su ljudi shvatili da mogu da prodaju stvari za bitcoin i da ostanu relativno anonimni a opet imali su ta mesta, već je krenula da se kreira ta infrastruktura imali su mesta gde su mogli da zamene bitcoin za novac. Jer oni ako samo nešto prodaju za bitcoin, onda oni sa tim bitcoin ne mogu ništa da rade osim da kupe piću. Nema tu baš za njih neke vajde. Tako da su krenuli tu da se pojavljuju ti dark marketi. I u principu je ta sama slika bitcoin tih prvih par godina bila dosta loša negde u mainstream medijima i to je bilo ono, aha to je novac za drogu.

 

02.6 // Pitanje privatnosti i anonimnosti 1:36:11 

Galeb: E sad samo da objasnimo malo ljudima to, tu smo isto preskočili nekoliko stvari zato što paralelno dok se dešava sve to, ta grupa idealista zapravo u među kojima su i uostalom i Džulijan Asanž I Edvard Snouden i mnogii drugi. Nego govorimo o ljudima koji se bave pitanjima privatnosti, anonimnosti, slobode, demokratskih protoga informacija, radi se vikipedija između ostalog koja je to kolektivno znanje na jednom mestu koje je dostupno svima i tako dalje. Tako da sa filozofskog, ideološkog aspekta to je mnogo šira priča. Tako da se paralelno razvijaju softveri kao što je kad smo shvatili da postoji nadzor država nad svojim građanima špijuniranje i tako dalje. Da se gubi privatnost, to je nešto što je sada opšte poznata stvar. Tada je to bilo revolucionarno. Tada se saznaje i za prve dron štrajkove i napade dronova koje su Džulijan Asanž doveli u situaciju u kojoj se nalazi u između ostalog. Dakle, dešava se da postoje ljudi koji paralelno razvijaju softvere i tehnologiju za anonimnost. Gde se bitcoin savršeno uklapa. I tu se javlja Tor mreža i primarno mislim na Tor. I u okviru Tora se javio onion, odnosno luk sajtovi. To je ono, zašto onion zato što on ima više slojeva i onda ti imaš višeslojnu anonimnost. Tako a vlada zna da si otišao na Tor, ali ne znaju šta tamo radiš. 

Stefan: I to je opet onaj momenat ono opet si tu. Sad naravno postoji načina da budeš savršeno anoniman, ali je više ono količina resursa da tebe nađu za tu neku sitnicu je potpuno apsurdna. 

Galeb: A pritom oni ne znaju dal je sitnica. Tako da bi otkrili moraju da nadziru svakoga. Sa nekim super kompjuterima a to je prosto nemoguće. I na istom principu se ta anonimnost zapravo postoji. Jer ti svi računari koji dobrovoljno učestvuju kao što učestvuju u bitcoin, učestvuju u kreiranju anonimnosti jer ti kad uđes ti od tog trenutka možeš da budeš, da srfuješ sa bilokog od tih računara širom sveta, i oni ne znaju odakle ti zapravo dolaziš i ko si ti. 

Aleksandar: Super je što si pomenuo Asanža zato što je jedan od najboljih poslovnih poteza Wikiliksa u istoriji koji je bio potpuno iznuđen je bio da počnu da primaju bitcoin. Jer mislim da je to bilo još 2011. Jer prosto nisu krenuli da seku svi mogući premium provajderi u jednom trenutku. I njima je prelazak na bitcoin bio iznuđen potez. I čak su u jednom trenutku objavili koliko puta su oni uvećali taj svoji novac zato što su prešli na bitcoin. 

Galeb: Svi znamo majka napretka su slučajnost i nužnost. I sada je stvaru tome što kako se pojavila anonimna mreža i kako se sa anonimnom mrežom pojavio novac koji je takođe anoniman. E to ćemo da doći prvo kako je bitcoin anoniman, zbog čega je i na osnovu čega njemu ne može da se uđe u trag u kontekstu, odnosno, bitcoin može apsolutno da se uđe u trag od njegovog nastanka. To jeste poenta u među ostalom bitcoin, tako se dolazi do blockchaina. 

Aleksandar: On je pseudo-anoniman. 

Galeb: A sa druge strane,vlasnik bitcoina je potpuno nepoznat. I šta je sa tim bitcoin radio. 

Stefan: Jeste, direktno na bitcoin mreži da. U svetu ne mora da znači zato što zavisi od zakona država ali stići ćemo do toga tako da ne žurimo. 

Galeb: Tako da spoj anonimnih mreža i anonimnih sajtova na tim anonimnim mrežama u kombinaciji sa anonimnom valutom je bilo jedno plodno tle za kriminalne organizacije koje su sada mogle i tu dolazimo do onog čuvenog silk rouda. 

Aleksandar: Dolazimo do čuvenog silk rouda koji je vrlo bitna tema iz prostog razloga što je pad silk rouda bio po meni jedan od bitnih prekretnica u revoluciji bitcoin. Jer kažem, stvorio se narativ, pre svega forsiran od strane institucija finansijskih da je bitcoin novac isključivo za kriminalne radnje. I onda imaš situaciju da u oktobru 2013 pada silk roud. 

Galeb: Samo objasnite šta je silk roud. 

Aleksandar: Silk roud je amazon za nelegalne supstance razno raznih vrsta. Gde se plaćanje vršilo isključivo u bitcoin kome se pristupalo isključivo preko Tor brauzera. I gde si ti mogao da kupiš sve moguće i nemoguće droge, oružje, lažna dokumenta itd. I čak gore stvari od toga, bile su priče da su neki naručivali ubistva preko silk rouda i tako dalje. 

Galeb: Da je bila i razmena pornografskog sadržaja najgore vrste. 

Aleksandar: I to da da. Pa to u poređenju sa nekim drugim stvarima i blaga priča. I zašto je pad silk rouda bitan, zato što silk roud pada u oktobru 2013 na ceni bitcoin od recimo 120 dolara. Dva meseca kasnije bitcoin vredi 1200 dolara. I tu pada priča da je bitcoin novac za drogu i da njegov opstanak zavisi od silk rouda i sličnih sajtova. I to je vrlo bitno da kažem za imidž bitcoin, da ga pad silk rouda nije uništio nego ono. Nisam siguran da mu je pomogao , jer je on porastao zbog drugih stvari ali je bitno da ga ovo nije usporilo. I inače tvorac silk rouda služi trenutno doživotnu robiju i postoji peticija da se on oslobodi, koju je potpisalo ne znam koliko desetine hiljada ljudi ali za sada nepomaže puno. On se pravda da je on prosto programer koji je napravio platformu. I da prosto nije njegova odgovornost što su neki ljudi njegovu platformu za neke stvari za koje nisu smeli da koriste. Inače zanimljiva priča je da su pored tvorca silk rouda i dva FBI agenta završaila na robiji jer su tokom hapšenja njega i tokom obaranja silk rouda malo bitcoin za sebe uzeli. Malo, par desetina hiljada. Tako da, pad silk rouda je svakako vrlo bitna stvar tu krenulo polako to razdvajanje bitcoin od kriminala u smilsu da to nije znak jednakosti između nego okej, bitcoin ima i druge primene jer prosto kriminalci koriste sve vrste novca. NIje bitcoin novac stvoren za kriminalce niti je bitcoin sam po sebi dobar ili loš. Kao što ni novac, novac je alat u rukama dobrih ljudi on je dobar alat , u rukama loših ljudi on je loš alat. I bitcoin se tu ne razlikuje od bilo čega drugog. Dakle ne možeš ti sam jedan softver sam po sebi da proglasiš za loš osim ako je, ne znam malver ili spajver. Što je softver za protok vrednosti. 

Galeb: Okej, sad smo već nagomilali, sijaset nekakvih događaja tačaka u vremenu i prostoru koje su dale na značaju bitcoin. To znači da se ono da se digla nekakva fama o njemu, da se govori i to je defakto dalo vrednost. To istovremeno davanje vresnot, na takav način je u suštini mač sa dve oštrice za to što se tiče vrednosti kriptovaluta jer onda pravljenjem tog balona, pumpanjem tog hajpa istovremeno može i lažno da napravimo kriptovalutama što se inače i dešavalo.

 

02.7 // Problem kripto balona 1:43:25

Stefan: Primer toga je 2017. recimo, koji je sjajan primer malo da iskočimo iz ovoga. 2017 je bilo jako mnogo hajpa oko bitcoin i ostalih kriptovaluta ali prvenstveno oko bitcoin. Ono vesti, tvitovi, poznatih ljudi, influensera, mekafija itd. I na osnovu tog hajpa u suštini su se ljudi naložili na bitcoin i krenuli da kupuju i onda je to podiglo cenu u suštini ali to nije realno dizanje cene. To nije stvaranje realne vrednosti. I vrlo brzo se posle toga desio veliki pad, i to je bilo tačno pre 3 godine. Tada je bitcoin imao ATH, najveću vrednost od skoro 20 hiljada. Taj ATH je probijen sada kao što vidimo, pošto vredeo je 40 hiljada pre neki dan, evo sada je 38. Ali ovog puta je probijen iz drugih razloga. Verovatno je cela pandemija i korona to ubrzala ali ovog puta smo imali ogromana talas kupovine investicije kupovine bitcoin od strane velikih finansijskih institucija, velikih firmi koje su do skoro možda i bile jedne od tih koje su govorile da bitcoin nije pravi novac i ne treba da postoji. Iz kog god razloga, ali ovo sad očigledno pokazuje da čim su oni toliko novac investrali u bitcoin, daje mu dodatnu validaciju iz tog centralizovanog sveta. I ovo sad dizanje cene je razlog zašto je on ostao na preko 30 i preko 35 hiljada ali je onda opet pao kao što se desilo 2017 jer što ovog puta to nije hajp, jer ovog puta je to ono sledeći korak u prihvatanju tojest u tom globalnom adopšnu bitcoin. 

Galeb: Dakle postoje konkretni razlozi zbog kojih se to desilo a nije samo ono priča koja se raširila među ljudima.

 

02.8 // Objašnjenje nestabilne vrednosti bitcoina 1:45:35

Aleksandar: Možda nije bilo loše kad si spomenuo tu neku stabilnost vrednosti da napravimo paralelu. Da objasnimo zašto je bitcoin toliko nestabilniji sa cenama u odnosu na druge valute i u odnosu na neku drugu vrstu imovine. Hajde za početka da ga uporedimo sa dinarom, evrom, dolarom i tako dalje. Dakle kod centralizovanih valuta centralne banke imaju na raspolaganju veliku količinu resursa i veliku količinu alata koje koriste za stabilizaciju kursa. I veliki broj ljudi radi na tome svakodnevno. Mislim ako pogledate dinar on je već godinama zakucan na 117.5 i 117.6 dinara za evro . Nije zato što je tržište toliko stabilno nego zato što narodna banka radi na tome da kurs bude takav. I oni imaju silne alate. Neki očigedni alati su kad preti da dinar ojača mi pustimo više dinara u opticaj, kad preti da oslabi mi povučemo iz opticaja. Takođe menjaju se kamatne stope. Menjaju se obavezne rezerve u komercijalnim bankama i tako dalje. Puno alata oni imaju da sad ne ulazimo previše u to. Ali generalno to je vrlo ozbiljan posao i sve centralne banke na svetu to rade. Ozbiljne resurs ulazu u držanje kursa stabilnim. 

Galeb: I to je jedna od ključnih stavki ljudi koji su branioci centralizovanih sistema koji koriste a to je ta stabilnost valute i garancije za bilo kakvu propast. 

Aleksandar: Zamisli da su sve cene bitcoin izražene u bitcoin prilično bi haotična ekonomija bila. I kad sam pričao pre jedno pola sata, sat da ni jedan novac u istoriji čovečanstva nije bio savršen ni kao sredstvo razmene i kao čuvar vrednosti i kao mera vrednosti. bitcoin je na ovom trećem pao potpuno. Znači on je loša mera vrednosit, izražavanje mere vrednosti u bitcoin je loša ideja. Prečesto menja vrednost tkd stabilost kursa ima i svoji ekonomski smisalo. Dakle to što je kurs stabilan kod nas to što je tako kako je stabilan je dobra stvar jer ti omogućava predvidivost prihoda i rashoda i lakšeg ekonomskog planiranja. Dakle to je dobra stvar, da ne misli neko to što je kurs zakucan za evro. Da ja smatram da to ne treba da bude tako naprotiv. MIslim da je to baš dobra stvar i da je baš pozitivna stvar za nas kao ljude. Da nismo kao što smo bili 90’, ono kad dobiješ platu pa gledaš da zameniš za marke odmah. Nego baš naprotiv, mogu da čuvam u dinarima jer očekujem da će za godinu dana isto vredeti evro koliko i vredi i danas. Tako da je to dobra stvar, kriptovalute tu sudbinu nemaju is prostog razloga, kao prvo nemaju to centralizovano telo koje je zadužno za održavanje kursa. A kao drugo one nastaju na jedan predvidiv način. Dakle one se generišu tempom koji je unapred određen, koji je apsolutno nezavistan od ponude i potražnje. Znači nije ono aha sada je veća potražnja za bitcoin, daj da naštampamo još da bi smo ublažili rast kursa ili daj da usporimo ako se potražnja usporava, nego oni se generišu kako se generišu i baš ih briga šta se na tržištu dešava. Tako da iz tog razloga je cena vrlo nestabilna. Drugi razlog je zato što je to tržište relativno malo i krupni igrači mogu relativno lako da ga poremete. I treći razlog ajde sad da ga ne poredimo sad sa novcem nego da ga poredimo sa akcijama recimo. Pošto i naš zakon kriptovalute naziva digitalnom imovinom a ne novcem. Dakle po toj karakteristici su oni bliži akcijama. Akcije mnogo više variraju od novca u vrednosti ali objektivno mnogo manje od kripto valuta. Zašto, zato što kod trgovine akcijam opet postoje zaštitni mehanizmi. Trgovina akcijama je mnogo više emotivna a mnogo manje racionalna delatnost. I ljudi su generalno školini euforiji kad krene dobro a i školini su panici kad krene loše, bez obzira na fundamente koji stoje iza cene i berze to znaju. I onda berze imaju mehanizme koji kažu ako indeks padne za 1 sat za toliko i toliko pošto trgovina se prekida, berza se zatvara. Zašto, da bi se investitori iskulirali. Da bi ih prošao ta euforija ili panika, da sednu i da razmisle i da kad se berza ponovo otvori da trgovina bude malo racionalnija. Sa kriptovaluta se trguje 24 sata dnevno, svaki dan, praznici. Tako da ti kontrolnih mehanizama nema i kad krene euforija ona ide do ekstrema. I onda cena često poraste iznad svoje realne vrednosti u tom trenutku. Opet kad krene panika i panika ide do extrema i onda cena padne mnogo ispod onoga gde zaista treba da padne. Ti kad gledaš cenu bitcoin ona ima po prilično stabilan dugoročan trend rasta ali taj trend rasta ide ovako, ima linija oko koje raste i ta linija osciluje dobrano. Zašto, zato što svaki put kad krene euforija ne postoji kontrolni mehanizam koji je zaustavi. I što je jača euforija to se više isključi mozak od trgovanja a više se uključe emocije a tu naravno ode se u krajnost. I onda kad se pada opet se ode u krajnost. Tako da trgovina kripto valutama kratkoročno izuzetno stresan posao. Potencijalno vrlo isplativ, potencijalno možeš da izgubiš sve. Ali dugoročno postoji prilično očigledan trend rasta. Jer prosto povećava se broj korisnika, povećava se infrastruktura, softver se razvija, menja se mindset ljudi sve više i kažem ono što je nekad bio novac za kupovinu droge. Sad više nije samo to, sad neki prilično ozbiljni ljudi, investitori, institucije doživljavaju kao digitalno zlato. Nešto gde oni mogu da parkiraju svoji novac i on za 5-10 godina da vredi više. 

Galeb: Okej, e sada. Pre nego što nastavimo da pričamo o bitcoin i njegovoj vrednosti. Pre nego što pređemo na rudarenje najzad a potom da pređemo da se to rudarenje oslanja nato nešto što se zove blockchain što nismo dotakli ali otom potom. Samo da pomenemo još neke ključne stvari u vezi sa bitcoin. Jedna stvar koja odlikuje bitcoin za razliku od tradicijonalnog novca a to je da se tradicijonalni novac štampa, štampa, i zauvek će se štampati. Kod za bitcoin je napisan tako da postoji konačan broj bitcoin koji će biti stvoren i nakon toga više nema više bitcoin. Koja je logika iza toga i po kom principu to funkcioniše. I zašto baš ograničen broj bitcoin i zašto baš taj broj.

 

02.9 // Princip konačanog broja bitcoina (pojmovi inflacije i deflacije) 1:52:02

Aleksandar: Pa zašto baš taj broj, to zna samo Satoši, a pošto ne znamo koje, ne možemo ni da ga pitamo. 

Galeb: A koji je to broj bitcoin koji će biti proizveden? 

Aleksandar: 21 million ukupno, i ta proizvodnja se vremenom drastično usporava. 

Galeb: Koje godine će to da se desi? 

Aleksandar: 2140. će biti proizveden finalni bitcoin. Ali evo za samo 12 godina je već proizvedeno 18.5 miliona. Zato kažem ta proizvodnja je počela brzo i onda se naglo usporava. 

Stefan: Obrnute eksponencijalne– 

Galeb: Kao što imaš eksponencijalni rast bitcoin, tako imaš i eksponencijalni pad proizvodnje bitcoin. Što mu daje zapravo na vrednosti. 

Aleksandar: Daje mu na vrednosti kao, ajde opet da se setimo one tri osnovne vrednosti novca. Daje mu na vrednosti kao čuvaru vrednosti. Jer deflatorna valuta je dobra za štednju. 

Galeb: Šta znači deflatorna valuta? 

Aleksandar: Znači da je suprotno od inflacije. Zbog inflacije svake godine novac vredi malo manje, i inflatorne valute svake godine vrede malo manje jer se doštampavaju. A deflatorne valute svake godine vrede malo više jer prosto malo ih je, postoji ograničeni broj, malo se doštampavaju. 

Stefan: Verovatno se neko pita, zašto se doštampavaju. Zašto je potrebno da ih ima malo više, zato što globalna ekonomije iz godine u godinu raste. Jedan od razloga zašto sve ima više na planeti. Ali globalna ekonomija u proseku raste oko 0.3% na godišnjem nivou nezavisno od toga šta se dešavalo u toj godini, ne zavisno od toga dal je recesija. Globalna ekonomija raste, i zbog toga je logično da se kompletno tržište širi. Tako da to niko fiktivno doštampavanje već jednstavno je potreba, jer ima više nas, jer ima više ekonomskih aspekata u kojima učestvojemo jer to je normalana evolucija. 

