Blog

Zakon o digitalnoj imovini, osnovni pojmovi, porez i računovodstvo

27.04.2021. / Autor: ECD / Kategorija: Vodiči

Zakon o digitalnoj imovini kriptovalute ne posmatra kao sredstva plaćanja, već ih posmatra eventualno kao sredstva razmene, a računovodstveno to najbliže može da se tretira kao nematerijalna imovina ili zalihe (roba). Dakle, možemo da poredimo npr. sa valutom euro, jer se sa eurom ne može legalno plaćati unutar Republike Srbije, ali sa druge strane euro može da se razmeni za dinar (RSD). Razlika je što kriptovaluta (digitalna imovina) može da se knjiži i na osnovna sredstva za razliku od valute euro. U nastavku teksta razjasnićemo kako se odnosi porez na digitalnu imovinu.

Kako bi u praksi izgledalo eventualno plaćanje u kriptovalutama: u maloprodaji plaćamo nekim sredstvom plaćanja (recimo karticom) na kojoj imamo kriptovalute, međutim kada platimo trgovac (MP) ustvari dobija konvertovane dinare na njegov poslovni tekući račun. Izdavalac tog sredstva (kartice) je posrednik koji je u obavezi da sprovede taj automatizovan proces razmene kriptovalute u dinar. To bi u realnosti bilo sprovedeno u sekundi, kada na kasi prođe plaćanje karticom tog momenta trgovac već ima uvid koliko dinara je primio.

Zakonom o digitalnoj imovini su se ustvari regulisali pružaoci usluga, drugim rečima ko može da bude posrednik, na koji način može da dobije licencu i slično tome. Zakon nije toliko usmeren na fizička lica i samim tim oporezivanje istih, već se stekao ambijent da Pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom omoguće fizičkim licima kupovinu i prodaju iliti izdavanje kartica navedenih u prethodnom pasusu.

Ovim Zakonom država ustvari želi da spreči trgovanje sa sumnjivom kriptoimovinom, kao i piramidalne šeme itd. U Zakonu se navode pojmovi belog papira, investicioni tokeni i slično.

Naše lično mišljenje je da je država zakonski htela da omogući pružaocima usluga da prodaju kripto građanima Republike Srbije, kako bi građani imali validan dokaz kupovine i kako bi se izbegavala kupovina na inostranim platformama.

Naše mišljenje: ako već imate firmu, ili se radi o velikim iznosima onda otvorite firmu i trgujte ili holdujte kao pravna lica.

Oporezivanje

Drugi zakoni su namenjeni za oporezivanje kao npr: Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o porezima na imovinu. U Zakonu o digitalnoj imovini fokus je na pružaocima usluga. Oporezivanje je sprovedeno dodatnim podzakonskim aktima koji su ugrađeni u iznad navedene zakone (svakako će se vremenom donositi i dodatni pravilnici i objašnjenja.

Još uvek nema puno detalja o tome šta će se posmatrati kao osnovica za plaćanje poreza u slučaju da lice nema dokaz o kupovini (šta je kupio, kada i po kojoj ceni) a pritom je prodao i zaradio. Naše mišljenje je da u ovom slučaju lice treba da porez obračuna na iznos celokupne prodajne vrednosti kriptovaluta (to je ustvari iznos novca koji je legao na tekući račun prilikom prodaje digitalne imovine).

Oporezivanje fizičih lica

Porez na kapitalnu dobit

Član 74 Zakona o porezu na dohodak građana govori o porezu na kapitalnu dobit od prenosa vlasništva nad digitalnom imovinom:

“Kod prenosa digitalne imovine nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a u slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao učestvovanjem u pružanju usluga računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine), nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i koje može da dokumentuje.”

Porez na kapitalnu dobit obveznik fizičko lice plaća u iznosu od 15% na dobit ostvarenu od prodaje digitalne imovine (na razliku izmedju prodajne i nabavne vrednosti ako je u plusu). Ako lice nema dokaz o nabavnoj vrednosti (tada kada je recimo kupio kriptovalute) u tom slučaju porez računa na ceo iznos prodajne vrednosti (vrednost novca koja mu je legla na tekući račun prilikom prodaje kriptovaluta).

