Svakih mesec-dva, članovi FOMC-a (The Federal Open Market Committee) se okupe, većaju i objave koje su nove kamatne stope u Americi. Dok oni većaju, svet drhti u iščekivanju potvrde da se kriza nastavlja ili čak produbljuje, a centralne banke širom sveta kao zapete puške čekaju šta će odlučiti Banka Federalnih rezervi, pa da i one što brže prilagode svoje kamatne stope trendu koji američka centralna banka diktira.
To je, u dve rečenice, svetska ekonomija u 2022. godini.
Postoji nešto jako pogrešno u tome da 12 birokrata dominantno utiče na kretanja na svetskim berzama, ali trenutno tako stvari funkcionišu.
Kriptovalute su nekada bile avangarda i samim tim veoma imune na bilo šta što se dešava na drugim tržištima. Na kretanje cene dominantno su uticale vesti iz same kripto industrije, uz neizbežne špekulante, koji su ponekad sposobni da kratkoročno diktiraju trendove čak i na mnogo većim tržištima. Sve se to menja u 2020. godini.
Delom možda zbog toga što je prosto došlo vreme, a delom verovatno zbog korone koja je donela gomilu jeftinog novca (bar smo tada mislili da je bio jeftin, sad vidimo koliko je skup), mnogi institucionalni investitori su krenuli da ulažu u kriptovalute. To nam je donelo rekordne cene, ali nam je odnelo nezavisnost u nekoj meri. Kripto tržište više nije avangarda, “krupni igrači” poseduju dovoljnu količinu kriptovaluta da sada na kretanje cene sve više utiču isti oni faktori koji utiču na kretanje cena na tradicionalnim berzama. Samim tim, ove godine, pomenuti članovi FOMC-a vedre i oblače na kripto tržištu više nego bilo ko drugi.
Naravno da to nema mnogo smisla i da to ne može predugo da traje. Međutim, trenutno se tržište ponaša vrlo iracionalno, strah je veliki, kako zbog finansijske krize, tako i zbog osetljive geopolitičke situacije. U tim okolnostima važi pravilo “cash is the king” i investitori uglavnom zaziru od svih tipova investicija.
Iako inflacija vrlo intenzivno ubija vrednost novca, investiranje u ovakvim okolnostima češće smanjuje vrednost kapitala čak i brže od inflacije. Investitori čekaju malo više izvesnosti da bi počeli malo slobodnije da plasiraju kapital. Dok čekaju, pada vrednost manje-više svih akcija, nezavisno od toga da li je neka kompanija zdrava ili pred bankrotom, slično kao što na vrhuncu euforije svemu raste vrednost. Ista je trenutno situacija i na kripto tržištu.
Kada panika prođe, neminovno će tržište početi da se oporavlja, zdravi projekti će da se vrate na nivoe na kojima su bili pre krize, dok se oni slabiji pre ili kasnije propasti. Mnogi su razočarani time što sue se kriptovalute utopile u sivilo globalne ekonomije jer su ih smatrali idealnom zaštitom od inflacije.
Ja svakako verujem da kriptovalute jesu sjajan štit, ali ne kratkoročno. Dakle, neće svako povećanje inflacije dovesti do povećanja vrednosti kriptovaluta. One su zaštita od inflacije kao osnovnog principu na kojem je monetarna politika bazirana. Kad inflacija pređe 10%, svakome je jasno da to ne valja i da novac rapidno gubi vrednost. Mnogo je opasnija ona podmukla inflacija od 2-3% koja dovoljno sporo topi kapital da većina ljudi to ne primećuje. Međutim, posle nekoliko decenija, ovakva inflacija je u stanju da istopi čitavo bogatstvo. Naravno da kriptovalute zbog svoje volatilnosti kratkoročno ne mogu biti dobra zaštita ni protiv čega, ali su dugoročno, kao prirodno deflatoran novac, sjajna zaštita od neminovnog pada vrednosti novca koji je prirodno inflatoran.
Prijavite se na ECD Newsletter i ostanite u toku sa svim trendovima u kripto industriji i edukujte se više o rudarenju, sigurnosti, projektiva ili regulativi na našem ECD Blogu.
Tekst je inicijalno objavljen u štampanom izdanju magazina Biznis.rs.
Autor: Aleksandar Matanović, ECD Co-founder & CEO, MSc in Digital Currency.
Comment section
0 comments