U poznatom mjuziklu “Violinista na krovu”, glavni junak Tevi je siromašni mlekar koji pokušava da prehrani mnoga usta svoje porodice. U verovatno najpozntijoj muzičkoj numeri Tevi peva “kad bi bio bogat ja… svi bi dolazili po savet kod mene… i niko ne bi pitao da li je moj savet dobar ili loš – kad si bogat svi misle da sve znaš!”

Ako se pitate kako je mjuzikl iz 1971. relevantan za kripto tržište, odgovor se nalazi upravo u citatu sirotog Tevija. Zanimljivost pitanja šta kupuju milioneri ležu u tome što je naša pretpostavka da, ako su se već obogatili i ako već učestvuju na kripto tržištu, mora da postoji nešto što znaju, a iz čega mi možemo da naučimo. Možda čak doslovno sledeći njihove korake.

U stopu pratim te…

U tom smislu, trgovina kopiranjem (Copy Trading) nije ništa novo. Posredi je strategija koja pretpostavlja da oni koju su se obogatili znaju šta rade. Ne samo zato što su bogati, kao što Tevi peva o tome, već zato što zauzimaju pozicije na tržištu za koje se pretpostavlja da su ishod velikog iskustva ili bar dobro obavljenog istraživanja. Na neki način, svi naslućuju da bogataši ne vole da gube, pa se praćenje njihovog ponašanja na tržištu čini kao solidna strategija. 

Isto tako investicione odluke bogatih vrlo često imaju osobine prokletstva (ili blagoslova) koje se samo ispunjava. Naime, ako tržište primeti da je bogataš učinio određeni potez, pratiće ga dovoljno ljudi pa se samom tom činjenicom tržište menja. To vam je, pak, kao onaj vic o vremenskoj prognozi i indijancima. Indijanci cepaju drva godinama iako su zime mlake, usred neuspešnosti njihovog šamana. A novinari u gradu predviđaju tešku zimu, jer se “indijanci spremaju već tri godine”. 

Da li je, onda Copy Trading loša strategija? Pa, zapravo ne.

Prvo i prvo, niko vas ne prisiljava da pratite isključivo bogataše. Kopiranje taktika i strategija iskusnih investitora može biti odličan način da naučite finese zanata. Iskusni investitori ne moraju nužno biti “kitovi”. 

Kit-ubica

Šta su to kripto “kitovi”?

Kao što im sam nadimak kaže, kitovi su veliki igrači. Izraz se koristi ne samo u oblasti investiranja, već i u mnogim drugim. U industriji igara, kitovi su igrači koji troše najviše novca za kupovinu predmeta u igri, na neki način oni su i indikator uspešnosti igre, a često donose lavovski deo prihoda. U Las Vegasu, kitovi su igrači kojima se posebno izlazi u susret zbog očekivane količine novca koju će potrošiti na luksuz i igre. U kripto svetu, kitovi su oni igrači koji mogu da ustalasaju tržište.

Kit nije isto što i milioner ili milijarder. Bogati nisu nužno duboko investirani u kriptovalute ili NFT, dok je kit neko ko poseduje veliki uticaj na tržište, obično time što poseduje značajan procenat kripto novčića ili NFT-a, u odnosu na ostale investitore.

Ako posmatramo tržište jedne kriptovalute kao okean, vrednost tržišta (market cap) je “dubina” tog okeana. Samim tim, da bi neko bio “kit” u moru bitkoina, neophodno je da ima preko desetina miliona dolara u bitkoinima, dok je za neki manji kripto novčić, možda dovoljno da poseduje desetak hiljada dolara, što je veliki talas u poređenju sa malim ulozima svih ostalih igrača.

Uloga kitova se često isprva uočava kao negativna. Ako neko drži najveći udeo tržišta, lako je manipulisati njime, posebno u smislu obaranja vrednosti. Kit rasproda svoju kripto imovinu, ne samo da vrednost novčića drastično pada, već može da pokrene lavinu panične prodaje. Cena padne ispod one po kojoj je kit prodao, pa tako na koncu može da stekne više imovine nego kad je počeo rasprodaju. Sa druge strane, kit može da počne da kupuje određenu valutu, što može da izazove povećanje potražnje. Cena će da raste, a ako je kit napravio dovoljno veliki talas, ona će se popeti daleko više od početne pozicije, pa kit na miru može da rasproda dovoljno svoje kripto imovine da ostvari veliki profit.

No, kitovi sa druge strane mogu da budu stub tržišta. Njihova posvećenost držanju value (Hodl) daje sigurnost ostalim igračima i signalizira da je taj konkretan novčić nešto u šta treba imati poverenja. A to nije mala stvar.

Korak po korak

Okej, odlučili ste da se bavite investiranjem putem startegije Copy Trading. Ponajpre, odlučite da li želite da kopirate njihovu strategiju kupovine i čuvanja (hodl) ili dinamičnijeg investiranja prateći šta kitovi kupuju i prodaju, čak i na dnevnom (daytrade) nivou. Sledeći korak je da odlučite da li želite automatizovanu ili ručno izvedenu strategiju. 

Automatizacija je pogodna za one koji žele da barataju manjim sumama, za one koji nemaju vremena da pomno prate kretanja na tržištu, pa ni kad su posredi kitovi. Postoji mnoštvo platformi koje za različite vrste investicija nude Copy Trading. U suštini posredi su botovi (trading bots) koji će po vašim parametrima da primenjuju strategije uspešnih. Neke platforme čak omogućavaju da birate investitora čiju strategiju želite da pratite. Ipak, ovo je tehnologija koja ne funkcioniše uvek najbolje, baš kao što ni indikatori (trading signals) nisu naročito pouzdani.

Ako ovo nije za vas, ručno sprovođenje strategije je dobra opcija. Ponajpre zato što možete sami da obavite istraživanje, te dodatno istraživanje i praćenje tržišta, te kretnji “kitova”. U kripto svetu, DYOR (Do Your Own Research) je besprekoran zakon koji će uvek važiti. 

Prvi korak jeste praćenje kretanja na tržištu, zatim praćenje pojedinih adresa, te upotreba analitičkih alata. Upoznavanje sa ovim alatima je esencijalno, jer je važno steći veštinu čitanja i tumačenja podataka na blokčejnu. 

Prvi alat koji će vam biti od koristi je charting tool. U pitanju su programi koji prate tržište, pa je zbog toga dobro da vidite koje vas zanima, kupoprodaja valuta, berza valuta, NFT-ovi ili nešto treće. Osim što omogućava da pratite koje su transakcije bile kada, ovi softveri obično pomažu u raznim vrstama vizualizacija i tehničke analize kretanja tržišta. No u Copy Trading strategiji obično služe da vidite ko kupuje po niskoj ceni (buying the dip) ili ko trguje velikim svotama.

Sledeći korak je da za transakcije koje vam zapadnu za oko proverite adresu novčanika. No, time možete da prepoznate “kita”, ali i dalje ne znate kako trguje, jer nisu ni svi kitovi mnogo pametni sa svojim investicijama. Neki naprosto imaju viša novca da se igraju investitora. Sledeći alat koji vam treba je portfolio analysis app. Aplikacije koje imaju ovu funkcionalnost služe da prate ponašanje datog novčanika na određenim decentralizovanim berzama (DEX). Tu možete da vidite da li “kit” koga ste nanjušili zaista trguje mudro ili ne. 

Kad nakupite dovoljno “kitova” koje želite da pratite, trebaće vam i program (bot) za praćenje novčanika. Oni se obično integrišu sa Telegramom ili nekom drugim crypto-friendly društvenom mrežom.

Dakle, kada vaš omiljeni “kit” napravi potez na tržištu, bićete obavešteni i možete da počnete sa strategijom Copy Trading. Još jedna napomena da ovo nije najbolja i najbezbednija strategija, te da kad su posredi investicije uvek treba uložiti mnogo u istraživanje i ponašati se disciplinovano.

Šta uopšte kupuju (ili bolje rečeno HODLuju) bogati? 

Priču o slavnima smo već pokrili u jednom od prethodnih blogova, pa ćemo se ovde pozabaviti kripto inverstitorima. 

Satoši Nakamoto

Tajanstveni kreator bitkoina, koji možda i nije jedna osoba već grupa ljudi, Satoši Nakamoto, trenutno je najveći kit na tržištu ove kriptovalute. Procenjuje se da Nakamoto poseduje oko 1.1 milion BTC-a, što bi trenutno vredelo oko 30 milijardi dolara. Ipak, ova svota se ne nalazi na jednom novčaniku. Najveće svote drže vodeće berze kao i vlada Sjedinjenih Država (od zaplenjenih kripto novčanika). Zanimljivo je da su velike adrese, od po gotovo stotinu hiljada bitkoina, neaktivne, pripadaju nepoznatim “kitovima” koji izgleda da nisu naumili da išta rade sa svojim bogatstvom, jer osim početnog priliva, ne beleže gotovo ikakav promet.

Tajler i Kameron Vinklvos 

Poznata braća, osnivači kompanije Gemini, kako kažu, kupili su 1% ukupnog broja bitkoina davne 2013. godine, pa se procenjuje da bi njihov novčanik mogao da ima nekih sedamdesetak hiljada bitkoina.

Tim Drejper

Tim je ozbiljan investitor i preduzetnik koji je osnivač niza firmi, između ostalih i Draper Venture Network, te Draper Associates. Za gotovo 20 miliona dolara od Amerike je kupio zaplene bitkone na aukciji, isprva sumu od 29.656 BTC, pa kasnije još 2.000 BTC. Zanimljivo je da većina kitova u ovom moru, odlučuje da HODLuje svoje bogatstvo.

Majkl Sejlor

Investitor, veliki zagovornik bitkoina, značajna figura u kriptosferi (sa razumljivo velikim prisustvom na Tviteru). Njegov novčanik se procenjuje na 17.732 BTC, ali je moguće da ima i druge kriptovalute u svom portfoliju.