Bitkoin Padel teren u Novom Sadu

Prošlog vikenda smo premijerno predstavili Bitkoin padel teren – centralni teren jednog od najboljih padel klubova u Srbiji koji je nastao u saradnji ECD-a i Centra Reket Sportova u Novom Sadu. Na tom terenu igrana su polufinala i finala saveznog padel turnira, a pobednicima će sigurno ostati u posebnom sećanju. Verujemo da će u čast Bitkoin terena i možda za sreću na sledećem turniru kupiti i malo BTC-a.

Zašto padel? Zašto Novi Sad?
Tu priču najbolje priča Marko Matanović.

Sedimo Nikola Cvijović, CoFounder ECD-a i ja pre skoro 20 godina kod njega u kancelariji.

Zvoni mu telefon, a u pozadini se čuje:

„De si Džone?“ Standardno pitanje na koje se ni ne očekuje odgovor, pa on najčešće i zvuči: „Evo me, ništa, tu sam.“ Šta god to značilo…
„Slušaj“, nastavlja glas sa one strane. „Treba mi neko da radi u squash klubu, nešto oko šanka da pomaže, menadžeriše i da drži časove squash-a.“
„Čega“, pita Džon.
„Squash-a.“
„Nemam ti ja pojma.“

A ja, na kraju studija, u pokušaju teniski trener, u sebi se mislim slušajući razgovor, šta bre nemaš pojma?! Naglo gestikuliram Nikoli: „Pick me! Pick me!“ O squash-u znam manje od Nikole u tom trenutku.

„E, Brano, slušaj, u stvari, imam ovde jednog teniskog trenera, to ti je isto valjda, samo imaš zid ispred, reket loptice, jel tako? Hoće on da čuje više. Super lik ovako.“ Sa poslednjom rečenicom se ne bih mogao više složiti.

„Uffff. Ne volimo tenisere“, čuje se Brana.

5 dana kasnije upoznavanje Ivana Đorđevića jednog od vlasnika Squashland kluba u Košutnjaku.
Dobih reket, Karakal MX 150. Sivi sa nešto belih i crvenih detalja. Par kratkih instrukcija o pravilima tog sporta, koga nikada pre uživo nisam video. A na TVu samo jednom kada je Michael Douglas u nekom filmu 4 sekunde bio u kadru na squash terenu.

Prvi naplaćeni časovi koju nedelju kasnije.
U mesecima i godinama nakon, rekreativni turnir, zvanični turnir, reprezentacija, državni pravak. I tako par godina.
A u reprezentaciji i Vuk Brcanski. Moj cimer na nekim od zajedničkih turnira i pratećih putovanja. Dobija nadimak Cika!

Od Squash-a do Padela

Pre 10 i malo više godina, zvoni, ovoga puta moj telefon.

Ženski glas: „Da li je to Marko Matanović, trener i državni prvak u squash-u?“
U meni, ovom izjavom, nahranjeni ego i sujeta, inače sam skroman po prirodi, zadovoljno kažu: „Izvolite?“
„Želela bih da vas vidim. Imam ponudu za vas.“

Sledeće što se dešava u avionu sam za Dubai. Idem na turnir u padelu. Plaćeno sve! Do tada ne da nikada nisam igrao padel, nego nisam znao šta je. Izgleda ni Michael Douglas nije znao šta je pa nije uzimao uloge u filmovima sa kadrovima padela.
Za Dubai sam čuo, ali nisam bio.

A kada Arapi plaćaju sve, to je baš sve!

Opet uzimam neki novi reket u ruke. Dunlop. Plavo crni! 2h pred prvi zvanični meč učim na terenu pravila.

„Lako ti je to. Kombinacija tenisa i squash-a, a ti imaš i jedno i drugo u rukama.“

I zaista delovalo je lako do 1/4 finala turnira, kada je mene i Marka Boškovića eliminisao španski tandem.  Imenjače, ako ovo čitaš, realno prodao sam taj meč dok si ti bio na potrebnom nivou da možda završimo i u 1/2 finalu. To veče me je u sobi hotela čekala povratna karta za Beograd, ubačena ispod vrata od sobe. I tu se završilo arapsko gostoprimstvo i skoro 10 dana čari praktično neograničenog luksuza koji mi je bio na raspolaganju. Sutra ujutru na moje pitanje na recepciji hotela kada mi stiže transfer do aerodroma, recepcionar se nasmejao i odćutao. Kada sam pitao da li imam prevoz do aerodroma, i dalje je ćutao. Ali je promenjenim izrazom lica rekao – ne smaraj me imam da radim, snađi se sam.

Snašao sam se sam. Otišao za Beograd sa nekoliko nadrealnih iskustava. Sedeo sam odmah pored Diega Armanda Maradone. Gledao kako se žirafa porađa u privatnom zoološkom vrtu sina od nekog bitnog lokalca. Iskusio novi sport. I dobio novi reket. Srećom carinik me nije zaustavio na beogradskom aerodromu. 100% bi zahtevao, videvši takav reket prvi put u životu, da isečemo reket i zavirimo unutra.

Taj reket je morao da skuplja prašinu godinama da bi na teritoriji Srbije mogao da se iskoristi. Nije bilo padel terena.

Centar Reket Sportova – Bitkoin teren

Zvoni mi telefon pre 2 godine.
Moj cimer Vuk me zove.
„Maka, dolazim iz Novog Sada sa Branom i još jednim na padel na Adu. Treba nam četvrti. Ti beše imaš reket?“

Onaj „Ufff ne volimo tenisere Brana“ i ovaj isti samo stariji Brana, mi je postao prijatelj i nekada trener u squash reprezentaciji.
Ivan Đorđević, više nije suvlasnik Squashlanda jer su im oteli klub političkim kanalima i upropastali squash klub do nivoa da nije imao 1 dan rada od preuzimanja ni kao squash klub ni kao bilo šta drugo.
Džon mi je ostao jedan od najboljih prijatelja, a uz to me kao kum venčao.
Marko Bošković je trener padela i odličan igrač. Pre neki dan ga gledao na TVu u finalu turnira u Novom Sadu.

A Vuk Brcanski, moj Cika, je otvorio fantastičan Padel klub. Baš taj gde se igrao turnir u Novom Sadu.

Kako i zašto?

ECD iza koga stojim zajedno i sa marketingom ekipom je sa Vukom dogovorio da centralni teren u njegovom klubu bude Bitkoin teren powered by ECD!

Kako?

Ovoga puta ja uzeo telefon u ruke, pozvao svog Ciku: „Slušaj imamo jedan poslovni predlog. Nedostaješ mi. Nostalgičan sam ka onim vremenima. Ako ovo dogovorimo, moraću da te viđam češće.“
Postavljen je teren prošle nedelje!
Cimeru nek je sa srećom! Znajući te sve ove godine, neće ti trebati!

Bitkoin deo

Meni ovako kada sabiram utiske, i vraćam se na neke životne raskrsnice, malo mi krivo što nisam Bitkoinu tako lako kao nekada squash-u i padelu, na prvu rekao DA. Onda ni na drugu, treću. Kliknuo sam na četrnaestu priliku negde.

Stoga kada kažem i napišem, a često to radim „Uvek je pravo vreme za bitkoin“?! Ne verujte mi! To pričam ne zbog vas i ECD-a, već sebe da utešim!