Aleksandar: Ceo ekonomski sistem je baziran na tome mada, to nije nužno zdrava stvar zato što novac se doštampava jer postoji potreba za većom količinom novca ali se to radi malo unapred. Dakle, kreira se novac unapred da bi se pojačala potrošnja da bi pojačana potrošnja stimulisala pojačani rast ekonomije. 

Galeb: Između ostalog, tržište dijamanata funkcioniše po principu kada dijamantima počne da pada vrednost, imaju ogroman broj dijamanata u šteku, ali ih ne puštaju na tržište. Nego puste tačno određenu količinu da bi tržište da bi održali potrebu za njima relevantnom da bi to održalo cenu na kraju.

Stefan: Recimo, dijamant je sjajan primer. Ne znam zašto nismo spomenuli ranije, industrijski je stvoren u smisliu, kreirana je slika o tome da dijamant vredi nešto. On mnogo posle zlata i dalje nije vredeo ništa. Dok nisu odlučili ljudi, ajde da napravimo imidž o ovome da je to sad ultra vredno, i da košta ne znam koliko i da je statusni simbol. 

Galeb: Da bukvalno, dijamant je dobar primer jer one je veštački stvoren. Ali u onom pravom značenju, jer je veštački stvorena vrednost. NIje bilo nikakve potrebe za njim. 

Stefan: Zlato je donekle bilo organsko, u nešto sjajno, teško i izgleda vredno. Dijamanti su potpuno veštački stvoreni, tj njihova vrednost. 

Aleksandar: Da se vratimo sad samo na one inflatorne, deflatorne valute. Daću vam dobar primer iz ličnog iskustva. Kako inflacija funkcioniše dugoročno. Mi je ne primećujemo iz dana u dan iz godine u godinu. Ali mi od te velike hiper inflacije 90’ mi imamo prilično stabilnu situaciju. Kad su u pitanju finansije i kurs i tako dalje. Ja sam početkom ovog veka 2000 godine, sećam se. Ne baš 2000 ali 2003-2004, sećam se da je u Rtnju krofna bila 20 dinara. Pre mesec dana sam je platio 200 dinara. Dakle 10 puta je cena otišla gore a nije dinar drastično devalvirao, nismo imali neku inflaciju ozbiljnu. Nego prosto vreme polako jede novac. I zato je jedini logični izbor da se novac troši. I tako se inflacija, način da se stimuliše potrošnja da bi se ekonomija ubrzala da bi se vratili dugovi koji se gomilaju. 

Galeb: To je ono što ljudi znaju iz holivudskih filmova. I to najbolje ljudi koji imaju ogromne svote novca u svom vlasništvu. Jer oni onda osećaju na godišnjem nivou te inflacije debelo. I onda znaju šta je najbolja stvar sa velikom količinom novca, investiraj. Ne da ti stoji na računu nego investiraj. 

Stefan: I zato je zaduživanje jeftinije od droga. 

Galeb: Znači pričamo o tome da će ukupno postojati 21 milion bitcoin ikada. Kad se proizvede dvadeset prvi milion onda će onaj poslednji bitcoin, 21 milioniti bitcoin kada bude bio majnovan odnosno izrudaren. To će biti kraj toga i verovatno će da tada doći do neke stabilnosti u vrednosti ili ko zna možda će i dalje rasti jer će i dalje možda biti redak. 

Aleksandar: Dve stvari utiču dominantno na vrednost bitcoin, jer jedna je svakako broj bitcoin u opticaju, a druga stvar je broj ljudi koji žele njega da koriste. Jer kad se dešava nagli rast cene. Kada broj ljudi koji ulaze u bitcoin raste brže nego broj novih bitcoin. Isto tako kad krene panika. Kad ljudi krenu da izlaze iz bitcoin, a on se i dalje doštampava jer je tako programiran onda cena neminovno pada. E sad, da bi cena jednog dana bila stabilan potrebno je da osim toga što imamo fiksan broj bitcoin, imamo i relativno fiksan broj ljudi koji ga koristi i onda imamo stabilnost. Znači, imamo 21 milion bitcoin , taj broj više ne ide gore dole, i imamo X broj ljudi koji koriste koji se isto nemenja previše i onda možemo da pričamo o stabilizaciji cene.

 

02.10 // Deljivost bitcoina i konsenzus oko promene pravila 1:59:05

Galeb: E sad, neko bi pitao. Kako postoji 21 milion bitcoin, kako će milijardu ljudi da koristi taj 21 milion bitcoin. 

Stefan: To smo spomenuli ranije, da je bitcoin deljiv do osme decimale. Znači uzmeš dinar, dinar ima paru to je druga decimala, 100 para 1 dinar. Znači bitcoin možeš da podižeš do osme decimale i s obzirom da ne postoji ograničenje koliko bitcoin može da vredi ta osma decimala možda jednog dana bude vredela ovih 40 hiljada dolara koliko danas vredi ceo bitcoin. Mislim to ćemo videti. 

Galeb: Tako da dolazimo do onih što su crtali ivice i strugali i strugali tako da zapravo stružes osmu decimalu sa bitcoin i njom trguješ. Tako da ti u svom vlasništvu možeš da imaš 0.00000001 bitcoin. Ne znam koliko sam nula nabrojao. 

Aleksandar: Inače ta najmanja jedinica je kasnije, znači ne kad je bitcoin nastao nego kasnije po njenom tvorcu nazvana Satoši. Znači što milioniti deo bitcoin je Satoši. 

Galeb: Dakle kad imaš jedan Satoši to je onako simbolično. 

Aleksandar: Ono što je zanimljivo je da čak ni tih 8 decimala nije fiksna stvar. U smislu, ako se većina bitcoin korisnika složi da on treba da ima 16 decimala on će imati 16 decimala. Kao i za sve buduće vezane za budućnost samog bitcoin i ova se donosi zajedničkim glasanjem učesnika u tom nekom sistemu. Ljudi kažu, okej bitcoin sad previše vredi ajde možda bolje da bitcoin ima 10 decimala. Onda neko napiše updejtovan softver koji predviđa da bitcoin ima 10 decimala, i ako dovoljan broj korisnika instalira taj novi softver oni signaliziraju da žele da pređu na taj novi sistem, i bitcoin od sada ima 10 decimala. 

Galeb: Kad govorimo o dovoljnom broju, jel to govorimo o onih 51%? 

Stefan: To zavisi. U suštini može da se napravi sistem oko kriptovalute kako god želiš, šta god želiš sa bilo kojim pravilima. Isto kao što postoje različiti sistem glasanja u različitim parlamentima na svetu. Negde 51%, negde 80%, negde 70% i tako dalje. To u suštini zavisi od osobe koja je pokrenula sistem, i na dalje zavisi od toga šta mi svi zajedno kao koristnici tog sistema odlučujemo da menjamo i na koji način da menjamo. U dosta kriptovaluta postoji taj konsenzus od 51%, tj potreban ti je samo 1 glas preko 50% da bi se neka promena u mreži napravil. 

Aleksandar: Kod ovog 51% konsenzus je peonta što je to teoretski limit. Ali zapravo u praksi se uglavnom puca na mnogo veći broj. Evo zbog kog razloga. Pre nego što se donese neka promena, pre nego što se glasa za promenu, opipava se puls ekosistema. Dakle daje se određeno vreme ljudima da glasaju, to je neko predglasanja. Da se izjasne o tome pre nego što se zaista pusti na glasanje. I praksa je da se ni jedna promena zaista ne pušta ako ne postoji vrlo širog konsenzus. Pričamo o 80,90%. Zašto? Zato što ako postoji tipa, 52/48 odnos, postoji ozbiljan rizik da ova frakcija od 48%, naravno ovi sa 52% mogu da proguraju, ali ovi sa 48% mogu da kažu, nama se to ne sviđa i naš je dovoljno da mi nastavimo da guramo stari softver. I onda se dešava takozvani “fork”. Znači cepanje blockchaina i cepanje da dve nezavisne valute praktično. Što u principu nije dobro, i zato se izbegava da se gura bilo koja odluka koja je tesna većina. Već se ostavlja vremena da se ubede ovi ostali. 

Galeb: Koje su te osobe koje predlažu to, guraju to. Znači neko mora da pusti neku anketu na primer. 

Aleksandar: Može da predloži bilo ko. Dakle pošto je bitcoin open source. 

Galeb: E sad, šta je open source. 

Aleksandar: To je programski kod, koji znamo kako izgleda, znači ne znamo samo kako radi nego bukvalno znamo svaku linijuy kod kako izgleda. I svaki programer na svetu može da uzme bitcoin kod i da ga prepravi i da kaže, ljudi ja mislim da bi bitcoin bolje funkcionisao ako primenimo ovaj kod. Dakle svako to može da stavi na glasanje. E sad ne ide to baš tako da jedan pojedinac to stavi na glasanje, nego obično se po nekim forumima to raspravlja ili se raspravlja po nivou recimo onih majning pulova što su udruženja rudara. Rudari se dosta pitaju, i onda ceo mining pul kaže. Mi stojimo iza ovog predloga. Tako da, u teoriji svako može da predloži ali treba mu neki kanal kroz koji on može da dođe do puno ljudi. Ne može on da kaže na svom tviter profilu, ja hoću novi kod. Nego mora da kroz neke jake kanala dopre do nekog velikog broja ljudi. Što nije teško. Ti imaš i redit kanale gde imaš gomilu korisnika i ti možeš da gurneš neki predlog i onda ljudi koji se zaista u to razumeju. Razmatraju to, gledaju dobre i loše strane. Kao što si ti mogao da vidiš taj kod i da ga izmeniš, tako i oni mogu da vide tvoj kod i bukvalno da vide dal ima neki bag dal ima neki backdoor koji ste ostavili itd. Tako da svako može da predloži. Glasanje je kompleksna stvar, u teoriji glasaju samo rudari zapravo. Ali ceo ekosistem oko bitcoin je previše kompleksan da bi i jedna pojedinačna grupacija da kažem se drznula da uzme stvar potpuno u svoje ruke. Baš zbog toga što vrednost bitcoin zavisi od svih i koliko ga ljudi prihvata, jer svako deljenje je potencijalno rizično. Ako ti deobom dođes do toga umesto toga da 50 miliona ljudi koristi bitcoin dođes na 30 miliona onda si ti njemu oborio vrednost. Tako da, svi osluškuju jedni druge. Berze su isto važne ako dođe do cepanja neke kriptovalute vrlo je bitno da li najače berze daju signal da će oni prihvatiti obe frakcije ili samo jednu frakciju i tako dalje. I walled provajderi takođe, firme koje se bave razvojem softvera koji prave te novčanike gde ti čuvaš kriptovalute. Oni su isto vrlovažni, korisnici su važni, berze su važne, rudari su važni. Dakle svi su važni. I generalno za svaku promenu se u principu traži širok konsenzus. I ne gura se promena na silu kada je tesna većina, nego se traži konsenzus od 80-90% bas zato da oni mali procenat koji nisu za to kažu prosto previše vas je da bi ja sad vukao nešto na svoju stranu. 

Galeb: Dakle demokratski opet. 

Stefan: Da zadiviljuče je demokratski. Očekivao bi opet ono što je fejsbukov moto, move fast break things. Ali zapravo postoji jako velika mera odgovornog ponašanja iz jednog decentražlivovanog sistema gde vidimo organski da ljudi ne žele unište nešto što potencijonalno može da bude revolucionarno. 

Aleksandar: Samo da se vratim na jednu konstataciju od ranije a to je jedan od razloga zašto nemamo downtime-a već više od 10 godin. Mreža ne staje bukvalno. Znači, čak i upgrade mreža i ažuriranje softvera se radi live. 

Galeb: E sada, malo pre si pomenuo ono što je logičan nastavak priče o bitcoin a to je, nekakvi bitcoin se kreira, kriptovaluta, mreža, algoritmi, takozvano rudarenje za te bitcoin i ograničen broj kojih će biti 21 milion 2145 godine. I sve smo to nešto mi skapirali, i onda vrednost što se kreira od kupovine dve pice za 10 hiljada bitcoin, sad kad znamo da postoji ograničen broj to je još gora informacija itd. 

Aleksandar: Sad možeš da kupiš skoro 10 hiljada pica za 1 bitcoin.

 

02.11 // Digitalni novčanici i privatni ključ 2:07:24

Galeb: E sada dolazimo do toga, sve je to super, nego gde ja čuvam te bitcoin? I sad si ti malo pre pomenuo digitalne novčanike. Šta su digitalni novčanici i kako oni funkcionišu? 

Aleksandar: Da bi smo to objasnili treba da se vratimo malo unazad i da objasnimo šta je ono što tebi uopšte obezveđuje vlasništvo nad bitcoin. Dakle bitcoin nije račun u banci, gde ja odem i tamo neko uz moj broj računa uzme i upiše moje ime. Dakle, bitcoin koje ja imam nisu vezani za moje ime i prezime. Vezani su za moji privatni ključ. E sada, da bi smo pojednostavili zamislimo da je privatni ključ samo jedna vrlo dugačka šifra. Dakle ako ja imam šifru za određenu adresu. Adresa bitcoin je kao broj računa, dakle na adresi stoje neki bitcoin kao što pare stoje na broju računa. Meni pravo da koristim bitcoin na nekoj adresi daje to što znam privatni ključ. Dok god ja imam taj privatni ključ ja kontrolišem te bitcoin. Ako bi ti meni uzeo taj privatni ključ ili ti ja dam taj ključ, ti bitcoin više nisu moji nego su tvoj. Jer nisu vezani za moje ime i prezime nego za taj privatni ključ. Onaj koji ima privatni ključ on ima bitcoin. 

Galeb: E sada, tu dolazimo do celog jednog spektra zajebancija koji se ljudima dešava jer su ljudi. I to je još jedan arguent koji centralizovani monetarni sistemi koriste kao svoju veliku prednost a to je, da ja ukoliko izgubim svoju karticu, svoja dokumenta, izgubim sve. Ja odem tamo u banku i tamo uz dokaz o tome da sam to ja, mogu da povratim sva svoja sredstva. Da rešim većinu problema. Sa bitcoin ukoliko izgubim ključ, odoše bitcoin u tri lepe pizde materine niko nikada više ne može da dođe do njih. 

Stefan: Možeš da modifikuješ ono, sa velikom slobodom dolazi i velika odgovornost. 

Galeb: E upravo to. Mi zapravo pre nego što nastavimo priču o novčanicama. Imamo ogroman broj bitcoin koji su zauvek izgubljeni. 

Aleksandar: Da jesu, procena je da je negde između 2 i 4 miliona zauvek izgubljeno. Što je između 10 i 20% ukupne veličine bitcoin. I to je zato što smo ljudi i kao što je Stefan sjajno rekao, od kako je sveta i veka, sloboda i odgovornost idu ruku pod ruku. Dakle ako želiš veliku slobodu moraš da budeš slobodan da preuzmeš veliku odgovornost. Ako želiš slobodu da ti sa svojim novcem radiš šta god poželiš, što ti dinari, dolari, evri ne omogućavaju. Ti moraš da prihvatiš i odgovornost, da ako taj novac izgubiš ti si ga izgubio. Niko ne može da ti pomogne. 

Galeb: Ali i uskraćuješ druge da zarade taj novac. Pošto postoji ograničen broj bitcoin. 

Aleksandar: U principu ih uskraćuješ u neku ruku. Ali posredno ti zapravo povećavaš vrednost tuđih bitcoin, time što gubiš privatni ključ ti povlačiš sa tržišta određenu količinu bitcoin zauvek. Tako da njih kao ima 18 ipo miliona a zapravo ih ima 15-16 miliona sada. Svi ostali su zauvek izgubljeni. I samim tim tih 15-16 zapravo vredi više nego da ih ima 18 ipo za koje postoje privatni ključevi. 

Galeb: Koji su sve načini na koji ljude izgube bitcoin? 

Aleksandar: Uh, ajmo polako. Ajmo prvo da objasnimo šta su digitalni novčanici. Dakle, privatni ključ je ono što ti obezbeđuje vlasništvo nad bitcoin, na određene bitcoin adresi. Digitalni novčanici su praktično softveri koji tebi čuvaju te ključeve. Ti njih možeš imati na laptopu ili na nekom drugom računaru ili na tabletu, imaš mobilne aplikacije digitalne novčanike. 

Stefan: To da svedemo u neki jednostavniji primer. Kao što imaš na primer cd čitač koji čita cd gde možeš da vidiš šta je na cdu. Digitalni novčanik ti daje da možeš da vidiš svoj digitalni coin. To je glavna stvar. To je softver koji ti omogućava da pročitaš informacije o bitcoin. 

Aleksandar: I da šalješ bitcoin. Odnosno to sadrži tvoj digitalni ključ i omogućava ti da ti potpišeš transakciju kada šalješ bitcoin. Dakle svaku transakciju ti potpisuje tim privatnim ključem. I digitalni novčanici čuvaju te parove tih privatni ključeva i adresa, što kaže Stefan omogućuju ti uvid u svoje stanje ali i mogućnost da to šalješ nekome. I sad, kako ljudi gube bitcoin, gube na razno razne načine. Kao prvo, gube zato što žele slobodu ali nisu spremni da preuzmu odgovornost. U smislu, hoću da se igram sa bitcoin ali hoću da neko drugi čuva moj bitcoin. Znači drže bitcoin na berzama, na rudarskim pulovima, na centralizovanim sistemima. Gde oni nemaju privatne ključeve. Kao što držiš račun u banci, ti imaš svoju šifru za ebanking i kad oćeš da pošalješ novac, ti se uloguješ ubaciš šifru i pošalješ nova. Međutim tu se proces ne završava, jer banka može da zaustavi tu transakciju, jer banka je ona koja ultimativno kontroliše taj novac. I ako je to tvoj novac, banka je ta koja se na kraju dal će taj novac da ode iako si ti imao neku šifru. Slično je i kod berzi i centralizovanih sistema u kripto industriji. Ti imaš neku šifru s kojom odeš na neki sajt i kažes ja hoću da pošaljem bitcoin ali zapravo berza ima privatni ključ za tvoje koine. I naravno dešavaju se hakovi berzi, dešavaju se hakovi tvojih naloga na berzi, dešavaju se hakovi tih rudarskih pulova i to je jedan način da izgubiš bitcoin. Znači tako što si svoju odgovornost deligirao drugom, kome verovatno nije trebalo da delegiraš. E sad, postoje i mnogi načini da se izgubi i kad si preuzeo odgovornost na sebe. Jedan najjednostavniji način je da prosto da ne uradiš backup. Svaki digitalni novčanik koji ti instaliraš kod sebe podrazumeva da ti možeš da uradiš i backup. Na primer, imaš mobilni instaliraš mobilni wallet, i izgubio si mobilni telefon, ukrao ti ga je nego, zabagovala se aplikacija, ne može da uđes u aplikaciju. Ako nemaš backup, nemaš koine prosto tu nema spasa. Tako da kad instaliraš wallet, koja god da je vrsta walleta. Ti treba da uradiš backup. Kako se backup obično radi. Tako što imaš sekvence, najčešće od 12 ili 24 reči, koje su nasumice poređane i iz kojih se kroz određeni algoritam generiše taj privatni ključ i iz tih istih reči će se uvek generisati isti privatni ključ. Dakle ja instaliram na mom mobilnom wallet i on mi kaže sad zapisi ovih 12 reči, ako izgubiš, zaboraviš šifru za pristup walletu znači pin. Što nije isto što i privatni ključ, to je samo pin za ulazak u aplikaciju a imaš poseban privatni ključ kojim onda potpisuješ transakciju. Dakle iz tih ključnih reči,seed words što se kaže na engleskom, se generiše ključ. I ako sam ja njih zapisao i sklonio sa strane, onda ja i ako izgubim mobilni, ja na drugom mobilnom instaliram isti taj novčanik, istog proizvođaca, i unesem, importujem te ključne reči i meni se generiše isti privatni ključ koji kontroliše istu bitcoin adresu, dakle ništa nisam izgubio. 

