Krovni zakoni koji uređuju ovo polje su: Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o porezima na imovinu. Zakon o digitalnoj imovini fokusira se na pružaoce usluga. Oporezivanje je sprovedeno dodatnim podzakonskim aktima koji su ugrađeni u iznad navedene zakone (svakako će se vremenom donositi još dodatnih pravilnika i objašnjenja).
Još uvek nema puno detalja o tome šta će se posmatrati kao osnovica za plaćanje poreza u slučaju da lice nema dokaz o kupovini (šta je kupio, kada i po kojoj ceni) a pritom je prodao i zaradio. Naše mišljenje je da u ovom slučaju lice treba da porez obračuna na iznos celokupne prodajne vrednosti kriptovaluta (to je u stvari iznos novca koji je legao na tekući račun prilikom prodaje digitalne imovine).
Oporezivanje fizičkih lica
Porez na kapitalnu dobit
Član 74 Zakona o porezu na dohodak građana govori o porezu na kapitalnu dobit od prenosa vlasništva nad digitalnom imovinom:
“Kod prenosa digitalne imovine nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a u slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao učestvovanjem u pružanju usluga računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine), nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i koje može da dokumentuje.”
Porez na kapitalnu dobit obveznik fizičko lice plaća u iznosu od 15% na dobit ostvarenu od prodaje digitalne imovine (na razliku izmedju prodajne i nabavne vrednosti ako je u plusu). Ako lice nema dokaz o nabavnoj vrednosti (tada kada je recimo kupio kriptovalute) u tom slučaju porez računa na ceo iznos prodajne vrednosti (vrednost novca koja mu je legla na tekući račun prilikom prodaje kriptovaluta).
Postoji oslobođenje za sva fizička lica: ako prodajom kriptovaluta obveznik fizičko lice ostvari kapitalnu dobit ali tu istu kapitalnu dobit uloži u kapital rezidentnog obveznika ili investicionog fonda čiji je centar u Srbiji. Naše tumačenje navedenog: ako se kapitalna dobit uloži recimo u kapital nekog preduzeća (DOO) u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit plaća sa 50% oslobođenja (7,5%).
Član 79a zakona o porezu na dohodak gradjana:
“Obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.”
Porez na imovinu
Digitalna imovina je uređena i porezima na imovinu tako da se i na nasleđe odnosno poklon kriptovaluta plaća porez. Porez na nasleđe i poklon iznosi 1,5% i 2,5%.
“Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja (u daljem tekstu: nasledni red), porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%.
Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.”
Pravna lica
Porez na dodatu vrednost (PDV)
Što se tiče PDV-a od 01.01.2021 više ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a za pravna lica prilikom trgovine sa kriptovalutama, odnosno prilikom prodaje kriptovaluta (postoji oslobođenje po članu 25. zakona).
Ne može da se koristi prethodni PDV ni pri kupovini kriptovaluta ni pri stvaranju (recimo troškovi električne energije – nema prava na odbitak PDV-a po tom osnovu jer prilikom prodaje postoji oslobođenje).
Porez na kapitalnu dobit i porez na dobit pravnih lica
U Zakonu o porezu na dobit je propisano da se zarada na digitalnoj imovini oporezuje kao kapitalna dobit (porez je 15% isto kao u slučaju fizičkih lica). Postoji izuzetak, ako obveznik ima dozvolu za pružanje usluga vezanih za digitalnu imovinu. Taj obveznik ne plaća porez na kapitalnu dobit.
Drugo oslobođenje za sva pravna lica: ako prodajom kriptovaluta obveznik pravno lice ostvari kapitalnu dobit ali tu istu kapitalnu dobit uloži u kapital rezidentnog obveznika ili investicionog fonda čiji je centar u Srbiji. Naše tumačenje navedenog: ako se kapitalna dobit uloži recimo u drugo preduzeće (DOO) u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit ne plaća u potpunosti.
Najveća razlika izmedju fizičkih i pravnih lica je u načinu obračuna i podnošenja poreske prijave. Pravna lica ne podnose poresku prijavu u datom trenutku prilikom zarade od prodaje kriptovaluta, već posle isteka kalendarske godine kada sprovode završni račun i podnose poresku prijavu poreza na dobit za prethodnu godinu. U tom momentu popunjavaju i Poreski bilans i tada zavode i dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine i samim tim obračunavaju i porez.
Rudarenje: Ovo se posmatra kao proizvodnja, međutim još uvek nemamo adekvatnih detalja u smislu šta se smatra dokazima. Imajući u vidu da se kao dokaz u proizvodnji nameštaja npr. uzima sav utrošen repromaterijal za stvaranje gotovog proizvoda + amortizacija osnovnih sredstava (mašine recimo) + režijski troškovi itd, dakle u slučaju rudarenja bi kao ulaz služile sve fakture o kupljenoj opremi koja se knjiže na osnovna sredstva (a trošak bi bio mesečna amortizacija) a mesečni trošak je takođe i električna energija i drugo, tako da u tom smislu imamo dokaze. Dodatni dokazi bi možda bili i neki izveštaji sa mining pool-a.
