DeFi (izgovara se „di-faj“) je skraćenica za „decentralizovane finansije“. Termin se odnosi na aplikacije zasnovane na blockchain tehnologiji koje obavljaju vrste finansijskih transakcija koje su oduvek obavljale banke i brokerske kuće, ali bez potrebe za posrednicima. DeFi koristi pametne ugovore kako bi omogućio direktne peer-to-peer transakcije, smanjujući troškove i povećavajući brzinu i transparentnost.
Tradicionalno bankarstvo (lat. „finatio“) odnosi se na finansijske sisteme koji uključuju centralizovane institucije poput banaka koje posreduju u svim finansijskim transakcijama. Banke prikupljaju depozite, plasiraju kredite, posreduju u plaćanjima i konverzijama valuta, i pružaju različite finansijske usluge, uključujući štednju, investicije i osiguranje.
Pre desetak godina, dok sam još radio u banci, u Evropskoj Centralnoj Banci sam prisustvovao sastanku na kome je bio izvršni odbor jedne velike strane banke. Ukoliko bih napravio siže njihovog izlaganja, izabrao bih tri reči: digitalizacija, digitalizacija, digitalizacija. Naravno da su banke bile svesne uragana koji je bio već pred vratima. Još dok je bio povetarac, transformisale su svoje poslovanje u digitalnom smeru, ali tradicionalno bankarstvo nije imalo šanse pred digitalnim takmacem.
Svi znamo suštinu bankarskog poslovanja (Tradicionalno Finansiranje) – banke prikupljaju depozite i plasiraju kredite klijentima. Zatim, služe kao medijator za plaćanja, valutne konverzije, čuvaju naša sredstva i pružaju različite vanbilansne usluge.
A šta možemo raditi preko sistema Decentralizovanih Finansija (DeFi)?
Praktično isto to, samo efikasnije.
Dakle, postoje sličnosti između Centralizovanog finansiranja (CeFi) i DeFi, ali koja je najvažnija razlika?
Pomenuli smo da je banka najpoznatiji finansijski posrednik, a odsustvo posrednika u slučaju DeFi transakcija (vrši se peer-to-peer) rezultira nižim troškovima i bržom realizacijom transakcija.
Hajde da dalje raščlanimo CeFi – tradicionalne institucije koriste RTGS i SWIFT za razmenu transakcija, dok kripto berze (kao što su Binance, Coinbase i Kraken) razmenjuju informacije posredstvom blockchain-a, kao i u slučaju DeFi. Dakle, i kriptovalutama se može trgovati na regulisanim tržištima.
Na primer, korišćenjem platformi kao što su Uniswap ili Aave, korisnici mogu direktno međusobno razmenjivati sredstva ili pozajmljivati sredstva bez potrebe za centralnom bankom ili posrednikom.
Rast DeFi tržišta u 2024. godini
Decentralizovane finansije (DeFi) predstavljaju jedan od najdinamičnijih sektora u svetu kriptovaluta. U 2024. godini, DeFi je doživeo značajan rast, sa ukupnom vrednošću zaključanih sredstava (Total Value Locked – TVL) koja je porasla za 75,1% na 94,9 milijardi $ od početka godine. Ovaj porast kapitala koji ulazi u DeFi sektor ukazuje na sve veću stabilnost i prihvaćenost ovih tržišta.
DeFi omogućava finansijske transakcije bez potrebe za posrednicima, koristeći pametne ugovore na blockchain-u. Ove transakcije uključuju pozajmljivanje, štednju, trgovanje derivatima, i mnoge druge usluge koje su tradicionalno bile rezervisane za banke i finansijske institucije. Ključni segmenti DeFi tržišta kao što su likvidno oročenje, pozajmljivanje, i decentralizovane berze (DEX) zabeležili su značajan rast. Na primer, tržište yield market-a je poraslo za 148,6% i dostiglo vrednost od 9,1 milijardi $ u TVL.
Široka diversifikacija kapitala u različite DeFi podsektore omogućila je razvoj novih finansijskih proizvoda i strategija koje su ranije bile nedostupne. Ovaj trend diversifikacije je ključan za ostvarenje ambicioznih prihoda koje DeFi sektor projicira, kao što je predviđanje da će tržište dostići vrednost od 231,2 milijardi $ do 2030. godine.
Ovaj rast nije samo rezultat povećane investicije već i širenja svesti i prihvatanja DeFi usluga među širim krugom korisnika.
Razlike DeFi i tradicionalnog bankarstva
Osnovna razlika je regulator, koji u slučaju banaka garantuje stabilnost, sigurnost i izvršenje transakcija korisnicima. Centralne banke emituju sredstva plaćanja, imaju kontrolu nad novčanim tokovima, kontrolišu naknade i nadgledaju učesnike na tržištu (kojima mogu i oduzeti licencu). Tradicionalne finansijske institucije su obavezne da identifikuju korisnika, urade KYC i proveru boniteta i da pruže korisničku podršku klijentu, ukoliko postoji potreba. Iako su i banke obavezne da izveštavaju korisnike, ipak je transparentnost transakcija na blockchain-u značajno viša.
Sa druge strane, DeFi se zasniva na pametnim ugovorima i koristeći blockchain mrežu izvršavaju se transakcije. Deponenti polažu svoje kriptovalute i za uzvrat dobijaju kamatu. Sa druge strane, dužnici su takođe obavezni da deponuju kolateral u vidu kripto valute (najčešće između 100% i 150% vrednosti kredita). Za uzvrat, dobijaju kredit u vidu stabilne kripto valute (najčešće USD Tether – USDT, čija je vrednost vezana za US dolar). Krediti se odobravaju na kratak rok (najčešće do 6 meseci). Takođe, uzevši u obzir visoku kolateralizovanost, deponovanje kripto valuta na DeFi platformama je praktično bezrizično. Ipak, u slučaju drastičnog pada deponovane valute, kao i u slučaju defaulta DeFi platforme ili cyber napada, postoji rizik gubitka sredstava.
Postavlja se pitanje, ukoliko klijenti deponuju sredstva u većoj protivvrednosti od uzetog kredita, zbog čega bi koristili navedenu uslugu? Kripto valute su visoko fluktuabilne i ako korisnik očekuje rast deponovane valute, umesto da je proda, može je založiti, a dobiti likvidnost u vidu valute koju koristi svakodnevno. Dakle, zadržava kriptovalutu, a samo je daje DeFi na čuvanje. Međutim, ukoliko se vrednost deponovane valute smanji niže od definisanog limita, od korisnika se zahteva da deponuje dodatna sredstva ili će kredit biti proglašen dospelim i biti likvidiran. Time je rizik za deponenta dodatno smanjen. Na kraju, kako ne postoji marža posrednika, i aktivne i pasivne kamate su uglavnom povoljnije za korisnike.
U nekom od narednih blogova spremamo vam detaljan vodič za uzimanje DeFi kredita u kriptovalutama. Prijavite se na newsletter i ostanite u toku.
Najvažnije prednosti DeFi su kontrola sredstava, univerzalna dostupnost (bez provere klijenta – navedeno ima i negativni aspekt sa moralnog stanovišta), anonimnost, niže naknade i viša kamata za deponente. DeFi transakcije se najčešće vrše posredstvom aplikacija na Ethereum blockchain mreži, a najzastupljenija stabilna kripto valuta koji dužnik preuzima je USDT.
Da li će DeFi u potpunosti potisnuti tradicionalno bankarstvo?
Dok DeFi nudi mnoge prednosti, nije verovatno da će potpuno potisnuti tradicionalno bankarstvo u skorije vreme. Personalizovan kontakt i sigurnost koje pruža regulacija su i dalje ključni za mnoge korisnike. Ipak, sa sve većim prihvatanjem i razvojem DeFi sektora, možemo očekivati da će ove dve forme finansiranja nastaviti da koegzistiraju i međusobno se nadopunjuju.
Autor: Goran Jeremić, šef sektora za upravljanje rizicima u ECD.rs
Comment section
0 comments