Internet. Neophodan. Neizbežan. Evo, on nas spaja, pa tako i komuniciramo upravo sada. Vi ovo čitate iz nekog web-pregledača, a razdoblje u kome interneta nije bilo, teško da možemo i da zamislimo (osim časnih starina koji ga, gunđajući, ipak koriste). 

U poslednje vreme, malo-malo pa kripto firme promovišu evoluciju interneta i pominju Web3. No, šta je uopšte Web3, da li je (isključivo) vezan za blokčejn tehnologije, te kad će taj Web3 ugledati svetlost dana? Sve ćemo da objasnimo, tako da razumete!

Šta je bilo pre interneta?

Pa, bili su računari. Svako je gledao u svoj ekran, bez mogućnosti da pristupa drugim sadržajima. Postojale su mreže i uglavnom su ih koristili stručnjaci. Akademska mreža, vojna mreža, poslovna mreža kakve velike firme. Pristup mreži spolja nije bio moguć. 

Onda su (kućni) računari – pazite ovo! – zvali jedni druge, telefonom! Da, da. Bez šale. Tako je počela era povezivanja. Vaš računar bi se spojio na drugi i u suštini pristup je bio terminalski, to jest, sličan kao da sedite u kancelariji i povezujete se na neku “dosadnu” mrežu. Primitivna elektronska pošta, obaveštenja, tu i tamo neki forum ili “čet” i to je to, bar što se tiče, nas, “običnih” korisnika. To vam je bio kao neki… Web 0.

Web1: Razdoblje statičnog interneta (1989-2004)

U osvit Web-a 1, mreža se zvala naprosto, Internet. Nije još bilo WWW-a. Imali ste mejl kod provajdera, ali još nije bilo mnogo grafike. Postojali su razni (sada pomalo zaboravljeni) servisi kao što je File Transfer Protocol (FTP), ali nije bilo web-stranice, sve dok nije vaspostavljen odgovarajući protokol. 

A kad je CERN obnarodovao WorldWide Web, 30. aprila 1993, nastale su i prve web-stranice. Mejl ste imali ili kod servisa Yahoo! Ili kod Microsoft-ovog Hotmail-a. Koristili ste Netscape da pristupite statičnim prezentacijama. Uloga korisnika bila je da – čita. Sadržaj jeste bio multimedijalan, ali nije bio mnogo interaktivan u smislu doprinosa korsnika, razmena informacija i interakcija. Web1 je bio primarno sazdan za korporacije i što je zanimljivo – bio je decentralizovan. 

Postojali su otvoreni standardi, svako je mogao da napravi aplikaciju, svaki računar je mogao da bude server, a mnogi servisi su radili kao mreža čvorišta, umesto da postoji centralizovani server. Komunikacija između korisnika i sadržaja isprva nije uopšte postojala, da bi kasnije bila otvorena u obliku formulara. 

Poenta Web1 tehnologije je u načinu primene koji je određivala tadašnja tehnologija, a karakterišu je: 

• Statični web sadržaji 
• Homepage
• Digitalni formulari
• “Banner” oglasi

Web2: Razdoblje društvenih mreža (2004-danas)

Važno je razumeti da Web2 nije nastao dekretnom, odjednom. Posredi je evolucija interneta koja je nastala postepeno. Štaviše, neki se ne bi složili da je Web2 počeo 2004, naveli bi ili 2000. ili 2005. ili neku četvrtu godinu kao datum nastanka. 

Šta je doneo Web2? Pa, sve ono što danas koristite. I Firefox i Chrome i Google kakvog ga danas poznajemo, i AirBnb i Twitter i Snapchat. 

Prošli su dani kada je svako mogao da napravi svoju čet aplikaciju koja radi na zajedničkom protokolu. Centralizacija je uzela maha. Dok je Web1 karakterisao HTML kao osnova, Web2 je sazdan na tehnologijama kao što su Javascript, AJAX, HTML5, CSS3. 

U prevodu, korisnici su počeli da komuniciraju sa drugim korisnicima, a težište proizvodnje sadržaja prešla je sa platforme na – nas. Za razliku od Web1 portala koje korisnici samo konzumiraju, Web2 se veoma oslanja na sadržaj koji korisnici prave. Ako koristite Facebook, Instagram, Tik-Tok, videćete samo ono što su drugi tamo postavili, korisnici poput vas.

Društvene mreže postale su glavni prostor kako zabave tako i poslovanja. Danas je manje važno da li imate homepage a važnije kakvo vam je prisustvo na Twitter-u ili YouTube-u, bilo da ste običan smrtnik, mala privreda ili megakorporacija. Umesto statičnog web-sajta postalo je daleko važnije izgraditi zajednicu i okupiti je na jednoj platformi (Slack, Discord, npr).

