Bitcoin halving 2024.

Bitcoin halving je ključni događaj Bitcoin mreže koji umanjuje nagrade za rudarenje, utiče na trend tržišta, profitabilnost rudara i pokreće inovacije u kripto ekosistemu.

Smanjenje nagrade za rudare utiče i na cenu Bitcoin-a, a veliki investitori i rudarska postrojenja igraju značajnu ulogu u oblikovanju tržišnog odgovora na ovaj događaj.

Predstojeći halving može podstaći investitore i rudare da pored Bitcoin-a istraže ponudu altkoina ali i da potraže isplativija rešenja za rudarenje.

Sta je Bitcoin halving?

Bitcoin halving je proces smanjenja nagrade koju rudari dobijaju za potvrđivanje transakcija na Bitcoin mreži. Ovaj proces se dešava svakih 210.000 blokova, što pada na svake četiri godine.

Kada je Bitcoin prvi put pokrenut 2009. godine, nagrada za izrudaren blok u kome se čuvaju transakcije bila je 50 BTC.
Nakon prvog halvinga 2012. godine, nagrada se smanjila na 25 BTC po bloku.
Drugi halving se dogodio 2016. godine i nagrada se smanjila na 12,5 BTC po bloku.
Treći halving se dogodio u maju 2020. godine i nagrada se smanjila na 6,25 BTC po bloku.

Sledeći halving se očekuje 2024. godine i nagrada će se ponovo smanjiti upola, na 3,125 BTC po bloku.

Smanjenje nagrade za cilj ima smanjenje količine novih Bitcoina koji se stvaraju kako bi se dostigla ograničena ukupna ponuda od 21 milion BTC. Ova dinamika stvaranja novih coina takođe utiče na cenu Bitcoina.

Kada se poslednji Bitcoin izrudari, nagrade po izrudarenom bloku će nestati. To se očekuje oko 2140. godine. Nakon toga, rudari će moći da zarađuju samo kroz naknade za realizaciju transakcija koje korisnici mreže plaćaju.

Bitcoin halving je događaj koji smanjuje broj novih Bitcoina koji se generišu po bloku.

U skladu sa opštim zakonom ekonomije – manja ponuda uz stabilnu tražnju bi trebalo da rezultira višim cenama.

Godinu dana pre dugo očekivanog halvinga, stručnjaci i investitori u kripto industriji pažljivo prate njegov potencijalni uticaj na tržište.

Bitcoin halving je je osnovni deflatorni mehanizam definisan u Bitcoin protokolu. Dizajniran je da smanji nagradu za rudarenje za 50% na svakih 210.000 blokova ili otprilike svake četiri godine. Ovo smanjenje ima dvostruku svrhu.

Jedna je kontrola stope inflacije Bitcoin-a kroz imitaciju oskudice, a druga je garancija predvidljive i sve manje ponude novog BTC-a koji ulazi na tržište.

Ovaj mehanizam ima za cilj da očuva vrednost BTC-a tokom vremena, čineći ga atraktivnim čuvarom vrednosti. Kao rezultat toga, halving je ključna komponenta dugoročne ekonomske održivosti Bitcoin-a.

Istorijski gledano, halving je značajno uticao na cenu Bitcoina zbog smanjene ponude novog BTC-a na tržištu. Na primer, u halving događajima 2012, 2016. i 2020. cena bitcoina je doživela značajan porast u mesecima nakon prepolovljavanja nagrade, zato što su trgovci očekivali šok na strani ponude i povećanu potražnju za oskudnijom imovinom.

Trenutno, nagrada za rudarenje iznosi 6,25 BTC po bloku. Nakon sledećeg halvinga koji se očekuje 2024. godine, nagrada za rudarenje će se smanjiti na 3,125 BTC po bloku.

Kakve je posledice halving uzrokovao u prošlosti?

Stručnjaci predviđaju da bi halving mogao dovesti do značajnih promena u ceni BTC-a, kao što je bio slučaj prethodnog puta. Međutim, faktori kao što su globalni ekonomski uslovi, regulatorni razvoj i strategije institucionalnih investitora mogu uticati na ishod.

Tokom halvinga 2012. cena Bitcoina je porasla sa oko 11 dolara u novembru 2012. na oko 1.100 dolara u novembru 2013. godine, što je značajno povećanje u roku od godinu dana.

Tokom ovog perioda, Bitcoin je još uvek bio relativno nov koncept. A tržište su prvenstveno pokretali mali investitori i rani korisnici koji su predvideli potencijal decentralizovane digitalne valute.

Halving u 2016. doveo je do povećanja cene bitcoina sa oko 650 dolara u julu 2016. na skoro 20.000 dolara u decembru 2017. Taj rast je bilo podstaknut povećanom pažnjom velikih medija i ulaskom institucionalnih investitora.

Ipak, regulatorni razvoji i pokušaji da se nametnu strožija pravila za kripto berze, doprineli su nestabilnosti tržišta.

Halving iz 2020. doveo je do povećanja cene bitcoina sa oko 9.000 dolara u maju 2020. na istorijski maksimum od oko 69.000 dolara u novembru 2021. Halving 2020. okarakterisan je rekordnim institucionalnim interesovanjem, vođenim velikim korporacijama i investicionim fondovima koji su ušli na kripto tržište.

COVID-19 pandemija takođe je odigrala značajnu ulogu u oblikovanju raspoloženja na tržištu. Kako su globalna ekonomska kriza i neviđene fiskalne stimulativne mere izazvale zabrinutost zbog inflacije i slabljenja nacionalnih valuta, potražnja za Bitcoinom je rasla.

Kada je sledeći datum Bitkoin halvinga?

Sledeći datum Bitkoin halvinga je zakazan za blok 840.000 – predviđeno je da će se desiti 20. aprila 2024. u 09:20 UTC.

Na datum Bitkoin halvinga predviđeno je da nagrada za blok padne sa 6,25 bitkoina po bloku na 3,125 bitkoina po bloku.

BTC Halving 2024

Analizirajući istorijske obrasce Bitcoin halvinga, čini se da investitori često akumuliraju Bitcoin uoči halvinga i to upravo nekih godinu dana pre.

To bi značilo, ako pretpostavimo da je najniža cena za ovaj ciklus bila u novembru prošle godine (kada je Bitcoin dostigao minimum od oko 16.000 dolara), trenutno se pripremamo za novi vrh koji bi se desio godinu dana nakon halvinga odnosno dve godine od sada. Ova teorija zasniva se na verovanju da kretanja cena prate sličan obrazac kao prethodnih događaja.

Međutim, važno je znati da ne znači nužno da će doći do povećanja ili stagnacije cene Bitcoina. Kripto tržište je značajno sazrelo od poslednjeg halvinga 2020. godine i sada postoji daleko više kriptovaluta koje su u prvom planu korisnika.

Porast rudarske snage

Predstojeći halving će smanjiti nagrade za rudarenje za 50%, što vrši značajan finansijski pritisak na Bitcoin rudare. Ovo smanjenje nagrada tera rudare da prilagode svoje poslovanje kako bi održali profitabilnost i nastavili da održavaju blokčejn mrežu.

Kao odgovor na smanjene nagrade, rudari mogu izabrati da nadograde svoju opremu, kroz ulaganje u energetski efikasniji i moćniji hardver kako bi optimizovali svoje rudarske operacije. Koristeći najnoviju tehnologiju, rudari mogu smanjiti potrošnju energije ali i operativne troškove.

Međutim, povećani troškovi povezani sa nadogradnjom opreme i poboljšanjem energetske efikasnosti mogu nepogodno uticati na manje rudare. Ovim manjim rudarskim postrojenjima često nedostaju finansijska sredstva da se takmiče sa većim, dobro finansiranim rudarskim fondovima.

Kao rezultat toga, neki manji rudari mogu biti primorani da napuste tržište ili mogu biti primorani da se pripoje većim rudarskim postrojenjima kako bi opstali u trci za nagrade.

Pored toga, uticaj halvinga na rudare može dovesti do promena u rudarskom pejzažu, pri čemu rudari traže lokacije sa nižim troškovima energije ili povoljnijim regulatornim okruženjem. Ovo bi moglo da promeni geografsku sliku rudarskih stanica što dodatno utiče na decentralizaciju mreže.