Dobre prakse regulative kriptovaluta

U trenutku pojave prvih kriptovaluta, države su imale visok stepen averzije prema ovoj vrsti imovine, a skepsa je dominirala i u stavovima “običnog” čoveka. Eksponencijalnim rastom broja valuta i obima prometa, nacionalne jurisdikcije su uvidele da je industrija kriptovaluta postala neizbežna svakodnevnica, a dostupnost informacija i ličnih iskustva iz neposrednog okruženja, uticala je da ulaganje u kriptovalute ne bude više tabu tema ni za prosečnog građanina. 

Videli smo tako da na nedavnim izborima u SAD, iako je prisutna visoka polarizacija između dva kandidata po pitanju skoro svih tema, kandidati su jedinstveni po pitanju podržavanja kriptovaluta, što je jasan indikator o njihovom značaju i potencijalu koji nose.

U kojim državama je vlasništvo kriptovaluta najviše prisutno?

Kao što je i očekivano, na listi dominiraju mnogoljudne države, ali iznenađenje može predstavljati podatak da tehnološka i ekonomska razvijenost države nema veliki uticaj na procenjenu sumu kriptovaluta u vlasništvu stanovnika određene države. 

Trenutna tržišna kapitalizacija kriptovaluta iznosi oko 2.5×10 na 12. USD. Prema istraživanju iz maja 2024, broj vlasnika kripto imovine je porastao 33% za godinu dana i iznosi 562 miliona osoba (6,8% globalne populacije), a trećina vlasnika je u starosnom razdoblju od 24-35 godina. 

Procenat stanovništva koji poseduje kriptovalute

Po procentu stanovništva koji poseduje kriptovalute, ističe se UAE (25,3%) i Singapur (24,4%), a u Evropi Turska (19,3%, osim nje veći procenat imaju samo Švajcarska 11,5% i Ukrajina 10,2%); na severnoameričkom kontinentu u SAD je udeo 15,5%, a Kanadi 10,1%. 

Broj stanovnika koji poseduje kriptovalute

Po broju korisnika, ističe se Indija (100 miliona), USA (27 miliona), Rusija (17 miliona), Nigerija (13 miliona) i Brazil (10 miliona). 

Po kontinentima, Azija dominira sa 327 miliona korisnika, Severna Amerika 72,2 miliona, a Evropa samo 49,2 miliona (manje od Latinske Amerike 55,2 miliona USD).

JUST IN: 🇦🇪 UAE eliminates Value Added Tax on #Bitcoin and crypto transfers. pic.twitter.com/kvrs81YwEY

— Bitcoin Magazine (@BitcoinMagazine) October 6, 2024

Da li postoji sprega između zastupljenosti kriptovaluta i stepena regulisanosti ove oblasti u jurizdikciji?

Sve države su svesne rastućeg značaja kriptovaluta. Neke su uvidele potencijal koji one nose, a neke su akcenat stavile na rizike koje pokušavaju da kontrolišu kako bi usmerile kriptovalute u mainstream tokove rigidnijom regulativom. 

Prva grupa država je snizila poresku stopu ili u potpunosti eliminisala porez na trgovinu kriptovalutama (uključujući i porez na kapitalnu dobit), dok druge definišu stroga pravila za trgovanje kriptovalutama. Ipak, ne postoji jasan odgovor da li regulativa utiče afirmativno ili negativno na stepen upotrebe kriptovaluta.

Jedna od najznačajnijih međunarodnih organizacija za praćenje transakcija i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, FAFT (The Financial Action Task Force), zahteva od svih institucija i pružaoca usluga vezanih za digitalnu imovinu da se usklade sa Travel Rule i da prikupljaju i dele informacije vezane za transakcije (za sve transakcije više od 1000 EUR, prema poslednjim informacijama, 65 od 94 članica je usvojilo Travel Rule- Srbija od juna 2021.).

Kripto regulativa je stigla u Srbiju!

Od pojedinačnih najznačajnijih jurizdikcija, USA je usvojila United States Bank Secrecy Act (BSA), EU – Markets in Crypto Assets (MiCA) i The EU Transfer of Funds Regulation (TFR), Švajcarska konfederacija je usvojila set akata, a pitanje trgovine kriptovalutama regulisale su i najveće pojedinačne članice EU.

Drakonske regulative

Po animozitetu prema kriptovalutama, ističe se Kina, koja je od 2013. zabranjuje finansijskim institucijama trgovinu kriptovalutama, od 2017 ICO (Initial Coin Offering) i kripto berze, a od 2021. rudarenje kriptovaluta. Ipak, od 2022 Kina je uvela e-CNY digitalnu valutu, koja je pod potpunom kontrolom Centralne banke Kine i ne nalazi se na blokčejn mreži, ali još uvek nije u potpunoj primeni. 

Neprijateljski stav Kine prema kriptovalutama iskoristio je Singapur, koji je prigrlio berze proterane iz Kine, regulativom stvorio prijateljsko okruženje prema kriptovalutama, zaštitio investitore i usvojio međunarodne standarde. 

Koliko poreska stopa utiče na zastupljenost kriptovaluta u određenoj državi?

Da bi država mogla da funkcioniše, neophodni su javni prihodi, od kojih se posebno ističu poreski prihodi. Međutim, određene države su uvidevši druge pozitivne aspekte koje trgovina kriptovalutama nosi odlučile da redukuju poreze na ovaj vid trgovanja i stvore poreske rajeve za kriptovalute. 

Tako su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE ne naplaćuju porez na lična primanja, samo na korporativne prihode) i više država u Evropi (Švajcarska za privatne investitore, Turska) ne naplaćuju porez na trgovinu kriptovalutama i kapitalnu dobit koja može proisteći iz procesa.

Neke države, među kojima je i Republika Srbija, ne naplaćuju poreske namete ukoliko se kriptovalute čuvaju na dug rok. 

Poreska oslobođenja i druge olakšice

U Republici Srbiji, Zakon o digitalnoj imovini je usvojen 2020. godine, ali on ne reguliše poreski tretman trgovine kriptovalutama. U ovom slučaju, primenjuje se Zakon o poreskom dohotku građana (usvojen 2021, poslednja izmena 2024.), koji definiše porez na kapitalnu dobit za kriptovalute (dobitak ostvaren prodajom po višoj ceni od kupovne) od 15%, ali i poznaje generalno oslobođenje od obaveze plaćanja poreza na kapitalni dobitak u slučaju kada je profit ostvaren prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti koje su bila u vlasništvu prenosiocanajmanje 10 godina neprekidno. Dakle, ukoliko je određena digitalna imovina u našem vlasništvu duže od 10 godina, nismo obavezni da platimo porez na kapitalnu dobit.

Iako većina država naplaćuje porez na kriptovalute, može se reći da je prisutan trend liberalizacije u industriji i da države sve više popuštaju kripto stege. Kao suprotan primer, možemo navesti Italiju, koja na osnovu predloga budžeta za 2025. godinu planira da poveća (već visok) porez na kapitalnu dobit po osnovu kriptovaluta sa 26% na 42%.

Regulativa povećava troškove trgovine  kriptovalutama, ali i pruža sigurnost investitorima. Podatak da je tokom jula 2024 procena da je 2 milijarde USD kriptovaluta ukradeno hakerskim napadima širom sveta, poziva na oprez.

Autor: Goran Jeremić, šef sektora za upravljanje rizicima u ECD.rs