Ograničena količina Bitcoina:
Ukupno: 21 milion BTC
Trenutno izrudareno: 19.400.050 BTC
Preostalo za rudarenje: 1.599.950 BTC
Dnevno se izrudari: 900 BTC
Da li je 21 milion Bitcoina dovoljno?
Da li znate koliko je milionera u svetu?
Oko 56 miliona milionera, odnosno 1.1% populacije.
Ako podelimo 21 milion Bitcoin-a na 56 miliona milionera dobijamo 0.375 BTC po svakom milioneru.
Ograničena zaliha Bitcoina i broj milionera su sami dovoljni da lansiraju cenu, jer bi posedovanje jednog celog Bitcoin-a moglo da postane status moći milionera u budućnosti.
Verovatno bi se oni nekako i dogovorili na ravnopravnu raspodelu da u svetu nema preko 2.000 milijardera, kojima ni 1, a kamoli 0.39 BTC nisu dovoljni za smislenu investiciju.
Zašto kompanije kupuju Bitcoin?
Jedan od faktora koji ovu računicu čini još diskutabilnijom su Bitcoin-i koji su zauvek nestali i zaboravljeni na novčanicima. Nezahvalno je tvrditi koliko je Bitcoin-a „izgubljeno“, ali postoje i istraživanja koja pokazuju da to uopšte nije mali deo celokupne ponude. Kreator Bitcoin-a Satoši odmah je u startu pretpostavio da ovako nešto može da se desi i na ovu okrutnu prirodnu selekciju dao je logičan komentar da će, u slučaju ako neko izgubi pristup svojim Bitcoin-ima, coini koje ima ostatak zajednice samim tim vredeti više.
I estimate that, as of this week, 6 million of the 19.3 million #bitcoin mined have been irretrievably lost. (See related research at https://t.co/ULso76SXjD ) This means 13.3 million remain with only 1.7 million left to be mined over the next 100+ years. In that time, it’s… pic.twitter.com/WpiSNT9TSF
— Timothy Peterson, CFA CAIA (@nsquaredcrypto) March 25, 2023
Kako bismo shvatili zašto je ograničena zaliha izuzetno važna, vratićemo se na staro dobro poređenje zlata i Bitcoin-a. Bitcoin i zlato imaju mnogo sličnosti ali i jednu ključnu razliku. Bitcoin nazivaju digitalnim zlatom, nekada čak i drugom, unapređenom verzijom zlata (Zlato 2.0).
I zlato i Bitcoin:
Imaju fiksnu i ograničenu zalihu. Za BTC se zna koliko ga ima, a za zlato se zna da je ograničeno i da ga nema mnogo.
Ne mogu biti lažirani i napravljeni veštački.
Najveća razlika između ova dva čuvara vrednosti je što je zlato u fizičkom obliku, a BTC je isključivo digitalan.
Digitalne karakteristike Bitcoin-u daju brojne prednosti u odnosu na zlato: Lako je deljiv na sitnije delove, lako se šalje svuda u svetu, lako se čuva, transportuje i potpuno je transparentan.
Magija od 21 miliona
Ponuda i tražnja… dva jednostavna koncepta, a opet dovoljno sveobuhvatna da definišu i utiču na sve. Kada se spoje, kreiraju apstraktnu pojavu koja se zove vrednost.
Koliko nečega ima i koliko je traženo? Odrednica je za plate radnih mesta, cene imovine, roba, usluga, dobra i gde god želimo da pripišemo neku vrednost možemo početi od tog osnova.
Od samog nastanka čoveka, sve na svetu je imalo percipiranu neograničenu zalihu. Od životinja, zemlje, zlata, vode, nafte. Ljudi su bukvalno konzumirali počevši od pećinskog čoveka pa do danas kao da nema ograničenja ni u čemu.
U stanju smo da konzumiramo i trošimo resurse dok ne nestanu zauvek sa zemlje, samo pogledajte životinje, biljke i sirovine koje su nestale ili su veoma ugrožene zbog uticaja ljudskih „potreba“.
Smislili smo čak i šta ćemo kada odrećene sirovine ili životinje nestanu. Napravićemo DNK klonove, sintetičke proizvode, imitaciju koja će nam služiti za naše lične potrebe.
Što su zalihe manje i manje, cene su veće ali i želja… potreba za konzumacijom nema cenu.
Šta to znači u slučaju Bitcoin-a? Kao što znamo, Bitcoin je bio prva imovina koja je zaista ograničena, na 21 milion coina, to je sve što će ikada biti stvoreno, a ljudi ne mogu da ga kloniraju, doštampaju, veštački naprave, lažiraju ili slično.
Ograničenost Bitcoin-a se kosi sa svim ljudskim potrošačkim navikama. Uvek postoji način da dobijete više, osim u slučaju Bitcoin-a.
Ova činjenica ograničenosti zaliha je poremetila definiciju ekonomske vrednosti za Bitcoin. To je razlog zašto je on došao do vrednosti od preko 20 hiljada dolara za nešto više od 10 godina. To je jedan od najvećih skokova vrednosti u istoriji čovečanstva i po mišljenju mnogih, samo početak.
Zašto je ograničenje od 21 miliona koje zagovornici ističu toliko važno, koliko je trenutno Bitcoin-a na tržištu i koji je proces koji stvara nove coine odnosno kada će i poslednji BTC biti dostupan?
Bitcoin se često smatra novom vrstom novca koji rešava nedostatke i nudi poboljšanja postojećeg monetarnog sistema. Jedno od tih poboljšanja je fiksna zaliha – 21 milion Bitcoin-a i kodirana logika, koja se ne može menjati, o tome kako će se Bitcoin-i stvarati i po kom principu distribuirati dok se ne postigne ta cifra što se očekuje oko 2150. godine.
Postoje dva elementa fiksne zalihe koji su bitni za razumevanje:
Zašto je fiksna zaliha bitna karakteristika za novac i koji sistem Bitcoin koristi kako bi je garantovao.
Odnos ograničene zalihe i vrednosti
Prvi oblici novca pojavili su se nezavisno u različitim kulturama i predstavljali su ključno rešenje i prelazak sa tadašnje trampe. Različite vrste stvari isprobane su kao oblik novca – kokosovi orasi, stoka, ječam, so, biseri, školjke – pre nego što su se zlato i srebro utemeljili kao najefikasniji.
Razlog zbog kojeg su plemeniti metali postali standard za novac bilo je ispunjavanje ključnih karakteristika kako bi novac bio efikasan kao sredstvo razmene:
Prenosiv – Lak za nošenje
Izdržljiv – Neće fizički propasti
Deljiv – Može se podeliti na manje jednake delove
Zamenljiv – Svaka deo je zamenljiv za bilo koju drugu stvar
Prepoznatljiv – Očigledno je šta je
Oskudan – nema ga u izobilju niti ga je lako nabaviti
Od šest magičnih stvari koje čine novac korisnim za razmenu, poslednja je daleko najvažnija (isto tako je u slučaju novca kao načina očuvanja vrednosti – skladišta vrednosti).
Zamislite sa kakvim problemima bismo se suočavali da je so ostala dominantan oblik novca.
Zlato ispunjava uslov oskudnosti i većinu od ostalih pet, ali je njegova mana izuzetno tešak transport.
Kada je Satoši Nakamoto krenuo sa stvaranjem novog oblika internet novca, on/ona/oni su morali da pronađu način da stvore neku vrstu digitalnog zlata, ali sa isprogramiranom distribucijom odnosno ukupnom ponudom, što je bilo mnogo teže realizovati i napraviti nego što zvuči.
Isprogramirana zaliha
Ako razmislite o najpoznatijim digitalnim formatima- jpeg slikama, Google dokumentima, mp3 datotekama – svi oni mogu da se kopiraju prilično lako. Bitcoin ne može, jer to nije datoteka koja se nalazi na vašem telefonu ili laptopu, već postoji u obliku zapisa koji je povezan sa adresom – mestom na bitcoin blokčejnu– koji možete zamisliti kao broj bankovnog računa.
Ako imate pristup bitcoin adresi i neka sredstva u Bitcoin-u na njoj, možete ga iskoristiti. Dakle, Bitcoin blokčejn kao monetarni sistem je kuća svih bitkoina koji su u opticaju, drugim rečima, ukupne ponude Bitkoina.
Sledeće logično pitanje je kako se kontroliše i održava bitkoin mreža? Česta zabluda koja postoji zbog tradicionalnih finansijskih sistema je da ko god to kontroliše može stvoriti onoliko BTC-a koliko želi? Možda, ako bi to kontrolisala jedna osoba, sigurno bi bila u iskušenju… tako u stvari funkcioniše postojeći novac centralnih banaka.
Kako nastaju Bitkoini?
Jedan od najmagičnijih mehanizama Bitcoin sistema je način na koji se stvaraju novi Bitcoin-i kroz proces koji se zove rudarenje. To je prilično složen proces, tako da ko želi da istraži i kopa dublje može se informiše na našem blogu u sekciji rudarenje.
Bitcoin sistem funkcioniše u skladu sa skupom pravila koji se nazivaju Bitcoin Protokol. Taj skup pravila kaže da će ukupno postojati maksimalno 21 milion, sa fiksnim brojem Bitcoin-a koji se kreira svakih 10 minuta kao nagrada za rudare koji obrađuju nove transakcije u bloku podataka. Blokovi podataka su povezani zajedno sa neraskidivim kriptografskim vezama – otuda i termin blokčejn.
Rudarenje kriptovaluta – Kakva su iskustva srpskih rudara?
Prvi blok je iskopan u januaru 2009. godine, kada je nagrada za rudare bila 50 BTC-a. Tako je 50 novih koina puštano u promet svakih 10 minuta.
Protokol o Bitcoin-u je programiran da kada se stvori 210.000 blokova, nagrada se prepolovi, što se dešava otprilike svake četiri godine i naziva se Bitcoin halving.
Bitcoin je do sada prošao kroz tri halvinga.
Umesto da bude inflatoran – sa stalno rastućom ponudom – koja narušava vrednost, Bitcoin je deflatoran jer raste uz opadajuću maržu, koja će na kraju dostići nulu kada se dostigne količina od distribuiranih 21 milion BTC-a.
Zašto baš 21 milion?
Neka jednostavna matematika ukazuje na to da je Satoši možda imao mnogo veću viziju o bitkoinu – što bolje objašnjava zašto je izabran maksimalni iznos od 21 milion.
U vreme stvaranja Bitcoin-a, celokupna svetska ponuda novca iznosila je približno 21 hiljadu milijardi dolara. Ova cifra, poznata kao M1 novčana masa, sastoji se od ukupne vrednosti celokupnog fizičkog novca na svetu, uključujući gotovinu, kovanice, čekove i još mnogo toga.
Ako bi Bitcoin narastao i postao jedinstvena svetska valuta — zamenjujući sve one od kojih se sastoji M1 cifra — onda bi svaki BTC vredeo milion dolara. Pošto u svakom Bitcoin-u ima 100 miliona satošija, to bi postavilo vrednost svakog satošija na 0,01 dolara.
Činjenica da su ovi brojevi tako blisko usklađeni bila bi izuzetna slučajnost, ako nije namerno.
Druga verzija
Iako je teorija zamene novčane mase M1 možda najverovatnije obrazloženje zašto je Satoši odabrao 21 milion da bude limit za Bitcoin, postoji još jedno donekle jednostavnije objašnjenje.
Gledajući parametre koji se koriste za kontrolu distribucije Bitcoin-a, postaje jasno da cifra od 21 milion BTC-a omogućava mreži da osigura da se blokovi rudare u redovnom vremenskom okviru (10 minuta).
Takođe. osigurava da se količina bitkoina koji se isplaćuje rudarima kao nagrade za blok vremenom smanjuje, kako se maksimalna ponuda približava granici.
Kako se ispostavilo, parametri koje je Satoshi postavio za ovo neizbežno dovode do proizvodnje od maksimalno 21 miliona BTC.
Na osnovu ove karakteristike, ukupno 210.000 blokova treba da se rudari u svakom četvorogodišnjem ciklusu, nakon čega se nagrada za blok prepolovi.
U prvom ciklusu je puštano 50 BTC po bloku; ovo je prepolovljeno na 25 BTC po bloku u 2012. godini, zatim ponovo na 12,5 BTC po bloku u 2016.
Nakon prepolovljenja u 2020., trenutno je na 6,25 BTC po bloku.
Ako nastavimo videćemo da je zbir nagrada za blok za svaki ciklus jednak 100 (50 + 25 + 6,25 +3,125, itd.). Množenjem ovog broja sa cifrom od 210.000 blokova, dobijate maksimalnu moguću ponudu od 21 milion.
Dakle, da li je zaliha Bitcoin-a filozofski gest ili proizvod nemilosrdne matematičke logike? Samo Satoši Nakamoto zaista zna.
Comment section
0 comments