Bitkoin je i dalje tu

Najveći deo stvari merimo zajedničkim imeniteljem – novcem. Fantastični izum društva. Olakšava komunikaciju, saradnju i napredak civilizacije. Trenutna novčana vrednost mnogih stvari ne mora biti pokazatelj realne ili vrednosti na duge staze.

Bitkoin kao kriptovaluta ima svojih uspona i padova. U ceni. Kada nešto vredi nula pa krene od par mesta desno iza decimalnog zareza u $ protivvrednosti i završi na 50.000 ili 70.000$, može  se reći da je bilo više uspona nego padova.

Zamišljen i najavljen je kao digitalni keš 2008. godine. Preskačući prvu godinu ili dve, rezervisane skoro isključivo za uzak krug programera, sledi poistovećivanje bitkoina sa sredstvom za plaćanja ilegalnih usluga i proizvoda. Zbog delimične  zablude da su transakcije bitkoinom anonimne.

Godine 2013. godine pada Silk Road platforma, online marketplace, na kome se za bitkoin moglo kupiti  puno toga ilegalnog. Po nekima to je i konačni pad bitkoina. Iz današnje perspektive, neupućena osoba može i dalje ostati pri stavu da je bitkoin pretežno tu za izvršenje ilegalnih transakcija. Bitkoin i danas postoji, Silk Road ne.

Par meseci posle Silk Road-a, pada i tada pratkično jedina “ozbiljna” kripto berza Mt. Gox. U to  vreme odgovorna za 70%+ svih bitkoin transakcija. Tačno 10 godina kasnije, svedoci smo vraćanja dela izgubljenih sredstava (oko 25%) tadašnjim vlasnicima naloga na Mt. Gox berzi. Bitkoin je danas 100 puta vredniji nego pre 2014. Taj vraćeni “delić” izgubljenih bitkoina njegovim vlasnicima je danas “samo” 25 puta vredniji.

Bilo je još dosta propalih kripto projekata. I biće ih. Među poznatijim, prevara iza OneCoin-a. Sunovrat UST-a i Lune, Celsius i FTX bankroti. Svaki odogovoran za gubitke koji prelaze milijarde dolara. Bitkoin je i dalje tu. Bitkoin je imao i konkurente iz redova kriptovaluta. Poslednji pravi je iz 2017. godine i “Bitcoin  Cash”. Danas kada se pogleda gde je jedan a gde drugi sve je jasno.

Satoshi Nakamoto, ime iza ideje bitkoina i njegovog lansiranja, je postavio fascinantne postulate  na kojima će prva kriptovaluta funkcionisati. A inspirisan manjkavostima globalnog finansijskog  sistema. Bitkoin je baziran na transparentnom, decentralizovanom sistemu. Dostupan svima, sa  jednakim i izuzetno niskim barijerama ulaska i izlaska iz tog ekosistema. Funkcioniše po setu  pravila koja su ista za sve. Ukoliko se poštuju, transakciju bitkoinom niko ne može osporiti i ne  može se retroaktivno manipulisati.

Prvi put imamo digitalni sadržaj koji se ne može kopirati.  Bitkoin ekosistem funkcioniše 15 godina pratkično bez down-time-a. Usko je shvatanje reći da je rudarenje bitkoina proces koji bespotrebno troši previše energije. Ili da bitkoin nema uporište u nekoj opipljivoj vrednosti. Ta skupa reč je poverenje. Ničijom svesnom namerom, već organski, bitkoin je od digitalnog keša postao prepoznat kao čuvar vrednosti, digitalno zlato. Jer zašto da koristiš za svakodnevna plaćanja nešto što može vredeti za godinu ili godine 5%,10%, 50% više, ako imaš RSD, EUR ili $ koji će 100% za godinu dana vredeti 2% ili 15% manje?

Danas bitkoin koriste obični ljudi, kompanije i države.

Satoshi je svakako imao drugačiju viziju ove kriptovalute – digitalni keš i pošteniji novac. Kreirajući ekosistem na koji svi mi možemo vršiti uticaj barem podjednako koliko i Satoshi, ostavljena su otvorena vrata da se vizija promeni. Vizija je prilagođena, prepuštena našim prethodnim i budućim postupcima i društvenim okolnostima. Važno je da su postulati i dalje tu. Sa njima i Bitkoin.

Tekst je inicijalno napisan za Nin.rs