Galeb: Što znači, bez papira i olovke na kraju ništa bato moj. 

Stefan: Znaš kao, sigurnost uklanjanjem tehnologija. 

Galeb: Znaš kako se kaže, glup pamti pametan zapisuje. 

Stefan: Al to je stvarno bitno napomenuti. Ljudi imaju tendenciju da zapišu tih 12 ili 24 reči negde na računaru ili pošalju u nekom mailu sebi ili tako nešto. Bilo ko, ljudi mogu da dođu u posed toga. Veoma je bitno je stvarno, jednu stvar treba da zapamtite o digitalnim novčanicim je. Kada ga praviš, budi apsolutno sam u sobi, bez drugih ljudi, bez kamera, bez ičega, zapiši to na papir i sakri taj papir tamo gde samo ti znaš gde je i gde ga niko neće naći. To je fail safe, za 99% stvari i ako imaš tih 12 reči i samo ako ih ti znaš okej si. 

Aleksandar: Da, sad se tu stvar samo još dodatno komplikuje. Imaš stvarno genijalne ljude kojima genijalne stvari padaju napamet. Na primer, backup za mobilni wallet, odnosno tih 12 reči skrinšhotuju i čuvaju ih u telefonu. Znači backup za mobilni wallet ti je na mobilnom. I onda neko ti uzme mobilni telefon i ima i novčanik i backup za svaki slučaj ako ne zna tvoj pin da uđe u aplikaciju. E sada što je Stefan reko, tu moramo malo da dopunimo, treba biti vrlo pažljiv kad radiš taj backup. Ali nije zgodno ni da budeš ti jedini koji zna gde je to. Život je nepredvidiv. Danas smo tu, sutra možda nismo. Ako se meni nešto desi ja bih voleo da moja deca mogu da dođu do tih ključnih reči. Tako da, tu je izuzetno teško naći pravi balans između toga da dobro sakriješ taj backup, ali opet da ili ti ili neko tvoj ipak može da mu pristupi ako bude potrebe. I to je čitava jedna filozofija kako kombinovati bezbednost i pristupačnost u nekim ekstremnim situacijama. 

Stefan: Pa, desila se. Ne mogu se setim sa kojim servisom, to je bilo pre prošle ili predprošle godine. Dal je bila neka berza, ne mogu da se setim. Faunder je umro i on je jedini imao ključ i onda je bio ogroman problem kao šta sad. 

Aleksandar: I pare sa berze gotovo, nema, šta sad. 

Stefan: Nisu mogli da vrate ljudima, niko nije mogao da pristupi tamo. 

Galeb: I sad, koji je najveći gubitak bitcoin u jednom trenutku. Čiji novčanik je najtragičnije pogodio bitcoin. Jel se to zna?? 

Aleksandar: Pa verovatno hak Mt. Gox-a. Mt. Gox je prva velika kripto berza. Zapravo to vreme kad je Mt. Gox nastao samo je bitcoin postojao, nisu postojale druge kriptovalute. 

Galeb: Sad su ljudi u fazonu, huh, postoje druge kriptovalute? Doći ćemo do toga, ne znate ljudi koliko će ovo da traje. Poručite klopu, preko Wolt-a, spremite kafiću. Sedećemo mi ovde još. 

Stefan: Biće dugačko čak i za tvoj format. 

Aleksandar: Tako da, MTGOKS je bio potpuno dominantan dok nije pukao. Zapravo negde preko 80% celog prometa je išlo baš na Mt. Gox-u. Dakle bio je MTGOKS i ostale neke male berze. To je otprilike bilo tržište. I Mt. Gox je negde u februaru 2014 obelodanio da je puko. E sad, koje bio pažljiv on je mogao da vidi naznake problema. Mesecim unazad, jer se sve više vremnom usporavalo povlačenje novca sa berze. BIlo je očigledno da imaju problem sa likvidnošću. I ako ne bi trebalo da imaju jer, da bi trgovao kod njih moraš da ubaciš pare kod njih. Da sve pare koje piše da stoje na ekranu zapravo mora da postoje realne pare na računima u banci ili novčanicima. Dakle bilo je naznaka da će oni da puknu i ne zna se kad se taj hak zaista dogodio. Znači on su se tad obelodanili al verovatno se desio mnogo ranije. Verovatno su oni pokušavali vremenom kroz to poslovanje da nadoknade taj gubidak ali nisu uspeli jer je bitcoin naglo porastao. On je 2013 porastao sa 12 dolara na 1200 dolara, dakle puta 100. I onda su oni u jednom trenutku skapirali da oni nema šanse da ikada nadoknade taj gubitak. Taj gubitak je procenjen na oko 600.000 bitcoin. Inicijalno je bilo 850.000 ali onda su oni 200 i nešto hiljada kao nešto misteriozno našli od jednom. 

Stefan: Onih 10 hiljada za picu više nije toliko mnogo. 

Galeb: Pa pazi oni su još i jeftino prošli. Znaš, bolje dve pice za 10.000 nego 600.000 puf u vetar. 

Stefan: A i čovek je napravio praznik. 

Aleksandar: Tako da, ti bitcoin verovatno nisu izgubljeni jer hakeri su to izvukli i sad te bitcoin neko ima. Ako ih nije prodao, verovatno jeste. 

Galeb: A tu dolazimo do one anonimnosti, ne možemo da znamo ko. 

Aleksandar: Pa da, ne možemo da znamo. Ajde vratićmo se na temu anonimnosti, tj pseudo anonimnosti. Što se tiče Mt. Gox-a konkretno sudski proces i dalje traje. Jer iako je hakovano puno ipak je nešto ostalo. I već dugo traje proces, već punih 7 godina traje proces utvrđivanja koliko kome treba da se vrati. Naravno da svi ne mogu dobiti koliko su imali jer 650.000 je skinuto tako da verovatno će, ako se uspe da se utvrdi da su oni uspeli da sačuvaju 30% ukupnih sredstava da će svi korisnici koji mogu da dokažu da su bili vlasnici svog naloga. Dobiti 30% onoga što su trenutku prekida rada imali na nalogu. E sad, ono što je sada paradoks što će mnogi verovatno dobiti mnogo više nego što su imali jer je to računatno u dolarima. Jer ako si ti u tom trenutku imao recimo 10 bitcoin na toj berzi. Što je bilo par hiljada dolarar. Ništa spektakularno. I sad dobije 30% toga nazad, što je 3 bitcoin po današnjoj ceni to je 100.000 dolara.

Tako da, neki će možda i profitirati jer pitanje je dal bi izdržali da ne prodaju na nekoj mnogo nižoj ceni da su imali pristup tim bitcoin. 

Galeb: Posto dok traje proces oni ne mogu da ih prodaju, i neodese 10 hiljada bitcoin za dve pice. Dakle okej. Objasnili smo malo novčanike, njihovu problematiku, takođe smo se dotakli toga šta je zapravo prednost centralizovanog sistema jer postoje te vrste garancija u slučajevima te nužde, u slučajevima, nesreća, bolesti, smrti, gubitka bilo čega, mogu da se povrate informacije, mogu da se dođe do sredstava i tako dalje. 

Aleksandar: Izvini što te prekidam, ali generalno centralizovani sistemi su mnogo bolji nego što su ranije bili. Odnosno čuvanje bitcoin na berzi danas, je neuporedivo bezbednije nego čuvanje bitcoin na berzi pre 8 godina. I ja mislim da su centralizovani sistemi neophodan deo ekosistemo iz prostog razloga što kako idemo ka mainstream korisnicima, većina tih korisnika neće biti spremna da preuzme tu odgovornost za svoje pare. I reći će ja ću to radije da čuvam negde drudge. I čak regulativa u mnogim zemljama pa i u srbiji od skoro, podrazumeva da banke smeju da čuvaj kriptovalute za svoje korisnike. I ja mislim da će mnogi ljudi to zapravo raditi. 

Galeb: Sad dolazimo do problema o kome ćemo govoriti opet, kažem nešto kasnije. A to je odnos ono sada država i centralizovanih sistema prema kriptovalutama i to zavisi od zemlje do zemlje kako reguliše to, kod nas postoji jedan zakon za to, ali ne posotji zakonska podzakonska akta koja se time reguliše. A radite na tome aktivno i tako dalje. Doći ćemo tamo negde pred kraj kad budemo razumeli celokupnu sliku. 

 

02.12 // Rezime 2:23:15

E sada , da se udaljimo malo od bitcoin i mislim razumeli smo se šta je kriptovaluta, razumeli smo kako, šta joj stvara vrednost. Kako ona nastaje, razumeli smo njen ograničen broj koji će biti proizveden. Razumeli smo da postoje nekakvli ljudi koji daju svoje računare na mrežama da bi oni svojim procesima obavljali te neke matematičke operacije koje se nazivaju rudarenje koje onda kao znak kao proizvod dobijaju te bitcoin kojima oni onda raspolažu. Na osnovu uložene moći, procesa, količine rada zavisi koliku će količinu bitcoin dobiti kada taj bitcoin bude proizveden. Tako se on ravnomerno raspodeljuje u odnosu na uloženo među svima na svetu itd. To smo otprilike razumeli. E sad da razumemo mi malo te rudare. Znači da dođemo do rudara i da time sada dodirujemo jednu sasvim drugačiju tehnologiju najzad, koja se zove blockchain. 

Stefan: Ovo je sada sjajan momenat da se napomene zašto kripto ne može da se objasni u dve rečenice, ovo je razlog. Mislim, stvarno je potrebno jako mnogo toga da bi ti zaista shvatio šta je to. 

Aleksandar: Posle dva ipo sata tek sada prvi put pominjemo blockchain. 

Stefan: Kao fundimentalnu tehnologiju iza kriptovaluta. 

Galeb: Tako da, zapravo potrebno je ogromno vreme samo da se opiše krug oko celokpune stvari a posle godine da se to razume. Ali je stvar u time jer je revolucionarno novo u odnosu na sada sve što je postojalo i možemo da razumemo kontekst u odnosu na ono na šta se naslanja, iz čega dolazi. Ali unutrašnji sistemi nemaju nikakve veze sa onim što je do sada bilo i to nam je što nam je. Stvari mogu da budu najjednostavnije moguće ali ne jednostavnije od toga. Sve ima svoj minimum jednostavnosti, ovo je minimum jednostavnosti za kriptovalute. E sada, dakle razumeli smo kao što sam pomenuo kako bitcoin nastaje, kako je počeo da dobija na svojoj vrednosti, kako se ta vrednost umnožavala odnostno povećavala, koji je princi prazvoja bitcoin, ograničen broj koji će se desiti 2145 godine sa tim 21 milionitim bitcoin itd. I sad razumeli smo gde se ti bitcoin čuvaju, pričali smo o novčanicim njihovim prednostima i manama i u odnosu na centralizovane sisteme kako to funkcioniše. E sada dolazimo do toga da sve vreme negde provejava da te bitcoin proizvode nekakvi računari koje mi nekakvi građani dobrovoljno stavljamo u službu proizvodenje tih bitcoin ono što ne znamo jeste. Mi znamo da nekakvi procesori, potom grafičkih kartica, potom sada nekakvi novi sistemi koji su samo za to pravljeni kroz tehnološku evoluciju. Dakle rade nešto, mi ne znamo šta oni to tačno rade. Šta to tačno rade ti računari, zašto ih zovemo rudari, odnosno mainer-i na engleskom. Odnosno proces rudarenja, majnovanje, kako se u slengu govori kod nas, upotrebljava na engleskom jeziku. Šta je to što oni rade i zapravo da bi smo razumeli šta je to što oni rade, prvi put uvodimo celokupnu tu tehnologiju koja omogućava celokupni ovaj sistem a to je tehnologija koja se zove blockchain. Zašto se ona zove blockchain, što to zapravo znači jer je vrlo simptomatična ta spojnica, koja manje više sve objašnjava. Ali hajde da počnemo od rudara pa da uklopimo nekako blockchain u sve to i da objasnimo koliko je to moguće u narednih sat vremena. 

Stefan: Može može. Ja bih ostavio Aleksu, pošto je on stvarno veteran i bavio se rudarenjem, taj deo oko samog rudarenja. 

Galeb: Nisam vas pitao, jel imate nešto bitcoina u svom vlasništvu? 

Aleksandar: Pa vidi, nešto imamo ali smešno malo s obzirom koliko sam dugo u ovome. Trebalo bi da imam mnogo više al sam po prirodi uvek bio nekako konzervativan, trudim sam to da izlečim kod sebe. 

Galeb: Kupovao si pice? 

Aleksandar: Pa nisam pice, pretvarao sam u ono dinare, evre. 

Stefan: Ja sam lično tim etirijum. Nemam ništa u bitcoin al kad budemo došli do ostalih kriptovaluta videćemo koje su razlike. 

Galeb: Čekaj, nemoj ljudi da se hvataju za glavu.

 

03 Blokčejn (Blokchain) 

03.1 // Koncept blockchain-a 2:27:39

Stefan: jedan bitan koncept pre nego što uđemo u blockchain u kontekstu bitcoin je sledeći. Blockchain sam po sebi ima jednu osnovnu, vrlo bazičnu strukturu i najbolje je to objasniti tako što ćemo krenuti od nekog standardnog sistema koji svi poznajemo recimo bankarskog. Banka ima razne softvere u svom poslovanju, ali recmo da je to sve jedan veliki softver. Tj povezano tih gomila malih softvera u jedan veliki softver. U svakom centralizovanom sistemu ti uvek imaš jednu ili više osoba koje mogu da promene apsolutno svaki podatak. Što znači, da poverenje u centralizovani sistem na kraju dana leži sa jednom osobom. Ako gledamo u praktičnom smislu ta osoba je CEO, tj direktor. I kad vidimo da neko iz Limon Brodersa ili neke banke završi na sudu to je zato što je on na kraju dana odgovoran za sve što se dešava u toj kompaniji. To takođe znači da mi kao korisnic moramo toj osobi ili toj grupi ljudi da verujemo. Moramo da im verujemo na osnovu njihovog do sadašnjeg ponašanja ili njihovih obećanja ili kako god ali moramo da verujemo. Satoši, on ona ili oni su sklopili kockice koje smo rekli da su postojale već neko vreme, na jedan inovativan način. Tako što ti koristiš taj matematički algoritam da šifruješ te podatke na sledeći način. Recimo imaš 10 transkacija, mi sad kažemo pravićemo blokova transkacija, tj skupove transakcija i u svakom skupu će biti 10 transakcija. Pokrićemo mrežu, odredi se prvih 10 transakcija, mi te podatke o transakcijama, kome slao, ko je slao, koliko je slao, treba da validiramo negde da procesuiramo. To rade majneri u bitcoin sistemu i ti podaci se provuku kroz taj matematički algoritam. I kao što smo rekli trebale bi ti stotine godina da ti to dešifruješ. Znači praktično je besmisleno to pokušavati. E sad, kako se eksponencijalno povećava sigurnost algoritam i definitivno zakucava taj ekser koji kaže nema teorije da ti ovo desfruješ. Imaš sledeći blok od 10 transakcija, taj blok ćemo šifrovati isto kao prvi, samo ćemo kad šifrujemo tih 10 transakcija, kompletan prvi šifrovan blok dodati tom bloku i onda sve to zajedno šifrovati. I svaki sledeći blok sadrži sve prethodne blokove. I ti ako hoćeš da promeniš i najmanji podatak u svemu tome ti moraš da desfiruješ 1000 blokova ili stotine hiljada blokova. Što je potpuno neizvodljivo. Opet sa današnjom tehnologijom u nekom realnom vremenu sa nekim realnim trudom. I glavna poenta blockchain je da sklanja taj momenat da ja moram da verujem nekome, ja ne moram da verujem nikome jer je poverenje inheretno ugrađeno u sistem. Tojest onemogućeno je da se bilo šta menja na taj način to znači da ja ne moram da verujem osobi, već verujem tehnologiji. E to je jedan veoma bitan koncept za početak objašnjavanja blockchaina i ovo je definitivno bazičan načina na koji on programerski, matematički funkcioniše. To naravno može da se razlikuje, ali mislim da sad možemo da uđemo u to sad ono kako se to konkretno na bitcoin kroz praktini primer. 

Aleksandar: Kroz rudarenje.

 

03.2 // Transakcije, pakovanje transakcija u blokove (rudarenje kriptovalute) i lanac blokova (blockchain) 2:31:21

Galeb: koliko sam uspeo da razumem. Ja tebi pošaljem bitcoin ali sad tamo neki računari, to su oni čvorići u mreži gde svaki pojedinačni računar dobije informaciju da ja tebi šaljem bitcoin. I onda oni svaki taj računa potvrđuje podatak, Galeb šalje njemu bitcoin. I kad oni sada svi potvrde da sam ja tebi poslao bitcoin taj bitcoin zauvek u sebi ima uzidano da sam ja tebi poslao. Znači da promeni milion vlasnika, svih prethodnih milion transakcija je u njemu zauvek uzidano. 

