BITKOIN ATH – Zašto je cena dostigla novi rekord?

Zašto je cena Bitkoina dostigla novi rekord?

Dok nekima nije baš najjasnije zbog čega je Bitkoin dostiglao novi rekord, deluje da su razlozi za skok i te kako jasni institucionalnim investitorima.

Najveći institucionalni kripto investitor, Bari Silbert  (Grayscale) kaže da mu razlozi za skok cena kriptovaluta u 2017. nisu bili jasni, ali da se 2020. godine situacija promenila.

Majk Novograc smatra da se ovaj bull run razlikuje od 2017. jer ovaj put cena Bitkoina ne raste zbog “spekulativne pomame” trgovaca na malo. Ovaj put institucionalni investitori “traže zaštitu od rizika povezanih sa papirnim novcem”.

Makro slika

Da li zaista institucionalni investitori “traže zaštitu od rizika povezanih sa papirnim novcem” ili je po sredi nešto kompleksnije?

Zbog pandemije kovida i usporavanja ekonomije, ove godine se desilo nekoliko značajnih stvari koje su potencijalno imale uticaj na porast popularnosti kriptovaluta.

Centralne banke su dodale bilione dolara na svoje bilanse, monetizovale suvereni dug na rekordnim nivoima i dovele do negativnih stvarnih prinosa za rekordne nivoe duga.

Moderna monetarna teorija, tj. uverenje da je kapacitet države za potrošnju deficita i monetizaciju duga suštinski neograničen, ne samo da je normalizovana, već je postala politika 2020. godine. Moćne države više ni ne glume da se ustručavaju od neograničenog štampanja novca bez pokrića.

Bez obzira na stimuluse i rast cena akcija na berzama, investitori su zabrinuti zbog inflacije i ekonomske krize. Ona preti da značajno uspori rast njihovih investicija i smanji profit kompanija. 

Nagli porast tržišne neizvesnosti obično dovodi do pokušaja investitora da se sredstva preusmere iz relativno rizičnih u sigurnije investicije.

Stoga je iznenadjujuće što se odredjeni broj bitnih investitora okrenuo ka Bitkoinu, koji se oduvek smatrao rizičnijom imovinom. Uvreženo je mišljenje da su investitori privučeni profitom, jer je Bitkoin, pored zlata, daleko prevazišao i ostalu tradicionalnu imovinu po visini povrata na investiciju u 2020.

BTC je prevazišao S&P500, zlato, Dow Jones, naftu i srebro u 2020. Messari

Medjutim, teško je reći da li je ovo razlog ili pak posledica institucionalnog ulaganja. Razloge bi mogli da tražimo i na drugim stranama.

Milioni i bilioni razloga

Bitkoin obradjuje više transakcija nego PayPal, još od 2017.

“Klubu od bilion dolara” se ove godine pridružio Ethereum (ETH), koji je prevazišao Bitkoin po dolarskoj vrednosti procesuiranih transakcija. Vrednost transakcija na Teteru (USDT) je takodje, nekim danima, krenula da prevazilazi Bitkoin, pa čak i PayPal. Sve ovo ukazuje na pojačano korišćenje velikih kriptovaluta. 

O pojačanom korišćenju svedoči i milion aktivnih adresa koje sada poseduju bitkoine. U pitanju je duplo veći broj adresa nego pre dve godine.

Trebalo bi istaći i da ekonomisti mere budući uticaj blokčejn tehnologije na svetsko tržište u bilionima. U iznenadjujućem istraživanju, PwC ekonomisti su došli do zaključka da blokčejn tehnologija “može pojačati globalni BDP za 1.76 biliona dolara – što predstavlja 1.4% globalnog BDP-a – do 2030”. 

Milijarde za BDP u 2021, bilioni u 2030. PwC

Prelazak sa zlata na Bitkoin

Bitkoin se sve više prepoznaje kao alternativa zlatu, po čemu se razgovori o njemu znatno razlikuju u odnosu na razgovore od pre par godina. Deluje da su institucionalni investitori prepoznali BTC kao jedan od najprimamljivijih deflatornih aseta, sa ograničenom maksimalnom količinom, kao što kaže Novograc.

