ECD

Blog

Uloguj se Registruj se

Ovaj put je isto, ništa nije drugačije

02.12.2025. / Autor: Igor Mirković / Kategorija: Zanimljivosti

Prethodnih desetak godina često sam objašnjavao zašto je dobro kupiti bitkoin. Uvek je imalo smisla, a sada je postalo očigledno. Kad su se stvari koje smo najavljivali da postoji rizik/mogućnost da se dese, zaista i dogodile, ne vidim mnogo vrednosti u pukom ponavljanju da „Bitkoina ima ograničen broj“ ili da je „štampanje novca loše“. To svi već vidimo, čak i oni koji to ne priznaju naglas.

Ponekad je najbolji način da se razume sadašnjost – da se pogleda u prošlost. Zato je ova priča i o istoriji i o bitkoinu, jer se ništa novo ne dešava. I ovaj put je isto.

Istraživanja su pokazala da ljudi barem jednom nedeljno razmišljaju o tome kako da sa novcem naprave još novca – kako da investiraju, kako da se zaštite od inflacije, kako da „ne propuste priliku“. Interesantno je poređenje da se barem jednom nedeljno razmišlja i o Rimskom carstvu, što je super osnova za nastavak teksta jer su Rimljani imali sličnu situaciju kao „mi“ sada.

A barem jednom mesečno, oni koji nikada nisu kupili bitkoin, uhvate sebe kako gledaju u cenu i nerviraju se jer ne rade ništa. Oni koji već imaju kriptovalute rade to i češće, ponekad i nesvesno, jer instinktivno osećaju da živimo u vremenu koje se ubrzava, u sistemu koji se kruni, u ekonomiji koja je sve manje predvidiva, a sve više podložna starim obrascima koje istorija već hiljadu puta opisala.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @ipsos_in_serbia

Kada država otkrije čari beskonačnog novca

Ako nešto u istoriji nikada nije omanulo, to je da kada država ima priliku da štampa novac, ona ga štampa. Uvek. I onda štampa još i brže. Svaki put kada se javila kriza, bilo u Rimu, Atini, Nemačkoj, Sovjetskom Savezu ili Americi, vlast je radila isto – ubrzavala štampanje, dok linija “novca na tržištu” nije postala strmija nego što teorija može da objasni.

Kad cene počnu da luduju, vlast obično optuži „pohlepu trgovaca“, pa uvodi kontrole cena. Kad potrošnja države postane neodrživa, počinje grandiozne projekte da „zaposli narod“. Ako to ne uspe – krene rat. Rat je oduvek bio najlakši način da se odloži ekonomska propast i zamaskiraju dugovi.

I svaki put izgleda isto. Jedina razlika je brzina i način.

Očigledno je da se ekonomija pretvorila u politiku, a politika u štampanje novca. Da države više ne štede, ne planiraju i ne kontrolišu – nego održavaju sistem. Novac je prestao da bude sidro i postao je tempirana bomba. To oseća svako ko radi, štedi ili vodi biznis.

Kako kamatne stope utiču na kripto tržište?

Kada jednom krene štampanje, javlja se još jedan problem. Država postaje zavisnik od niskih kamatnih stopa. Jednom kada ekonomiju navikneš na jeftin novac, ona više ne može da preživi bez njega. Svako povećanje kamate razotkriva istinu – da iza rasta stoji dug, a iza duga krhka konstrukcija koju u životu održava isključivo nova emisija. To je tačka u kojoj država ne kontroliše kamatne stope, nego kamatne stope kontrolišu državu. I tu se svaka priča završava jednako – još više štampanja, još više dugova i još manje izbora.

Amerika preslikava istoriju

Svedočimo kako jedna od najvećih svetskih ekonomija polako ulazi u fazu koju su mnoge imperije prošle. Država troši više nego što zarađuje. Centralna banka kupuje sve slabiju imovinu da bi održala sistem. Bankarski sektor je zavisan od niskih kamatnih stopa. Ratovi postaju ekonomija, a politički mandati postaju finansijski instrumenti.

Ne postoji carstvo koje je neograničeno trošilo, finansiralo ratove dugom, štampalo novac da pokrije rupe i pritom ostalo stabilno.

Zašto bismo mislili da sada može biti drugačije?

Da li postoje sigurne investicije?

Da bi se bolje shvatilo gde smo danas, dovoljno je da se pogleda otvoreno tržište. Više se ne reaguje na profit, nego na narativ i protok ETF-ova. Vrednosti se ne određuju analizom, nego impulsom. Logika je nestala, a ostao je samo adrenalin. Vidimo apsurdne valuacije kompanija koje više ne prodaju ni priču – prodaju samo očekivanje. Vidimo altcoine i meme tokene sa milijardama kapitalizacije, nastale kao šala, a tretirane kao investicija. Vidimo države koje više ne mogu ni kamatu na sopstveni dug da plate bez novih zaduživanja. Vidimo centralne banke koje su „teoretski insolventne“, ali se ponašaju kao da pravila više ne važe. Institucije koje treba da garantuju stabilnost, sada jedva garantuju sopstveni opstanak.

