Prvi deo ovog mini-serijala o primeni blockchain tehnologije odveo nas je u sferu bankarstva i finansija, dok smo se u prethodnom bavili primerima iz sveta logistike i lanaca snabdevanja, odnosno zdravstva.
Nakon prethodna dva, u trećem i poslednjem blogu na ovu temu selimo se u javni sektor kako bismo pokrili neke od najzanimljivijih slučajeva koje smo videli u proteklim godinama.
Javni sektor (državna uprava i NGO)
Poput banaka, skoro da ne prođe nedelja da do nas ne stignu vesti o načinima na koji državne uprave prihvataju digitalnu imovinu i primenjuju nove tehnologije. Izdvojili smo neke od primera koji su nešto drugačiji od očekivanih primena u državnim sistemima.
Tennet je operator prenosnog sistema u Holandiji i velikom delu Nemačke. Oni suu saradnji sa italijanskim operatorom Ternom i švajcarskim Swissgrid kreiraliEquigy – platformu koja koristi potrošačke baterije, električna vozila i blockchain za balansiranje snabdevanja električnih mreža električnom energijom.
Ako se višak obnovljive energije skladišti u baterijama, može se osloboditi kasnije kada obnovljivi izvori nisu dovoljni da zadovolje potražnju. U ovom slučaju, primena blockchain-a je u praćenju “transakcija” prilikom ispuštanja električne energije iz baterija u mrežu.
I u SAD institucije primenjuju blockchain pri rešavanju određenih izazova. Američko udruženje usluga osiguranja kreiralo je OpenIDL– platformu koja za cilj ima unošenje efikasnosti, transparentnosti i sigurnosti u regulatorno izveštavanje. Ovim putem, osiguravači ispunjavaju zahteve uz zadržavanje privatnosti svojih podataka. S druge strane, regulatori imaju transparentnost i blagovremene uvide koji su im potrebni.
Ovu platformu sada dodatno razvija Linux fondacija kao ekosistem otvorenog koda za celu industriju osiguranja.
Izvor:Dw.com
Vredi izdvojiti i primer Estonije. Ova država je pokazala visok stepen prihvatanja blockchain tehnologije i njene različite primene. Još 2008, predstavljen jeambiciozni projekat “E-Estonije”, koji je za cilj ima digitalizaciju praktično svih interakcija vlade i građana. U međuvremenu, ova država je uvrstila KSI blockchain koji je kreirala kompanija Guardtime i koristili su ga i, između ostalih, NATO i Ministarstvo odbrane SAD-a.
Počevši sa “e-rezidencijom”, odnonos digitalnim identifikacionim dokumentima uvedenim 2014, Estonija je na institucionalnom nivou uvela brojne druge primene ove tehnologije. Neki od vidova korišćenja KSI blockchain-a su zdravstveni kartoni, zemljišne knjige, policijski podaci, ali i e-glasanje što je činiprvom državom koja je uvela ovaj vid izbora.
Ovo je samo delić sve rasprostranjenijeg uticaja blockchain-a na svet oko nas. Brojni projekti su tek u ranim fazama, dok za mnoge, uključujući većinu navedenih u ovom tekstu, tek predstoji analiza učinka. Računarska bezbednost i bezbednost IoT koju smo pomenuli u ranijem tekstu na ovu temu podrazumeva čitav niz noviteta koji ova tehnologija obuhvata, te predstavlja temu koja se može naći u nekom od naših narednih blogova.
U međuvremenu, u pauzama istraživanja drugih projekata u kojima se primenjuje blockchain, pročitajte i naš blog na temuspremnosti čovečanstva za ovu revolucionarnu tehnologiju.
Comment section
0 comments