Citat Saveza računovođa i revizora Srbije “SRRS”: “Cena koštanja kriptovaluta se u slučaju rudarenja dobija ako saberemo troškove za njegovo iskopavanje a to su cena struje, amortizacija opreme i slično.”
– Autor: Miloš Praštalo, CPA @ MNP Advisory
Comment section
10 comments
Vrlo informativno!
Drago nam je! 🙂
Lepo objašnjeno, svaka čast
Odličan tekst! Mogu da potvrdim da članke Miloša pratim neko vreme i do sada ni jedan poreski stručnjak nije dao toliko informacija kao on i pomogao mi da razumem suštinu jednostavnim rečima kao da smo se sreli na ulici.
Aleksandre, drago nam je da Vam je tekst bio informativan! Da li imate neku želju šta bi u budućnosti voleli da čitate kod nas? 🙂
Poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini.
Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na osnovu dokaza.
Kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige i evidencije, računovodstveni iskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava, prikupljene od poreskog obveznika ili trećih lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi.
Zapis na blokčejnu je dokaz (isprava, informacija). Šta više to je distribuirani digitalni računovodstveni podatak na ledžeru. Blokčejn podatak, datum i kurs na dan nabavke kriptovalute može biti dokaz putem kojeg se utvrđuje poreska činjenica iznos poreske osnovice (razlike između sadašnje vrednosti i nabavne vrednosti).
Poreski organ, ako smatra da je razlika između nabavne cene i prodajne cene veća mora za to imati dokaz, jer je teret dokazivanja prešao na njega.
Ukratko, za utvrđivanje poreske činjenice je relevantan Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i poreski organ mora činjenicu da je krpito stečen bez naknade utvrditi u potupku na osnovu dokaza.
Ne postoji pravna pretpostavka da je kripto stečen besplatno (da bi bio obračunat porez od 15% na vrednost kripta na dan pretvaranja u dinare) ako poreski obveznik učini barem verovatnim da je nabavna cena ona koju je naveo u poreskoj projavi.
Postovani,
Sobzirom da se rudarenje smatra proizvodnjom da li to znaci da za rudarenje mora da se otvori i firma ili doo koji ce se baviti kripto rudarenjem? Pitam jer ne bi bilo cudno da nakon nekoliko godina se pojavi neki pametnjakovic i kaze “ svi vi rudari koji ste dokumentovali potrosnju struje i kupovinu kartica sada retroaktivno morate da platite poreze za ….“ kao sto se desilo i desava sa frilenserima
A šta ako se desi da sam na berzi kripto-valuta ostvario gubitak od recimo 10k evra ili 100k evra, hoće li u tom slučaju država da me pomogne sa 15% vrednosti izgubljenog iznosa? To što su se setili da naplaćuju porez je čista pljačka naroda. Trgovanje kripto valutama je najrizičnije trgovanje što se tiče berzanskog poslovanja. Pa nemam ja sigurnu,tj.garantovanu dobit svakog meseca pa da mogu da budem kategorisan kao neko ko „zarađuje“. Kad isplaćaš provizije i daš državi „njen deo“, ostane ti 70% ukupnog iznosa. Najbolje je da idem ulicom i da bacam pare koje sam s mukom zaradio. Ako država Srbija želi da dobije deo nečijeg prihoda onda ona mora da učestvuje kao partner u poslovanju. Recimo, ako hoćeš da kupiš grafike za majning da ti cifra bude oslobođena poreza. Na osnovu čega oni stiču pravo da im se plati porez? Samo na osnovu toga što sam rođen ovde? Debilana!
Kako doći do „Dodatni dokazi bi možda bili i neki izveštaji sa mining pool-a“? ja sam majnovao sa nanopool.org, ne vidim da pružaju potrebne podatke o nalogu koji je preuzeo nagradu. Izrudarene nagrade sam čuvao u jaxx novčaniku dok nisam prodao. A ni jaxx novčanik nema opciju da se exportuju tx o dobijanju nagrada ili prodaji. Kako da dokažem da sam izrudario nešto?
Postovani, sta u slucaju kada jedan bracni drug, brat, sestra, dete, pokloni drugom bracnom drugu,bratu,sestri,detetu, kriptovalute I kasnije to taj kome je poklonjeno proda. Da li to znaci da imamo dvostruko oporezivanje, na poklon I posle pordajom ili kirpto koji ima prilikom prodaje prijavi kao poklon I na to plati porez 1,5-2.5%? Npr, kako ce neko znati da sam ja moj wallet poklonio bratu Ili mu dao seed i on preneo coine na neki drugi wallet i prodao…Na kraju, kako se ponasa lice koje je poklonilo valute? Da li ce morati da dokazuje odakle, sta ako nema dokaza ili tvrdi da je dobilo na poklon od NN ino lica…