Web2 doveo je do toga da centralizovani servisi i aplikacije sakupljaju ogromne količine podataka o svojim potrošačima. Na izvestan način, korisnici i njihovi podaci postali su “roba” koju svaka platforma ljubomorno čuva, zato postoji integracija Facebook-a i Instagram-a (pod istrom su kapom kompanije Meta), ali ne možete slati poruke sa WhatsApp-a na Telegram ili obrnuto. Napominjem da je to u Web1 eri bilo moguće. Da li neko koristi mIRC ili pIRC bilo je nevažno, sve aplikacije su radile na istom IRC protokolu. 

Web2 tehnologije karakterišu: 

• Dinamički generisani sadržaji
• Društvene mreže
• Digitalne aplikacije
• Marketing sastavljen spram korisničkih interakcija

Web3: Revolucija interneta (današnjica – budućnost)

Premda je Web3 zaista budućnost interneta, ta budućnost se stvara – danas. Kao što nema jasne granice kada je prestao Web1, a nastao Web2, tako se već danas prave i primenjuju tehnologije koje tvore Web3.

Web3 nastaje iz potrebe da se uklone centralizovani sistemi, da se korisnik oslobodi uloge “onog koji megakorporaciji donosi podatke”. Današnji interent otuđuje naše podatke, a sve više uređaja povezuju se na mrežu. Ako je Web1 bio zasnovan na pojedinačnom računaru, Web2 na mobilnim, ali i dalje pojedinačnim uređajima, Web3 donosi kontinuitet povezanosti mnogih uređaja – TV, automobil, frižider, sat.

Potrebu za povratkom decentralizacije i vlasništva nad podacima, u čijem središtu stoji pitanje poverenja (ko upravlja mojim podacima i kako ih koristi?), može da reši – blokčejn tehnologija. Zato ćete po pravilu Web3 gotovo uvek videti u kontekstu blokčejna.

Koja je veza tačno? 

Pa, blokčejn tehnologije, a posebno segment distribuiranih zapisa (distributed ledger technology) omogućava baze podataka i rešenja koja pružaju anonimnost i ne zahtevaju da svoje podatke poverite ikome (trustless). O tome smo više pisali ovde…

Web1 je bio sazdan po principu “evo vam informacije” (read-only). Web2 je zasnovan na platformama, te principu “stvaraj sadržaj, primaj sadržaj” (read/write). Web3 na to dodaje i “execute”. 

Pametni ugovori (smart contracts) će omogućiti da sadržaj “novog” Interneta bude veoma personalizovan. Fokus je na pojedinačnom korisniku (za razliku od obraćanja celoj društvenoj mreži). Za tako nešto neophodno je da se ukloni posrednik, centralizovana platforma, te da se omogući pametniji protok i sortiranje informacija (npr. uz pomoć veštačke inteligencije). 

Pametni ugovori i tokenizacija interneta stoga zavisi od blokčejn tehnologija. U izvesnom smislu, običan korisnik neće “videti” Web3 jer on je revolucija koja se dešava u načinu na koji se upravlja podacima, kako bi umesto kompanije ili društvene mreže fokus bio na pojedincu. 

I dalje će postojati web-pretraživači, i dalje će postojati aplikacije pomoću kojih pristupamo sadržaju (samo će biti decentralizovane – DApps). Možda će taj sadržaj biti bolje integrisan u veću celinu (metaverse), biće u 3D, dostupan ne samo kroz računar i telefon, ali ono što može da zbuni kod Web3 je upravo to što se promena dešava u načinu na koji se tretira pojedinac, individualni korisnik i njegovi podaci, a ne u vrsti sadržaja.

Kad, na primer, pristupite decentralizovanoj berzi (DeX), praktično ste već u Web3 prostoru. Jer umesto jednog servera i jedne platforme, ne pristupate serveru menjačnice, već postajete deo decentralizovanog finansijskog sistema. 

Web3 se gradi sa jakim akcentom na privatnost, te ga karakteriše:

• AI koji pomaže u personalizaciji sadržaja
• Blokčejn tehnologije
• Pametne aplikacije
• Marketing po meri ponašanja korisnika

‘Ajd još jednom za kraj, al’ polako

Stari Web je bio napravljen kao način da se računar poveže na mrežu. Web3 pravi od mreže jedan veliki globalni računar. Umesto podataka koji se čuvaju na serveru, a prisvajaju ih kompanije koje vam nude usluge određene platforme, podaci će biti deo blokčejn mreže i kao takvi neotuđivi od korisnika.

Web3 donosi promenu koja se dešava “iza ekrana” kako bi korisnici mogli da imaju slobodniji, privatniji i korisniji sadržaj. A blokčejn mreže i kriptovalute su podloga, baza podataka, platni sistem, novi način na koji ćemo biti povezani.