Trgovina u užem smislu podrazumeva ponudu robe u zamenu za platežno sredstvo, odnosno novac ili za drugu robu. Prvi oblici trgovine javili su se u okrugu Mesopotamije oko 3000 godine p.n.e. Trgovina na daljinu u ovim ranim vremenima bile je ograničena isključivo na luksuznu robu poput začina, tekstila i plemenitih metala. U ovom tekstu ćemo obraditi načine za trgovanje kriptovalutama.
Pre nego što krenemo sa objašnjavanjem treba pomenuti najpoznatije svetske berze i razliku između tradicionalne berze i berze kriptovaluta.
Dve najpoznatije svetske berze su NYSE(New York Stock Exchange) i NASDAQ.
NYSE je osnovana čak 1792. godine u Njujorku sa tržišnom kapitalizacijom od preko 19 biliona dolara.
Glavna razlika između klasične berze i berze kriptovaluta, je to što kada vi kupujete akcije na tradicionalnoj berzi vi zapravo kupujete udeo u firmi čije akcije kupujete i time postajete shareholder te iste firme. Broj akcija koji imate određuje “vaš položaj” u toj firmi. Kod kriptovaluta, vi kupujete iste iz razloga jer mislite da njihova vrednost u budućnosti može rasti isto kao i kod tradicionalne berze, samo što kupovinom kriptovaluta ne stvarate “vlasništvo” nad tim projektom, odnosno firmom.
Margin i Leverage trejd
Margin i Leverage trejdovanje, ubedljivo najrizičniji, ali isto tako i najprofitabilniji način trejdovanja. Pojmovi koje mora poznavati kod ove vrste trejdovanja su:
- Long je “klađenje” na rast cene, odnosno običan buy, ali sa leverage.
- Short je “klađenje” na pad cene, odnosno to je običan sell sa leverage, ali bez prethodnoh uslova da vi morate posedovati to što “prodajete”
Ukoliko se niste susretali sa ovim pojmovima verovatno se pitate šta je leverage.
Leverage predstavlja “pozajmicu” koju vam daju određene berze u cilju maksimalizovanja vašeg profita/gubitka. Pojedine berze vam daju leverage čak do x125, odnosno vaš novac pomnožen sa 125. Verovatno se pitate kako se to isplati berzama? Odgovor je vrlo jednostavan, vi korišćenjem leverage-a dobijate cenu likvidacije. Ta likvidacija predstavlja cenu na kojoj ćete vi izgubiti uloženo ukoliko vam trejd ne bude uspešan. Likvidaciona cena se određuje automatski kada uđete u poziciju na berzi.
Likvidacija pozicije
Uzećemo za primer jedan trejd sa leverage-om. Recimo da imate na novčaniku 1000$ i da je cena bitkoina 10 000$. Vi sa 1 000$ možete da kupite samo 0.1 bitkoin, ali ako uzmete npr. Leverage x10 vi više nemate 1 000$ već imate 10 000$ i možete da kupite jedan ceo bitkoin, odnosno da se “kladite” na njegov rast. Kao što smo gore spomenuli, kada uzimate pozajmice dobijate cenu likvidacije.
U ovom slučaju cena likvidacije bi bila oko 9000$ i ukoliko bi cena bitkoina pala na 9000$ vi biste u tom slučaju izgubili vaših 1000$ i vaša pozicija bi automatski bila zatvorena. Međutim ukoliko cena skoči na 11 000$ vi biste zaradili čak 1000$ iz razloga jer ste uzeli pozajmicu. Da niste uzeli pozajmicu vaša zarada na ceni bitkoina od 11 000$ bi bila samo 100$. Pozajmice odnosno leverage je mač sa dve oštrice, iz razloga jer često može dobro da posluži da dovede do većeg profita, međutim vrlo češće se desi gubitak, jer trejdovanje nije kocka i treba mnogo vremena i učenja da bi se ono savladalo.
Ko ne poseduje bar neko osnovno znanje iz tehničke analize, nikako mu se ne preporučuje trejdovanje sa pozajmicama zato što su puno veće šanse da izgubi nego da dobije.
Načini za trgovanje kriptovalutama
Postoji više načina trgovine kriptovaluta i svaki ćemo posebno objasniti.
Najpoznatiji i najlakši način trgovine jeste običan način trgovine.
Običan način trgovine podrazumeva običnu kupovinu za jeftiniju cenu i prodaju za skuplju cenu. U ovom načinu trgovine se ne koristi margin i leverage. Za ovaj tip trgovine ne postoje vremenski okviri jer nekada se zna da se čeka profit i po nekoliko meseci ukoliko ne kupite novčić na dobroj ceni. Ovu najmanje rizičan način trgovine kriptovalutama možete primeniti uz pomoć ECD.rs platforme.
Scalp trejd je jedan od veoma profitabilnih, ali isto tako i veoma stresnih načina za trgovanje kriptovalutama. Ovaj način trgovanja se odnosi na trejdove koji traju od nekoliko minuta, do maksimalno nekoliko sati i tu se uvek gleda da se što pre izađe iz pozicije i gleda se profit od maksimalno nekoliko procenata, a ne neki veći procenat. Ovaj tip trgovanja zahteva korišćenje velikog leverage-a i ne preporučuje se početnicima, jer za scalp trejd treba posedovati veliko znanje iz tehničke analize.
Daily trejd, ovaj način trgovanja je dobio naziv u tradicionalnoj berzi, gde postoji radno vreme berze i ovaj tip trgovanja se odnosi na to da se pozicije zatvore do kraja radnog dana. Pošto kripto berze nemaju radno vreme nego rade ceo dan i noć, ovaj tip trejda nema previše smisla, ali se ipak koristi u kontekstu da trejder koji trejda ovim načinom za trgovanje kriptovalutama zatvara svoje pozicije do kraja dana, odnosno ne ostavlja ih preko noći.
Swing trejd, ovaj način trejda se odnosi na trejdove koji traju minimalno dva dana, a mogu da traju i mesecima. Najsličniji je prvoj vrsti trejda, jedina je razlika što se koriste pozajmice. Kod ovog načina trejda ulazi se sa blagim pozajmicama (leverage) i čekaju se veliki pomaci cene.
Risk management (upravljanje rizikom)
Upravljanje rizikom je jedna od najvažnijih, ali isto tako i najtežih stvari koja treba da se nauči da bi se moglo pristupiti trgovini.
Upravljanje rizikom se odnosi na to da pre ulaska u poziciju Vi morate unapred da znate koliko rizikujete. Dakle ukoliko vi uđete u trejd i odlučite da ćete prihvatiti gubitak od recimo 3%, taj gubitak stvarno bude maksimalnih 3%, a ne da dopustite da taj gubitak bude višestruko veći.
Terminologija koja se često spominje vezano za upravljanje rizikom su stop loss i take profit. Stop loss predstavlja zaustavljanje gubitka, odnosno to je ona cena na kojoj ste spremni da zaustavite vaš gubitak.
Take profit predstavlja uzimanje zarade, odnosno kada je vaša pozicija u određenom profitu vi biste uvek trebali uzimati profit, iz razloga što tržište može vrlo brzo da se promeni i da taj plus pređe u minus.
Ukoliko se ne bavite trejdovanjem nego samo čuvate kriptovalute, postoji vrlo jednostavna strategija za smanjenje rizika, a to je čuvanje više različitih kriptovaluta. Ovom strategijom vi raspodeljujete rizik i samim tim ga smanjujete.
Zašto je psihologija tržišta važna za trgovanje kriptovalutama?
Razumevanje psihologije tržišta vam može biti od velike pomoći. Tržište pomeraju ljudi sa velikim svotama novca koji se zovu “kitovi” (Whales). Ukoliko ste imali iskustva sa trejdovanjem verovatno vam se puno puta desilo da je cena otišla u potpuno drugom smeru nego što ste očekivali. Upravo to kitovi i rade, pomeraju tržište u kontra smeru kada većina nešto očekuje i iz tog razloga većina uvek gubi novac.
Jedan od najvećih neprijatelja trejdera jesu emocije. Ubedljivo najgora stvar koja vam se može desiti jeste da dopustite da vas obuzmu emocije. Ukoliko nemate racionalno razmišljanje to vas može jako skupo koštati.
Najpoznatija vrsta emocije koja se javlja kod trejdera jeste FOMO (Fear of missing out) odnosno strah od propuštene prilike. Ovaj fenomen se dešava kada tržište naglo skoči i vi želite da “uletite na voz” i uglavnom tu ljudi prave najveću grešku jer kupe kada se cena nalazi na vrhu i nakon toga se uglavnom dešava normalna korekcija tržišta i tu dolazi do panike i straha i većina tada ljudi kreće da prodaje u minusu i to tako može da ode u “začarani krug”.
Šta god da radite, budite pažljivi i vodite računa. Vrlo je lako zaneti se rizičnim opcijama koje obećavaju puno zarade, ali budite svesni da takve opcije nose rizik ekvivalentan potencijalnom dobitku.
Comment section
0 comments