Blog

Šta karakteriše kripto zimu i kada će prestati?

11.10.2022. / Autor: Aleksandar Matanović / Kategorija: Projekti

Svaki put kada cena pada, prvo se nadamo da je kratkotrajna korekcija. Ako to potraje, onda mislimo da je ozbiljnija korekcija. Međutim, ako se cena i dalje ne oporavlja, u jednom trenutku moramo da priznamo da nije u pitanju nikakva korekcija, već da smo ušli u period koji se zove „bear market“.

Ciklus rasta i pada cene

Kretanje cene nije jedino što karakteriše bear market, niti cena tokom bear marketa stalno pada. Zapravo ima i perioda kad ozbiljno raste, ali kao što se u bull marketu svaki pad cene smatra samo kratkoročnom krizom, a ne promenom trenda, tako se i u bear marketu svaki rast smatra samo „varkom“ koja neće da potraje.

Ono što je karakteristično za bear market su pesimizam i apatija, osećanja koja dominantno nameću pre svega oni koji su uložili novac na maksimalnoj vrednosti ili negde blizu nje, pa su razočarani u svoju investiciju.

Ciklusi su normalna stvar, čak i na tržištima koja su zrela, a posebno na mladim tržištima kao što je tržište kriptovaluta.

Dok god su u svakom narednom ciklusu i najniža i najviša cena više nego što su bile u prethodnom, znači da smo na dobrom putu i da dugoročni trend rasta nije doveden u pitanje. Problem je u tome što nikad nismo sigurni koje će biti „dno“ nekog ciklusa dok ne izađemo iz bear marketa. Za sada deluje da smo na bezbednoj udaljenosti od minimuma iz prethondog ciklusa, koji je bio na nešto više od $3000.

Zaista je teško zamisliti da cena Bitkoina opet dođe do tih vrednosti. Ipak, mnoge nezamislive stvari su se već događale u našoj industriji i ništa nije nemoguće.

Koliko traje kripto zima?

Pitanje koje se često postavlja u poslednje vreme je da li se nazire kraj bear marketu i da li smo minimalnu cenu već videli ili može i niže. Nažalost, niko nema odgovore na ta pitanja. Tradicionalno, na kripto tržištu, „zima“ traje oko 2 godine, ali to ne mora svaki put da se ponovi.

Moj lični utisak je da je raspoloženje među „običnim“ korisnicima dosta bolje nego što je bilo u prethodnom ciklusu i da ima više optimizma. Ipak, ako globalna kriza potraje, sasvim je moguće da određeni broj institucionalnih investitora počne da prodaje velike količine kriptovaluta, ne zato što žele, već zato što moraju da bi preživeli.

Već smo bili svedoci nekoliko zahteva za bankrot veoma krupnih igrača na kripto sceni u poslednje vreme. Ponekad u paketu sa bankrotom (ili pre ili posle) ide i velika rasprodaja kripto imovine kako bi se namirili barem neki dugovi. Ne možemo biti sigurni da je serija bankrota završena i da neće biti još nekih neočekivanih udara na cenu kao posledica prinudne rasprodaje.

Za kraj, imamo i regulatore kao dodatni X faktor. Naime, oni imaju tendenciju da budu najaktivniji baš nakon krahova tržišta, uz izgovor da je dodatna regulativa neophodna da bi se sprečio neki naredni krah. Istorija nas uči da to baš ne ide tako i da regulativa često ume da bude kontraproduktivna i da ne sprečava probleme u budućnosti, ali zato značajno sputava dalje inovacije.

Sve u svemu, iako je na kripto tržištu, čini mi se, manje panike nego tokom prošlog ciklusa (2018-2019), s druge strane imamo više neizvesnosti i više faktora koji su van kontrole same kripto industrije. Samim tim, mislim da do kraja godine ne možemo do kraja isključiti nijedan scenario – ni potpuni preporod, a ni zimu kakva se ne pamti.

 

Tekst je inicijalno objavljen u štampanom izdanju magazina Biznis.rs.

Autor: Aleksandar Matanović, ECD Co-founder & CEO, MSc in Digital Currency.

Comment section

0 comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *