Da li Bitcoin i dalje može da donese veliku zaradu?

Zamislite da još uvek niste investirali ni u šta. (Teško je zamisliti, ali probajte).

Možda ste malo skeptični? Možda vam nije sasvim jasno kako sve to funkcioniše? Možda jednostavno nije vaša stvar? Ali ipak postoji želja da uložite novac u nešto i tražite opciju koja će vam omogućiti da barem, za početak, pobedite inflaciju i sačuvate ono što imate od zuba vremena.

Velike su šanse da se vaš kolega, komšija, frizer, automehaničar ili vlasnik nekog biznisa pitaju isto. Svi žele da uvećaju svoj novac, ali ko ima vremena da prati tržišne trendove, analizira rizike i traži nove prilike? Većina ljudi nema.

Pa, šta onda rade? Prepuste to finansijskim savetnicima koji biraju pravu kombinaciju ulaganja za njih.

Ti savetnici istražuju razne vrste imovine i prilike kao što su tehnološke akcije, američke „blue chip“ akcije, zlato, nekretnine, Bitcoin (BTC)… kako bi kreirali najbolje investicione strategije.

Među navedenim jedna imovina je nadmašila sve ostale.

Neizvesnost bez sigurnog modela oporavka

Rat se bliži kraju ili eskalaciji. Na svim frontovima. Rusija to može da završi kad poželi… da li može? Kina je opet počela da štampa novac kojim pumpa svoju ekonomiju, ovaj put javno. Izvesna pobeda Trampa na izborima u novembru, deluje previše izvesno. Cene nekretnina ne padaju, stanovi se ne prodaju, kirije lupaju u plafon i otplaćuju rate kredita koje rastu. Grade se novi hoteli i luksuzna naselja, a utičnice na novogradnji na najmanju kišu postaju slavine. Cene polovnih automobila rastu, kao i troškovi održavanja… a tržište električnih automobila prognozira nadmoć nad dizel i benzin motorima već za koju godinu. Zlato? Eventualno po koji sentimentalni komad na dnu kutijice za nakit sa Temua. Stiže zima i za razliku od prethodnih oktobara, ovaj oktobar imamo Bitcoin koji donosi profit. Da li će on biti rešenje ove grejne sezone, koja će biti ili najhladnija ikada ili najhladnija kao prošla u kojoj nismo videli sneg.

Oni koji su se snašli ili ušuškani našli u ovakvom opštem stanju, hoće da urade nešto da ga zacementiraju. Svaka promena može biti previše neizvesna, sa rizičnim posledicama i nepopravljiva. A nekako previše je kontradiktorno da bi se sve ovo nastavilo u logičnom pravcu.

Odličan primer bili su protesti kamiondžija u Kanadi tokom korone. Blokada puteva, zaustavljanje transporta i sve otale protestne mere koje su kamiondžije organizovale završene su na potpuno miran i elegantan način. Nije angažovana policija, niko ih nije tukao, niko im nije dao ono što su tražili… Samo su im blokirali račune u bankama. Protesti su ubrzo prestali.

Malo ko je to do sada rekao, ali sve matematičke i ekonomske prognoze, sve ocene, rejtinzi, indeksi i kalkulacije ne rade dobro u praksi. Sve što se dešava retko kada ide po zacrtanom planu.

„Matematički modeli se često prave oko određene pojave kako bi je objasnili, ali su zasnovani na pretpostavkama koje odražavaju vrednosti i gledišta onih koji ih kreiraju. Te pretpostavke nisu nužno odabrane zbog njihove tačnosti, već zbog jednostavnosti rešenja, isključujući pritom važne aspekte stvarnosti i ljudske prirode. To što su modeli konstruisani u velikoj meri prema ograničenim postavkama znači da stvarni svet pokušavamo prilagoditi modelima, umesto da modele uspeha prilagodimo stvarnom svetu. Zbog toga, na takvim modelima ne možemo da temeljimo predviđanja budućnosti.

Svest o prošlosti bi trebalo da učini disciplinu ekonomije manje arogantnom, a više korisnom.“ – Lord Robert Skidelsky

Bitcoin – Kralj prinosa

Bitcoin je porastao za više od 526% od 2018. godine, ostavljajući svaku drugu imovinu daleko iza.

Namerno je uzeta 2018. kao početna godina jer je to bila jedna od „najgorih“ godina za Bitcoin, kada se za njega pročulo zbog ogromnog pada koji je tada doživeo i preživeo. Da smo uzeli skoro bilo koju drugu početnu tačku, brojke bi bile još neverovatnije!

Bitcoin je poznat po svojoj volatilnosti, ali i neumoljivim činjenicama:

Ako ste držali Bitcoin najmanje 3 godine, nije postojao trenutak u kojem nije nadmašio sve druge vrste imovine. To je vrlo jak argument.
Ako ste držali Bitcoin 10 ili više godina, sada ne bi morali ni da platite porez na profit koji ste ostvarili.

Ovaj tekst namerno nismo započeli sa izjavama političara koji nazivaju Bitcoin „strateškom imovinom za napredak“ ili državama koje ga rudare, pa čak ni sa velikim kompanijama koje ga dodaju na svoje balanse. Sve su to ogromne prekretnice, ali budimo realni to nisu stvari koje ljude navode da odmah uskoče u investiciju. Ljudi žele brojeve koje će da unesu u digitron.

Zato se osvrćemo na stvar koja se teško ignoriše: performanse. Brojke. Koje stvaraju FOMO efekat. To je prirodno, emocije su deo igre i života. Ali ključ dobre odluke je ostati racionalan i držati se šire slike.

U Srbiji je moguće investirati u Bitcoin na ECD menjačnici kriptovaluta.

3 najbolja saveta pre kupovine kripta

Da li će Bitcoin nastaviti da donosi veliku zaradu?

Da li će ostati jedna od najboljih investicija na svetu?

Kako bismo odgovorili na ovo pitanje, oslonili smo se na analize dva renomirana investiciona fonda – Ark Invest i VanEck.

ARK Invest: Bitcoin na 150.000$ do 2025. godine (kada to niko nije smeo da kaže)

ARK Invest je još 2020. godine, kada je Bitcoin vredeo samo 10.000$ sa tržišnom kapitalizacijom od 220 milijardi $, izdao hrabar izveštaj u kojem su predvideli da bi Bitcoin mogao da dostigne 150.000$ između 2025. i 2030. godine.

Danas se Bitcoin kreće oko 60.000$ i sada se mnogi slažu da bi mogao da dostigne 150.000$ već naredne godine.

Njihova približno tačna predikcija navela nas je da se vratimo na izveštaj i objasnimo kako su došli do tako smelog predviđanja kada je malo ko bio optimističan.

VanEck: Bitcoin na 2,9 miliona dolara do 2050. godine?

VanEck kao još jedan istaknuti igrač u investicionom svetu, u svežem izveštaju iz 2024. godine daje još ambiciozniju projekciju. Veruju da bi Bitcoin mogao da dostigne 2,9 miliona dolara do 2050. godine, sa ukupnom tržišnom kapitalizacijom od neverovatnih 61 trilion dolara.

VanEck predviđa da bi do 2050. godine Bitcoin mogao da učestvuje u 10% globalne međunarodne trgovine i 5% domaće trgovine širom sveta. Takođe, očekuju da će centralne banke držati minimum 2,5% svojih rezervi u Bitcoinu, kao što danas to rade sa zlatom.

Koristeći principe ekonomske teorije i formulu brzine obrta novca, došli su do ovog potencijalnog cilja. VanEck takođe ukazuje na značajne promene u međunarodnom monetarnom sistemu koje bi mogle dodatno pogurati Bitcoin ka ovim visinama.

Ove promene biće vođene sledećim faktorima:

• Pad globalnog BDP-a sadašnjih lidera (SAD, EU, UK, Japan…).
• Smanjeno poverenje u trenutne rezervne valute kao dugoročna sredstva očuvanja vrednosti zbog prekomernog zaduživanja i kratkovidih (ličnih) geopolitičkih odluka država koje ih izdaju.
• Povećana neizvesnost u pogledu zaštite vlasničkih prava u zapadnim finansijskim i monetarnim sistemima, posebno u SAD-u, usled promenljive regulative i ekonomske nestabilnosti.

Kako poverenje u trenutni monetarni sistem opada, mnogi biznisi i potrošači širom sveta mogli bi da prepoznaju fundamentalne slabosti fiat valuta i potraže neutralno sredstvo razmene sa nepokolebljivim vlasničkim pravima i predvidivom monetarnom politikom.

Čak će i AI (veštačka inteligencija) koristiti Bitcoin za plaćanja?

Bitcoin kao globalna mreža za transakcije

ARK predviđa da Bitcoin može postati globalna mreža za zaključenje transakcija što je daleko više od „digitalnog zlata“. Mogao bi da  transformiše način na koji banke i preduzeća obavljaju transakcije.

Kako i zašto?

• Uvek je dostupan, ne poznaje granice: Za razliku od tradicionalnih sistema, Bitcoin funkcioniše 24/7, globalno, bez potrebe za posrednicima. Omogućava direktne, „od osobe do osobe“ transakcije, eliminiše posrednike i smanjuje troškove međunarodnih plaćanja. Uz sve to, pruža maksimalnu bezbednost i neosporivost transakcija.
• Otporan je na cenzuru: Nijedno treće lice ne može blokirati ili poništiti transakciju, što korisnicima daje potpunu kontrolu nad njihovim finansijama za razliku od tradicionalnih sistema koji su podložni regulativnim ograničenjima.
• Ogroman potencijal: Samo u SAD-u, godišnji obim transakcija dostiže 1,3 kvadriliona dolara. Ako Bitcoin preuzme samo 10% tog tržišta, zbog svoje ograničene količine cenovni rast bi bio paraboličan.

Bitcoin kao zaštita od zaplene imovine

ARK takođe vidi Bitcoin kao zaštitu od zaplene imovine, posebno u regionima gde su prava vlasništva slaba ili gde je državna intervencija previsoka.

Kako i zašto?

• Otpornost na zaplenu: Bitcoin je decentralizovan, funkcioniše bez centralnog auteriteta i vlasnika, što znači da nijedna vlada ne može da kontroliše ili zapleni vašu imovinu. Uz pravilno upravljanje pristupom (sigurnosnim ključevima), vaša imovina ostaje u vašim rukama.
• Zaštita od inflacije: Vlade često indirektno oduzimaju bogatstvo kroz inflaciju. Kada fiat valute gube vrednost, Bitcoinova fiksna ponuda pruža zaštitu i na taj način štiti ono što imate od devalvacije.
• Tržišna prilika: Ako bi ljudi uložili samo 5% globalne novčane mase (bez glavnih valuta) u Bitcoin kao zaštitu, tržišna kapitalizacija Bitcoina bi porasla na 2,5 triliona dolara. (duplo)

Bitcoin kao digitalno zlato

Bitcoin se pozicionira kao digitalni pandan zlatu. Mnogi ga vide ne samo kao rivala, već kao efikasniju, bezbedniju i sigurniju alternativu.

Zašto je Bitcoin bolji?

• Ograničena ponuda i dugotrajnost: Kao zlato, Bitcoin je redak i dugotrajan. Ali rešava najveće mane zlata: lako je deljiv, prenosiv i lako se koristi u digitalnoj ekonomiji.
• Verifikacija i sigurnost: Za razliku od zlata koje zahteva napor da se proveri, autentičnost Bitcoina se proverava putem blockchaina momentalno, što eliminiše svaku mogućnost falsifikovanja.
• Tržišna prilika: Tržište zlata vredi 18 triliona dolara. Bitcoin bi mogao da preuzme dobar deo tog kolača. Ako bi se iz zlata samo 10% konvertovalo u Bitcoin njegova tržišna kapitalizacija bi skočila za 1 trilion. (skoro dupla vrednost)

Bitcoin kao zaštita i spona za tržišta u razvoju

Prava moć Bitcoina posebno dolazi do izražaja u tržištima u razvoju, gde valute često propadaju zbog loših ekonomskih politika.

Kako i zašto?

• Zaštita od devalvacije valute: U zemljama gde hiperinflacija urušava lokalne valute, Bitcoin služi kao stabilan čuvar vrednosti, jer predstavlja jedinu alternatvu fiat novcu.
• Decentralizovan i bez granica: Bitcoin funkcioniše van kontrole vlada i pruža finansijsku slobodu pojedincima u nestabilnim ekonomijama.

Da li postoje skriveni troškovi u investiranju u kriptovalute?

Da li će Bitcoin nastaviti da donosi veliku zaradu?

Sudeći po ovim analizama i potencijalima koje Bitcoin nosi, možemo reći da optimizam nije bez osnova. Sve više institucija, fondova i investitora se okreće Bitcoinu kao ključnom elementu svojih portfolija — i možda je vreme da i vi razmislite o tome.

U Srbiji je moguće kupiti Bitcoin na sajtu ECD menjačnice kriptovaluta.