Lokomotiva svetske privrede: Kako je nastao i rastao S&P 500 indeks

Kada svetski mediji i finansijski analitičari izveštavaju o tome kako „stoji berza“, u devet od deset slučajeva zapravo gledaju u jedan broj – vrednost berzanskog indeksa S&P 500. Smatran zlatnim standardom američke, ali i globalne ekonomije, ovaj indeks danas predstavlja korpu od 500 najvećih i najstabilnijih javnih kompanija u SAD.

Iza ovog barometra svetskih finansija stoji fascinantna istorija vizionara s kraja 19. i početka 20. veka, borba protiv nedostatka informacija i računarska revolucija koja je zauvek promenila Vol Strit.

Koreni ideje: Vizija Henrija Varna Pura (Henry Varnum Poor)

Sve je počelo sredinom 19. veka, u vreme kada su Sjedinjene Američke Države prolazile kroz masovnu ekspanziju železnice. Investitori su ulagali ogromne sume novca u železničke kompanije, ali su praktično kupovali „mačku u džaku“ – pouzdane finansijske informacije o poslovanju firmi gotovo da nisu postojale, a finansijske prevare su bile svakodnevica.

1860. godine Henri Varnum Pur objavljuje knjigu „History of Railroads and Canals in the United States„. Bilo je to pionirsko delo čiji je cilj bio da prikupi sve finansijske podatke i operativne činjenice o železničkim kompanijama kako bi investitori konačno imali uvid u ono u šta ulažu. Purova filozofija je bila „Investor’s right to know“ (Pravo investitora da zna).

Nastanak indeksa: Luter Li Blejk i Standard Statistics

Paralelno sa tim 1906. godine, preduzetnik Luter Li Blejk (Luther Lee Blake) osnovao je Standard Statistics Bureau. Blejk je uočio da čak i kada su finansijski izveštaji postojali, bili su obimni, nepregledni i teško uporedivi. Njegova ideja bila je da ponudi sažete, standardizovane finansijske podatke o kompanijama koje bi se redovno ažurirale.

1923. godine Standard Statistics je napravio ključni iskorak tako što su kreirali su svoj prvi berzanski indeks. On nije pratio samo šaku najvećih industrijskih giganata (kao što je to radio tadašnji Dow Jones, osnovan 1896.), već je uključivao 233 kompanije i računat je na nedeljnom nivou. Bilo je to prvo pravo stvaranje ideje o „širokom indeksu“.

Ubrzo, 1926. godine, proširili su ga na dnevni indeks od 90 kompanija.

Spajanje i zvanični nastanak (1957)

Dva giganta finansijskih informacija spojila su se 1941. godine u kompaniju Standard & Poor’s (S&P). Indeks od 90 kompanija i dalje je bio ograničen tehnološkim mogućnostima tog vremena – pre računara, ručno izračunavanje cena i pondera za stotine kompanija u realnom vremenu bilo je praktično nemoguće.

Prava revolucija dogodila se pojavom prvih komercijalnih računara. 4. marta 1957. godine, Standard & Poor’s lansira S&P 500 indeks kakav danas poznajemo. Zahvaljujući računarskoj tehnologiji, S&P je po prvi put u istoriji mogao da računa i objavljuje vrednost indeksa od čak 500 kompanija u realnom vremenu, iz minuta u minut.

Glavni razlog nastanka bio je stvaranje reprezentativnog uzorka celokupne američke ekonomije. Za razliku od Dow Jones-a koji je pratio samo 30 industrijskih firmi i bio ponderisan cenom akcije (što znači da skuplja akcija ima veći uticaj bez obzira na veličinu firme), S&P 500 je uveo tržišno ponderisanje po kapitalizaciji. Time je uticaj kompanije na indeks postao direktno srazmeran njenoj ukupnoj tržišnoj vrednosti.

Demokratizacija ulaganja: Nastanak prvog S&P 500 fonda

Iako je S&P 500 od 1957. godine služio kao savršen indikator tržišta, obični i mali investitori još dugp nisu imali praktičan način da u njega ulože – kupovina akcija svih 500 pojedinačnih kompanija zahtevala je ogromna finansijska sredstva i podrazumevala enormne provizije. Prekretnica se dogodila 31. decembra 1975. godine, kada je Džon „Džek” Bogl (John Bogle), osnovač kuće Vanguard, predstavio ideju koja je u početku naišla na podsmeh Vol Strita. Bogl je stvorio First Index Investment Trust (danas poznat ako Vanguard 500 Index Fund), prvi uzajamni fond namenjen malim investitorima koji nije pokušavao da nadmudri tržište ili bira „pobedničke” akcije, već je jednostavno i pasivno pratio čitav S&P 500 indeks. 

Sumnjičavi kritičari su ovaj koncept u početku nazivali „Boglovom glupošću” jer je dobio svega 11,3 miliona dolara od planiranih 50 miliona tokom inicijalnog prikupljanja kapitala. Međutim, vremenom se pokazalo da je većina aktivnih menadžera fondova dugoročno gubila trku sa S&P 500 indeksom zbog visokih provizija i loših procena. Boglova jednostavna filozofija – smanjiti troškove na minimum i kupiti celo tržište pokrenula je pasivnu investicionu revoluciju koja danas upravlja trilionima dolara širom sveta i predstavlja temelj savremenog investiranja.

Kako S&P 500 funkcioniše danas?

S&P 500 nije lista 500 najvećih firmi koja se generiše automatski. O njemu brine posebna komisija (S&P Index Committee) koja se sastaje redovno i donosi odluke o ulasku ili izlasku kompanija.

• Ponderisanje po tržišnoj kapitalizaciji: Veće kompanije imaju veći uticaj na kretanje indeksa. Danas tehnološki giganti (Apple, Microsoft, Nvidia, Alphabet, Amazon) čine značajan udeo ukupne vrednosti indeksa.
• Strogi kriterijumi za ulazak: Kompanija mora imati sedište u SAD, tržišnu kapitalizaciju iznad određenog praga, visoku likvidnost, najmanje 50% akcija u slobodnom opticaju, kao i ostvaren pozitivan ukupni profit u poslednja četiri kvartala.

Važno je razumeti da S&P 500 ima ugrađen ‘survivorship bias‘. Kompanije koje posluju loše, izgube tržišnu vrednost ili bankrotiraju – automatski ispadaju iz indeksa i zamenjuju se uspešnijim. Ovo znači da indeks ‘pametno’ prodaje gubitaše i kupuje pobednike, što istorijski pojačava prinos u odnosu na strategiju ‘kupi i drži‘ pojedinačne akcije. Studije pokazuju da je oko 40% ukupnog prinosa S&P 500 tokom istorije došlo upravo iz ove ‘rotacije’, a ne samo iz rasta cena preživelih kompanija.

S&P 500 dostupan i kroz ECD Wallet

Ako želite da S&P 500 ne pratite samo kao posmatrač, već i da ga osetite u svom portfoliju, to možete da učinite na ECD Wallet-u. Na jednom mestu možete jednostavno da kupite S&P 500 (SPYx), pratite vrednost investicije i upravljate investicijama kroz poznato ECD okruženje.

🎉 Preuzmi ECD Wallet App 🎉

ECD je na ovaj način omogućio korisnicima da pored kriptovaluta prošire svoju investicionu strategiju i na tradicionalna tržišta, bez potrebe za korišćenjem više različitih platformi. S&P 500 je dostupan na ECD Walletu, pa ukoliko verujete u dugoročni rast najvećih američkih kompanija, možete ga uključiti u svoj portfolio direktno putem naše platforme.