Godine 405. pre nove ere, spartanski admiral Lisandar primio je šifrovanu poruku od roba. Ona je bila ispisana na kaišu – običnom komadu kože, koji kada se omota oko štapa odgovarajuće debljine, otkriva tajnu poruku. Naizgled beznačajan predmet, a zapravo ključ koji je odlučio tok ratova i sudbinu carstava. Još tada ljudi su razumeli moć informacije i važnost zaštite njene tajnosti. Nekada su šifre kao i poruke bile jednostavne, analogne, namenjene isključivo vojnim zapovednicima i carevima. A danas? Danas je kriptografija svuda oko nas. Ona čuva naše poruke, štiti naše podatke, omogućava bezbednu kupovinu i čuva naše digitalne novčanike. Često bez da to i primetimo.
Šta je kriptografija?
Kriptografija je nauka o šifrovanju i dešifrovanju informacija, odnosno praksa menjanja poruka tako da ih razumeju samo pošiljalac i primaoci kojima su namenjene. Razlikujemo kodove (zamena cele reči ili fraze) i šifre (zamena ili premeštanje pojedinačnih slova ili znakova).
Istorija kriptografije
Istorija kriptografije seže daleko u prošlost, još u drevne civilizacije koje su imale potrebu da zaštite svoje informacije i komunikacije. Cezarov šifarnik, nazvan po Juliju Cezaru, bila je jedna od prvih poznatih metoda šifrovanja, gde je svako slovo poruke pomerano za tri mesta u abecedi, i tako činilo poruku naizgled nerazumljivom. Ova metoda bila je revolucionarna za svoje vreme, ali se danas lako razbija korišćenjem analize šablona.
U petom veku pre nove ere Spartanci su koristili Skitalu, cilindrični štap oko kojeg se omotavala traka kože sa ispisanom porukom. Tek kad bi se traka omotala oko štapa odgovarajućeg prečnika, poruka bi postala čitljiva. Ova jednostavna enkripcija je bila efikasna, ali lako ranjiva ako je neprijatelj imao štap približne veličine.
Atbash enkripcija, korišćena od strane jevrejskih učenjaka oko 500. godine pre nove ere, sastojala se od obrnutog redosleda slova, gde je prvo slovo zamenjeno poslednjim, drugo pretposlednjim i tako dalje.
Polybiusov kvadrat, iz 3. veka pre nove ere, je tabela 5×5 za pretvaranje slova u brojeve, čime je poruka mogla biti totalno šifrovana i lako prenosiva. Ovaj metod koristili su antički vojni komandanti.
Vigenère enkripcija, razvijena u 16. veku, predstavljala je veliki iskorak jer je koristila ključnu reč za šifrovanje poruka kroz višestruke abecede. Čak tri veka ova šifra smatrana je neprobojnom, sve dok je britanski matematičar Čarls Bebidž nije uspešno dekodirao.
Prekretnica kriptografije usledila je tokom Prvog i Drugog svetskog rata sa pojavom mašina za šifrovanje poput nemačke Enigme. Iako je smatrana gotovo savršenom, Enigmu su na kraju probili Alan Tjuring i njegov tim u Blečli parku koristeći mašinu „Bombe„. Njihov rad značajno je uticao na tok rata, omogućio saveznicima pristup nemačkim planovima i tako ubrzao završetak sukoba.
Kriptografija u ratu i miru
Ova pobeda nije samo skratila trajanje Drugog svetskog rata, već je bila temelj za razvoj savremene računarske tehnologije. Tjuringova mašina Bombe, kao i kasnija, još naprednija mašina Colossus, predstavljaju direktne prethodnike modernih kompjutera koje danas svakodnevno koristimo.
Nakon rata, tehnologija razvijena za vojne svrhe brzo je našla primenu u komercijalnim i civilnim oblastima. Upravo ova dinamika da tehnologija stvorena u ratu koja kasnije postaje dostupna široj javnosti dovela je do toga da danas svako uživa benefite kriptografije. Ova demokratizacija tehnologije direktno je dovela do razvoja kriptovaluta.