Top menadžeri institucionalnih fondova su konačno izneli javne stavove zbog kojih njihove kolege smatraju da je postalo društveno prihvatljivo kupiti BTC. Značajno je što ovo može postati Trojanski konj i za ostatak kripto tržišta. Eliminisanjem karijernog rizika povezanog sa kripto investiranjem, otvorena su vrata za institucije u 2021. godini, baš kao što su to uradili Marc Andreessen (a16z) i Fred Vilson (USV) za VC kapital 2013. godine.

JP Morgan banka je nekada bila skeptična prema Bitkoinu, uključujući direktora Džejmi Dimona. Dimon je 2017. rekao da je Bitkoin “prevara”, i da će otpustiti sve zaposlene koji budu trejdovali BTC, jer su “glupi”. 

Danas JP Morgan priča drugu priču. Izjavili su da se novac značajno presipa iz zlata u Bitkoin fondove od oktobra 2020.

”Zlato će patiti godinama zbog Bitkoina”, kaže JP Morgan, dodajući da je “prihvatanje Bitkoina od strane institucionalnih investitora tek počelo.”

JP Morgan analitičari čak smatraju da bi vrednost Bitkoina mogla da se utrostruči.

Pol Tudor Džons je nazvao BTC “najbržim konjem”. Stanli Drukenmiler kaže da će  “kladjenje na Bitkoin verovatno biti bolje nego” na zlato. Čamat Paliapitija misli da bi “svako trebao da drži 1% imovine u Bitkoinu” jer je u pitanju “zlato 2.0”, dok Bil Miler “toplo preporučuje” investitorima da ulože ukoliko već nisu. Raul Pal smatra da će se investitori u zlato “okrenuti ka Bitkoinu”, a Majkl Sejlor da je “Bitkoin čvršća imovina od zlata”. 

Sve češći naslovi ovog tipa, u tradicionalnim finansijskim medijima, nesumnjivo imaju snagu da pojačaju FOMO medju institucijama.

Sa druge strane, popularnost Grayscale fonda nam govori da nije samo po sredi prelazak sa zlata na BTC. Grayscale akcije $GBTC su još prošle godine postale privlačnije milenijalsima od akcija Netfliksa, Diznija ili Alibabe.

Najpopularnije akcije kompanija u odnosu na generaciju. Charles Schwab istraživanje 2019

Razvoj kanala distribucije za Bitkoin

Ono što je, pored preporuka bitnih ličnosti, uticalo na pojačanu aktivnost institucija, je svakako poboljšanje regulatorne jasnoće u odnosu na 2017.

Osnovna zakonodavna infrastruktura, potrebna za ulazak velikih igrača na tržište, je konačno formirana u 2020. u većem delu razvijenog sveta. 

Sada je već potpuno jasno da američka Komisija za Hartije od Vrednosti (SEC) ne smatra Bitkoin Hartijom od Vrednosti. Odredjen broj kastodijana je dobio potrebne licence za čuvanje i čak osiguravanje kriptovaluta velikih institucija. Investitori mogu da kupuju i prodaju akcije kripto investicionih fondova, kao i drugih kripto kompanija. Takodje mogu da kupuju i prodaju razne derivate koji u svojoj podlozi imaju Bitkoin, čime se diversifikuje rizik. Kripto fondovi se trude da formiraju svoje proizvode po ugledu na tradicionalne, radi stvaranja poznate strukture za računovodstvene i poreske potrebe.  

Bitkoin je takodje postao pristupačniji ritejl investitorima i običnim ljudima.

Broj postavljenih Bitkoin kriptomata je skočio na 11,497 (zaključno sa 1. novembrom, 2020). U pitanju je rast od preko 1,000% u odnosu na februar 2017., kada je postojalo samo 986 Bitkoin kriptomata na celom svetu. Trenutno je u Srbiji postavljeno 24 Bitkoin kriptomata od kojih se 15 nalazi u Beogradu, 6 u Novom Sadu, jedan u Subotici, jedan u Nišu i jedan na Kopaoniku u hotelu Grand.

Velike berze su počele da izdaju svoje platne kripto kartice. Preko njih korisnici mogu da plaćaju robu i usluge, kao i da automatski konvertuju kripto i podižu fiat valute na bankomatima.

Razvoj i pojednostavljivanje interfejsa kripto novčanika i menjačnica je takodje značajno uticalo na olakšano korisničko iskustvo. Zapravo, stvoren je jedan od najbitnijih preduslova za masovnu kupovinu i upotrebu kriptovaluta.

Čak je i PayPal počeo da nudi kriptovalute svojim korisnicima. Obzirom da PayPal ima 360 miliona korisnika, nije teško videti značaj ove vesti za kripto tržište u 2020. godini.

Šta Bitkoin čeka u 2021?

Lari Fink, direktor najvećeg investicionog fonda na svetu – Blackrock,kaže da je njihov vebsajt imao samo “3,000 poseta na članak o monetarnoj politici a 600,000 o Bitkoinu”. Ovo je, prema njemu, “znak koji mnogo govori” o interesovanju za Bitkoin.

Fink takodje smatra da je Bitkoin “netestirano i malo tržište u odnosu na druga tržišta”. U pitanju je “tanko tržište”, zbog čega i vidjamo toliku volatilnost svaki dan, ali dodaje da ima potencijal da preraste u nešto mnogo veće.

“Digitalna valuta je mehanizam za značajno smanjivanje troškova” i omogućava “praktičnost i jednostavnost”. Postoji “velika potreba” za digitalnom valutom, zaključuje Fink. 

Obzirom na sve veću otvorenost institucionalnih investitora ka ideji digitalnih valuta, verovatno nas čeka optimistična godina.

Sad se već čini da su i ptice na grani saznale da je Bitkoin pobedio svu ostalu imovinu po povratu na investiciju. Svakako se dokazao kao valuta koju je teško ubiti.

Bitkoin je pobedio sve klase imovine u poslednjih 10 godina. izvor: Ycharts

Trenutno je na petnaestom mestu u odnosu na druge globalne valute kad se poredi novčana masa M1. Očekuje se da ostane najbitnija kriptovaluta u 2021. i predmet primarnog interesovanja institucija, koje će verovatno nastaviti da kupuju više od onoga što se izrudari. 

Ethereum je, sa druge strane, najbitnija kripto platforma za P2P aplikacije i fizička lica. Za primat će se boriti i druge platforme sa pametnim ugovorima, stabilni tokeni, sintetički aseti, DeFi i infrastruktura. Konkurencija će se mačevati sa rolapovima, ali suštinski ima prostor od oko 2 godine da oduzme deo kolača od Ethereum-a, pre nego što postane stvarno skalabilan.

Za očekivati je i sve jači razvoj WEB3 aplikacija, kao najfuturističkijeg pravca korišćenja blokčejn tehnologije.

Najveća prepreka na putu će nastaviti da budu države, obzirom da se i dalje boje Bitkoina kao “sredstva pomoću kog se zaobilaze sankcije”, a većina rudarskih farmi leži iza neprijateljskih linija Amerike, u Kini, Rusiji i Iranu. Pitanje je kako će sve jače regulacije i Putno Pravilo uticati na fungibilnost Bitkoina u budućnosti. Zbog toga će se nastaviti borba za privatnost transakcija (za početak, kroz Taproot i Schnoor potpise) i samo-kastodijalno čuvanje. 

U dugoročne rizike, prema Messari istraživanju, spada i opasnost da Vol Strit krene da frakcionalizuje i rehipotekira BTC. Nedovoljno kolateralizovani, sintetički Bitkoin bi mogao umanjiti potražnju i stvoriti “nejasne rizike na zdravlje mreže” u nekom trenutku. Ovaj scenario svakako ne treba očekivati pre $100k, kaže Messari. 

– ECD Tim