Aleksandar: Ajde sad ću to da objasnim tačno kako se to dešava samo, nisam odgovorio na tvoje pitanje od pre par minuta, zašto rudarenje. Ja mislim da je izraz nastao kao negde posledica jer se povlače paralele između bitcoin i zlata. bitcoin se naziva digitalnim zlatom, jer zlato se isto rudari i zlata isto ima ograničena količina na svetu. Prosto ne može se kreirati više to su alhemičari pokušavali vekovima i nisu uspeli. I isto kao i kod zlata, što si ga više stvorio to je teže stvoriti nove. Znači nalazišta zlata sva ona dostupna su davno presušila. Sad se kopa dublje, ide se dalje i sve više košta izrudariti novo zlato. Isto i sa bitcoin. Vremenom je sve teže kreirati novi, sve sporije se kreiraju novi. I odatle ta paralela. A naravno što se tehnologije tiče paralela ne postoji jer rudarenje zlata je fizički posao a ovo je posao koji radi softver. Tako da tu paralela prestaje. Hajde opet da se setimo one teniske mreže. Dakle svaki čvoru toj mreži ima obavezu da pamti sve transakcije koje su se ikada desile. Da ima praktično svoju bazu transakcija, internu. Koja treba da bude sinhronizovana sa svima ostalima. Ajde da zmislimo da imamo jedan dive na guglu i da smo zajedno kreirali neku tabelu. I znaš kako funkcioniše, svi koji imaju pristup toj tabeli mogu u nju da upisuju nešto i mogu da vide šta je ko upisao. E sad zamisli da to malodecentralizujemo, da izvučemo sa gugla. Pošto je to centralizovano to gugl može da ga skine kako hoće. Zamisli da svako od nas ima excel tableu na svom računaru ali da su nam sinhronizovane excel table, u smislu da kad ja nešto upišem taj podatak se pojavljuje i kod tebe. Al da bi ostao stalno upisan kod tebe moraš da ga štikliraš, da kažes ovo je validan potadak. I tako polako zidamo tu bazu transakcija. 

Galeb: znači ti upišeš neki podatak, on se pojavi kod mene. Al se ne pojavi samo kod mene nego pojavi se svim računarima koji su na toj mreži. 

Aleksandar: ali ne pojavljuje se od jednom, ajde da se vratimo na tenisku mrežu. Ja sam tebi hteo da pošaljem neke bitcoin, ja sa tobom nisam direktno vezan u toj mreži. Ja sam jedan čvor koji sam vezan direktno još sa samo 4 čvora. Gore, dole, levo, desno. I ja informaciju mogu da pošaljem samo njima. Da bi informacija prošla dalje, ti gore ,levo ,desno moraju da validiraju tu informaciju. Da kažu ova informacija je okej, šalji dalje, šalji sad svojim komšijama. I tako informacija propagira kroz mrežu.

Galeb: Dok ne stigne do onog krajnje. 

Aleksandar: dok ne stigne do svih. Jer praktično svi moraju da ažuriraju svoju bazu transakcija. E sad tako se praktično kontroliše validnost transakcija, ne kontroliše centralni autoritet. Nego kontrolišemo svi mi. Ja kad pustim tebi transakciju, svako u toj mreži pre nego što prosledi dalje mora da proveri 3 stvari. Prva, da li ja imam onoliko bitcoin koliko hoću da pošaljem. Pošto ne mogu da pošaljem 2 ako imam 1. Kako to znaju, zato što, da se setimo, imaju bazu svih transakcija do sada. Znači svaku novu transakciju upisuju u bazu, i zato znaju tačno u svakom trenutku na kojoj adresi koliko ima. Dakle proveravaju da li ti imaš dovoljno, proveravaju da li je adresa primaoca validan. Da li je u validnom formatu, dakle oni ne znaju dal ta adresa zaista postoji. Ne mogu da znaju, jer se neke adrese mogu generisati i u offline modu tako da mreža ne mora da zna dal adresa postoji. Ali svi znaju koji je validan format adrese. Kako adresa mora da izgleda da bila validna, to je bila druga stvar. I treća stvar, proveravaju tvoj privatni ključ, odnosno proveravaju potpis da li je validan. Oni ne znaju kako tvoji privatni ključ izgleda ali znaju kako treba da izgleda transakcija potpisana tvojim privatnim ključem. Sad to možda zvuči malo čudno, ali da bi ljudi malo lakše shvatili ajde da uporedimo to sa šifrom za fejsbuk. Ako ste nekad zaboravili šifru na fejsbuku, da li vas fejsbuk podseti koja je vaša šifra, ili vam da link za resetovanje šifre. Daje vam link, kao i svi drugi servisi. Zašto, zato što oni ne znaju vašu šifru. Koliko god to možda čudno zvučalo, online servisi, ako su iole normalni, ako iole normalno rade. Oni ne znaju tvoju šifru, zato što ti kad kreiraš šifru oni je odmah provuku kroz neki kriptografski algoritam i dobiju neku drugu vrednost. Na primer ja sam uneo šifru 12345678, koja kad se provuče kroz tu funkciju daje na izlazu abcd. E sad oni ne znaju dal sam ja uneo 12345678 ali ako bih uneo 123456789 kad se to provuče kroz tu funkciju to više nije abcd nego je xpom, recimo. Znači potpuno nešto drugo. I onda fejsbuk zna da sam ja uneo pogrešnu šifru i ako ne zna gde sam pogrešio. Dakle tako funkcioniše i provera potpisa bitcoin transakcija. Dakle svi ti učesnici u mreži, ne znaju koji je moj privatni ključ. U suprotnom bi mogli da prosto uzmu moje bitcoin, ali znaju kako izgleda pravilno ptopisana transakcija mojim privatnim ključem. Dakle oni treba da validiraju te 3 stvari. Ako validiraju sve 3 oni puštaju transakciju dalje, i onda sledeći njihov komšija u toj mreži punoj čvorova, opet proverava sve 3 stvari i opet šalje transakciju dalje. Sad to deluje kao veoma mučan i spor proces ali pošto to radi sve jedan dosta dobar softver, prosečno vreme propagacije kroz bitcoin mrežu je 2 sekunde. Dakle od trenutka kad ja kažem hoću Galebu da pošaljem 0.02 bitcoin. 

Stefan: Što tako malo? 

Aleksandar: pa dobro tek smo počeli. Za dve sekunde svi čvorovi u mreži znaju to i ako sam ja to odradio kako treba svi su to validirali. E sad dolazimo do rudara. Dakle ti čvorovi u mreži nisu nužno rudari. Dakle ja mogu da imam na svom računaru taj takozvani ful bitcoin nod koji čuva sve transakcije koje su se ikad desile. Ali rudarenje je još nivo iznad. Dakle sada tu sve te transakcije koje smo poslali i validirali međusobno i ažurirali svoje baze podataka, sad svi mi imamo tu transakciju zapisanu kod nas u našoj excel tabeli. Sad dolaze na red rudari, koji rade dodatnu validaciju, koja u principu nije sporna jer već su prošle transakcije validaciju, ali rade pakovanje tih transakcija u blokove. Ne potvrđene transakcije, dakle transakcije koje smo mi validirali ali nisu rudari upakovali u blok ulaze u takozvani mem pul. To je pul nepotvrđenih transakcija. Znači koje negde lebde, koje još uvek nisu zvanično deo blockchaina ali jesu se desile i jeste ih mreža inicijalno potvrdila. I posao rudara je da zagrabe određenu količinu tih transakcija iz tog mem pula. U zavisnosti u tome kolika je količina bloka, kod bitcoin je to konkretno 1MB. Znači koliko god informacija može da stane u 1MB o transakcijama. Oni toliko informacija zagrabe, to je par hiljada transakcija. I oni pokušavaju da upakuju te transakcije u blok. E sad, svi rudari na svetu, istovremeno pokušavaju da iz tog mem pula zagrabe određeni broj transakcija i upakuju ga u blok. I onaj koji prvi to uspe da uradi on dobija pravo da doda taj blok transakcija na već postojeći blockchain i on dobija nagradu. Stefan je to baš lepo objasnio, on se zove lanac blokova zato što su to transakcije koje su upakovane u blokove ali su kriptografski povezane. Dakle to nije skup blokova, to je lanac blokova. Koji ne možeš da prekineš, zato što ceo jedan blok se provuče opet kroz jednu kriptografsku funkciju. Stalno radimo kriptografske funkcije. I dobiješ jedan vrlo kratak podatak, koji je praktično kriptografski otisak prsta tog bloka. To se tako zove. I taj sitan podatak, sitan u bajtovima, uvačis kao jedan od ulaznih parametara sledećeg bloka. Ti ako bi hteo da promeniš neki podatak u prethodnom bloku, em što bi taj blok postao ne validan, jer menjaš određenu informaciju u njemu, ali automatski i taj digitalni potpis, otisak prsta, tog bloka se menja, menja se sadržaj sledećeg bloak i svakog bloka posle. Znači svi blokovi posle postaju ne validni. I ti ako bi hteo da izmeniš neki stari podatak, neku staru transakciju. Ti bi morao da generises sve blokove nakon toga ponovo. Tako da je ono što je Stefan rekao. Kad jednom zakucaš transakciju na blockchain to je to. Dakle to nema više da se izbriše pa makar bio i direktor banke ko što on kaže. I posle završio na sudu a nažalost ne u zatvoru. I ako je radio ono što nije smeo, jer ima para za dobre advokate. Ali ovde imaš to kad se jednom transakcija zakuca to je to. E sad rudari dakle pakuju te transakcije u blokove to je njihov glavni posao. E sad kako se oni trkaju. Reko sam ti da svi rudari na svetu se takmiče da naprave taj blok. Ali samo pobednik dodaje blok na postojeći blockchain i onda se trka resetuje i tu se kreće trka ko će da napravi sledeći blok. I tako rudari rade iz bloka u blok. Blok se prosečno generiše na 10 minuta. Kada je bitcoin u pitanju. I rudari rade jedan poprilično banalan posao a to je, pokušavanje da se “provali šifra” u neku ruku. Dakle oni zagrabe neke transakcije i na te transakcije koje su zagrabili oni dodaju neki random broj i provuku sve to zajedno kroz neku funkciju. Sa idejom da na izlazu dobiju neku zadatu vrednost. Ali ta funkcija je takva da oni ne mogu ni da pogode šta treba da ubace unutra da bi dobili zadatu vrednost. Potpuno je random i zato se zove brute force kriptografija. Zamisli da hoćeš da otvoriš moj šef. Ti bi verovatno počeo od datuma mog rođena il tako nečega. Znači pokušao bi sebi da skratiš put, nemaš vremena za milion pokušaja. Znaš da ja dolazim kući za 2 sata. Dakle moraš pametno da rešavaš problem. Rudari to nemogu, iz prostog razloga što je ta kriptografska funkcija, ta hesh funkcija taj tip funkcije. Takva da ti za minimalnu promenu ulaza podataka, imaš potpunu promenu izlaza. I ne možeš da nađes pravilnost, ne možeš da nađes prečicu kako da menjaš ulazni kod podataka da bi dobio željeni izlaz. I on mora da pokušava ono, jel 0 nije, jel 1 nije, jel 2 nije, jel 3 nije. I zapravo te skupe mašine za rudarenje veliku broj pokušaja u jedinici vremena. Dakle te mašine nisu pametne, te mašine su samo mnogo jake. I najjače rudarske mašine su mašine koje mogu u jedinici vremena najviše puta da probaju sa novim brojem i kad vide da nije, probaju sa sledećim. 

Galeb: Da li kvantni kompjuteri to nešto menjaju? 

Stefan: to je posebna tema. 

Aleksandar: U teoriji da. Ali prosto nije to tako teško rešiti samo dodatno zakomplikuješ algoritam i, drugo kvantni računari od neke ono mainstream primene su dosta daleko. Neki su čak skeptični da li će ikad moći da se prave kvantni računari ozbiljne veličine jer imaju toliko problema sa stabilsnoću kad povećavaš taj neki broj jezgara odma postaju vrlo nestabilni. Tako da videćemo, uglavnom to nije sutra, to je nešto što je decenijama ispred nas. 

Galeb: Dobro da ne komplikujemo nepotrebno. Dovoljno komplikovano pričamo.

 

03.3 // Bezbednost blockchain transakcije 2:44:27

Stefan: I kao dodatni fail safe na ovo. Sama činjenica da bi ti morao da ponovo i ponovo regenerises sve blokove dalje. Recimo da ja uspem na svom računaru da uspem ja kao miner da promenim neke informacije. Ti si slao njemu 10 bitcoin, a ja znam da ti na računaru imaš 1000 bitcoin. Ja sam tvoju transakciju promenio u 10 bitcoin meni i upusao je tako. E sad, u celoj troj mreži, svih tih čvorova svačija baza se upoređuje sa bazom svih ostalih. To jest to je jedna kopija iste baze kod svih. Ako se kod nekog razlikuje, ta baza će samo biti odbačena. Kao kod tebe se razlikuje, kod nas svih ostali je ovako. To tvoje netačno, ne zanima me zašto. To više ne postoji. Razumeš, ovo je istina. 

Galeb: samo ono. Penal, precrtano, crveno, crvena zastavica. Doviđenja. 

Stafan: Čak i ako se izboriš sa algoritmom moraš da preuzmeš praktično celu mrežu da bi lažirao neki podatak. 

Galeb: To je ono što sam hteo da pomenem. Fora nije u tome dal ti možeš da provališ u jedan kompjuter. Nego je stvar u tome da isti podatak postoji na svim kompjuterima na svetu. Što znači to što si ti provalio jedan kompjuter, u 100 kompjutera u 10.000 kompjutera i dalje ne pravi nikakvu razliku za celokupan sistem. Jedina stvar koja može da se desi da tih 10.000 kompjutera ispadne iz sistema i doviđenja. Ti moraš u istom deliću sekunde da provališ u sve kompjutere na svetu i celokupnom sistemu što je apsolutno nećemo kažemo nemoguće ali nije verovatno. 

Aleksandar: Završna faza da. Završna faza dodavanja bloka na blokčhain je zapravo okej, ja sam rudar koji je prvi uspeo da generiše blok koji kad se kriptuje daje izlaz koji je zadat. I sad ja puštam tu informaciju. Kao i ljudi kad puste transakciju, tako i rudari puste tu informaciju kroz mrežu. I kažu evo ovo je moj blok. I opet svako mora da validira taj blok. Kaže aha ovo je blok, proverim ga, blok se proverava drugačije nego transakcija ali jednako brzo i jednako jednostavno za softver. I onda svaki čvor u toj mreži doda taj blok na svoj blockchain i onda je to sada zvanično taj blok postao deo blockchaina. 

Galeb: e mene sad zanima. Verovatno je to sad neka sumanuta cifra ali me zanima. Koji broj pokušaja u proseku u tom brute force-u ide pre nego što se validira transakcija? 

Aleksandar: To je, ja sam u jednom trenutku prestao da pratim. Ali to je užasno veliki broj pokušaja na svetskom nivou. Reći ću ti samo ovaj podatak koji je iz 2014. U tom trenutku je cela bitcoin mreža mogla da obradi veći broj tih obrtaja u sekundi, 200 i nešto puta veći broj pokušaja u sekundi nego 500 najačih super kompjutera na svetu zajedno. 

Stefan: a to uključuje i DeepBlue. 

Aleksandar: Potpuno bez preterivanja. Infrastruktura koja podržava bitcoin je u tom jednom konkretnom poslu, znači posao pokušavanja dolazaka do tog broja i onda kriptovanja toga. U tom jednom konkretnom poslu ima neuporedivo jaču procesorsku moć nego sva tehnologija u poznatom delu svemira. Ali ne uporedivo veću. Srećom po sve ostale ekonomske sisteme te bitcoin mašine se ne mogu koristiti nizašta drugo. Inače bi pojele svet. 

Galeb: To je ono što kažu. Zajedno smo jači. 

Aleksandar: To je ono, 10 na ne znam koliko pokušaja u jedinici vremena. Znači užasan jedan broj to je mašinerija koja troši više struje nego država Danska i to radi samo taj 1 posao. Znači vrti brojeve i pokušava da nađe taj jedan pravi broj. 

Galeb: E sada, ono što je važno da razumemo taj blockchain. Jeste da razumemo jednu stvar. A to je da, kad se jedan podatak jednom unese on je zauvek unesen. Nema izmene, nema dopune, nema promene, nema ničega. Taj podatak je okamenjen u vremenu. I onda može da ide samo sledeći podatak koji se nadovezuje na njega, tako da je on okamenjen za vijek i vijekova. 

 

03.4 // Primena blockchaina u stvarnom svetu 2:48:51

Ono što je, to ćemo na kraju da pomenemo. Da ne bi smo skretali sa teme ali samo da napomenemo kao jednu fusnotu. A to je da je primena takve tehnologije, na brojne stvari u životu, nevezano za kriptovalute, ogromna. Na primer ako želite, istorije nekretnine koju kupujete u katastru. Znači od onog prvog vlasnika na ovamo nema više zajebavanja sa dokumentacijom, sa papirologijom, sa birokratijom, sa malverzacijama, sa korupcijom, sa potplaćivanjem, bilo šta. Dakle to je jedno, zauvek i nema promene. I tu možeš u deliću sekunde da izvadiš celokupnu svoje istoriju nekretnine što je ono. A da ne govorimo o drugim stvarima u životu, u nauci u tehnologiji, na bilo kom nivou, u politici, istoriji u bilo čemu. Nema manipulacije istorijom i istorijskim podacima dakle tako je. Ali da ne skrećemo sada u to. Držimo se blockchaina u funkciji kriptovaluta. Dakle majneri obavljaju te matematičke, algoritamske kriptografske, funkcije u pokušaju jelte da provale. Onaj koji provali on upisuje u blockchain i taj zarađuje nešto. E sada, koliko tu se sada dve stvari povezuju, tri zapravo. Ali ajde ove dve. Jedna stvar je broj tih funkcija u jedinici vremena koja onda na kraju proizvedu kako se proizvodi novi bitcoin. To je jedna stvar. I druga stvar je kako onda taj bitcoin dobija na vrednosti kroz vreme, jer ima ta neka to je sad bila neka ili što će sada da bude. 

Stefan: za halving? Da da prošao je skoro. 

Galeb: ajde sada da objasnimo halving i pre halvinga da povežemo one stvari kako sad te sve funkcije ulaze u kreiranje bitcoin. 

Aleksandar: da evo samo da se vratim ukratko na tu priču o blockchainu, u smislu da blockchain kao protokol za protok i zuvanje informacija. Je po nivou u bezbednosti daleko iznad bilo čega ikad kreiranog. E sad on je za mnoge primene preskup. Jer sada zamisli da ti imaš 10 hiljada kopija neke baze podataka u svakom trenutku koje se ažuriraju u realnom vremenu. Iz bezbednosnih razloga to je ono, nema dalje od toga. Ali za mnoge aplikacije je prosto preskupo, prejaka mašinerija. Osim ako ti podaci nisu velike vrednosti. Tako da blockchain tehnologija sada uglavnom je idealna za podatke koji su visoke vrednosti a male veličine u bajtovima. Što je na primer novac. Zato je bitcoin tako dobar i uspešan za sada zato što ti omogućuje da prenosiš vrednost sa kraja na kraj sveta brže, jeftinije, i lakše nego na bilo koji drugi način.

Galeb: I bez poreza. To nismo napomenuli.

Aleksandar: sam prenos bitcoin uglavnom ne kreira poresku obavezu. Kreira ga prebacivanje u dinare, evre, dolare, i tako dalje. E sada što se tiče. Pitao si. 

