Ovaj članak je napisao Miloš Praštalo, ovlašćeni računovođa i stručnjak za kripto poreze. Drugi deo ove teme se nalazi ovde i odnosi se na pravna lica i preduzetnike. Povezani članak sa ovom temom je takođe i: ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI, OSNOVNI POJMOVI, RAČUNOVODSTVENI I PORESKI TRETMAN koji se našao na listi top 5 ECD.rs blogova.
Poštovani čitaoci, ovde ćemo ukratko sumirati ono najvažnije šta do sada znamo i dodati pojedine nove stavove.
1. Porez na kapitalnu dobit
Porez na kapitalnu dobit obveznik fizičko lice plaća u iznosu od 15% na dobit ostvarenu od prodaje kriptovaluta ili digitalnih tokena (na razliku izmedju prodajne i nabavne vrednosti ako je u plusu). Ako fizičko lice nema dokaz o nabavnoj vrednosti (od dana kada je kupio/uložio u digitalnu imovinu) u tom slučaju porez plaća na ceo iznos prodajne vrednosti (vrednost u dinarima koja mu je isplaćena na lični tekući račun banke prilikom prodaje kriptovaluta).
Primer 1:
Fizičko lice je uložilo u kripto valutu Bitkoin 2017. godine 50.000 dinara. Sada isplaćuje 120.000 dinara za istu tu količinu Bitkoina. Pritom lice ima dokaze o nabavnoj vrednosti. Porez plaća na razliku, što znači na dobit u iznosu: 70.000 dinara x 15% = porez iznosi 10.500 dinara.
Primer 2:
Fizičko lice je uložilo u kripto valutu Bitkoin 2017. godine 50.000 dinara. Sada isplaćuje 120.000 dinara za istu tu količinu Bitkoina. Pritom lice nema dokaze o nabavnoj vrednosti. Porez plaća na ceo iznos isplate, što znači na iznos od: 120.000 dinara x 15% = porez iznosi 18.000 dinara.
Napomena 1:
Postoji potencijalno oslobođenje od plaćanja poreza (ili dela poreza) za sva fizička lica: ako prodajom kriptovaluta obveznik fizičko lice ostvari kapitalnu dobit ali tu istu kapitalnu dobit uloži recimo u kapital nekog preduzeća (DOO) u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit plaća sa 50% oslobođenja (7,5%).
Napomena 2:
Ukoliko fizičko lice trejduje izmedju kriptovaluta (na primer prebacivanjem iz Bitkoina u Ethereum) takodje je obveznik poreza na kapitalnu dobit. U tom slučaju radi se o zameni prava za pravo.
Ako takve trejdove fizičko lice izvršava na domaćim menjačnicama gotovo je sigurno da će Poreska uprava dobiti informaciju jer po zakonu domaće menjačnice treba da izveštavaju NBS i PU.
2. Rudarenje u slučaju fizičkih lica
U slučaju rudarenja kripto valuta od strane fizičkog lica plaća se porez na ostale prihode i doprinosi. Prema tome rudarenje nikako nije isplativo u slučaju fizičkih lica zbog obaveze plaćanja velikih poreza. Postoji i druga opcija za uštedu u porezima prilikom rudarenja ali nas za taj savet privatno kontaktirajte i zakažite konsultacije.
3. Porez na imovinu – fizička lica
Digitalna imovina je uređena i porezima na imovinu. Ako su poklonodavac i poklonoprimac fizička lica iz prvog naslednog reda prenos digitalne imovine (kripto valuta ili tokena) ne podleže porezu na imovinu.
Medjutim ako su poklonodavac i poklonoprimac lica iz drugog naslednog reda porez se plaća po stopi od 1,5%, a ako su lica iz trećeg ili daljeg naslednog reda porez se plaća 2,5%.
Najveća razlika izmedju fizičkih i pravnih lica je u načinu obračuna i podnošenja poreske prijave:
Fizička lica prijavu podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit od prodaje digitalne imovine.
Na primer: Dobit je ostvarena 15.05. a istek drugog kvartala je 30.06. Znači od tog datuma 120 dana je 30.10. i to je konačni rok za podnošenje poreske prijave PPDG 3R ako je dobit isplaćena 15.05.Pravna lica i preduzetnici ne podnose poresku prijavu na isti način kao fizička lica. Pravna lica prijavljuju kapitalnu dobit posle isteka kalendarske godine kada sprovode završni račun i podnose poresku prijavu poreza na dobit (PDP ili PPDG 1S) za prethodnu godinu. U tom momentu popunjavaju i poreski bilans i tada zavode i dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine i samim tim obračunavaju i porez.
Comment section
20 comments
Ako neko zaradi novac na kriptovalutama jasno je da plaća porez na dobit. Ali šta ako čovek promeni kripto u dinare sa manjom sumom nego što je ranije kupio? Na primer ja sam preko ecd.rs u toku prošle godine kupio kriptovalute u vrednosti od 400 000 din. Sada bih na istoj menjačnici zamenio kripto za dinare u vrednosti od 50 000. To je manje od uloženog, pa da li i na to treba prijavljivati porez? Drugo, da li postoji neka suma koja se ne oporezuje? Hvala.
Obavezno podnosite poresku prijavu i u ovom slučaju. Ali ovo vam predstavlja kapitalni GUBITAK, i on kasnije može vama da znači i umanji vam buduću dobit. Na primer prijava kapitalnog gubitka važi 5 godina, pritom na gubitak ne plaćate nikakav porez. I npr. naredne godine ostvarite dobit, ali pošto ste već prijavili gubitak to isto iskazujete u narednoj prijavi i umanjuje vam se sledeća dobit i na kraju krajeva i porez na kapitalnu dobit. Uvek je savet da prijavljujete i gubitak Poreskoj upravi. Odgovorio sam na vaše pitanje onako kako sam ga ja razumeo. Ako vi mislite na srazmerni gubitak ili dobitak odgovorite mi u komentaru ispod pa ću se dopuniti. U slučaju kapitalnog dobitka ne postoji suma koja se ne oporezuje, sem ako ste u nekom prethodnom periodu prijavili kapitalni gubitak pa njega možete da iskažete u novoj prijavi i nećete biti oporezovani do visine tog prethodnog kapitalnog gubitka. Npr prijavili ste gubitak 100.000 din. Posle odredjenog perioda prikazujete dobitak u iznosu od 150.000 din. Sada možete u toj prijavi da navedete i prethodni gubitak što će smanjiti iznos osnovice za utvrdjivanje poreza na 50.000 din. I faktički ćete porez platiti 15% na 50.000 din.
Postovani
Zbog cega onda kada se prodaju valute preko vase menjacnice dobije se potvrdni mail o prodaji valute i na dnu u napomeni pise „oslobodjenjo po clanu 25,stav 1.tacka 1a zakona o porezu na dodatnu vrednost’
Poštovani, država oslobađa plaćanje PDV-a one kompanije koje posluju sa kriptovalutama. To se ne odnosi na porez na kapitalnu dobit, to su dva potpuno odvojena poreska tretmana.
„Ukoliko fizičko lice trejduje izmedju kriptovaluta (na primer prebacivanjem iz Bitkoina u Ethereum) takodje je obveznik poreza na kapitalnu dobit.“…
Ovo nije u skladu sa stavom 1. gde je navedeno da obaveza plaćanja poreza nastaje u momentu kada novac od prodaje legne na lični tekući račun… Oni koji se bave trgovinom kripto valutama na nekoj berzi, mogu da imaju i na desetine transakcija dnevno (pogotovo skalperi), tako da mi ova logika nije jasna. Zamena kripto valuta za kripto valute/stable coine na berzama nema veze sa izlaskom u FIAT (uplatom na tekući račun).
Tako je, zato što u praksi niko ne prijavljuje Poreskoj upravi prodaju jednog kripta za drugi. U praksi se prijavljuje samo onda kada dinari legnu na tekući račun. Što po raznim tumačenjima nije dobro, ali iz razloga koji ste naveli prosto je nemoguće ispratiti dnevne trejdove iz kripta u kripto i to prijavljivati Poreskoj upravi (pritom i kod njih bi došlo do velikog zastoja). Prema tome ja nekako gledam u budućnost i smatram da će se sledećom dopunom zakona ovo razjasniti i momenat prijave poreza će biti onda kada isplatite isključivo dinare na tekući račun.
Mmogo pitanja, bez nijednog odgovora.
Poštovani, mi nismo poreski savetnici. U našem edukativnom blogu napisanog od strane ovlašćenog računovođe i kripto savetnika, možete saznati osnovne pojmove o ovoj temi i kako funkcioniše proces. Za sve ostale detalje molimo Vas da se informišete kod poreskog savetnika ili u Poreskoj upravi.
U prvom tekstu gde ste objasnjavali kako se popunjava poreska prijava stoji da se porez placa u roku od 30dana, sad pise da je rok 120dana kvartalno, da li je to slucaj posto su promenuli da majneri kao fizicka lica ne placaju porez na kapitalnu dobit vec porez na ostale prihode?
Poštovani, nismo sigurni da je zbog toga promenjeno na kvartalno plaćanje poreza. Za vreme pisanja prvog teksta rok je bio 30 dana. Preporučujemo Vam da se za sva pitanja o porezu i obavezama o istom konsultujete sa poreskim savetnikom ili sa Poreskom upravom.
Može li neko da napiše pod kojom šifrom se prijavljuje porez prilikom podnošenja elektronske prijave poreza putem obrasca PP OPO.
Ako niko ne zna koja je šifra, onda to znači da niko do sada nije plaćao porez po osnovu prodaje kriptovaluta ili povlačenja novca od FOREX-a
U slučaju digitalne imovine ne podnosi se poreska prijava PP OPO, već PPDG 3R i nju je (za sada) moguće podneti samo u papirnoj formi.
Neka nam je bog u pomoći, pa ko u poreskoj uopšte zna nešto o tome. Brže bolje da napišu da treba da se oporezuje nešto. Tu ima toliko unikatnih slučajeva koje ne znam kako ćemo razmrsiti ni mi sami a kamoli poreska. Šta ako sam kupovao stable coin i prodao stable coin, gde je tu razlika? Kupovao sam eth u rasponu od $600 do $2000, koju cenu ko računa pri prodaji? Po jednoj sam u minusu po drugoj u plusu…
Prijavljujete svaki put posebnu trgovinu. Svaka trgovina je odvojena poreska prijava. I tako je, nekada ćete iskazati gubitak, a nekada dobitak. Ovo je za sada jedino moguće, a Poreskoj upravi će biti potrebna obuka da bi se čitav ovaj sistem unapredio. Mada i nije toliko do obuke već internih i birokratskih procedura van kojih inspektori ne mogu da rade.
Da li se placa porez na kapitalnu dobit ukoliko se kriptovaluta drzi duze od 10 godina? Kao sto je to slucaj za akcije npr, gde su one oslobodjene poreza nakon 10 godina. Hvala!
Ne plaća se.
„Ukoliko fizičko lice trejduje izmedju kriptovaluta (na primer prebacivanjem iz Bitkoina u Ethereum) takodje je obveznik poreza na kapitalnu dobit. “ – na koji način može da se utvrdi koja je razlika izmedju prodajne i nabavne vrednosti? Primer: kupljen je ETH, deo ETH je iskoriscen radi kupovine LUNE, i onda LUNA je prodata za kupovinu BTC.
Kada je kupljen ETH on je vredeo odredjenu vrednost, i onda ste posle nekog vremena kupili LUNU sa ETH-om koji je u medjuvremenu porastao ili pao. Podnosi se prijava baš za taj momenat „izmedju dva ETH-a“. Utvrdjuje se kolika je bila prvobitna nabavna vrednost ETH-a i kasnije kolika je bila vrednost ETH-a kada se njim kupovala LUNA. Ovo će da se menja kako sam i pomenuo u nekim drugim komentarima, jer Poreska uprava nema kapacitet da sve ovo isprati.
U slučaju da je fizičko lice kupilo kriptovalutu za 50.000 rsd, pa potom za recimo 100.000 rsd i sada isplaćuje 80.000 rsd, jer je prodalo manji deo kriptovaluta, kako se vrši obračun za osnovicu na osnovu koje se plaća porez? Naravno, fizičko lice ima dokaza o nabavnoj vrednosti.
Prvo je bitna količina kriptovaluta koja je prodata. Na primer kupili ste 2 LTC-a za 50.000 din. Kasnije ste kupili 6 LTC-a za 100.000 din. I onda ste prodali 3 kom za 80.000 din. Ja bih podneo prijavu sa nabavnom vrednošću onom prvom od 50.000 din za ta 2 kom, a za treći bi računao koliko je koštao kada ste opet kupovali. Prodajna vrednost će svakako biti 80.000 din samo se sa nabavnom mora srazmerno kalkulisati. Napišite nam PM sa nekim primerima pa ćemo vam odgovoriti.