Blog

Ekološki efekat rudarenja kriptovaluta: koliko je rudarenje štetno po okolinu?

06.07.2021. / Autor: Nemanja Ostojić / Kategorija: Rudarenje

Kripto zajednici već poznat, ekološki efekat rudarenja kriptovaluta postao je mejnstrim sredinom maja ove godine.

Kako se to desilo? Tako što je jedan od najvećih (i svakako najpoznatijih) zagovornika kripto industrije, Elon Mask, sredinom maja 2021 povukao svoju inicijalnu odluku da dozvoli kupovinu Teslinih automobila Bitkoinom. Ljudima koji prate kripto i Teslu, ova odluka verovatno ima smisla. Kao kompanija koja se zalaže za “zelenu” budućnost, Tesla ne bi trebalo da podržava nešto što doprinosi povećanoj potrošnji energije i emisijama ugljenika.

Rezultat ove odluke bio je pad Bitkoina od preko hiljadu dolara u roku od sat vremena, kao i objavljivanje bezbroj članaka o njegovom uticaju na okolinu.

Zašto Bitkoin nije eco-friendly i koliko je uopšte ekološki efekat rudarenja dramatičan?

Problem sa klasičnim rudarenjem

Klasično rudarenje zasniva se na takozvanom Proof-of-Work (PoW) algoritmu. Ovaj algoritam obezbeđuje sigurnost blokčejna time što zahteva da sve transakcije budu potvrđene od strane računara koji su deo mreže. Za potvrđene transakcije, rudar dobija nagradu – što je i glavna motivacija za rudarenje.

Potvrđivanje transakcija podrazumeva rešavanje kompleksnih matematičkih operacija, a hardver koji je bolji u rešavanju ovih operacija ima veće šanse da izrudari blok i dobije nagradu. Sve ovo je dovelo do zanimljivog problema koji smo opisali u našem blogu o istoriji rudarenja bitkoina. Ukratko, veća konkurencija među rudarima proizvela je konstantnu potragu za sledećim komadom hardvera koji će biti moćniji i efikasniji od prethodnog.

Od 2009, kada je za rudarenje bio dovoljan običan procesor koji možete da nađete u prosečnom laptopu, nivo hardvera za rudarenje je znatno podignut. Uređaji koji se danas koriste za rudarenje su nekoliko hiljada puta moćniji od tih prvih procesora iz 2009.

Moćniji hardver i više procesorske snage znače i veću potrošnju električne energije. Zapravo, pored inicijalnog ulaganja u hardver, enormni računi za struju su verovatno najveći trošak rudarenja. Budući da je u najvećem delu sveta glavni izvor energije i dalje ugalj, jasno je kako rudarenje posredno utiče na trošenje neobnovljivih resursa i povećanje emisije CO2.

Kina kao glavni izvor problema

Dodatni problem je činjenica da je se 75% rudarenja Bitkoina do nedavno događalo u Kini. U svetskoj ekološkoj zajednici, Kina je već ozloglašena po tome što ogroman deo električne energije proizvodi koristeći jedan od najomraženijih resursa – ugalj. 

Kako Kina ima plan da eliminiše emisiju CO2 do 2060, rudarenje je očigledna prepreka na tom putu. Da li je ovo pravi razlog za obračun sa rudarima ili nešto drugo, detaljnije smo obradili u ovom tekstu. U svakom slučaju, odluka Kineske vlade znatno je uticala na percepciju Bitkoina, a samim tim i na njegovu cenu koja je dugo nakon ovog poteza bila u “slobodnom padu”.

Ekološki efekat rudarenja: o kojoj količini energije pričamo?

Ali koliko jedan računar (ili mining rig ili ASIC uređaj) može da potroši energije? Da li je to zaista toliko dramatično koliko se pominje u vestima i člancima koje čitamo prethodnih nedelja?