Galeb: kako nastaje, kako se generiše sam bitcoin. U kom trenutku tebi softver izbaci da je novi bitcoin izašao.

 

03.5 // Kako se generiše nov bitcoin (pojam halving-a) 2:52:17

Aleksandar: e to je sad zanimljivo pitanje. Sad moram da se vratim na onaj deo kad rudari pokušavaju neke brojeve da bi dobili određeni izlaz. Zapravo se pomoću štelovanja tog izlaza, šteluje da se bitcoin u proseku generišu na 10 minuta. Jer tu ne postoji neka štoperica koja kaže prošlo je 10 minuta, prvi sledeći koji napravi blok dodaje blok. Nego je to u proseku to 10 minuta, nekad u 10 minuta to bude 5 blokova. Pa na dva sata ne bude ni jedan blok. Šta je poenta. Poenta je kao što, hajde opet da se vratimo na šef i na šifre. Recimo da ti imaš ukupno 1000 kombinacija na nekom šefu. I da ti u proseku treba sat vremena da tih 1000 kombinacija izvrtiš. U proseku ćeš ti posle 500 pokušaja da ti nađes rešenje. Dakle na svakih pola sata. Ali nekad ćeš naći za par sekundi. Nekad će šifra biti 000 a nekad će biti 999 to jest naćićeš je na kraju. Tako i ovde. Dakle, taj broj se šteluje tako da on praktično prati snagu hardvera, što je jači hardver, što više nas rudari. To algoritam podesi da se taj broj teže pogodi. Učini ga težim. Odnosno, taj broj treba da bude niži od neke zadate vrednosti. Taj broj izražen u puno karaktera ali treba da bude niži od zadate vrednosti. I što je jači hardver na globalnom nivou to se više spušta ta vredsnot. Da bi ti u generisanju random brojeva što teže pogodio ispot tog broja. Opet ako bi se, pošto je bilo perioda kada je cena bitcoin značajno padala onda su rudari prestajali da rudare jer prosto više ih košta struja nego koliko mogu da zarade na rudarenju. Onda je mreža slabila i onda se pomagalo rudarima time što se ta granica povećavala da bi oni lakše pogodili taj broj. Da bi se opet prosek namestio na 10 minuta. 

Galeb: E sada, ko pomera granicu? 

Aleksandar: algoritam, sam. Znači algoritam je pametan, on kalkuliše, on na svakih 2016 blokova radi rekalkulaciju. Praktično meri prosečno vreme za koje je tih 2016 blokova računato, ako je umesto 10 min to bilo 9 min u proseku. On će za 10% da oteže za u sledećoj turi. Ako je 11 min bilo u proseku on će za 10% da podigne taj broj i da olakša rudarima. Dakle to nije, pošto je mreža istorijski uglavnom jačala. I uglavnom se ta rekalkulacija radila da se broj spušta sve vreme. Ali ono se spušta retroaktivno. Ono se spušta na osnovu istorijskih podataka. Dakle on prvo pusti da ga mi rešavamo brže, pa tek onda nam oteža za sledeću turu. 

Galeb: A što duže traje to bolje predviđa. 

Aleksandar: Pa u principu da. Ali generalno baš zbog toga što je snaga hardverska uglavnom jačala, taj prosek je nešto ispod 10 minuta od kad bitcoin postoji. E sad kako se rešava ona kriva generisanja bitcoin. Zašto je ona deflatorna. Zato što postoji taj takozvani halving koji se dešava. Za sada se dešava u olimpijskim godinama. Mada ova nije, prošla nije bila ali je trebala da bude. Ideja je da se na svake 4 godine brzina generisaja prepolovljava. Dakle rudar kad kreira blok, on u blok doda, osim transakcija koje zagrabi, on doda i jednu svoju transakciju. A ta njegova transakcija kaže, dodeli meni novih 6,25 bitcoin. Ni iz čega. Dakle niko njemu to ne daje nego on sam sebi upiše te bitcoin. Ali mreža time što validira ceo taj blok, validira i tih njegovih 6,25 bitcoin. E sad kad je bitcoin nastao to je bilo 50 bitcoin po bloku. Pre 2012 je bilo prepolovljeno na 25, pa 2016 na 12,5, pa 2020 na 6,25 i svake 4 godine do nastavlja da se prepolovljava. 

Galeb: Izvini samo. Da ljudi razumeju, taj halving je zapravo važan jer zato datum kada se dešava halving se dešava između ostalom i skok bitcoin. 

Aleksandar: Pa ne baš taj datum konkretan. Ali definitivno kao i svuda u ekonomiji, ako ti u jednom trenutku smanjiš brzinu. Imaš ponudu i potražnju, ako smanjiš brzinu rasta ponude. A potražnja nastavi da raste istom brzinom, neminovno mora da dođe do skoka u ceni. 

Stefan: Ili makar ostala ista opet. Će doći do skoka u ceni. 

Galeb: A dobro dođe do skoka pa se to onda malo reguliše vremenom. 

Stefan: To se zove korekcija, o kojoj smo pričali. I recimo, neznam, 2017 došo na 20 hiljada pa smo se korigovali na 10, pa smo pali na 5, pa na 3. Ali vidiš sada koliko je zapravo korekcija bila mala i koliko je kratko trajala. Jer evo možda smo sada opet na 40. Pričamo već 2 sata, ne znamo nismo gledali cenu. Zato što je mnogo više u realnosti. 

Aleksandar: Krajem 2012 je bio taj prvi halving i 2013 je cena porasla puta što. I neki ljudi poučeni tim iskustvom i time što su napravili parelelu između ta dva događaja. Mada nije to jedini razlog zašto je cena otišla puta što. Ali verovatno jeste jedan od razloga. Su zapravo. Kod sledećeg halvinga, pre halvinga počeli da dižu cenu. Zašto, oke računam ako će posle halvinga cena da raste, ajde da ga kupim pre halvinga i ako dovoljan broj ljudi tako razmišlja. Onda pre halvinga cena ide gore. I zapravo neposredno nakon halvinga cena ne raste. Zato što svi oni koji su hteli da iskoriste taj halving su kupili pre njega. I onda tek obično treba da prođe par meseci da se taj disbalans između potrošnje i potražnje odrazi na cenu zapravo. To je ono što se desilo svaki put do sada. 

Galeb: Ti kad kažes halving, za ljude ono, prepolovljavanje. 

Aleksandar: Prepolovljavanje nagrada za rudare. Inače rudar nema izbora koliko on sebi može da doda u toj transakciju koju sam ubacuje u blok. Ako bi pokušao da doda više, mreža to ne bi prihvatila naravno. Ne bi taj blok bio validiran. Ali ne bi prihvatila ni kad bi pokušao da doda manje. Jer prosto postoje pravila i pravila moraju da se poštuju. 

Galeb: I zato otuda. Ako želiš da zaradiš više moraš da imaš veći hardver. Suštinski je to, proporcionalno je u tome. Tako da ono što je nekada Satoši mogao na svom kompjuteru da napravi milion bitcoin, dok je ne znam, igrao igrice. Ukoliko govorimo o jednoj osobi, muškog pola. Znaš kao ime samo nekako ono više ka tome. Dakle ukoliko je to što je Satoši mogao dakle na svom računaru mogao da napravi milion bitcoin. Kada je to bilo vredelo 0. Danas prvo ne možeš da napraviš toliko bitcoin, za početak. A drugo što ti je sada potrebno skladište kompjutera. E sad to ima možda nekih zanimljivih podataka. Ko su najveći rudari. To su sada neki, znam da po kini, ne znam gde ima ogrnomnih fabrika na hektarima kompjutera. 

Stefan: Kad kažemo ono što ima polja pšenice, nečeg drugog. Tako su polja ASIC minera i grafičkih karti. Beskrajno bukvalno. 

Aleksandar: To se zovu farme. 

Galeb: E sad recite, dal ima tih kategorizacija rudarenja? 

Aleksandar: pa sad samo bi se osvrnuo na još jednu stvar. Rudarenje, odnosno evolucija rudarenja da bi se lakše shvatila možemo da napravimo paralelu sa tombolom. Znači zamisli tombolu u vreme Satošija, gde njih petorica sveukupno na svetu rudare i gde njih petorica igraju tombolu i u proseku svaki peti pogodak je tvoji. Svaka peta partija je tvoja. I onda u jednom trenutku dolaziš do situacije gde njih milion igraju tombolu. I sad, jedini način da povećaš svoje šanse je da, što češće ti dobijaš bingo je da kupiš više listića. Znači mašine za rudarenje su ti listići za tombolu. Praktično ti povećavaš sebi verovatnoću da sledeći bingo bude tvoj. Dakle ja mogu sa slabom mašinom kratkoročno da zaradim više od tebe koji imaš pet puta jači hardver ali na godinu dana ti ćeš zaraditi pet puta više od mene.

 

03.6 // Rudarenje i zarada od validiranja transakcija kriptovalute 3:00:57

Galeb: E sada, način na koji zarađuju mineri nije samo kreiranje novog bitcoin. Nego i ti validiranjem tih transakcija. Pa da upravo tako. Rudar osim tih novo generisanih bitcoin dobija i zbir provizija na sve transakcije koje je ubacio u blok. Znači on iz onog mem pula zagrabi transakcije i sve provizije svih tih transakcija idu tom rudaru koji je napravio taj blok. E sada, zašto se provizije uopšte plaćaju. Zato što u blok može da stane određena količina transakcija. I sada ako ti želiš da tvoja transakcija što pre bude odrađena. Da ne ostane u mem pulu 10 dana. Pošto obično ima više transakcija u mem pulu, nego što mogu da stave u jedan blok. I onda u rudar mora da zgrabi određeni broj transakcija i onda neke ostavi. Rudar pošto gleda svoje interese, on će zagrabiti one transakcije za koje je plaćena najveća provizija. Dakle tebe niko ne primorava da moraš da platiš proviziju u bitcoin svetu. Već ti je plaćaš srazmerno koliko je tebi bitno da ta transakcija brzo prođe. I praktično naravno da se to vremenom usavršilo, u smislu da se većina walleta ima te dinamičke provizije. Odnostno tebi uvek dodeli po defaultu proviziju koja je što manja al opet da tvoja transakcija prođe što pre. Tako da rudari zarađuju od toga. I sada pitanje koji mnogi rudari postavljaju, kada 2140 više ne bude novih bitcoin dal to znači da je kraj rudarenja. Pa ne znači jer će i dalje ljudi živeti od tih provizija. 

Stefan: A pritom su te provizije, mislim s obzirom da ih ima toliko transakcija, povremeno se u vestima nađu članci, poslato dva miliona ili dve milijarde u bitcoin, a fee je bio dva dolara. Znaš koliko bi te to koštalo da pošalješ preko banke ili ne daj bože preko western uniona. Razumeš, pošaljem 20 miliona dolara i platim fee dolar i to je to. 

Galeb: I to je još jedna prednost tih transakcija, i pritom što su instant preko celog sveta, i što su na kraju krajeva negde i anonimne. E sada, kad govorimo o tom generisanju bitcoin. U kom trenutku nastaje novi bitcoin.

 

03.7 // Kada se generiše nov bitcoin 3:03:05 

Aleksandar: Pa upravo u tom tenutku kada rudar kreira novi blok i doda pored tih transakcija koje uzme iz mem pula, doda svoju transakciju koja kaže, iz ničega daj meni 6,25 bitcoin. On je stvorio tih 6,25 bitcoin i dodao ih sebi znači sa svakim novim blokom se stvori tih novih 6,25 bitcoin koje je rudar koji je kreirao taj blok dodao sam sebi a ostatak mreže to validirao jer je on prvi koji je uspeo to da doda.

 

03.8 // Ethereum 3:03:48 

Galeb: E sada. Dolazimo do sledeće stvari. Kao što je Satoši stvorio bitcoin i tako bilo ko može da stvori bilo koju drugu valutu. Možemo stvorimo sada Galeb coin, Stefan coin. Možemo stvorimo ono koji god i zovemo ka kako hoćemo. I onda ta nova kriptovaluta koju mi stvorimo takođe mora da dobije na vrednosti u nekom trenutku. Mislim ne mora ali je potrebno ako želimo da zaživi. Ajde sad da pričamo o drugim vrstama kripto valuta. Pošto bitcoin je bila prva i najznačajnija i najveća i ona je negde postala sinonim za kriptovalute. I ona je ono i sa istorijskog i kulturološkog konteksta najznačajnija. Ali zapravo postoje brojne druge kriptovalute koje su uopticaju. Eterijum koji si ti pomenuo u jednom trenutku. Koja je najznačajnija pored bitcoin. Prošle godine najbrže rastuća je bila Celzijus. Jedna od. Al hajde da pomenemo, recimo vrste nekoliko najpoznatijih kriptovaluta. Koliko može da se zna koliko kriptovaluta uopšte postoji i treća stvar u koju ćemo da zaronimo malo dublje jeste pored kriptovaluta fukncija tih kriptovaluta. 

Stefan: Definitivno je pored, kao što je Aleksa rekao, svaka valuta, mislim svaka kriptovaluta ima svoju prednosti i mane. I poenta je bitcoin nije bila da radi one tri stvari savršeno i optimalno i kao to je to završili smo. Poenta je bila da pokaže inovativnost tog koncepta na jednostvan način koji može lako i brzo da se korisit. I da raskrči put ovim ostalim. Tako da on definitivno služi kao to, digitalno zlato. I to je manje više njegova poenta trenutno. To može da se promeni u nekom momentu, ali trenutno je to njegova pozicija. Pored bitcoin, definitivno najpoznatija kriptovaluta je Eterijum. I ključna razlika između– 

Galeb: Samo sekund, koje nju stvorio Vitalik Buterin 

Stefan: Ako ste videli nekad nekog mršavog ruskog lika koji nosi onaj tout bag sa sobom, izgleda mnogo čudno on je napravio Eterijum. 

Galeb: Na gomili fotografija zajedno sa Putinom. 

Aleksandar: Za razliku od bitcoin za druge kriptovalute se znaju kreatori uglavno. Vitalik Buterin je jedan od ljudi koji su učestvovali u kreiranju eterijuma. Idejni tvorac ali naravno da nije mogao sam sve. 

Stefan: I sada glavna razlika je što je eterijum. Prvo oni koriste različite standarde, u smislu, ne bi mogao ASIC-om da rudarim eterijum, ne bi mogao istom mašinom kojim rudarim bitcoin da rudarim eterijum. I eterijum generalno služi ne toliko kao novac, već kao infrastrukturna platforma. Da ti, ja, bilo ko drugi. Ako želimo napravimo naš kripto, ako želimo da napravimo neki proizvod ili uslugu na blockchainu. Da umesto sad ja moram da pravim svoju infrastrukturu i svoj blockchain i da moram da nađem svoje račnare i svoje ljude. Ja to mogu da uradim na eterijumu. U tome je poenta. Znači vrednost bitcoin se izvlači iz te nek implicitne, inherente vrednosti toga što je bila prva kriptovaluta. Kao što je zlato. A vrednost eterijuma i zašto eterijum vredi 1100-1200 dolara, jedan. Što je relativno blizu njegove najveće vrednosti ikada koja je 1400 ako se dobro sećam. Njegova vrednost se dobija iz toga što oni prave infrastrukturnu platformu, da gomila drugih ljudi može da pravi svoje proizvode i usluge drastično lakše, nego kad bi to hteli da rade sami za sebe. Tako da kao dva najveća primera, imamo lep polaritet tu gde ovde imamo jedan vrlo lep finansijski instrument to je to. A ovde imamo nešto što nije zapravo namenjeno samo po sebi da bude novac. Vrednost jednog eteriuma je odrast toga šta ljudi misle o toj platformi. Koliko misle da vredi, šta nudi društvu i tako dalje. Ali kad se vratimo na one zgrade i slično. Ja napravim zgradu, hoću da prodam zgradu. Svaki stan mi je jedan token. Umesto pravim blockchain ja to uradim na eterijumu na njihovom standardu. Taj konkretan standard se zove ERC20, i već imam računare, ima rudare koji će da validiraju transakcije. Ja treba samo da spusim svoj proizvod na tu platformu. I naravno fee-evi. Pošto naravno sve transakcije se rade preko eterijum mreže. I dalje će rudari dobijati fee-eve nije bitno da li je to od mojih kriptovaluta na eterijum ili od tvojih ili od njegove. Oni validiraju pa validiraju. A mi možemo da pravimo šta god želimo. Tako da ono to su, što se tiče bitcoin i eterijuma, najprostije objašnjena razlika. 

Galeb: To je kao nekakva izvršena produkcija ili. Recimo kao što postoje proizvođaci koji nemaju svoja postrojenja da prave svoj proizvod nego plate nekome, autsorsuju. 

Stefan: Ja imam recept ti imaš mašinu. I ja svojim receptom koristim tvoje mašine. Ti to meni naplatiš nešto i meni super. Jer se meni isplatilo da ne kupujem svoje. 

Galeb: A sad mene zanima. Zašto ne može istim hardverom da se majnuje eterijum kao i bitcoin? 

Aleksandar: Pa zapravo, grafičkim karticama i može da se rudari i bitcoin i etirijum. S tim što je rudarenje bitcoin trenutno ne ispaltivo grafičkim karticama jer postoje mnogo jače mašine. Jer su ASIC-i mogo bolje specijalizovani. Etirijum da bi se baš zaštitio od tih ASIC mašina, odnosno da bi omogućio ljudima da i dalje rudare grafičkim karticama. Je koristio takve kriptografske funkcije koje ne mogu da se teraju na tim ASIC mašinama. Tako da, postoji hardver koji može da rudari i jedno i drugo. Ali postoji i hardver koji može da rudari si samo bitcoin i koji ne može da ruradi etirijum. Jer nekako se etirijum zaštitio od toga da procesorska snaga koja stoji iza bitcoin mreže je mnogo jača od one koja stoji iza etirijum mreže. Ako bi bitcoin mreža, ako bi mašine koje podešavaju bitcoin mrežu mogle da rudare etirijum, dovoljno da je delić te mreže pređe na etirijum i da praktično preplavi tu mrežu. Odnostno da bude dominantan deo te etirijum mreže. Zato su mnoge kriptovalute posle bitcoin i išle na to da budu ASIC resistant. Baš zato da ne bi mogao delić bitcoin mreže da sruši tu celu novu mrežu. To je negde bila ideja. 

Galeb: Dakle bitcoin je toliko dominantna toliko moćna. Meni je sve vreme u glavi Skynet ono.

