Kako američke carine utiču na Bitcoin – Zašto je cena pala, pa skočila?

Kada je Donald Tramp najavio promene carina na uvoz iz Kine, Meksika i Kanade, tržišta su reagovala instinktivno. Bitcoin je pao zajedno sa akcijama i drugim investicionim imovinama.

U ovakvom ekonomskom okruženju, investitori i pojedinci traže bezbedno utočište za svoj kapital. Bitkoin je dokazan kao imovina koja će im pomoći da se bore sa inflacijom.

Tržišna panika nije trajala dugo, samo nekoliko dana kasnije, cena Bitcoina se oporavila, a investitori su prepoznali pravu ekonomsko političku igru u pozadini. Da bismo razumeli ovaj nagli pad i skok cene, potrebno je dublje sagledati ekonomske mehanizme koji se pokreću i posledice kada se uvedu visoke carine.

Trampova „Mar-a-Lago“ strategija – Carine kao pregovaračka taktika

Tramp je poznat po svom stilu pregovaranja koji se bazira na postavljanju nerealno visokih zahteva i očekivanja kako bi se u odbrambenom strahu ostvarili povoljniji dogovori.

Njegove nove pooštrene carine su:

• 25% na uvoz iz Kanade i Meksika
• 20% na kineske proizvode
  
• 100% carine na kineske električne automobile
• 100% carine na Kinu ako napusti dolar kao valutu za međunarodnu trgovinu
• 25% carine na čelik i aluminijum za sve zemlje bez izuzetaka

Ove mere su poslate kao jasan signal trgovinskim partnerima – SAD želi da osigura bolju pregovaračku poziciju i primora ih da pristanu na nove trgovinske uslove. Tržišta su inicijalno reagovala panično, što je dovelo do jednog od najvećih padova kako kripta tako i akcija u poslednjih godinu dana.

Bitcoin je pao ispod 80.000 dolara, što je bio njegov najniži nivo u poslednjih mesec dana. Taj pad je izazvao lančanu reakciju na tržištu kriptovaluta, pri čemu su mnogi altcoini izgubili 15-20% svoje vrednosti.

U međuvremenu, evropske zemlje su najavile kontramere na Trampove carine.

Evropska unija je odgovorila na Trampove carine uvođenjem sopstvenih protivmera – carina na američke proizvode u vrednosti od 28 milijardi dolara. Ovo je deo odmazde na njegove nove trgovinske mere – 25% carina na čelik i aluminijum iz EU.

Tramp je na to reagovao pretnjom da će uvesti 200% carine na evropska alkoholna pića, vina, šampanjce i žestoka pića. Drugim rečima, ako EU ne povuče svoje izmenjene carine, američki potrošači će za evropska alkoholna pića morati da plate tri puta višu cenu nego što je trenutno.

Osim toga, Kina je odgovorila i ograničenjima izvoza osnovnih sirovina potrebnih za proizvodnju tehnologije u SAD-u (mikročipovi i baterije).

*Države razmatraju kupovinu Bitkoina*

Kako povećanje carinskih troškova povećava inflaciju i zašto to gura ljude ka Bitcoinu?

Na prvi pogled uvođenje većih carina izgleda kao zaštita domaće proizvodnje ali ekonomska realnost je mnogo kompleksnija.

1. Povećani troškovi uvoza – Kompanije koje zavise od uvoza sada plaćaju više za iste proizvode, bilo da su to sirovine, tehnologija ili gotova roba.
2. Rast cena za potrošače – Da bi nadoknadile veće troškove, firme povećavaju cene proizvoda i usluga. Telefoni, automobili, odeća i čak osnovne namirnice postaju skuplji.
3. Povratak proizvodnje u SAD = veći troškovi – Iako se deo proizvodnje može vratiti u Ameriku, problem je visoka cena domaće proizvodnje, zbog čega proizvodi i dalje ostaju skupi.
4. Inflacija raste – Krajnji rezultat je opšta inflacija – kupovna moć dolara opada, a prosečni građanin za isti novac može kupiti manje robe i usluga.

Zašto je Bitcoin prvo pao, pa skočio pa opet pao?

Prva reakcija tržišta na Trampove carine bila je strah i povlačenje kapitala u sigurnije imovine poput dolara i američkih državnih obveznica. Ovo je privremeno ojačalo dolar i spustilo cenu Bitcoina. Iako zvuči kontradiktorno, jedan od ciljeva Trampove carinske politike može biti indirektno slabljenje dolara. Slabiji dolar čini američki izvoz konkurentnijim, smanjuje trgovinski deficit i omogućava lakše servisiranje duga. Međutim, ako tržišta izgube poverenje u dolar, ova strategija bi mogla imati dugoročne posledice.

Kako su analitičari detaljnije sagledali situaciju, postalo je jasno da:

• Veće carine će izazvati inflaciju – Investitori sada očekuju da će dolar izgubiti vrednost jer će Federalne rezerve biti primorane da reaguju popuštanjem monetarne politike.
• Likvidnost će ponovo rasti – Fed će verovatno odgovoriti smanjenjem kamatnih stopa i povećanjem monetarne likvidnosti, što će podstaći investitore da preusmere kapital ka rizičnijim imovinama poput Bitcoina.
• Bitcoin ostaje neutralna imovina – Dok carine i trgovinski ratovi pogađaju nacionalne valute, Bitcoin ne zavisi ni od jedne države, što ga čini idealnim sredstvom zaštite.

Bitcoin je početkom godine dostigao istorijski maksimum od 105.000 dolara, ali je zbog tržišnih nesigurnosti povezanih sa Trampovim carinama i neizvesnim ishodom nakon krađe sredstava sa Bybit berze pao na ispod 90.000 dolara. Ovaj trend pokazuje da Bitcoin vrlo brzo reaguje na globalne makroekonomske promene i da je volatilnost i dalje jedna od karakteristika koju vešti trgovci mogu da iskoriste.

Bitcoin kao odgovor na inflaciju i ekonomske igre velikih sila

Tržišta su već pokazala kako reaguju na ovakve ekonomske promene i neizvesnosti – najpre panika, a zatim racionalno prepoznavanje Bitcoina kao zaštite od inflacije.

Dok cena Bitcoina može i dalje biti volatilna u kratkom roku, dugoročno, svaki put kada tradicionalni finansijski sistem postane nestabilan, Bitcoin profitira.

Cene carina možda jesu alat u pregovorima, ali one neizbežno donose rastuće cene, inflaciju i ekonomske promene – a to su uslovi u kojima Bitcoin blista kao sigurna luka za kapital.