Izdavanje digitalnih obveznica

U prethodnim blogovima, pisali smo šta su decentralizovane finansije (DeFi), kako kriptovalute mogu vršiti funkciju banaka i o tokenizaciji, nedavno ste mogli da čitate o najvećim RWA projektima, a kako svet digitalne imovine nastavlja da evoluira i digitalna imovina se regulacijom uvodi u formalne tokove, logičan korak je da se trend prenese i na kompanije i makro nivo, tj. nivo država i lokalnih samouprava.

Prethodno pomenuti entiteti su uvideli potencijal koji nosi digitalna imovina, a prvi korak ka finansiranju je emitovanje u digitalnom obliku osnovnog dužničkog instrumenta – obveznice.

Šta su obveznice?

Ukratko, obveznica je dugoročna hartija od vrednosti koja se izdaje radi pozajmljivanja novčanih sredstava na određeni rok uz predefinisanu kamatnu stopu i ubraja se u dužničke hartije od vrednosti. Vlasniku obveznice pripada kamata, a u roku dospeća vraća se uložen iznos. Po svojoj ročnosti mogu biti najkraćeg roka (1-3 godine), srednjeročne (dospevaju na naplatu u periodu od 3 do 10 godina) i dugoročne (više od 10 godina). Izdavaoci obveznica mogu biti države, kompanije, banke, organi lokalne samouprave i druge finansijske organizacije.

A šta su digitalne obveznice?

Digitalne obveznice su dužnički instrument, izdat na blokčejn mreži ili Distribuiranim sistemima zasnovanim na blockchain tehnologiji (distributed ledger – DLT). U praksi se često kao sinonim koristi izraz tokenizovane obveznice, ali ipak postoji razlika, jer su tokenizovane obveznice klasične obveznice transferisane na blokčejn mrežu. 

Imali priliku da kod nas vidimo Finspot faktoring token (FIN) i nedavnu inicijalnu ponudu The Walnut Enterprise tokena (TWE_R) – o kojem ćete više moći da čitate uskoro na našem blogu – u pitanju su digitalni tokeni koji imaju elemente, odnosno obeležja obveznica, te iako ih često možete čuti da ih svrstavaju u istu kategoriju, ovo nisu digitalne obveznice.

U procesu izdavanja digitalnih obveznica prednjači Evropa (pre svega The European Investment Bank – EIB), ali u poslednje vreme azijska tržišta imaju dinamičniji rast. Osnovne prednosti izdavanja digitalnih obveznica, u poređenju sa tradicionalnim, su: niži troškovi izdavanja (35-65% niži troškovi na osnovu istraživanja nemačke FinTech kompanije Cashlink) usled automatizacije procesa (koriste se pametni ugovori), ubrzavanje procesa, povećanje likvidnosti, smanjenja broja posrednika u procesu, jednostavniji pristup tržištu kapitala, kao i smanjenje rizika druge ugovorne strane. 

Dalje, korisnik sam bira veličinu emisije, a što je duži rok dospeća obveznice, ušteda za izdavaoca je veća (pametni ugovori regulišu isplatu anuiteta i vode evidenciju o transakcijama u jedinstvenoj bazi podataka na blokčejn mreži). 

Ipak, udeo digitalnih obveznica u ukupnim obveznicama je i dalje nizak. Niska zastupljenost se tumači sledećim razlozima: tehnologija koja je još uvek u fazi testiranja, nedovoljna spremnost investitora za ulaganje u digitalne obveznice (trenutno se dominantno svode na bankarski sistem, ostali investitori imaju averziju ka ovom instrumentu) i rizici ulaganja u digitalne obveznice kao što su operativni, pravni i cyber security rizici. Usled navedenog, česta je praksa da emitenti izdaju paralelno tradicionalne i digitalne obveznice, kao dodatnu sigurnost. 

Svakako, očekuje se da značaj digitalnih obveznica vremenom raste i da raste zastupljenost u nefinansijskom sektoru. Na primer, SiemensAG je izdao digitalnu obveznicu početkom 2023. godine, ali je zastupljenost van bankarskog sektora i dalje niska. 

Perspektiva digitalnih obveznica u Republici Srbiji

Republika Srbija nije još uvek objavila nameru da izda digitalnu obveznicu, ali izdavanje instrumenata ovog tipa nije više ekskluziva isključivo nadnacionalnih institucija. Republika Slovenija je krajem jula 2024. Godine, kao prva država u EU, emitovala digitalnu državnu obveznicu (koordinator procesa je bila banka BNP Paribas). Na nižem, regionalnom nivou, prednjači Švajcarska Konfederacija, čiji su kantoni Cirih, Lugano i Bazel emitovali digitalne obveznice.

U Republici Srbiji, Zakon o digitalnoj imovini („Sl. glasnik RS“, br. 153/2020) ne definiše digitalne obveznice, ali se navedeni instrumenti podvode pod član 7 – Digitalna imovina koja ima odlike finansijskog instrumenta. Zakon dozvoljava sekundarno trgovanje, a iako se kao osnovni zakon za ovu vrstu instrumenata označava Zakon o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“, br. 129/2021), poslednjepomenuti zakon ne definiše jasno digitalne obveznice. Stoga, iako je potencijal Digitalnih obveznica i sličnih instrumenata visok, može se reći da regulatorno i praktično nisu razvijeni u Republici Srbiji. 

ECD nastoji na ukaže na benefite izdavanja digitalnih instrumenata i podrži projekte na domaćem tržištu. Predlažemo vam da razmotrite i navedeni izvor finansiranja za svoj projekat, ukrcate se u digitalni voz na samom početku dok naplaćuje “nižu tarifu” i osetite troškovne, marketinške i benefite uštede vremena.