 

03.9 // Proof of Work (PoW) vs Proof of Stake (PoS) 3:10:43 

Stefan: Etirijum ide jedan korak dalje. I to je vrlo zanimljivo. S obizirom da je bitcoin ograničen kao što smo rekli. I da će rudari jednog dana presati da dobijaju nagrade od novih blokova. To jest od rudarenja, štampanja novog bitcoin, dobijaće samo nagrade od fee-eva što ti ja šaljemo jedno drugom pa ja platim da bi to bilo poslato brže. Etirijum nema to ograničenje, znači on je neograničen. Što on prirodno ima problem sa skaliranjem. Šta se dešava kad ja tu infrastrukturu raširim po celoj planeti. Meni ne znam, trećina ljudi na planeti moraju da budu rudari da bi sve transakcije svega što postoji na etirijumu funkcionisale kako treba jel tako. E tu sad možemo da uvedemo u suštini još jedan novi pojam. Pričali smo o rudarima. To je takozvani proof of work koncept. To jest, ja ulažem neki rad da bi dobio neku nagradu. Vitalik Buterin inicijalni osnivač etirijuma, i etirijum generalno su pre par meseci prešli sa proof of work pristupa na proof of štake pristup. Što znači da se transakcije na mreži. Proof of work je ja ulažem rad, proof of štake je ja zalažem nešto. Znači da umesto moram da rudarim i da svojim radom opravdam to nešto što sam zaradio ili da bi validirali transakcije da smo odlučili o promene nekoj u mreži. Mi svi smo založili nešto, konkretno u ovom slučaju je bilo 32 etirijuma, minimalni štake. Znači inicijalno oni su pokrenuli praktično paralelni blockchain. Pošto menjaju ceo sistem funkcionisanja potrebno je uraditi tu tranziciju i inicijalno je bilo potrebno da se skupi ne znam tačno koja količina etirijuma da bi ta mreža mogla da se pokrene. I svako je minimalno morao da uloži po 32 etirijuma. I ta 32 etirijuma su trenutno zaključana na 2-3 godine i više. I to je u suštini neko oročavanje. Ja sam založio svoja 32 etirijum i zauzvrat ja imam pravo da glasam. I dobijam neku kamatu na to. 

Galeb: Je si li ti založio 32 etirijuma? 

Stefan: Ja konkretno nisam. Imam druge planove ali razmišljao sam o tome iskreno. Jer jedan od razloga zašto nisam u bitcoin, već sam u etirijumu pored drugih kriptovaluta, što se tiče ulaganja. Je, ne zato što ne verujem da će bitcoin rasti i dalje, nego zato što vidim praktičniju vrednost dugoročnu u etirijumu. Jer on zapravo stvara neku vrlo konkretnu infrastrukturu za rešavanje neki vrlo konkretnih problema. Što ne znači da ono, nipodaštava bitcoin. Samo ja lično vidim za sebe mnogo više vrednosti u pravljenju te infrastrukture. Za rešavanje konkretnih problema. Pravljenje dalje rešenja, nego kao samo zlato i to je to. 

Galeb: Mislim ono, nosiš bitcoin majicu bilo bi glupo. 

Stefan: Pa ono jebiga. Malo pre smo pričali, napravili smo majicu, my rig is bigger than yours. Tako da poslaćemo ti i tu.

Galeb: E sad, koliki je tvoj rig. 

Stefan: Nije bitno, porediceš ti sa drugima ne moram nas dvojica. 

Aleksandar: Inače najlakše razumevanje razlike između proof of work i proof of štake principa. Je što kod proof of worka je tvoja zarada srazmerna snazi hardvera, a kod proof of stakea je tvoja zarada srazmerna količini novčića koju već imaš, koju si štake-ovao. Kao vlasništvo u kompaniji. Što veći procenat tvog vlasništva u kompaniji to veći deo dividende dobijaš baš ti. To je proof of štake sistem. I sad zašto uopšte proof of štake sistem ako proof of work već radi. Iz prostog razloga zato što je skalabilniji barem bi trebalo da bude, videćemo sad u praksi kako će biti. Jer problem recimo sa bitcoin mrežom je. Ako ti hoćeš da imaš 10.000 kopija blockchainu u svakom trenutku na 10.000 računara širom sveta. Ta baza mora da bude relativno mala i da relativno sporo raste. Zamisli da ti dodaješ po 1GB transakcija svaki dan. Malo po malo bi ljudi prestali da “hostuju” te baze. I mreža bi bila mnogo ranjivija odnoso bila bi mnogo manje decentralizovana. Broj čvorova biše smanjio na opasno mali broj gde lako možeš da ubiješ celu mrežu ako napadneš recimo 5 čvorova. E sad, kod bitcoin to nije toliki problem jer bitcoin ima relativno jedan jednostavan use čaše, prebacuješ vrednost po platformama za prenos vrednosti. Ali etirijum ima mnogo ambicioznije planove da na njemu možeš da hostuješ aplikacije, takozvane pametne ugovore. Imaš igrice jednostavne koje su hostovane na etirijum mreži. E sada tako da postoji potreba da se mnogo veća količina u jedinici vremena da se dodaje na taj blockchain. I samim tim proof of work prosto nije nešto što je dovoljno skalabilno u smislu da možeš dovoljnu količinu informacija da dodaješ u količini vremena na taj blockchain da bi moglo to tako da radi. 

Galeb: A moraju da imaju neku garanciju da će te svi biti na toj mreži. 

Stefan: I mnogo je više isplativo raditi proof of štake na tom nivou korisnika, jer optimizuješ resurse. Postoji još jedan momenat. Sad, centralizovani i decentralizovani sistemi i centralizacija i decentralizacija konkretno u decentralizovanom sistemu. Da bi sistem bio decentralizovan, nije nužno da svaki njegov element. Kažem u sistemu kriptovaluta bilo koji proizvod ili usluga na blockchainu, nije ključno da svaki njegov element bude decentralizovan. Skroz je okej da ti određene elemente sistema koristiš centralizovana rešenja. Zato su jeftinija i lakša za primenu, dok god korišćenje te centralizacije u određenom apsktu ne narušava ukupnu decentralizaciju sistema. Znaš oke je skroz da budemo svesni i troškova optimizacija resursa koje koristimo u sistemima. I ako je meni lakše da imam, neki centralizovani deo. Koji će raditi istu funkciju. Znači decentralizacija mi neće doneti ništa osim što će ono biti kompleksnija i skuplja za primenu. 

Aleksandar: Dokle god nemaš takozvani single point of failure određeni nivo centralizacije je okej. Dok god nemaš tačku ako padne, padne ceo sistem. Dok god nemaš nešto što je nezamenjivo nije opasno. 

Galeb: To je ono što je ključno za taj sistem decentralizacije. To onda i štiti od napada štiti i od kvarova, štiti od grešaka, štiti od svega i svačega. Što ne znači da se napadi ne dešavaju, da se greške ne dešavaju. Nego da je sistem takav da u svakom trenutku ono što ne valjda samo odstrani i on ostaje. 

Stefan: Tako je. Je blockchain nije sam po sebi rešenje. Jer iako ga ono inženjeri drajvuju, sada razvoj i sve to kao blockchain će rešiti sve. Ima stvarno neverovatan potencijal. Ali blockchain je sam po sebi tehnološka platforma za implementaciju rešenja. Kako ćeš ti implementirati svoje rešenje, samo zavisi od toga kako ga ti osmisliš, dizajniraš i koji i koliko ljudi žele da pristanu na taj deal i kažu, važi učestvojemo. 

Galeb: E sad. Koje su sad ono još najpoznatije, najpopularnije kriptovalute i da se dotaknemo možda da se ne širimo previše ali mi je super zanimljivo o onome o čemu smo pričali a to su landing platforme. Možda još to da pomenemo kao etirijum smo pomenili kao nešto što je drugačije od bitcoin. Da otvorimo ljudima, da postoji spektra primena kriptovaluta. Pa da recimo pomenemo taj landing, pa da pomenemo malo pametne ugovore. Mislim da će nam to biti dovoljno da pokrijemo taj segment i onda da govorimo ono o čemu se vi u ostalom i bavite. A to su ti zakoni, pod zakonski akti i gde se ceo ovaj sistem nalazi kada je Srbija u pitanju.

 

03.10 // Kategorizacija kriptovaluta 3:20:25

Aleksandar: Pa ja bih da kad pričamo o kriptovalutama neke osnove tri kategorije po meni postoje. Ali samo da kažem zašto kriptovaluta ima uopšte tako puno. Jedan razlog je sigurno zato što su one open source. Samim tim što su open source, užasno je lako napraviti novu. Uzmeš gotov kod, izmeniš dva reda u kodu i imaš novu valutu. Tako da vrlo je malo napora potrebno da se kreira nova valuta. E sada kreirati novu valutu koja nešto vredi. To je druga priča, to je dosta teško naravno. I pokazalo se vremeno naravno da je to dosta praktično. Imaš bitcoin koji je kreiran 2009 krenuo se rudari i etirijum valjda 2015, i i dalje su to dva najača igrača bez konkurencije na tom tržištu. Dakle nije tako lako kreirati nešto novo a da parira. Ako pogledaš mnoge kriptovalute nastale nakon bitcoin poraznim performansama su superiorne na bitcoin. bitcoin je krčio put ali i dalje je dve trećine celog tržišta vrednosti u bitcoin. I ako ima preko 10 hiljada kriptovaluta. E sad, prve kriptovalute koje su nastale su bile manje ili više kopija bitcoin. Su bile bukvalno to, uzeo sam bitcoin kod. Nešto sitno sam izmenio i sad više nije bitcoin sad je litecoin recimo. I gomila kriptovaluta su zapravo i dalje kopije bitcoin sa relativno malim izmenama. I jedna kategorija kriptovaluta su te iste kriptovalute čija je jedina funkcija prenos vrednosti. Onda imaš platforme kao što su etirijum, je jedan nivo kompleksnosti iznad. Koje nisu namenjene za pomeranje vrednosti po svetu nego su namenjene da hostuju određene aplikacije, pametne ugovore itd. Znači više kao svetski računari. Koji su decentralizovani gde ti možeš da hostuješ neku aplikaciju koju niko ne može da skine. Ko što niko ne može da obriše bitcoin transakciju tako niko ne može da obriše aplikaciju na etirijum mreži jer je decentralizovano hostovana. I imaš treću kategoriju bitnu koja je najmlađa ali je dosta uzela maha, a to su takozvani tokeni. Dakle, liče na kriptovalute ali nemaju svoju infrastrukturu. Kao što je Stefan rekao oni uglavnom koriste etirijum infrastrukturu kao trenutno dominantnu infrastrukturu. Ali postoje postoje i druge kao što su recimo Tron, Eos, Kultum itd. Gde isto možeš da hostuješ druge stvari. I svaka ta druga stvar ima svoj token. Dakle to je kao kriptovaluta koja nema svoj blockchain nego parazitira na tuđem blockchainu. I ti tokeni su vrlo zanimljivi jer mogu da služe za neke zanimljive stvari. Na primer ti možeš da finansiraš svoj projekat kroz izdavanje tokena. Umesto da ideš na VC funding ili da izlaziš na berzu. Ti kreiraš tokene na primer na etirijum mreži, prodaš te tokene uz obećanje da ćeš ti nešto napraviti. I da će onda na tome što ti nešto napraviš ti tokeni moći da se koriste. Slično kao crowdfunding platforme, samo da kažem na malo višem nivou i malo više para može da se skupi. 

Galeb: Dakle ja ustvari kreiram unapred nešto što će posle moći da se koristi unutar tog zatvorenog sistema koji ja kreiram. Znači ti zapravo kupuješ poverenje u taj budući sistem. Kao što na exit i tamo koristiš tokene koji imaju vrednost a van njega nemaju nikakvu vrednost. E sad exit ti nudi nešto konkretno za uzvrat u tom slučaju što tebi služi u svetu ovako. 

Stefan: Ili ja na sigetu mogu za exit token da dobijem nešto. Jer su ta dva sistema povezana iz nekog razloga. 

Aleksandar: Zamisli da sad neko kreira novi exit. I kaže ja hoću da kreiram najjači festival ikada. Ali nemam pare. Ja sad kreiram milione tokena i kažem ljudima kupite ove tokene oni će vam kad ja budem napravio festival vredeti 5 puta više nego što sada vrede. Dakle vi možete da ih kupite za 100 dinara a tad će te ih menjati za 500. A ja ću od tih vaših para da finansiram razvoj tog festivala. I onda ljudi kupe te tokene u napred sa željom da ih potroše kad festival krene da radi. Ali zapravo više njih kupi sa željom ne da ih potroši nego računaju, ja kupim ovo za 100 dinara a kad oni naprave festival ja ću da prodam nekom za 500 pa će nego drugi da ide na festival. Tako da to više vide kao investiciju. 

Stefan: suštinski se ne razlikuje od normalno investiranja u akcije. A ja da bi kupio akcije, prvo moram da imam određenu količinu kapitala. Ne mogu baš ono sa nekom sićom da uđem. Drugo mora da postoji neko centralno delo preko koga ću ja to da kupim, ko će da mi proveri sertifikuje. Mnogo je komplikovano. I na kraju dana da mi garantuje da taj moj papir, kad dođem da zahtevam od te firme nešto da imam nekoga ko će da kaže, da ti to moraš da mu daš jer ja garantujem da taj papir meni, tj njemu daje ovlašćenje da dobije to što si mu obećao da će dobiti. Ovde je to samo drastično pojednostavljeno. Znači nismo izmislili toplu vodu. Samo smo pojednostavili proces da firme dođu do finansiranja i da ljudi mogu da investiraju drastično lakše. E sad imali smo naravno period posle 2017 sa tim initial coin oferima, što je pandan, initial public offering tj izlasku na brerzu centralizovano svetu. Bila je gomila prevara. Jer je tržište bilo novo, i videli su da ljudima mogu da uzmu pare i da nikad ne naprave ništa. Znači pokupe pare i odu itd. Sada je situacija drastično bolja. Sada je jako teško za projekat da bez makar nekog osnovnog predloga vrednosti prikupi bilo kakav novac. 

Galeb: Bilo je tu i piramidalnih šema i svega i svačega. I one coin je bio i šta ja znam. 

Stefan: One coine je najpopularniji. Kažem ti snabdećemo te linkovima imamo bologove na razne teme tog tipa. Mogu ljudi da čitaju ako budu hteli. 

Aleksandar: Postoji još jedna vrlo važna vrsta tokena. A to su stable coini takozvani. A to je dosta mlada pojava u kripto svetu. Koja pokušava da reši glavni problem kriptovaluta kao novca. Rekli smo već ono sredstvo razmene, čuvar vrednosti i mera vrednosti. Kao sredstvo razmene bitcoin je savršen. Zašto, zato što se lako, brzo prenosi, deljiv je nemoguće ga je falsifikovati itd. Kao čuvar vrednosti uglavnom se dobro pokazao. Dugoročno gledano, imao je ozbiljne varijacije ali dugoročno mu je vrednost do sada samo rasla. Ali kao mera vrednosti mu je katastrofa. Jer prečesto menja vrednost. I sve kriptovalute nastale nakon bitcoin su imale još veće varijacije u vrednosti jer su prosto, manja su tržišta lakše se njima manipuliše itd. Stable coini su nastali sa idejom da reše taj problem. Da ti imaš slobodu u raspolaganje novcem koju imaš da bitcoin a da imaš vrednost koja je fiksirana. I sada najpopularniji stable coini su vezani za dolar. Dakle neko je izdao tokene na etirijum mreži i vezao ih za dolar. Kako. Jedan princip je da za svaki token koji izas imaš jedan dolar u banci. A drugi pristup je da to algoritamski rešiš. Sad to je malo kompleksnije, ne bih baš u to danas da ulazim u to. Ali postoji način da se algoritamski reši, recimo Daj token je recimo jedan od najboljih primera na etirijumu. Koji nema pokriće u dolarima u banci. Ali ima neka pokrića u etirijum i algoritmom dosta dobrim su uspeli da reše to da mu cena minimalno varira na dolar. I ti si dobio najbolje iz oba sveta. Dobio si stabilnu valutu koju možeš da pošalješ kome god hoćeš bilo kad uz minimalne troškove. 

Galeb: E sada. Znaš šta sam potpuno zaboravio kad budemo počeli o zakonima i kad budemo počeli o tome kako srbija treba da se ponaša u kontekstu kriptovaluta da bi sebi obezbedili što bolju budućnost. ICO, spomenuli smo ga. Dakle pametni ugovori. Ali pre pametnih ugovora sam hteo lending (pozajmice).

 

03.11 // Lending platforme (platforme za pozajmice) 3:28:05 

Stefan: Da, celizius primer, dalji primeri kriptovalute. Pričali smo o bitcoin. 

Galeb: I između ostalog taj landing bi trebalo da daje na vrednost samoj kriptovaluti. 

Aleksandar: Samo kratak uvod da napravim. Kad se bitcoin pojavio on, jedino što si mogao sa njim jeste da prenosiš vrednost sa mesta na mesto. Jedan vrlo bazičan sistem sa vrlo ograničenim setom usluga. Međutim kako se celo kripto tržište razvijalo, tako sve više finansijskih usluga koje imaš u tradicijonalnom svetu novca se kopiraju u svet kripto novca. I ja mislim da će to vrlo brzo da se okrene odnostno da količina inovacija koja se stvara u kripto sistemu će da bude mnogo veća i mnogo brže će se dešavati od tradicionalnih finansija i da zapravo tradicionalni finansijsi sistemu krenu da kopiraju usluge iz kripto sistema. Objasniću posle zašto tako mislim ali evo neka Stefan objasni. Praktično da landing platforme su negde logičan deo tog procesa kopiranja finansijskih usluga iz tradicionalnog sveta u kripto svet. 

Stefan: Da ih zovem platforme za pozajmice novca. U suštini to je firma, jeste da mi kao ECD sarađujemo sa njima, stvarno je dobar primer praktičnog korišćenja kripto valute. Znači firma je Celzijus network. I oni se bave pozajmljivanjem novca. Zašto i na koji način. Ja sad recimo da imam nešto uloženo u kripto i nemam keš. Ili mislim imam ali mi treba više. Treba mi 3 hiljade evra i ja imam 2 bitcoin i neću da ih prodam hoću da ih čuvam. Koje su mi opcije. 

Galeb: Izvini sekund. A tu se sad oslanjamo na onu priču sa početka kako nešto ima manju vrednost i potrošnije je. Tako da, ovo ćemo da čuvamo a ovo– 

Stefan: Digitalno zlato čuvam a ovaj papirni novac trošim. I sad koje su meni opcije u ovom svetu u kom mi živimo. Znači mogu da odem u banku mogu da uzmem keš, kredit, ili stambeni kredit ili štagod. U Srbiji ću dobiti prilično dobru kamatu. Zato što smo mi jedinstveno tržište po tom pitanju. Ali u Americi bez 15% nema uopšte priče o kreditu, to je katastrofa. Znači odem lepo na celzijus, njihov sajt, ili instaliram aplikaciju. Na telefonu njihov wallet, ubacim tu svoj kripto. Prebacim tu svoja dva bitcoin. I recmo ja hoću da podignem 5 hiljada evra pozajmice. Mogu da podignem u evrima, dolarima, u nekom kriptu kako god želim ima nekoliko opcija. Ja kao zalog dajem duplu vrednost toga u nekoj valuti. Znači ako hoću 5 hiljada dolara ja kao zalog dam 10 hiljada dolara u bitcoin. Što je u našem clučaju 0.25 skoro, četvrtina. Rok za kredit je dva meseca da ga ja vratim i kamata je nešto smešna. Ispod 5% sigurno, mislim da je oko 2-3% kamata na kredit. 