Baš kao što je Tjuringova ekipa dešifrovala Enigmu, moderna kriptografija je omogućila nešto što je zauvek promenilo novac – Bitcoin.
Bitcoin – savršen spoj kriptografije, psihologije, ekonomije i tehnologije
Prva i najpoznatija kriptovaluta, temelji se upravo na principima kriptografije. Umesto poverenja u banke ili države, Bitcoin je obezbeđen kriptografskim algoritmima. Koristi Elliptic Curve Cryptography (ECC) za generisanje parova ključeva (javni i privatni) i SHA-256 hash funkciju koja omogućava sigurnost transakcija i njihovu nepromenljivost.
Bitcoin Whitepaper – Srpski prevod
Svaka Bitcoin transakcija digitalno je potpisana privatnim ključem korisnika, dok je javni ključ onaj koji omogućava proveru autentičnosti transakcije. Ovaj sistem funkcioniše na osnovu Elliptic Curve Digital Signature Algorithm (ECDSA), gde privatni ključ generiše javni ključ na način koji je praktično nemoguće dešifrovati unazad. Broj mogućih kombinacija privatnih ključeva je toliko velik da je nemoguće slučajno pogoditi ili „provaliti“ nečiji privatni ključ, što osigurava apsolutnu sigurnost vlasništva nad Bitkoinima.
Najbolji način za čuvanje 12 sigurnosnih reči kripto novčanika?
Čemu tačno kriptografija služi u Bitcoin mreži?
U kontekstu Bitcoina, kriptografija omogućava tri ključne stvari: dokazivanje vlasništva (kroz privatne ključeve), bezbednost transakcija (kroz digitalne potpise) i poverenje u ceo sistem jer svaka nova transakcija i blok moraju da prođu proveru (hash i dokaz o radu), čime se sprečavaju prevare i omogućava da mreža funkcioniše bez centralne kontrole.
Pored privatnih i javnih ključeva, sigurnost Bitcoin mreže dodatno povećavaju i tzv. „(HD) novčanici“. Ovi novčanici koriste specijalne fraze za generisanje niza privatnih ključeva. Ukupni broj mogućih kombinacija za generisanje ovih fraza (2048^12 ili 2^132) je enormno veliki. Radi slikovitog poređenja neki kažu da je čak veći od ukupnog broja zrna peska na celoj planeti Zemlji. Ovo čini Bitcoin novčanike izuzetno sigurnim za praktičnu primenu i dodatno otežava bilo kakav pokušaj probijanja sigurnosti mreže.
Zahvaljujući složenom matematičkom pristupu i rudarima koji održavaju mrežu, pokušaj dvostruke potrošnje ili falsifikovanja transakcija su nemogući i to garantuje integritet i bezbednost celokupne Bitcoin mreže.
Bitcoin mreža je decentralizovana i funkcioniše zahvaljujući matematici, javno dostupnom i unapred definisanom setu pravila kroz Bitcoin kod, bez potrebe za posrednicima. Ona omogućava brzo, bezbedno i transparentno slanje novca (informacija) širom sveta.
Kriptografija je srž decentralizacije, transparentnosti i bezbednosti u svetu kriptovaluta.
ECD menjačnica i ECD Wallet – Kupovina kriptovaluta za dinare u Srbiji
Ako vas je ovaj uvod u fascinantni svet kriptografije zainteresovao, sledeći korak je jednostavan. Posetite ECD menjačnicu, kupite kriptovalute i vidite kako kriptografija funkcioniše u praksi.
Šta je Etherscan i kako se koristi za praćenje transakcija Ethereum mreže?
Kriptografija ne štiti samo podatke. Ona štiti poverenje, slobodu i vrednost digitalnih valuta.
Comment section
0 comments