Iza ove prividne euforije stoji nešto mnogo ozbiljnije – dugovi koji rastu. Kada javni dug postane toliko velik da centralna banka ne sme ni da pokuša da podigne kamatnu stopu, država više nema monetarnu politiku. Ima samo dug. Sve je podređeno jednoj stvari – održavanju dugova u životu. A kada sistem zavisi od zaduživanja koje se otplaćuje štampanjem, znamo tačno kako se taj film završava. Gledali smo ga već mnogo puta kroz istoriju.

Zašto je bitkoin odgovor? Ne zato što je inovativan, nego zato što je dobar

Ljudi često misle da je bitkoin moderna stvar. Istina je suprotna: bitkoin je tehnološki novi alat, ali zasnovan na najstarijim principima kvalitetnog novca:

  • ograničena ponuda,
  • nemogućnost falsifikovanja,
  • nemogućnost manipulacije,
  • transparentna pravila,
  • nepromenljivost kroz vreme.

To je ono što je zlato činilo univerzalnim standardom više od 4.000 godina.
 Bitkoin je samo digitalna verzija te iste logike – transparentan, otporan, globalan, neuništiv.

Razlika je samo u tome što ne moraš da ga nosiš u džepu.
 I ne može niko da ti ga uzme.

Bitkoin je novo zlato, ali digitalno, globalno, bez transportnih izazova i bez geopolitičkog rizika zaplene ili kontrole. Ono što se smatra za suštinu ekonomije – sistem koji zavisi od percepcije, institucija i moći – danas se raspada.

Šta sada kada je Bitkoin pao na 85.000$?

Bitkoin je pao na oko 85.000 dolara, blizu najnižeg nivoa ove godine, oko 31% niže od rekorda iz oktobra. Nekoliko velikih berzi i fondova prodalo je u kratkom intervalu velike količine BTC, što je izazvalo kratkoročni pritisak na cenu. To se dešava povremeno, ali ovaj put se poklopilo gotovo simultano.

Mnogo je važnije ono što se dešava posle takvih padova: odmah kreću masovne kupovine.

Stablecoini – prva uspešna praksa kriptovaluta

Ako tražimo širu sliku budućnost, treba da gledamo i stablecoine.

Oni se koriste za:

  • online trgovinu,
  • uplate i isplate,
  • kladionice,
  • finansiranje,
  • internacionalne transfere,
  • pretplate,
  • kompletne industrije koje žele da omoguće korisnicima izbor i dostupnost.

Stablecoini su dokaz da se već prešlo na nešto drugo. Državama treba vremena da to priznaju ali biznisima to otvara mogućnost da sa jednom “novom” valutom, dobiju ceo svet na dlanu.

Ovaj put je isto

Istorija se ponavlja jer ljudi ne menjaju svoje navike. Države ne menjaju svoje impulse. Institucije ne odustaju od kontrole. I zato svaka era rekalkulacije, rata, beskonačne potrošnje i beskonačnog duga završava isto.

Ako želimo da bolje razumemo 2025. – treba da posmatramo Rim, Vajmar, 1971. godinu, krizu 2008.

Svaka era ima svoj instrument slobode: nekad je to bilo zlato, nekad more, nekad štamparska presa, a danas je bitkoin.

Kupovinu i prodaju kriptovaluta u Srbiji najbolje je uraditi preko ECD platforme. Jednostavno i bezbedno, baš onako kako bi trebalo da izgleda finansijska industrija budućnosti.

Kako plaćam porez kada prodam Bitcoin ili neku drugu kriptovalutu

Kako plaćati porez kada prodate BITKOIN ili neku drugu kriptovalutu

Marko Matanović

Obaveštenje: Ovaj tekst se odnosio na placanje poreza pri prodaji Bitkoina i drugih kriptovaluta do 28. decembra 2020. godine, pre donošenja novog Zakona o digitalnoj

Kako prepoznati dobar kripto projekat?

Igor Mirković

Bitcoin je najveća i najstabilnija kriptovaluta na tržištu ali budući da je kripto industrija veoma perspektivna i dinamična, manji i noviji projekti često predstavljaju pravu

Osveženje za Ledger Nano S Plus - Novi Ledger Nano Gen5

Igor Mirković

Kada pričamo o dugoročnoj strategiji investiranja u kriptovalute bilo da govorimo o akumulaciji, štednji ili planskom građenju portfolija u jednom trenutku prirodno dođemo i do

Comment section

0 comments
Chat with us