Da li je moguće primati platu u kriptu? Pitali smo poreskog savetnika

U prethodnim blogovima kroz saradnju sa ovlašćenim računovođom i stručnjakom za kripto poreze, Milošem Praštalom prošli smo kroz objašnjenje kripto poreza u Srbiji za fizička lica, uzeli smo u obzir propise zakona i tretman preduzetnika i preduzeća kao i koji su koraci za upis pravnih lica u evidenciju imalaca virtuelnih valuta koju određuje Narodna banka Srbije.

Razumevanje pravnog aspekta kriptovaluta od izuzetne je važnosti za dalju adopciju kako kod institucija tako i kod prosečnih korisnika koji upravo u zakonu traže potporu za ulazak u ovu inovativnu industriju.

Dobra kripto regulativa je temelj buducnosti kriptovaluta

Iako je trilema blokčejna između brzine, sigurnosti i decentralizacije sama po sebi sigurnosna garancija, veliki investitori koji su ove bull sezone ušli u svet kripta, sigurnost su potražili na sebi konfornijem mestu. U zakonskoj regulativi.

Kako je kripto industrija iskoračila iz faze “sulude investicije u neopipljiv novac” i oborila sve predrasude o “etiketiranju realne vrednosti” za digitalno dobro, tokom početka pandemije takođe je opravdala status odlične investicije u teškim i nesigurnim vremenima, mnoge velike kompanije, moćni investicioni fondovi pa čak i države odlučile su da uzmu u obzir shvatanje ove revolucije novca i transfera vrednosti.

Kada sve ide kako treba, kada cena kriptovaluta raste i kada servisi funkcionišu po dogovoru, u finansijskom blagostanju koje kripto nudi skoro da nema vremena za brigu ali kada se usled nepokrivenih pozajmica, krađe sredstava, prevara ili neisplaćenih obaveza korisnici ugroze, ugovor odnosno zakon je ono što se stavlja na sto i jedina slamka spasa.

Pored preventive, izlazak iz sive zone ekonomije i regulisanje kripto industrije ima za cilj potpunu transparentnost i ispravnost svih korisnika kriptovaluta kako bi se zabluda da se kriptovalute koriste za pranje novca ili druge ilegalne aktivnosti u potpunosti otklonila.

Srbija je jedan od pionira što se tiče uvođenja zakona o kriptovalutama tako da u ovom blogu kroz intervju sa Milošem dajemo odgovore na česta pitanja koja se tiču svih zaposlenih, a to je  mogućnost primanja plate u kriptu.

Da li je moguće primati deo plate u kriptovalutama ili mora u celini?

Iako nema smetnji da se čak cela plata isplati zaposlenom u kripto valutama, naš je savet da to ipak bude u vidu nekog dodatnog bonusa (mesečnog ili godišnjeg) ali da se zaposlenom ne isplaćuje cela zarada u kriptovalutama ili tokenima.

Ne savetujemo isplatu cele plate u kripto iz razloga dokazivanja isplate zarade raznim državnim organima, bankama itd. Jednostavno, tradicionalne banke i dalje ocenjuju kreditni rejting zaposlenog po osnovu isplate zarade u fiat valutama i to čak sa odredjenom šifrom plaćanja.

Prema tome mi savetujemo isplatu dela zarade u kripto valutama (recimo kao neki bonus deo). Taj deo isplate u kriptovalutama će biti isto oporezovan kao i ostali deo redovne zarade isplaćen u fiat valuti (u slučaju Srbije – u dinarima).

Da li poslodavac plaća doprinose na deo u kriptu?

Da ne bismo komplikovali sa iznosima poreza, PIO doprinosa, doprinoza za zdravstvo i doprinosa u slučaju nezaposlenosti (jer se ti procenti menjaju iz godine u godinu), jednostavnije je da kažemo da je u proseku u odnosu neto platu opterećenje porezima i doprinosima oko 60-63%.

To u primeru ovako izgleda: ako je zaposlenom neto zarada 50.000 din to znači da su porezi i doprinosi još dodatno oko 30.000 din. Dakle ukupan trošak zarade tog zaposlenog iznosi 80.000 din mesečno.

Na isti način se računa i bonus tj deo plate isplaćen u kriptu ili tokenima. Kao neto iznos kripta prenesenog zaposlenom računa se vrednost tog kripta u dinarima tog dana prilikom prenosa.

Opet u primeru to ovako izgleda: ako se zaposlenom prenosi 0,33 Ethereuma što u dinarima na dan prenosa iznosi 75.000 din (recimo) znači porezi i doprinosi će biti dodatno još oko 46.000 dinara.

Dakle uvek je prvo potrebno preračunati iznos kriptovalute u dinare na dan prenosa.

Da li su poslodavac ili zaposleni dužni da plate porez na kapitalnu dobit prilikom transfera ili samo ukoliko vrednost poslatih kriptovaluta poraste?

Da li je potrebno da ja kao poslodavac platim porez na kapitalnu dobit prilikom prenosa kriptovaluta zaposlenom?

Po našem mišljenju poslodavcu je taj prenos kriptovaluta trošak, dakle on je preneo kriptovalute ili tokene zaposlenom i na njih je obračunao i platio pripadajuće poreze na zaradu. Njemu je to sve trošak plata (i porez i doprinosi i iznos kripta). Poslodavac u ovom slučaju nije ništa zaradio od digitalne imovine (od kripta ili tokena) već je napravio sebi trošak te je naše mišljenje da poslodavac ne treba da plati i dodatan porez na kapitalnu dobit.

Da li je potrebno da ja kao zaposleni platim neki porez nakon prijema kriptovaluta?

U slučaju zaposlenog, on jeste obveznik poreza na kapitalnu dobit i po našem mišljenju treba da obračuna i plati porez prilikom konvertovanja (na primer) tog Ethereuma u dinare (naravno ako se ne radi o gubitku). Nabavnu cenu mu čini zbir iznosa dokumentovane cene po kojoj je stekao Ethereum i osnovice na koju je plaćen porez na zarade. Prodajna cena je vrednost u dinarima koju je isplatio (ako je u momentu konvertovanja u dinare vrednost Ethereuma porasla zaposleni će biti u obavezi da obračuna i plati porez na kapitalne dobitke od 15% na razliku izmedju nabavne i prodajne vrednosti).