Bitcoin je dostigao još jednu veliku brojku. Izrudareno je 20 miliona BTC. U opticaju je preko 95% konačne ponude od 21 milion, dok je preostalih manje od milion bitkoina raspoređeno na više od jednog veka rudarenja u budućnosti po unapred poznatom tempu. Trenutna nagrada po bloku iznosi 3,125 BTC, a sledeće prepolovljavanje tokom 2028. godine smanjiće je na 1,5625 BTC.
To je vest koja na prvi pogled deluje kao obična brojka. Ali ona nas podseća na nešto veoma važno. Bitcoin nije redak zato što ljudi veruju da jeste, već zato što je njegova oskudnost upisana u programski kod i proverava se na hiljadama mašina širom sveta. U realnosti u kojoj gotovo sve može da se proizvede više, odštampa više ili razvodni, Bitcoin je jedna od najpreciznijih monetarnih zaliha koju čovečanstvo imalo.
Ko rudari Bitcoin i koliko to košta?
Danas Bitcoin više ne rudare entuzijasti u garaži kao na njegovom početku. Rudarenje je postalo industrija u kojoj glavnu reč vode veliki sistemi sa pristupom jeftinoj energiji, najmodernijim ASIC mašinama, rashladnim rešenjima i kapitalu. Među najvećim kompanijama posebno se izdvajaju Bitdeer i MARA. Bitdeer je po novijim procenama prestigao MARA po udeu hashrate kapaciteta. Paralelno sa tim, najveći mining pool-ovi danas su Foundry USA, AntPool, ViaBTC i F2Pool, a sama činjenica da nekoliko najvećih pool-ova drži veliki deo ukupne snage često otvara i pitanje centralizacije.
Koliko košta da se izrudari jedan BTC?
Zavisi od toga koga pitate i šta tačno računate. Ako gledamo čist proizvodni trošak, procene se kreću oko 87.000 dolara po BTC u proseku, dok drugi modeli, kada uračunaju pozajmljeni kapital od banaka, infrastrukturu, servis, hlađenje i širi operativni trošak, izlaze i znatno više. Zbog toga je rudarenje je danas profitabilno uglavnom za najefikasnije operacije, one sa vrhunskom opremom i veoma jeftinom strujom. Ostali su pod ozbiljnim pritiskom, pa deo rudara prodaje veći deo onoga što iskopa, a deo njih se okreće AI infrastrukturi i drugim poslovima kako bi preživeo.
Drugim rečima, novi bitkoini više ne nastaju lako. Svaki sledeći dolazi skuplje, sporije i uz jaču konkurenciju. To je važan detalj, jer Bitcoin nije samo oskudan na papiru, on postaje i infrastrukturno sve zahtevniji za proizvodnju.
20 miliona je iza nas. Koliko je još ostalo i za koga?
Matematika je ovde jednostavna. Ako je maksimalna ponuda 21 milion, a već je izrudareno 20 miliona, ostalo je manje od milion BTC za narednih oko 114 godina. To znači da najveći deo ukupne ponude već postoji danas, dok će ono što tek dolazi biti sve manji i manji dodatak tržištu.
Koliko je Bitcoin zapravo redak?
Prema UBS-ovom Global Wealth Report-u, broj dolarskih milionera u svetu meri se u desetinama miliona. Procene se kreću oko 58 do 60 miliona ljudi.
Kada bi se svih 21 milion BTC ravnomerno podelilo samo među njima, svakome bi pripalo oko 0,35 do 0,36 BTC. A kada bismo delili samo ono što je preostalo da se izrudari, taj poslednji milion, to bi bilo tek oko 0,017 BTC po milioneru.
Stvarni svet ne funkcioniše ravnomerno, naravno.
Neki ljudi imaju više, mnogi nemaju ništa, deo bitkoina je zauvek izgubljen, deo je zaključan u dugoročnoj štednji, deo drže kompanije, fondovi, ETF-ovi i države, a deo se nikada ni ne pojavi na tržištu jer vlasnici jednostavno ne žele da prodaju. Zbog toga “preostalo još milion” ne znači da milion BTC čeka urednu raspodelu. Naprotiv, to znači da će se za sve manju novu ponudu nadmetati sve veći broj učesnika.
Majning ili kupovina- gde je danas realna prilika?
U teoriji rudarenje zvuči privlačno jer dobijate “nove” bitkoine direktno od mreže.
U praksi, za većinu ljudi i za mnoge firme, kupovina je jednostavnija, fleksibilnija i često racionalnija opcija.
Zato što je ulazak u rudarenje danas skup i tehnički zahtevan poduhvat. Treba vam oprema, prostor, struja, održavanje, rashladni sistem, logistika i stalno nadmetanje sa konkurencijom koja napreduje kao i tehnologija.
Nasuprot tome, kupovina vam daje vlasništvo bez operativnih izazova.
Ali postoji još jedna važna stvar. Na tržištu Bitcoina nova ponuda je svakim halvingom sve manja. Sa druge strane, tražnja ne dolazi samo od malih investitora, već i od kompanija, fondova, ETF-ova i institucija koje žele da akumuliraju BTC bez pravljenja haosa na otvorenom tržištu. Zato veliki kupci često pokušavaju da dođu do coina van berze, kroz OTC aranžmane i dugoročnije dogovore, kako bi smanjili uticaj na cenu i osigurali stabilan dotok likvidnosti. To je logika tržišta. Kada nečega nema dovoljno, najvredniji je pristup izvoru.
Rudari su prvi proizvođači nove zalihe, a sve manja zaliha znači da njihova uloga postaje još važnija. Ipak za najveći deo tržišta kupovina ostaje daleko jednostavniji i pristupačniji put sticanja BTC od pokušaja da se uđe u rudarsko nadmetanje sa industrijskim gigantima.
Šta se dešava kada se izrudari i poslednji BTC?
Ovo pitanje zvuči dramatično, ali odgovor nije. Mreža ne staje. Bitcoin je dizajniran tako da rudari danas zarađuju iz dva izvora. Od nagrade za blok i od naknada za transakcije. Vremenom će nagrada za blok biti sve manja, a naknade za transakcije bi trebalo da preuzimaju sve važniju ulogu. Kada se bude približio kraj emisije novih bitkoina, mreža bi trebala da se sve više finansira kroz naknade.
To je ujedno i jedan od najzanimljivijih dugoročnih testova Bitcoina. Danas se mreža još uvek “subvencioniše” novim coinima koji ulaze u opticaj. Sutra će morati mnogo više da se oslanja na to da su korisnici spremni da plate za prostor u bloku ili na količinu transakcija.
Pitanje nije da li će Bitcoin postojati kada se izrudari poslednji BTC. Pitanje je kako će tada izgledati njegova uloga u svetu. Da li pre svega kao globalna rezervna imovina? Kao digitalno zlato? Kao osnova za složeniji finansijski sistem? Ili sve to zajedno?
Ono što je dobro je da svi mogu da utiču na bitkoin mrežu i kroz open source dizajn softvera svi mogu i da predlože rešenje. Kada se zajednica složi, predlog se prihvata. Izvolite.
Zašto je ovih 20 miliona važnije nego što deluje?
To je potvrda da je Bitcoin do sada isporučio ono što je obećao. Predvidivu, proverljivu i ograničenu monetarnu emisiju. Bez centralne banke. Bez odbora koji može da glasa za “malo više”. Bez vanrednog štampanja. Kod je radio ono što je rekao da će raditi. Blok po blok. Halving po halving.
A to je i najvažnija poruka cele priče. Dok svet i dalje pokušava da shvati koliko tačno vredi Bitcoin, Bitcoin iz godine u godinu sve jasnije pokazuje šta ga čini posebnim. Nema ga mnogo, neće ga biti više i do njega se ne dolazi lako.
Bitcoin-a neće biti više. A do novih coina se dolazi sve teže. Na ECD platformi možete da kupite Bitcoin brzo, jednostavno i bezbedno.
Comment section
0 comments