„Ili umreš kao heroj ili živiš dovoljno dugo da postaneš zlikovac.“
Nedavno sam ponovo gledao Trilogiju Mračnog viteza i kada sam čuo tu rečenicu Harvija Denta, pomislio sam da postoji malo ljudi koji bolje odgovaraju ovom opisu od Satošija Nakamota. Iako zapravo nije umro (barem se nadam da nije), povukao se u pravom trenutku kako bi zaštitio sebe i svoje delo.
Skriveni identitet Satošija je možda jedna od najboljih stvari koje su se desile Bitcoinu. Da je on stvarna, poznata osoba, stalno bi bio pod reflektorima, njegova prošlost bi se iskopavala, svaki njegov potez bi se pomno pratio, a greške i mane koristile bi se da ga diskredituju i dovedu u pitanje njegove namere prilikom stvaranja Bitcoina.
Ono što Brus Vejn kao čovek ne bi mogao da podnese, Betmen je mogao.
To što on nije stvarna osoba dozvoljava nam da sanjamo, da ga zamišljamo kao nepogrešivog genija, da verujemo kako je stvorio Bitcoin iz najčistijih pobuda. Priče o stvarnim ljudima nikada ne mogu biti toliko inspirativne i privlačne kao priče o fiktivnim junacima. Zato su najuticajnije knjige često dela fikcije, a ne biografije.
Pre tačno 16 godina objavljen je Bitcoin Whitepaper. Svet se zauvek promenio. Mnogi to još nisu shvatili, ali jednog dana će svima biti jasno. Jedan od najvećih darova čovečanstvu stigao je od nepoznatog donatora.
Započeo sam citatom iz Mračnog viteza, pa ću završiti parafrazom još jednog. Bitcoin nisu stvorili Piter Tod, Hal Fini, Adam Bek… i sigurno ne Krejg Rajt. Stvorio ga je Satoši, heroj kojeg smo zaslužili, ali ne i onaj koji nam je bio potreban, pa je ostao negde u senci, gde ga ništa ne može dotaći, jer on zapravo nije naš heroj. On je naš tihi čuvar, naš Mračni vitez.
Comment section
0 comments