Postoji oslobođenje za sva fizička lica: ako prodajom kriptovaluta obveznik fizičko lice ostvari kapitalnu dobit ali tu istu kapitalnu dobit uloži u kapital rezidentnog obveznika ili investicionog fonda čiji je centar u Srbiji. Naše tumačenje navedenog: ako se kapitalna dobit uloži recimo u kapital nekog preduzeća (DOO) u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit plaća sa 50% oslobođenja (7,5%).

Član 79a zakona o porezu na dohodak gradjana:

Obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.


Porez na imovinu

Digitalna imovina je uređena i porezima na imovinu tako da se i na nasleđe odnosno poklon kriptovaluta plaća porez. Porez na nasleđe i poklon iznosi 1,5% i 2,5%.

“Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja (u daljem tekstu: nasledni red), porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%.

Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.”

Pravna lica

Porez na dodatu vrednost (PDV)

Što se tiče PDV-a od 01.01.2021 više ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a za pravna lica prilikom trgovine sa kriptovalutama, odnosno prilikom prodaje kriptovaluta (postoji oslobođenje po članu 25. zakona).

Ne može da se koristi prethodni PDV ni pri kupovini kriptovaluta ni pri stvaranju (recimo troškovi električne energije – nema prava na odbitak PDV-a po tom osnovu jer prilikom prodaje postoji oslobođenje).

Porez na kapitalnu dobit i porez na dobit pravnih lica

U Zakonu o porezu na dobit je propisano da se zarada na digitalnoj imovini oporezuje kao kapitalna dobit (porez je 15% isto kao u slučaju fizičkih lica). Postoji izuzetak, ako obveznik ima dozvolu za pružanje usluga vezanih za digitalnu imovinu. Taj obveznik ne plaća porez na kapitalnu dobit.

Drugo oslobođenje za sva pravna lica: ako prodajom kriptovaluta obveznik pravno lice ostvari kapitalnu dobit ali tu istu kapitalnu dobit uloži u kapital rezidentnog obveznika ili investicionog fonda čiji je centar u Srbiji. Naše tumačenje navedenog: ako se kapitalna dobit uloži recimo u drugo preduzeće (DOO) u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit ne plaća u potpunosti.

Najveća razlika izmedju fizičkih i pravnih lica je u načinu obračuna i podnošenja poreske prijave. Pravna lica ne podnose poresku prijavu u datom trenutku prilikom zarade od prodaje kriptovaluta, već posle isteka kalendarske godine kada sprovode završni račun i podnose poresku prijavu poreza na dobit za prethodnu godinu. U tom momentu popunjavaju i Poreski bilans i tada zavode i dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine i samim tim obračunavaju i porez.

Rudarenje: Ovo se posmatra kao proizvodnja, međutim još uvek nemamo adekvatnih detalja u smislu šta se smatra dokazima. Imajući u vidu da se kao dokaz u proizvodnji nameštaja npr. uzima sav utrošen repromaterijal za stvaranje gotovog proizvoda + amortizacija osnovnih sredstava (mašine recimo) + režijski troškovi itd, dakle u slučaju rudarenja bi kao ulaz služile sve fakture o kupljenoj opremi koja se knjiže na osnovna sredstva (a trošak bi bio mesečna amortizacija) a mesečni trošak je takođe i električna energija i drugo, tako da u tom smislu imamo dokaze. Dodatni dokazi bi možda bili i neki izveštaji sa mining pool-a.

Citat Saveza računovođa i revizora Srbije “SRRS”: “Cena koštanja kriptovaluta se u slučaju rudarenja dobija ako saberemo troškove za njegovo iskopavanje a to su cena struje, amortizacija opreme i slično.”

– Autor: Miloš Praštalo, CPA @ MNP Advisory

 

Ukoliko već niste, pročitajte prvo izdanje pravnog kripto bukvara – tumačenje zakona na praktičan način.

Comment section

0 comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *