Zakon o digitalnoj imovini stupio je na snagu 29.12.2020. Iako primena tog Zakona kreće tek 6 meseci kasnije, izmene nekih drugih zakona koje se tiču korisnika kriptovaluta su aktuelne već od dana stupanja na snagu Zakona o digitalnoj imovini.
Najbitnije su svakako izmene Zakona o porezu na dohodak građana, kojima se otklanjaju sve nedoumice vezano za poreski tretman zarade ostvarene trgovinom kriptovalutama.
Umesto tzv. „ostalim prihodima“ (što jeste oporezivi prihod) u koje je barem do donošenja zakona deo stručnjaka svrstavao zaradu ostvarenu trgovinom kritpovalutama, od danas se ista zarada smatra kapitalnom dobiti, pa se i oporezuje odgovarajućom poreskom stopom od 15%. Prijava dobiti Poreskoj upravi je obaveza samog poreskog obveznika. Još uvek ne postoje jasne smernice oko toga kako se ta prijava podnosi i kakva bi trebala biti prateća dokumentacija za različite pojedinačne slučajeve.
Što se tiče zarade ostvarene „rudarenjem“, trebalo bi da tretira kao „ostali prihodi, s tim da bi troškovi rudarenja mogli da se odbiju i da se porez računa samo na realno ostvarenu dobit, mada još uvek nije jasno precizirano kako će se ti troškovi dokumentovati i šta će sve moći da se vodi kao trošak. Kada rudari ne prodaju izrudarene kriptovalute odmah, već kasnije, po višoj ceni, dužni su da plate i porez na kapitalnu dobit na razliku između cene po kojoj su prodali kriptovalute i cene koja je bila aktuelna u trenutku kada su kriptovalute izrudarene.
Comment section
0 comments