Aleksandar: Možeš još više da oboriš kamatu ako da s više para. Ako daš 4 puta više od onoga što uzimaš dobijaš još bolju kamatu. 

Stefan: Jer sam dodatno smanjio njima rizik da ja to neću vratiti. Uzmem 5 hiljada evra, potrošim kupim šta mi treba. Vratim za dva meseca. U onom trenutku kad sam vratio sve pare. Znači mogu da ih i vratim ranije ako hoću. Znači nema onih fazona sa bankama, ne možeš da mi vratiš sve ranije. Mora redom. U momentu kad sam vratio sav novac, meni oni utkljucaju moj kripto. Ja taj kripto mogu opet da koristim. Mogu da ga prodam, mogu tu da ga držim i dalje i to je to. I sad, celzijus token. Konkretno. Zovemo ga token jer je on u suštini inicijalno osmišljen kao utility token da bude spona u okviru te interne mreže za, npr, ja Aleksu pošaljem pare ili oni meni daju pozajmicu itd. On je konkretno u prethodnoj godini procentualno imao drastično veći rast od bitcoin, bitcoin je porastao sa 3 hiljade na 40, a ovaj je porastao sa 30 centi na maksimum 6-6 ipo dolara, sad je oko 5 i nešto. Mada opet će to da se vrati. Mislim opet sve raste. Razlog zašto celzijus token vredi toliko, jer zato što je to odraz uspešnog poslovanja celzijus platforme kao platforme za pozajmicu novca. U suštini ja nemam njihove akcije držeći njihove tokene, ali držeći njihove tokene ja držim deo vrednosti njihove firme. I cena tog tokena raste, zato što oni imaju sve više ljudi koji pozajmljuju i vraćaju sve više para. Znači oni su uspešna platforma za pozajmicu. 

Galeb: Zato što sa svim ovim slučajevima kao što je bilo ono, 10 hiljada bitcoin za dve pice. Što sada posle celog ovog razgovora deluje još sumanutije. Ljudi strepe da potroše svoje kriptovalute. A potrebne su im neke stvari u svakodnevnom životu. I onda se upravo dešava, ono što mi je vredno, ću da oročim. Kod nekoga, ko će mi za uzvrat dati lovu. Koju ću ja potrošiti. Imam rok da vratim. Da bi nazad otključao sopstvene kriptovalute. 

Stefan: I da se razumemo, celzijus ne radi samo sa fizičkim licima. Radi i institucionalne pozajmice velikim firmama i tako dalje. I samim tim što dodatni insentiv da budeš deo tog ekosistema, dodatna motivacija je da ja držim svoji kripto u njihovom walletu, u njihovoj aplikaciji da bi oni imali što veći taj dotok novca koji mugu da pozajmljuju ljudima. I ja za to takođe bivam nagrađen. Znači napravili su sitem koji ono ima više načina da motiviše korisnika da bude deo njihovog eko sistema i da ima neki benefit od toga. 

Galeb: Pošto bi smo mogli ovako zauvek naravno. Ajde sada da pomenemo još te pametne ugovore. Mislim da je to važno da se pomene. Šta su pametni ugovori, kako funkcionišu, koja im je funkcija. I ukratko o regulativi. Tu ulazi ICO ulaze zakoni, ulasi sad ono što je aktuelno na teritoriji Srbije.

 

03.12 // Pametni ugovori (smart contract) i potencijalni problemi 3:34:50 

Aleksandar: Pametni ugovori. Neki kažu da nit su pametni nit su ugovor. Šta je tu što. Štos je u tome što ti imaš prepisivanje ugovora u programski kod nije nov koncept. Ti razne procese možeš da automatizuješ time što prosto ugovor prepišeš u programski kod i onda taj programski kod umesto tebi radi neke stvari kad se uslovi steknu. E sad ono što je ovde novo je to što ti imaš ugovor u koji možeš da šalješ novac. To je malo čudan koncept. Zapravo prvi ti pametni ugovori ali i većina ugovora danas su hostovani na etirijum mreži. Dakle to je jedan softverski kod koji nakačiš na etirijum infrastrukturu i koji izvršava ono za šta si ga programirao. Da dam jedan najjednostavniji mogući primer. Recimo da ti i ja hoćemo da se kladimo na iskor utakmice Real – Barselona. I umesto da idemo u kladionicu, kao dosadno nam je. Ajde da napišemo programčići, odnosno taj jedan smart kontrakt da ga nakačimo na etirijum i isprogramiramo ga tako da i ti i ja ubacimo po jedan eter, eter je valuta za etirijum platformu. Ubacimo po jedan eter na taj ugovor i ugovor je programiran tako da onog trenutka kada i ti i ja ubacimo po jedan eter on se aktivira. On kaže aha sada sam ja aktivan i sada ja pratim rezultat utakmice. Kako prati i kako mi njemu ubacijemo rezultat utakmice to je sad druga priča. Ali recimo da on prati rezultat utakmice i daje programiran tako da kaže, okej ako pobedi Real, dva etera idu Galebu, a ako pobedi Barselona dva etera idu menu. Ako je nerešno svako dobija svoji eter nazad. Isto tako dako neko ne ubaci 1 eter pre početka utakmice ili neko ubaci više ili manje. Ugovor se ne aktivira i svako dobije ono što je ubacio nazad. Tu može razne pod varijante da isprogramiraš. 

Galeb: To se svodi na one matematičke operacije koje smo radili u 5 razredu, gde ako ovo onda ovo a iz ovoga sledi ono. 

Aleksandar: Upravo tako, ideja je da praktično razne događaje iz realnog sveta , ti prebaci u pametne ugovore da bih automatizovao i pojednostavio. Da ne moraš ti da pratiš neke stvari. 

Galeb: A ne samo da bi automatizovao i pojednostavio nego da bi obezbedio regularnost sistema i garanciju dobijenog ukoliko je zadatak izvršen. Ili ukoliko zadatak nije rešen, povraćaj uloženog. 

Stefan: Nema rizika ni za jednu stranu, ni za potencijalnog gubitnika ili pobednika ako pričamo o ovoj konkretnoj situaciji. Nema rizika da će sa bilo koje strane doći do prevare. Tehnologija ti garantuje da nema ko da te prevari.

Aleksandar: Ima tu jedna kvaka. Nema rizika ako je smart kontrakt napisan dobro. A puno smart kontrakata je puklo i puno para je izgubljeno zato što neki programer nije dobro napisao smart kontrakt. 

Stefan: iI neko je našao neku kvaku, falinku, manu koju je iskoristio da natera pametni ugovor da uradi za nešto za šta nije originalno namenjen. 

Galeb: Tu dolazimo do onoga zašto su kriptovalute važne. Jer svaka greška je na kraju ljudska greška.

Stefan: I većina hakova dolazi od ljudske greške a ne od toga zato što je neko ubo šifru. 

Aleksandar: Tako da, ti pametni ugovori su u principu nešto što se često navodi kao budućnost i kao nešto što je glavni use čaše za celu blockchain tehnologiju gde ti možeš mnoge proces iz realnog sveta da preneseš u programski kod, da time automatizuješ, pojeftinis, pojednostaviš i obezbediš pravednost. Što je jako bitno, da ne bude posle da neko podmiti sudiju pa posle odluči na njegovu stranu. Nego prosto imaš programski kod koji je napisan kako je napisan. Oko čijih uslova smo se zajedno složili na početku i nema posle nazad. E sad ostaje taj veliki problem. Šta ako kod ima bagove i imajući u vidu ono što se jednom upiše na blockchain tu ostaje zauvek. Dakle ako si ubacio bag u pametni ugovor, taj bag ostaje zauvek. Tako da tu je veliki potencijal ali sa velikim znakom uzvika jer svaka greška je potencijalno jako skupa jer ju je teško korigovati. 

Galeb: Odnosno nemoguće korigovati. 

Aleksandar: Pa praktično nemoguće. Bilo je slučajeva kad se radio, čak je i etirijum to jednom radio. Kod bitcoin se to nije dešavalo. Etirijum je jednom zbog jednog ozbiljnog baga koji je bio jako skup odlučio da praktično vrati blockchain unazad. Odnosno složili su se ljudi. Ali je potrebno da se slože svi, odnosno slozi većina. I rekli su okej, ovaj hak je bio prevelik, učinio je preveliku štetu za nas ekosistem i mislimo da je manja stata ako mi prosto se vratimo unazad izmenimo istoriju i ponovo pustimo sve ispočetka. I tako je praktično istorija korigovana. Ali bitno je tu da ne može jedan čovek da koriguje istoriju. To mora da postoji tu široki konsenzus oko toga da je menjanje istorije korisnije za sistem nego da se prosto ta nepromenljivost zadrži. 

Stefan: To je onaj konsensus od 80-90% što ako se svi složimo da oćemo da promenimo nešto u sistemu nema razloga da to ne promenimo jer smo se svi složili. 

Aleksandar: I postoji još jedna kvaka to što Etirijum je bio dovoljno mali da to sebi može da dozvoli. Ja mislim da u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se tako nešto ponovi a da etirijum zajednica odluči da vredi vraćati istoriju. Ko što je bitcoin već dugo prevelik da bi uopšte razmišljao o tome. Znači hakuje se neka berza od 100.000 bitcoin, niko ni ne pomišlja na to da vraća istoriju. Jer vraćanje istorije ugoršava poverenje u sistem. Bolje da smo pukli pare al da sačuvamo dugotrajnu vrednost sistemu i da sačuvamo njen integritet. 

Stefan: Jer etirijum u njegovoj ovoj pripremi sa originalnog etirijum na etirijum 2.0, oni taj prelaz pripremaju već godinama. Al kad kažes da je etirijum krenuo 2015 a oni to pripremaju godinam to ti kaže samo koliko su proveravali pisali ispravljali verovatno stvari. Da bi oni to konačno pustili sad pre dva meseca.

 

04 Zakonske regulative

04.1 // Zakonske regulative digitalne imovine u Srbiji 3:41:25

Galeb: ICO. 

Aleksandar: Pa da ICO samo i zapravo pomenuli. 

Stefan: Al stavi ga odmah u kontekst ovog našeg zakona to može da bude zgodno da ga. 

Galeb: Ajde sad ono to, država, narodna banka, monetarni sistem, srbija u kontekstu međunarodnog monetarnog sistema i kripto valute. Kako se zakonski mi odnosimo prema tome. Mi zapravo imamo 1 zakon napisan tako. Al nemamo nikakve pod zakonske akte. 

Aleksandar: Nemamo još uvek ali zakonodavci su krenuli da rade na pod zakonskim aktima praktično čim je zakon usvojen tako da to očekujemo u narednih par meseci. 

Galeb: Koji je zakon bio, kada je bio, kada je usvojen, šta se dešava. Hajde ispričaj nam to. 

Aleksandar: Zakon je usvojen u skupštini tokom decembra. To je zakon o digitalnoj imovini, koji je krovni zakon za tu oblast. Zakon je usvojen u decembru, stupi je na snagu 29. Decembra primena kreće 29. Juna. E sad to malo konfuzno zvuči. Šta to znači stupa na zakon a primena još nije krenula. Nebitno ali u glavnom imamo sad taj zakon ali potpuno kreće da se primenjuje tek od 29. Juna. 

Galeb: Okej, koji je zakon. Definišite zakon, šta to predpostavlja i daj da definišemo taj koncept digitalne imovine. 

Aleksandar: Dakle, od kad postoji bitcoin praktično se lome koplja da li je to novac ili imovina. I različite zemlje, čak i različite institucije u okviru jedne zemlje su imale različita tumačenja. Npr imao si razne sudske procese u Americi, gde jedan sudija kaže to je novac, drugi sudija kaže to je imovina. Dakle ne postoji jedinstven stav po tom pitanju jer bitcoin definitivno ima karakteristike novca. Ali ima i karakteristike imovine. Naša država je odlučila da je to imovina. Odnosno da bitcoin nije novac kao i druke kriptovalute nego da je to digitalna imovina tako se zvanično klasifikuje i bitcoin, etirijum i svi ovi tokeni. Znači sve je to digitalna imovina. Koja sad ima svoje pod vrste. Virtuelne valute tj bitcoin, etirijum i tako dalje i tokene. Pri čemu se svega mislim na te investicione tokene koje su vezan za ICO. Ajde sada tu da se nazovežemo. I tu bar onako, kako sam ja razumeo da vidimo šta je bio glavnim uopšte motiv srbije da donosi jedan takav zakon. 

Galeb: Ajde pre donošenja zakona da kažemo šta znači digitalna imovina, šta predpostavlja i kako se ona razlikuje od digitalnog novca. 

Aleksandar: Pa u kontekstu bitcoin. Pa vidi digitalni novac je novac na tvom bankomvnom računu na kome ti. 

Galeb: Izvini pogrešno sam rekao. U odnosu na kriptovalutu. Šta nam menja činjenica što se bitcoin doživljava kao novac a ne kao digitalna imovina i obrnuto. 

Aleksandar: Kriptovalute su sad podvrste digitalne imovine praktično po našem zakonu. Manje bitno kako se zove, bitnije za šta se koristi. To što on zvanično nije novac ne znači da mi njega ne može da koristimo kao novac. Jer zakon i predviđa da se u bitcoin i kriptovalutama generalno nešto plaća. Tako da i ako su ga oni definisali kao digitalnu imovinu oni su ipak ostavili prostor i rekli okej, za nas ovo nije novac ali prihvatamo da ga neki ljudi koriste kao novac jer on ima neke karakteristike novca. Tako da zvanično je imovina a ima karakteristike novca i te karakteristike novca su prihvaćene u tom zakonu i ozvaničene su na neki način. Kada zakon krene da se primenjuje praktično sve firme u srbiji će imati mogućnost da naplaćuju u kriptovalutama ako to žele. Ali uz obaveznu konverziju. Dakle ja dođem u restoran i ja mogu sa svog digitalnog novčanika platim u bitcoin ali ti bitcoin ne idu na novčanik restorana već idu na novčanik posrednika u transakciji, on to konvertuje u dinar i ispalcuje na račun restorana. Isto kao kad stranac dođe kod nas i ode u restoran i plati u evrima. Ali restoran dobije dinare. Jer tu ima neko između ko zameni. I zabada proviziju. I ovde će biti zabadanje privizije sigurno. 

Galeb: Koliko? 

Aleksandar: Pa gledaćemo da bude što manja. Šalu na stranu, ja ne mislim da će tih plaćanja biti previše. Vraćamo se na onaj Grešamov zakon, loš novac istiskuje dobar iz upotrebe. Ljudi koji imaju bitcoin ga smatraju dobrim novcem, oni ne žele da ga troše na kafu. Oni ga čuvaju za nešto krupnije. Za neko buduće vreme kada veruju da će vredeti više. A kafu možda budu plaćaju stable coinima jer oni su vezani za ove valute klASICne. Tako da mi kao firma ćemo tražiit licencu, jer zakon predviđa i licencirenje, tražiti licencu da budemo procesor kripto plaćanja. Ali zaista ćemo se truditi da te provizije budu minimalne, odnosno samo da pokriju na se troškove. Ti bi trebalo da bude naš neki dobrinos omasovljavanja kripto plaćanja. A kor biznis je nešto od čega živimo, nešto od čega ćemo praktično da zarađujemo. Ovo je nešto što prosto nas neki doprinos omasovljavanju. Jer ne mislimo da će tih plaćanja biti previše i onda ne možemo biznis model na tome da baziramo što ćemo 5% proviziju da naplaćujemo restoranima. 

 

04.2 // Zašto postoji potreba za zakonom za kriptovalute 3:47:07

Galeb: Ajmo sada, zašto zakon. 

Stefan: Pričamo o fizičkim licima. Do sada su ficizka licakod nas mogla da kupuju i prodaju kriptovalute samo sada je sve ozvaničeno i imamo više opcija. Ali recimo pravnim licima, manje više nije bilo načina. Jer bi sigurno bio na radaru države u najboljem slučaju bi potpao pod prethodni zakon koji može da tumači kako god ko želi. Jer ne piše ništa konkretno o kriptovalutama. U najgorem slučaju bi plaćao neke penale ili kazne. Poenta je da sada pravna lica apsolutno mogu da uđu u taj sve na koji god način žele. Da li kao tranziciono, kao investiciono, kako god. Mislim to je još jedna velika stvar kod zakona o digitalnoj imovini. Povezan zakon je zakon o poreza na dohodak građana. Koji je apdejtovan mi se čini. 

Aleksandar: Neki praktični zakoni su osveženi da bi ubacili koncept digitalne imovine kako se ona poreski tretira i kako se tretira na druge načine. 

Stefan: Jer recimo do nove godine, do 28-29 decembra, ja ako sam prodavao kriptovalute i izlazilo u dinare. Ja sam u obavezi da prijavim porez, jel tako. I neki ljudi su prijavljivali porez. I za neke od njih im je neko naplatio ne znam, porez na kapitalnu dobit od 40%. Nekima su ono poreski inspektori ili ko kod rekli, ja ne znam šta je ovo ajde skloni se. Mislim tom čoveku je super jer em što nije platio porez em što ima potvrdu, ja sam pokušao a vi mi niste dali. Šta ja da radim. Sad je i taj porez definisan. Mislim, najkraće moguće objašnjeno, 15% na dobit Što nije fenomenalno, ali je moglo da bude mnogo gore. Mislim i tu su stvarno slušali neke od nas kao što je ECD i Aleks prvenstveno, I neke druge učesnike blockchain, kripto scene u srbiji kao svetnike. I to je stvarno bio super potez sa njihove strane. Gde se zaista temeljno informišu pre nego što donesu odluku šta će biti u konkretnom zakonu. 

Aleksandar: Koji je bio motiv. Pa, ja mislim da je motiv nastao 2017 kad se desio ceo haos. Kad je bilo puno ICO-ova. Dakle puno startapa koji su prodajom tokena finansirali svoji dalji razvoj.

 

04.3 // ICO 3:49:34

Galeb: Ajde samo ljudima da objanimo šta je ICO. To je u kripto sveto ono što je IPO— Ali ajde da objasnimo ljudima samo i ono šta je problematika ICO-a bila tada 2017 kada je naš novac samo zaobišao. 

Aleksandar: Ajde da. To smo već donekle pomenuli mi imamo kao startap ono skupilo se naš par koji hoćemo nešto cool da pravimo ali nemamo pare. Mi relativno lako na etirijum platformi kreiramo tokene, i te tokene prodamo u napred. Ko što sam pravimo novi festival. 

Stefan: I kažemo ljudima u zavisnosti od toga. Možda su svi tokeni isti možda su različiti. Zavisi od toga šta si kupio, koliko si nam para dao. I imaš pravo na nešto u budućnosti od nas. 

Aleksandar: Tih ICO je bilo tokom 2017 puno. I neki od njih su uzimali desetine čak i stotina miliona dolara. Bilo je par ICO koji su uspeli par milijardi da skupe. Problem je bio iz ugla država to što je to bilo potpuno ne regulisano. U smislu, neko je uzeo 50 miliona dolara i nema apsolutno nikakve zakonske obaveze da to isporuci. Znači ono može da uzme pare i ode. Uzeo je 50 miliona u bitcoin ili u čemu god i otišao je. I onda su regulatori od 2018 pritegli to i krenuli su da pokrivaju te rupe za ICO. Ne da ih eliminišu nego da ih uvedu u red. U smislu, okej ti možeš da izdaješ svoje tokene ali pod nekim pravilima. Znači ne možeš da izdaš kako ti hoćeš nego. Jer bilo je ekipa koje su izdavale tokene ali da nisu imali ni firmu ni ništa. Naprave sajt, urade dobar marketing i skupe 50 miliona dolara. To je bio potpuni haos. E sad šta se tu još desilo. Zanimljivo je da je u nekim ICO bilo ekipa iz Srbije, uglavnom developera. Koji su u određenim ICO imali značajnu ulogu. I ono što je državi verovatno zasmetalo i što logično zasmeta je što ni jedna od tih firmi iz ICO nije bila registrovana u Srbiji. Dakle sve te pare su obišle Srbiju u neku ruku i otišle u neke zemlje koje su bile da kažem više prijateljski nastrojene prema tom konceptu pošlojanja. Odnosno gde je bilo lako otvoriti firmu odraditi ICO i da si relativno čist. 

Galeb: Kao na primer Slovenija. 

Aleksandar: Pa recimo mada ima ih i mnogo fleksibilnijih od slovenije naravno. 

Stefan: Ali eto u komšiluku. 

Galeb: Oni su se prvi setili to da urade. 

Aleksandar: Oni su da, kad je kripto u pitanju oni su daleko ispred ostalih iz bivše jugoslavije u svakom pogledu. I jedna od najvećih berzi trenutno za kriptovalute je u Sloveniji nastala. Mislim na globalnom nivou jedna od najvećih berzi. I to je sad donekle neki motiv zakonodavstva koji kažu, kad sledeći put bude neki ICO hajp hoćemo da timovi iz Srbije osnivaju timove u Srbiji. I onda u Srbiju da uđu milioni desetine stotine miliona dolara iz svih krajeva sveta. I onda da se taj ceo razvoj dešava u Srbiji od strane firmi koje su registrovane u Srbiji i ovde plaćaju porez i tako dalje. E onda naravno kad hoće to ne mogu da urade to a da ne regulišu celu oblast i infrastrukturu okolo. I onda smo dobili jedan sveobuhvatan zakon. Koji pokriva praktično sve aspekte poslovanja sa kriptovalutama, tokenima i tako dalje. 

Galeb: Okej, podzakonski akti.

 

04.4 // Podzakonski akti vezani za kriptovalute (Srbija) 3:53:08 

Aleksandar: Pa podzakonski akti na njima se radi. Mi ne znamo još uvek kakvi će oni biti. Znamo kakav je taj krovni zakon, znamo šta se izmenilo u zakonu o poreznom dohoda građana i isto o nekim zakonima vezano za firme. Jer kao što građani sada znaju kakva je njihova situacija vezano za kriptovalute i regulativu tako znaju i firme. Stefan je lepo rekao da firme sad slobodno, na regulisan način mogu da kupuju kriptovalute. Ni do sad im to nije bilo zabranjeno, ali obično je nastajao problem, okej ja sad kao direktor hoću da kupim od para koje imam u firmi neke kriptovalute. To su moje pare mogu sa njima da kupim šta hoću. I onda odem kod knjigovođe i knjigovođa kaže, uff ajde molim te nemoj. Jer ja ne znam kako to da ti knjižim. Tako da ono što regulativa donosi su, i tih knjigovodstvenih standarda. Dakle sad firme tačno znaju pod kojim uslovima mogu da kupe kriptovalute, kako ih čuvaju kako mogu da ih prodaju. Šta su dužni kad ih prodaju itd. 

Stefan: Mi ćemo se stvarno ono, podzakonski akti to ono i nas to zanima prvenstvno mi ćemo na našem blogu temeljnom tumačenju zakona. Pošto postoje zakoni i postoji tumačenje zakon, tako i njegova primena. Šta to u najnižem nivou prakse znači za najrazličitije vrste korisnika i slično. Jedan od primera što interesuje sve ljude jeste taj porez. Okej imamo tih 15% ali sad ja treba da platim samo tih 15% na dobit tako. Ako sam ja ušao sa 10.000 evra u bitcoin i izašao sa 20.000 evra ja treba da platim porez samo na razliku od 10.000 evra. Jer sam toliko zaradio, ovo je bila moja inicijalna investicija. Koji oblik dokaza o nabavnoj ceni će biti dovoljan i prihvatljiv. Znači potreban i dovoljan. Kako će oni to gledati. Gomila tih nekih sitnica tek treba da vidimo šta će se desiti i naravno to ćemo sve pokriti. Ali teško je odgovoriti na to sad u praktičnom smislu. Prodao si bitcoin, i idi kod tog poreskog inspektora reči to, popuni taj formlar, onda će ti stići da platiš. Plati i kao završio si. 

Aleksandar: Ajde onda na leto ponovo da se vidimo kad krenu primene i budemo imali podzakonske akte i onda da pretresemo temu do kraja. 

Galeb: Da pretresemo do kraja. Može, šaćemo polako da privodimo razgovor pri kraju. Ostaćemo samo da napravimo meni novčanik. 

Stefan: To smo zaboravili. To sam teo da ti kažem reko, nećemo zaboraviti uradićemo posle. 

Galeb: Tako da imamo još jednu novu opciju u našem podkastu, da pokažemo da i to može i da je to vrlo jednostavno. 

Stefan: Ti ne moraš da konvertuješ, ti možeš da čuvaš bitcoin. Što se nas tiče. 

Galeb: Samo sam za kraj zaboravio da pomenem kada su bitcoin transakcije u pitanju , kada smo govorili o blockchainu što mislim da je dosta važno. A zapravo je vrlo jednostavno. A to je na koji način validiranje transakcija garantuje da se ne duplira negde double spending. 

Stefan: Double spending, tj duplo trošenje jedne količine novca. 

Aleksandar: Da, dobro pitanje. Zapravo svi ti čvorovi u mreži paze da se to ne desi. Dakle ako njima dođe zahtev da iste bitcoin pošalju dvaput na dve različite strane oni će prihvatiti samo prvi zahtev. Kad neko drugi dođe oni će da kažu, pa ovi bitcoin su već otišli tamo, ne mogu ovi drugi tamo. Tako da sama mreža vodi računa o tome. I još jedna sitnica koju nismo pomenli, je ta pseudo anonimnost tih kriptovaluta. Možda par minuta samo o tome a to je vrlo važna stvar. Baš zato što postoji istorija svih transakcija ikada. Zapisana na 10 hiljada mesta ne možemo da pričamo o potpunoj anonimnosti, jer sve je ko na dlanu. Ali ono što nije ko na dlanu su zapravo imena korisnika. Dakle svako može da vidi svaku transakciju koja se ikada desila. Ali šta on u njoj može da vidi. Može da vidi adresu pošiljaoca, adresu primaoca, iznos, vreme, provizija, i otprilike to je to. 

Galeb: Kad kažes adresu. 

Aleksandar: Adresu računara koji prima, to je kao broj računa, adresu novčanika. 

Galeb: da ne pomisle ono ljudi stvarno adresu gde živiš i to. 

Stefan: ovo je ona dugačka šifra adresa. 

Aleksandar: Tako da u teorji ljudi tu ostaju potpuno anonimni. Nigde se ime i prezime ne pojavljuje. Ali u praksi zapravo relativno mali broj ljudi uspeva da zadrži potpunu anonimnost u korišćenju kriptovaluta. Zašto, zato što koristimo centralizovane servise. <Gro> kriptovaluta je kupljen kupljen na berzama. Na berzama gde ti dođes i onda ti oni traže da skenira pasoš itd. 

Stefan: Jer oni su firma koja je registrovana negde. Ne žele da rade za kriminalce ili koga god. 

Aleksandar: I mora da poštuje zakone. I onda kad ti povučes pare za te berze, neko tamo na toj berzi zna da taj novčanik, ta adresa koju si ti prebacio je zapravo tvoja transakcija. I postoje razni alati. Odnosno postoje firme koje su specijalizovane za pravljenje alata za takozvani blockchain monitoring. Gde ti imaš bukvalno ono, ubaciš adresu i taj alat ti kaže sve što može da iskopa o toj adresi. Uzimajući podatke od berzi, raznih javno dostupnih izvora. I praktično velikoj većini bitcoin može da se uđe u trag. Uz pomoć tih alata koji su dosta kompleksni dosta jaki. Prosečan čovek ne može da sazna ništa više od adrese praktično.

Galeb: Ali ako se država nameri. 

Stefan: Ako je zakon takav i država dođe do firme i kaže. E slušaj mi imamo validan razlog da proverimo korisnika sa ovom adresom. Molim vas dajte nam podatke korisnika sa adresom ovog walleta i ako tako u zakonu piše oni moraju. Zato rade ovaj, Know Your Customer, to je ovaj pasoš, lična karta itd. Da on zna ko je to. 

Aleksandar: I zapravo neki misle da su kriptovalute mnogo anonimnije nego što jesu. Neki opet misle da nisu dovoljno anonimne. Ali generalno suština kriptovaluta, barem po meni nije da ti sakriješ ono što radiš. Nije da ti omogući da radiš ono što ti inače ne bi smeo. Nego da ti slobodno raspolažeš svojim novcem. Dakle i ako neko može naknadno da vidi šta sam ja radio, ne može da me spreči da to uradim. To je poenta. Kao na internetu, ako ja nešto objavim na internetu. Ja nisam oslobođen odgovornosti ako sam time prekršio neki zakon. Ali ne može niko da me spreči u trenutku objavljivanja. Može tek naknadno da me kazni ako sam uradio nešto pogrešno. Nema tog onog pi-krajma takozvanog. Gde te sprečava da nešto uradiš iako možda imaš sasvim dobre namere. 

Galeb: Kao što, počeli smo sa naučnom fantastikom i cyberpunkom, pa da završimo sa distopijskom verijatnom te teme. Filip Kej Dik “Miniroty report” iliti <glas trećeg>. <Pre kog>. Znači naći na koji sprečavamo zločin pre nego što se desi i način na koji se tome manipulisalo u knjizi tj u filmu. Sve govori vrlo jasno. 

Aleksandar: Inače samo da se nadovežem još na ovo. Postoji nekoliko kriptovaluta koje su nastale kao reakcija na nedovoljnu anonimnost bitcoin. Koje su anonimnije od bitcoin u smislu da još manje informacija imaš kao javno dostupne. Recimo vidiš samo adresu posilajošca, adresu primaoca, ne vidiš iznos. I ono, šta ti to znači. Ja znam da si ti poslao Stefanu nešto ali, dal si poslao dolar ili milion dolara. Ja nemam način da saznam, i samim tim nemam načina da utvrdim da se tu desilo nešto što nije smelo da se desi. E sad, regulatori malo oštrije pritiskaju te kriptovalute i razne berze širom sveta, to trenutno postaje vreme da skidaju te kriptovalute sa berzi i da prosto imaju probleme sa regulatorom. 

Galeb: Koje su to kriptovalute?

Stefan: Pa konkretno Dash, Monero i ZKesh. 

Aleksandar: To su najpoznatije. 

Galeb: Sa monerom je bilo nešto. 

Stefan: Pa ima on relativno turbulentnu istoriju. I ne znači da su sad te tri kriptovalute mnogo loše ili mnogo dobre ili štagod. Samo znači da berze ne dolaze da dolaze u problem sa državama u kojima posluju zato što puštaju kriptovalute koje, jer da država dođe sad kod njih, neće moći da im kažu to šta žele i to je to. 

Aleksandar: Postoji nažalost široko raširena percepcija da je onaj ko voli anonimnost i sistem anonimnosti, nužno se bavi nečim što ne bi smeo. I onda se tu pravi preterano loša slika o tim anonimnim kriptovalutama. A zapravo mislim da je čak i kod dasha anonimnost opciona stvar. Dakle ti možeš da klikneš anonimnu transakciju, tipa 90% ljudi i ne klikne na to. Tako da ne koriste ga za to nego koriste ga iz drugih razloga. 

Stefan: Više je ono politički potes nego što je realno sad od jednom te tri ne valjaju više. Nego oni smajuju svoji rizik i to je to. Jer njima u odnosu na 300, 500, 1000 kriptovaluta ne znam koliko ima Binance njemu to ne znači ništa. 

Galeb: To je to ljudi. 

Aleksandar: Otvaramo wallet onda sada. 

Galeb: Da da to ćemo ajde kada završimo snimanje. Da ne ostaju ljudi bezveze da gledaju otvaranje walleta. Posebno što moraju da se generišu te reči. 

Aleksandar: To ne bi ni trebalo da gledaju

Galeb: Sad ćemo da napravimo wallet. Hvala vam puno na gostovanju, hvala puno na vremenu strpljenju dobroj volji. Bilo veliko zadovoljstvo i drago mi je što smo najzad uspeli da pokrijemo ovu temu koliko toliko. 

Stefan: Takođe 

Aleksandar, Stefan: Takođe, hvala. I tebi bilo je veliko zadovoljstvo zato što pre svega kao što si reko tema je kompleksna i nikad do sada nismo imali priliku da ovoliko dugo pričamo o njoj možemo da je zaokružimo nekako. I mene nervira kad recimo ono zove te neki novinar i traži ti da u 15 min objasni šta je bitcoin. I onda te iseče na 3 min i onda to ubaci u program i ono, nikom ništa nije jasno. 

Stefan: I ovaj neki minimum objašnjavanja zaokruživanje cele priče. Ali sjajno je što postojiš ti i što postoji ovaj podkast i postoji mesto gde možemo na taj način da pričamo. O tome. 

Galeb: Hvala vam puno ljudi to je to. Mi ovde nećemo ništa izbacivati, eventualno odlaske u WC i to je to. 

Aleksandar: Jedino ono što sam ja prosuo redbull.  

Galeb: To ćemo da ostavimo posebno.Hvala puno još jednom hvala svima što ste nas pratili stigli smo do kraja i to je to. Ćao.

 

Sadržaj (Timeline)

0 Uvod

01 Novac i istorija novca

01.1 Novac i obrazovanje – 06:48

01.2 Funkcije novca – 10:32

01.3 Zlato kao novac – 17:40

01.4 Problem zlata kao novca – 19:26

01.5 Pojava papirnog novca 21:22

01.6 Zlatni standard novca 25:12

01.7 Vrednost novca 27:38

01.8 Inflacija 30:15

01.9 Ideja o digitalnom novcu 34:20

01.10 Centralizacija novca 42:00

01.11 Ideje i počeci decentralizovanog novca 47:56

01.12 Pojam vrednosti (dogovorene i nužne vrednosti) 49:50

01.13 Nastavak priče o počecima decentralizovanog novca 54:57

01.14 Političko-ekonomske teorije i ekonomske krize 58:52

02 Bitkoin (Bitcoin)

02.1 Satoši Nakamoto 1:05:28

02.2 Najava bitcoin-a 1:10:15

02.3 Decentralizovana infrastruktura, rudarenje, hardverska snaga 1:11:36

02.4 Pojam kriptovalute 1:22:07

02.5 Počeci i potreba za bitcoinom 1:25:05

02.6 Pitanje privatnosti i anonimnosti 1:36:11

02.7 Problem kripto balona 1:43:25

02.8 Objašnjenje nestabilne vrednosti bitcoina 1:45:35

02.9 Princip konačanog broja bitcoina (pojmovi inflacije i deflacije) 1:52:02

02.10 Deljivost bitcoina i konsenzus oko promene pravila 1:59:05

02.11 Digitalni novčanici i privatni ključ 2:07:24

02.12 Rezime 2:23:15

03 Blokčejn (Blockchain)

03.1 Koncept blockchain-a 2:27:39

03.2 Transakcije, pakovanje transakcije u blokove (rudarenje) i lanac blokova (blockchain) 2:31:21

03.3 Bezbednost blockchain transakcije 2:44:27

03.4 Primena blockchaina u stvarnom svetu 2:48:51

03.5 Kako se generiše nov bitcoin (pojam halving-a) 2:52:17

03.6 Rudarenje i zarada od validiranja transakcija 3:00:57

03.7 Kada se generiše nov bitcoin 3:03:05

03.8 Ethereum 3:03:48

03.9 Proof of Work (PoW) vs Proof of Stake (PoS) 3:10:43 

03.10 Kategorizacija kriptovaluta 3:20:25

03.11 Lending platforme (platforme za pozajmice) 3:28:05

03.12 Pametni ugovori (smart contract) i potencijalni problemi 3:34:50

04 Zakonske regulative

04.1 Zakonske regulative digitalne imovine u Srbiji 3:41:25

04.2 Zašto postoji potreba za zakonom 3:47:07

04.3 ICO 3:49:34

04.4 Podzakonski akti (Srbija) 3:53:08

05 Termini

05.1 Mempool 2:39:03

05.2 Brute force kriptografija 2:42:05

05.3 Halving 2:55:40

05.4 ASIC-resistant 3:09:15

05.5 Proof-of-work (PoW) vs Proof-of-stake (PoS) 3:10:43 

05.6 Stablecoin 3:25:33

05.7 ICO 3:49:34

05.8 Double-Spending problem 3:56:07

05.9 Pseudo-anonimnost transakcija 3:56:58

05.10 Blockchain monitoring 3:58:40

06 Interesantno

06.1 Važno obaveštenje 😂 1:14:55

06.2 Pizza day i 10.000 BTC 1:28:50

06.3 Silk Road 1:39:50

06.4 Kontrolisanje tržišta dijamanata 1:55:03

06.5 Izgubljeni novčanici (odoše bitcoini u…) 2:09:18

06.6 Mt. Gox i 600.000 BTC 2:17:42

06.7 Najveći rudari 2:29:36

 

Note – hvala Milanu Petroviću na ovom divnom sadržaju/tajmlajnu 🧡