Iza nas je krajnje neobična godina. Odigralo se evropsko fudbalsko prvenstvo pod nazivom “EURO 2020”, zatim i olimpijske igre pod nazivom “Tokio 2020”. Sve bi to bilo skroz OK da je prošla godina bila 2020-a, a ne 2021-a. Znamo svi zašto se ti sportski događaji nisu odigrali kad je trebalo i nećemo se baviti tom temom. Odlučio sam se da počnem od sporta jer mislim da postoje neke zanimljive paralele sa onim što se dešavalo u kripto svetu, ali i bitne razlike.
Na EURO 2020 trofej se umalo “vratio kući” kako to Englezi kažu. Igrali su dobro, bili na par dobrih penala od trofeja, ali selektor se u penal lutriji kladio na mladost i izgubio. Nakon mnogo prvenstava na koja su Englezi išli više turistički nego kao ozbiljni pretendenti na titulu, na nekom sledećem će sa pravom biti optimisti. Ipak, kad se pogleda unazad, verovatno da će većina navijača pamtiti promašene penale, a ne sve ono dobro što ih je dovelo u priliku da na penalima osvoje titulu. Posebno boli što se sve dešavalo baš u Londonu… ko zna kad će sledeći put imati priliku da uzmu titulu baš pred svojom publikom. Ova generacija je sigurno neće imati.
Na olimpijadi je Novak bio jedna od glavnih tema, ne samo za nas Srbe. Borba za zlatni slem, u polufinalu set i brejk prednosti, u finalu ga čeka lagan protivnik… delovalo je da je zlatna medalja već oko vrata. I onda sat vremena svemirskog tenisa Zvereva koji menja tok sezone, pa i istoriju tenisa. Mesec dana kasnije, finale US opena, 1 meč od cilja i opet ništa. Novak je imao jednu od najboljih sezona u istoriji tenisa, ali, ironično, za većinu posmatrača su ovu sezonu obeležili njegovi neuspesi, a ne njegovi uspesi i mnogim njegovim navijačima će način na koji se sezona završila ostaviti gorak ukus u ustima. I slično kao sa ovom generacijom engleskih fudbalera, koja nikad više neće imati priliku da osvoji titulu u sred Londona, ni Novak više nikad neće imati priliku da osvoji zlatni slem. Čak i kalendarski slem je verovatno više u domenu fantazije nego realna mogućnost.
Nakon dobrog zaleta krajem 2020-e, od kripta smo puno očekivali u 2021-oj. Tim pre što bitkoin ima svoje “olimpijske cikluse” jer se u svakoj olimpijskoj godini dešava “halving”, a onda u godini nakon halvinga cena načisto poludi i sa sobom povuče i cene ostalih kriptovaluta. Puno smo i dobili u prošloj godini. Ali imam utisak da, kao i kod Novakovih navijača, kod kripto entuzijasta postoji žal što nismo dobili više i da je to dominantno osećanje sa kojim smo završili godinu. Nakon što je cena bitkoina već u arpilu prešla $60k, malo njih je sumnjalo da idemo na preko $100k do kraja godine. Nakon grubog letnjeg otrežnjenja, u novembru novi rekord i ponovo $100k kao “realan” cilj za decembar jer očekivali smo reprizu 2013-e i 2017-e. Nije se desilo, ni blizu… i ulazimo u 2022 -u blago razočarani, ne znajući šta da očekujemo.
Ovde analogija sa pomenutim sportskim događajima prestaje. Pre svega zato što će ovde biti obilje novih prilika. Zapravo, cela kripto industrija je jedna velika nova prilika koja se ne ukazuje jednom u četiri godine, već jednom u životu, ali je pred nama sve vreme i biće još dugo. Gledajući samo cenu i žaleći za propuštenim prilikama da na brzinu nešto zaradimo, propuštamo mnogo krupnije stvari. A krupnijih stvari nikad nije bilo više nego baš u godini za nama.
Počeli smo tako što je Tesla kupila desetine hiljada bitkoina, što je lansiralo cenu gore, pa se onda Mask malo igrao na twitter-u i poterao cenu u suprotnom smeru. Na proleće hladan tuš iz Kine i zabrana rudarenja. Kratkoročno šok, ali na duge staze jedna od najboljih stvari koja se mogla dogoditi. Naime, jedina zaista ozbiljna opasnost i nešto što je moglo da uzdrma ne samo cenu, nego i samu suštinu bitkoina, je centralizacija rudarenja. To je opasnost koja je visila u vazduhu godinama jer je dugo postojala dominacija Kine u rudarenju. Preko 60% cele rudarske snage je bilo tamo. Kineskom zabranom je ta opasnost praktično nestala. Do kraja godine, snaga izgubljena u Kini je nadoknađena širom planete i bitkoin mreža je jača i bezbednija nego ikada, a Kina je verovatno napravila istorijsku grešku… ali to je već njihov problem.
Tokom proleća smo čuli i nešto neverovatno – da će bitkoin postati zvanična valuta u jednoj državi, što se u septembru i obistinilo. Jeste El Salvador mala i siromašna država, ali od nečega se mora početi. Koliko je samo malih firmi kupilo bitkoin pre nego što se u igru umešala Tesla. Neka vas ne iznenadi ako sličnu dinamiku vidimo i kad su države u pitanju. U El Salvadoru trenutno više ljudi ima Chivo bitkoin novčanik nego bankovni račun. Taj bitkoin novčanik postoji svega nekoliko meseci, a banke tamo već decenijama ili možda vekovima. Mislite o tome…
Daleko od toga da se sve zanimljivo u 2021-oj dešavalo samo oko bitkoina. Nakon godina napornog rada, Polkadot je krenuo sa aukcijama. Solana je apsolutno eksplodirala, a čini se da se neke vrlo ozbiljne stvari vezano sa Solanu dešavaju baš u našem regionu. Nikako ne treba zaboraviti ni apsolutni hit među Ethereum L2 rešenjima – Poligon. Svetsko, a naše… barem donekle, jer je jedan od osničava iz Srbije.
Šta tek reći za DeFi protokole, gde se vrte milijarde dolara i donose ponekad vrtoglave prinose. Dešavaju se hakovi, gube se pare, ali sa inflacijom koju imamo i kamatama na štednju u banci koje skoro pa nemamo, često je nemoguće odoleti uglavnom dvocifrenim prinosima u procentima koje nam defi sektor nudi, čak i kad smo potpuno svesni mogućih rizika.
Ni kod nas nije manjkalo istorijskih događaja. Sredinom godine je krenuo sa primenom zakon o digitalnoj imovini, a mi smo kraj godine dočekali sa svojim wallet-om i velikim ambicijama za 2022-u. Takođe, pred kraj godine smo, u saradnji sa MVP Workshop ekipom, pomogli Unicefu da lansira svoju prvu NFT aukciju ikada. Da, Unicef Srbija je prvi Unicef ogranak bilo gde u svetu koji je ovo uradio! Malo li je?
Posle svega, šta očekivati u 2022-oj? Kažu da je teško predviđati, pogotovo budućnost. Takođe kažu da se istorija ne ponavlja, ali se rimuje. Nadajmo se da će se ove godine malo slabije rimovati nego inače. Eto, naučili smo da čak ni olimpijada ipak ne mora da se održava na svake 4 godine, pa možda onda i neki drugi ciklusi ne moraju baš potpuno pravilno da se ponavaljaju. Istorijski gledano, najgore godine za kripto tržište su bile 2014-a i 2018-a, dakle uvek druga godina nakon bitkoin halvinga. Ova godina je druga od poslednjeg bitkoin halvinga. Razlog za brigu? Pa zavisi zašto smo u ovome. Do sada smo valjda naučili da će uvek biti velikih uspona, bolnih padova, ali da kripto neće propasti. Put do bolje budućnosti nije prava linija.
Comment section
0 comments