„Čime se baviš?“ Naizgled jednostavno pitanje… a nije uvek tako bilo. Danas na to pitanje odgovaram srećan – jer se nalazim u najinteresantnijoj i najperspektivnijoj industriji na svetu, ponosan – zbog svega što smo u prethodnih 9 godina uradili. Te 2012. kad smo pokrenuli Bitkoin menjačnicu, to pitanje mi je zadavalo velike glavobolje. Tada sam bio vrlo nesiguran kada neko postavi to pitanje. S jedne strane, nisam ni sam znao u šta se upuštam i koliko to ima smisla. S druge strane, zamislite izazov da objasnite čime se bavite u situaciji kad preko 99% ljudi nije ni čulo za Bitkoin.
Danas je počela primena Zakona o digitalnoj imovini u Srbiji, tačno 9 godina, 3 meseca i 15 dana nakon što smo na našem sajtu odradili prvu transakciju. 9 godina ispred svog vremena, malo li je? Pritom, ovo nije zato što Srbija kasni u odnosu na svetske trendove kad je kripto regulativa u pitanju, naprotiv… većina država u svetu još nema tu vrstu regulative.
Inače, bolje da ne znate kako nam je taj prvi sajt izgledao i koji nivo automatike (ni)je postojao u pozadini. Danas se niko normalan ne bi usudio da pošalje pare ili BTC nekome ko ima takav sajt, ali tada su bila druga vremena. Jedna od najjačih evropskih kripto berzi u to vreme je bio sajt koji je napravio neki klinac iz Nemačke. Sam je vodio ceo biznis, nije imao ni firmu, a slao je i primao pare koristeći privatni bankovni račun.
Danas je pokretanje kripto menjačnice ili berze vrlo ozbiljan poduhvat koji zahteva solidne finansijske i ljudske resurse, pogotovo tamo gde je ta oblast uređena. Regulatorni zahtevi uopšte nisu naivni. S jedne strane, ozbiljan izazov i prepreka za svakoga ko hoće time da se bavi. S druge strane, mnogo povoljnija situacija za korisnike, koji su bolje zaštićeni. U prvim godinama trgovanja kriptom, razni online servisi su nastajali i nestajali odnoseći sa sobom gomilu bitkoina. Kulminacija je naravno bila hak MtGox-a, gde je nestalo preko pola miliona Bitkoina! Da, pola miliona Bitkoina, ne dolara… nije greška u kucanju. Nije da se sada ne dešavaju hakovi. Međutim, sredstva su mnogo bolje zaštićena, gro sredstava se nalazi po cold wallet-ima, a velike berze uglavnom potpuno nadoknade sredstva korisnicima ako se desi hak.
Danas postoje zvanična uputstva za knjigovodstveni tretman kriptovaluta. Kad smo počinjali, bilo je skoro nemoguće naći knjigovođu koji hoće da radi sa nama. Takođe, za medije kriptovalute nisu ni postojale. Sada dnevno ima desetak članaka na srpskom o kriptovalutama.
Hard core kripto fanovi nisu oduševljeni činjenicom da se regulativa polako uvlači u kripto industriju, ali ništa ne može da uđe u mainstream bez da ga isprati regulativa. Ova inovacija je predobra da bi ostala u senci, treba da bude dostupna svima. Poenta kriptovaluta nije anonimnost, već da imaš potpunu slobodu da sa svojim novcem radiš šta hoćeš… ali ne bez odgovornosti, jer sloboda i odgovornost nikad ne idu jedno bez drugog.
Za kraj, ne mogu da se ne setim reči prijatelja i jednog od balkanskih kripto pionira, Jureta Pirca: „Bitkoin nije za one koji se kriju, Bitkoin je za one koji žele da menjaju svet“. Danas ulazimo u novu eru, ali sa starom idejom… da menjamo svet!
Autor: Aleksandar Matanović, CEO i osnivač ECD.rs
Comment section
1 comment on “Nova era za ECD i kriptovalute u Srbiji”
Pozdrav Mata,
super si lik i nije preuvelicavanje kada kazes za sebe da si bio ispred vremena, jer zaista i jesi, sto pokazuje u tvoje dodatno obrazovanje i skolovanje i nekakvi slicni poduhvati.
Iako nisam iz Srbije (BiH, Banjaluka), zanima me kakvo je tvoje, a i misljenje citave redakcije i ekipe, da li bi moglo da se desi nesto slicno kao sa frilenserima, s obzirom, koliko sam upratio (prastajte ako sam pogresno upratio 🙂 ), da je rijec o diskutabilnom zakonu, koji mnogo vise odgovara drzavi, a ne samim frilenserima, sto pokazuje i izlazak na ulice istih.
Da li bi taj novi zakon mogao dovesti do identicnog problema i potrebe za javnim okupljanjima i slicno ?
Mozda nije lose obraditi pomenutu temu.
Rado vas citam, pozdrav iz Banjaluke.