Istorija rudarenja bitkoina počinje ne toliko davne 2009. godine nastankom Bitkoin-a, odnosno od nastanka blokčejna kao tehnologije. U Satošijevom whitepaper-u spominje se pojam Proof-of-Work (PoW). U ovom sada već istorijskom dokumentu koji objašnjava funkcionisanje Bitkoin-a navodi se da će se Proof-of-Work sistem koristiti za validaciju blokova u Bitkoin blokčejnu (procesuiranje transakcija), a da bi blok bio “potvrđen” potrebno je da se izdvoji određena procesorska snaga. U suštini Proof-of-Work obezbeđuje sigurnost blokčejna tako što zahteva od korisnika da uloži odredjenu količinu rada kako bi bio nagradjen i omogućava dodavanje novih validnih transakcija u blok.
Da bismo poslali transakciju na Bitkoin mreži potrebno je da platimo određeni transaction fee, tj. naknadu za obradu i potvrđivanje same transakcije. Upravo ovaj transaction fee se distribuira rudarima kao podsticaj da rade svoj posao u najboljem interesu i po utvrđenim pravilima sistema, odnosno da koriste svoj hardver radi potvrđivanja (naših) transakcija na mreži. Transakcije sa većim izdvojenim transaction fee-jem će biti brže potvrđene na mreži jer će baš ta transakcija rudarima biti isplativija za potvrđivanje. Osim ove vrste transakcija rudari dobijaju i određenu nagradu za svaki potvrđeni blok.
Trenutni block reward je 6.25 BTC-a po potvrđenom bloku. Ovaj iznos se deli među svim rudarima na mreži proporcionalno njihovom učinku, što znači da što je više rudara na mreži to je njihova pojedinačna nagrada manja jer je veća konkurencija. Sem toga što se nagrada smanjuje sa većom konkurencijom povećava se i težina rudarenja. Nagrada za Bitkoin se smanjuje na određenom broju izrudarenih blokova i svaki put je nova nagrada dva puta manja od prethodne. Ovo je u kripto zajednici poznatije kao “Bitcoin halving” koji se odigrava otprilike na svake četiri godine, sa ciljem da svaki put upola umanji inflaciju samog bitkoina kako bi održao/povećao svoju vrednost.
Cene Bitkoina i nagrade po bloku
Istorija rudarenja bitkoina se može podeliti u nekoliko era koje prate razvoj kripto industrije kao celine. Ove ere se razlikuju po hardveru koji se koristio za rudarenja. Ukoliko se pitate zašto je uopšte bilo potrebno menjati, odnosno pojačavati hardver koji se koristi – razlog je povećanje težine kopanja usled popularizacije kriptovaluta i rudarenja kriptovaluta tokom vremena. Svake godine bio je potreban sve jači i bolji hardver kako bi se rudarenje isplatilo, prvenstveno jer je konkurencija (bila) sve veća, i samim tim više učesnika deli nagradu koja je posledično manja. To uglavnom znači da nam treba jači hardver kako bismo, kao rudari, uradili što veći deo posla na validaciji svakog bloka i maksimalno povećali nagradu koja sledi.
Istorija rudarenja bitkoina uopšteno se može podeliti na nekoliko celina:
– Era procesora (2009 – 2010)
– Era grafičkih kartica (2010 – 2011)
– Era FPGA kartica (2011 – 2013)
– Era ASIC uređaja (2013 – 2020)
Era procesora (2009 – 2010)
Ovo je početna era rudarenja koju karateriše korišćenje procesora koji se mogu naći u bilo kom laptopu ili desktop računaru. Prvobitna Satošijeva ideja je bila da svako na mreži koristi svoj procesor za rudarenje. Na početku ove ere rudarenje je pre svega bio veoma neobičan hobi. Satoši je želeo na taj način da bolje osigura stabilnost i sigurnost mreže. Prvi bitkoini koji su bili iskopani, bili su iskopani upravo pomoću procesora. Korišćen je sličan program kao program za mrežno otključavanje Nokia telefona zbog sličnog principa korišćenja SHA-256 funkcije za enkripciju. Svako ko je želeo je mogao da rudari bitkoin uz pomoć svog laptopa ili desktop računara.
Kako se sve više rudara priključivalo na mrežu i kako je postalo moguće zameniti prve bitkoine za fiat novac, javio se interesantan problem – procesori koji su u to vreme imali bolje performanse su mogli da izrudare više bitkoina, što ujedno znači da su bili profitabilniji. Sve više rudara je koristilo procesore jačih performansi što je rezultovalo povećanjem težine kopanja. Povećanje težine kopanja je značilo da su procesori slabijih performansi postali još manje isplativi, odnosno da će dobiti proporcionalno manje bitkoina. Ljudi koji su u ovo vreme rudarili na Bitkoin mreži su mogli na mesečnom nivou da zarade i više hiljada bitkoina u zavisnosti od tipa i broja procesora koji su koristili.
Naravno, tada je cena bitkoina bila višestruko manja nego što je sada. Bez obzira na malu cenu, određeni ljudi su uvideli potencijal u rudarenju i krenuli su sa nabavkom sve boljih i boljih procesora. Cilj je bio što isplativije rudarenje bitkoina sa što manjim ulaganjima. Na ovaj način smo dobili prve rudare i potpuno funkcionalnu Bitkoin mrežu.
AMD Phenom II procesor iz 2008. godine
Era grafičkih kartica (2010 – 2011)
Kako je potražnja za bitkoinom porasla, a on dostigao cenu od 10 centi u oktobru 2010. godine, pojavili su se prvi rudari koji su koristili grafičke kartice (GPU) za rudarenje umesto procesora. Pojedinci su otkrili da je ovaj način rudarenja mnogo efikasniji od rudarenja procesorom, a vest se brzo raširila. Za relativno kratko vreme težina kopanja je toliko porasla da se uopšte nije isplatilo kopati procesorom. Računari sa dobrom diskretnom grafičkom karticom koja se može koristiti za igranje video igara su ubrzo postale mašine za zaradu nove vrste digitalnog novca.
Tada je u svetu računarstva bila popularna opcija korišćenja dve grafičke kartice za bolje performanse u video igrama i programima koji su bili veoma zahtevni (npr. video produkcija ili 3D modelovanje), tako da je već postojala potrebna infrastruktura za rudarenje sa više grafičkih kartica. Što više grafičkih kartica u računaru to je zarada bila bolja. Ubrzo su se pojavili miningrig-ovi (računari specijalizovani za rudarenje) koji su imali od 4 do 8 grafičkih kartica. U početku ovo su bile po izgledu jako amaterski sklopljene mašine, ali su kasnije poprimile poseban i donekle standardizovan oblik.
Primer izgleda prvih mining rig-ova
Era FPGA kartica (2011 – 2013)
FPGA je skraćeno od field-programmable gate array. Konkretan hardver je dizajniran tako da korisnik može naknadno da ga prilagodi za određeni zadatak. Karakteristika ovih uređaja je brzo izvršavanje konkretne vrste zadataka koje može biti i do dva puta efikasnije od izvršavanja istog zadatka pomoću grafičke kartice. Ovaj potencijal zaintrigirao je rudare tog doba i sredinom 2011. godine otpočelo je korišćenje ovog hardvera za potrebe rudarenja. Obzirom na to da FPGA uređaji nisu toliko jednostavni za korišćenje za razliku od grafičkih kartica i procesora, u početku nije bilo puno ljudi koji su rudarili pomoću ovih uređaja. Kako je softver za rudarenje uz pomoć FPGA uređaja postajao sve dostupniji, rastao je i broj ljudi koji su na ovaj način zarađivali svoje bitkoine.
Naravno, velika efikasnost ovih uređaja i činjenica da daju dva puta bolje rezultate od grafičkih kartica samo je dodatno doprinela povećanju težine kopanja bitkoina, ali nisu FPGA uređaji doveli do toga da GPU rudarenje postane istorija rudarenja bitkoina. Do toga su doveli ASIC uređaji koji su stupili na scenu 2013. godine.
FPGA uređaj
Era ASIC uređaja (2013 – 2020)
ASIC uređaji su se prvi put pojavili 2013. godine i potpuno su preuzeli scenu rudarenja. Naime, ASIC je skraćeno od application-specific integrated circuit što znači da su ASIC uređaji posebno pravljeni za rešavanje jedne vrste zadatka. Mana ovog pristupa je to što se ASIC uređaji ne mogu koristiti ni za šta drugo osim za rudarenje uz pomoć određenog algoritma. Prednosti ovih uređaja su višestruko bolje performanse i veoma laka instalacija. Nije bilo potrebno razumeti se u hardver za korišćenje ASIC uređaja. Rudari bi samo naručili ove mašine i uključili ih. Odjednom svako je mogao da rudari na Bitkoin mreži uz minimalan trud. To je rezultiralo povećanjem težine kopanja do te mere da su svi prethodno navedeni načini rudarenja postali (skoro) potpuno neisplativi za kopanje bitkoina.
Istorija rudarenja bitkoina pamti nekoliko firmi koje su se bavile prozvodnjom ASIC uređaja među kojima je i današnji gigant Bitmain. Trka za najboljim ASIC uređajem je dovela do gašenja velikog broja firmi jer su samo firme sa kompetentim proizvodom mogle da opstanu na tržištu. Što je veći broj određenog modela bio proizveden, to su troškovi njegove proizvodnje bili manji, tako da manje firme nisu imale puno šanse da opstanu kao ozbiljni konkurenti u ponudi uređaja rudarima.
Prvi ASIC-i su bili u obliku USB uređaja. Bili su bez ventilatora, bez buke i uz minimalnu potrošnju struje. Rudari su ubrzo krenuli da prave prve farme za rudarenje uz pomoć ovih malih uređaja – nekoliko desetina njih povezanih na isti računar uz pomoć USB hub-ova davali su maksimalne performanse. Sa porastom težine kopanja, sve bolji i bolji ASIC-i su zauzimali svoja mesta u garažama i skladištima rudara dok su stari bili prodavani po znatno manjim cenama.
Prve ASIC farme
ASIC uređaji su se razvijali kako je potreba za sve jačim mašinama rasla. Ova era i dalje traje, a ASIC uređaji danas pružaju nekoliko hiljada puta bolje performanse od prvih procesora koji su bili korišćeni 2009. godine. Nove generacije ASIC-a su uvek veoma isplative, ali treba uzeti u obzir i veoma veliku cenu novih ASIC uređaja kao i činjenicu da novi modeli izlaze na svakih nekoliko meseci što smanjuje profitabilnost starih modela.
Izgled današnjeg ASIC uređaja
Ovi uređaji će ostati dominantni na sceni Bitkoin rudarenja i nema naznaka da će se to promeniti u skorije vreme. U sledećem blogu o rudarenju bitkoina i kriptovaluta uopšte ćemo proći kroz način(e) za postavljanje rig-a za rudarenje i trenutno dostupne opcije na domaćem tržištu. Takođe ćemo pokriti određene modele i procene profitabilnosti rudarenja bitkoina u 2020-oj godini.
U međuvremenu vas pozivamo da se igrate sa nama kako biste vežbali trejding kriptovalutama bez rizika i možda osvojili vredne nagrade – ECD Toptrejder Fantasy Portfolio nagradna igra.
Autor: Gavrilo Jejina, ECD
Comment section
0 comments