S&P 500 indeks – Istorijski učinak i prosečan godišnji prinos

Kroz decenije ratova, inflacija, kriza i tehnoloških iskoraka, S&P 500 se pokazao kao izuzetno efikasan mehanizam za očuvanje i uvećanje bogatstva.

• Prosečan godišnji prinos: Od 1957. do danas, prosečan nominalni godišnji prinos iznosi oko 10% (sa uračunatim i reinvestiranim dividendama).
• Snaga dugoročnog investiranjaa: Sa prosečnim prinosom od 10%, uložen kapital se u proseku duplira na svakih 7 do 10 godina.

Istorijski rekordi i najveći padovi

Dugoročni trend je uzlazan, ali ne bez velikih turbulencija.

Najbolje godine u istoriji:

• 1933. godina (+54,0%): Nagli oporavak sa dna Velike depresije.
• 1954. godina (+52,6%): Snažan polet posleratne američke industrije.
• 1995. godina (+37,6%): Početak masovne komercijalizacije interneta i Dot-com trenda.
• 2013. godina (+32,4%): Ekspanzivan oporavak nakon Velike recesije iz 2008.

Najgore godine u istoriji:

• 2008. godina (-37,0%): Pucanje balona hipoteka i globalna finansijska kriza.
• 1974. godina (-26,5%): Naftni embargo i stagflacija.
• 2002. godina (-23,4%): Pucanje Dot-com balona i posledice napada 11. septembra.
• 2022. godina (-19,4%): Globalni skok inflacije i agresivno podizanje kamatnih stopa od strane Fed-a.

Šta pokreće, a šta obara vrednost indeksa?

Kretanje S&P 500 indeksa zavisi od makroekonomskih uslova:

Odnos i korelacija sa zlatom

Poređenje S&P 500 indeksa i zlata predstavlja klasičnu dilemu u finansijama. Produktivna imovina koja stvara novu vrednost (akcije) naspram imovine koja čuva vrednost (zlato).

• Uobičajena negativna korelacija: U stabilnim ekonomskim uslovima, S&P 500 i zlato se kreću u suprotnim smerovima. Kada privreda cveta, investitori napuštaju zlato kako bi kupovali akcije koje donose profit i dividendu. U vremenima kriza, kapital beži iz akcija u zlato kao „sigurno utočište“.
• Dugoročna dominacija: Na duge staze, S&P 500 istorijski nadmašuje zlato. Zlato samo po sebi ne proizvodi ništa, dok kompanije unutar S&P 500 stvaraju nove proizvode, šire tržišta i isplaćuju dividende.
• Zaštita od inflacije: Zlato se pokazalo kao bolji kratkoročni štit u periodima iznenadne visoke inflacije (poput 1970-ih), dok S&P 500 dugoročno pobeđuje inflaciju kroz realni rast poslovanja kompanija.

Ono što je počelo 1860. godine kao knjiga Henrija Varnuma Pura o stanju američkih železnica, izraslo je u najmoćniji finansijski instrument na svetu. Kada je Džon Bogl (John Bogle) 1976. godine osnovao prvi fond baziran na S&P 500, omogućio je ljudima da sa malim ulozima postanu suvlasnici 500 najvećih američkih kompanija.

Danas S&P 500 nije samo statistika, već živi spomenik kapitalizma, inovacija i otpornosti privrede na političke i ekonomske krize.