Pre svega, tačan iznos emisija CO2 za koje je odgovorno rudarenje Bitkoina nije baš tako lako proceniti. Ako idemo po tome koliku štetu okolini nanosi jedan mining rig, onda su nam potrebne informacije koliko struje tačno konzumira, koliko mining rig-ova postoji na svetu, koliko uglja je potrebno da bi se proizvela ta količina struje i koliko CO2 proizvodi spaljivanje tog uglja. Pošto ovde ima dosta promenljivih, svi podaci koje imamo su na nivou procena.

Bilo kako bilo, procene nisu ohrabrujuće. Izveštaj Bank of America, na primer, procenjuje da je Bitkoin odgovoran za emisiju oko 40 miliona kilotona CO2 tokom prethodne dve godine. Dodatno zabrinjava činjenica da ova brojka stabilno raste od 2015.

Ekološki efekat rudarenja: BofA
Emisije CO2 Bitkoina u milionima tona

Da stavimo to u kontekst, prema ovim procenama, rudarenje Bitkoina proizvede više CO2 nego:

  • American Airlines, jedna od najvećih aviokompanija na svetu;
  • Coca-Cola i Nike zajedno;
  • 20 miliona automobila;
  • Cela Grčka.

Ipak, druge procene su da gotovo 50% energije Bitkoina dolazi iz „karbo-neutralnih“ izvora, tako da ove statistike nisu potpuno na mestu.

Kontraargument za kriptovalute

Ovde je svakako potrebno napomenuti da je Bank of America državna finansijska institucija koja ima svoje interese. Ti interesi sigurno nisu dalja decentralizacija finansija i demokratizacija novca kroz digitalne valute. 

Mnoge zvanične finansijske institucije i njihovi predstavnici već neko vreme izražavaju protivljenje i skeptičnost prema kriptovalutama, zato ove brojke izražene u pomenutom izveštaju treba uzeti sa rezervom.

Sa druge strane, bilo koja industrija koja se bavi produkcijom bilo čega (pa i digitalnog novca) neminovno ostavlja takozvani “carbon footprint”. Pošto pričamo o celom monetarnom sistemu, jasno je da se na to mora trošiti određena količina energije. Proponenti kriptovaluta recimo postavljaju pitanje kakav efekat na okolinu ima industrija novca: banke, trezori i druge finansijske institucije koje koriste milione računara, telefona, tableta, štampača, klime, itd.

Square, kompanija još jednog kripto “promotera”, Džeka Dorsija, objavila je memo u kojem navodi da će Bitkoin biti ključan za čistiju budućnost. Budući da su solarna i energija vetra jeftinije, postoji šansa da će rudari budućnosti preći na ove izvore, ističe se u izveštaju. Ovu tezu podržava i činjenica da, tokom kišne sezone, oko 50% rudarenja Bitkoina dolazi iz Sičuana i Junana—dva regiona u Kini koji poseduju ogromnu količinu hidro energije. Ovi regioni sede na potencijalno najvećim neiskorišćenim resursima održive energije na svetu. Rudarenje u Sičuanu i Juanu (pre odluke kineske vlade) je bilo održivo, isplativo i nije predstavljalo problem za okolinu.

Potencijalna rešenja

Čak i da potpuno prihvatimo pesimistične procene, kako rešiti ovaj problem?

Teško da je odgovor potpuno obračunavanje sa kripto industrijom. Da je to slučaj, modna industrija bi recimo odavno bila “na aparatima” pošto je njen ekološki efekat poguban koliko i dobro dokumentovan.

Rešenje pre leži u samoj kripto industriji, i to:

  • “Zelenijoj”, održivoj budućnosti u vidu novih izvora energije;
  • Prelaz na druge načine rudarenja ili valute koje se drugačije rudare.

Dakle, već smo ustanovili da je srž ekološkog problema rudarenja Bitkoina Proof-of-Work mehanizam. Drugim rečima, vaš računar (ili drugi hardver) intenzivno radi na rešavanju zadataka, vi dobijate nagradu. U ovom procesu se troši ogromna količina električne energije i javljaju se svi problemi o kojima smo pričali.

Ekološki efekat rudarenja: Chia koin

Proof of Stake (PoS) mehanizam eliminiše ove probleme. U PoS pristupu, rudari ne potvrđuju transakcije i ne rudare blokove na osnovu procesorske snage hardvera već na osnovu količine koina koju poseduju. Ovaj mehanizam ne zahteva od vašeg hardvera bilo kakvo zalaganje niti potrošnju energije. Potrebno je samo da posedujete valutu i da je stake-ujete u nekom staking pool-u. Srazmerno tome koliko koina posedujete, dobijate nove koine.

Proof of Capacity (PoC) i Proof of Space-Time (PoST) su takođe mehanizmi čiji je ekološki trag dosta manji, budući da koriste hard diskove i skladišteni prostor. Ovi algoritmi se ne oslanjaju na procesorsku snagu i grafičke karte, te troše znatno manje struje. Sa druge strane, koini koji koriste PoC i PoST su kritikovani zbog povećane potražnje i potrošnje hard diskova, što je takođe ekološki problem.

Ovi koncepti nisu bez svojih mana ali, ako govorimo o održivosti, daleko su perspektivniji od PoW-a. Štaviše, Ethereum se recimo posvetio prelasku na Proof of Stake u svom Eth2 upgrade-u sa ciljem da postane održiviji. Da li će neki drugi projekti razmatrati slične promene, ostaje da vidimo.

Koje kriptovalute su “eco-friendly”?

Na kraju, evo nekih valuta za koje možemo reći da su eco-friendly, svakako više od Bitkoina.

  • Cardano (ADA): Projekat zasnovan na Proof of Stake konceptu. Nema klasičnog rudarenja, kupovanja grafičkih kartica ili hard diskova. Potrebno je samo da se pridružite staking pool-u i gledate kako vam se količina ADA koina uvećava srazmerno količini sa kojom ste ušli u pool.
  • Chia (XCH): Zasnovana na Proof of Space-Time, Chia je brendirana kao “zeleni koin”. Rudari se uz pomoć hard diskova, što je znatno manje energetski zahtevno od rudarenja grafičkim kartama. Detaljnije o Chia koinu pisali smo ovde: Šta je Chia koin?
  • IOTA (IOTA): Projekat kreiran za Internet Stvari (Internet of Things). Ne koristi rudare za validiranje transakcija, konsenzus se postiže kroz coordinator node kojim upravlja IOTA Fondacija. Valuta je dakle centralizovana, zbog čega je često kritikuju. Prema IOTA Fondaciji, plan je da se ove godine pređe na decentralizaciju i ukine coordinator node.
  • Nano (NANO): Ova valuta postiže konsenzus kroz algoritam sličan Proof of Stake-u koji su nazvali Open Representative Voting (ORV). Dakle, nema rudarenja, nema fee-jeva i nema direktne finansijske motivacije validatora. Time se izbegavaju centralizujuće tendencije koje su prisutne kod PoW valuta.

Zaključak

Ekološki efekat rudarenja kriptovaluta danas je definitivno prisutniji u našim razgovorima i vestima nego što je bio pre par godina. Sa “proterivanjem” rudara, deluje da je Kina dodatno popularizovala problem i navela kripto entuzijaste da se zapitaju o uticaju ove tehnologije na okolinu.

Potencijalna dobit rudarenja i dalje je previše primamljiva da bismo očekivali bilo kakvo usporavanje u ovom sektoru. Realniji scenario jeste omasovljenje “zelene” energije i smanjenje njenih troškova kako bi rudarima prelazak na ovaj oblik energije bio isplativ. Kada će se to dogoditi i kako će se industrija tranformisati do tada – možemo samo da nagađamo.

Za to vreme, deluje da će vlasnici “zelenih” valuta nastaviti da trljaju dlanove i uživaju novu popularnost.

Registrujte se na ECD.rs, pogledajte najnovije cene Bitkoina i ostalih valuta i trgujte bezbedno!

 

Comment section

0 comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *