Ovaj članak je za ECD blog napisao advokat Ilija Rilaković.
Dobre vesti čuju se daleko, a loše još dalje. Ova izreka sumira 2022. kao najuzbudljiviju godinu u istoriji kripto sveta. Jedna od najbitnijih promena blokčejn tehnologije Eterijum mreže bio je Ethereum Merge, kojim je Proof of Stake zamenio energetski neefikasan i manje bezbedan Proof of Work mehanizam. Pored toga, veliki napredak u skaliranju Eterijum mreže napravio je Polygon sa svojom zkEVM tehnologijom. Reddit je zabeležio najuspešniji i najveći prodor na NFT sceni jer su milioni korisnika verovatno po prvi put otvorili kripto novčanike kako bi izrudarili i preuzeli svoje Reddit NFT avatare.
Međutim, dobre stvari su nažalost ostale u senci kolapsa brojnih kripto menjačnica i skandala koji su ih pratili. Počelo je sa hakovanjem Ronin bridge, kada je nestalo oko 650 miliona dolara vredne kripto imovine. Propast Terra/Luna stabilnog koina pokrenuo je lavinu koja je zbrisala Three Arrows Capital, Voyager Digital, BlockFi, CelsiusNetwork. Najveću štetu kripto tržištu je ipak nanela propast FTX i Alameda Research, sada omraženog Sema Benkmana Frida kome se sudi za prevaru i pranje novca.
Svi ovi skandali podstakli su zahteve za ubrzanim regulisanjem kripto tržišta i pružalaca usluga u vezi sa digitalnom imovinom. Osnovni argument takvih zakonodavnih inicijativa je da se svi skandali ne bi desili da je tržište bilo bolje regulisano i da je neophodna brza reakcija zakonodavaca kako bi se sprečili slični scenariji. U nastavku bavićemo se regulativima koje očekujemo da se usvoje ili da njihovi predlozi budu objavljeni, na vodećim svetskim tržištima – Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU).
Digital Commodities Consumer Protection Act (DCCPA)
Sredinom 2022, dvoje senatora SAD objavilo je skraćeni predlog DCCPA koji treba da uspostavi sveobuhvatni pravni okvir za digitalnim dobrima (digital commodities) i nadzorom nad njima. Definicija digitalnog dobra ne uključuje hartije od vrednosti, što dalje znači da će nadzor nad primenom DCCPA da ima Komisija za trgovinu robnim instrumentima (Commodity Futures Trading Commission – CFTC). Predlog DCCPA dozvoljava da platforma za digitalna dobra može da se registruje i kod Komisije za hartije od vrednosti (Securities Exchange Commission – SEC).
Kritike kripto zajednice bile su oštre, a suštinski se svode na pravni i politički aspekt. U pravnom smislu, glavne zamerke odnose se na definiciju digitalnog dobra, restriktivne uslove koje centralizovane menjačnice treba da ispune, a koji praktično onemogućavaju postojanje decentralizovanih finansija (DeFi), kao i nepreciznost u podeli nadležnosti između CFTC i SEC.
Sa druge strane, spekuliše se da je glavni zagovornik DCCPA bio prokazani Sem Benkman Frid, što za posledicu ima neizvesnu sudbinu DCCPA.
Markets in Crypto-Assets Regulation (MiCA)
Tokom ove godine očekuje se da formalni završetak usvajanja MiCA regulative. Njeni ključni ciljevi su da obezbedi pravnu sigurnost, zaštitu investitora i korisnika, integritet tržišta i finansijsku stabilnost. Pored toga, EU je nastojala da ne sputava inovacije i da reši probleme koji proizlaze iz neusaglašenost nacionalnih zakonodavstava država članica.
Zbog sveobuhvatnosti, praktično sve poslovne aktivnosti u EU vezane za digitalnu imovinu potpadaće pod MiCA regulativu. Poput Regulative EU o zaštiti podataka (GDPR), kompanije izvan EU koje pružaju usluge klijentima iz EU takođe će biti obavezne da usaglase svoje poslovanje sa MiCA. Izuzetak postoji u slučaju obrnutog traženja (reverse solicitation), kada na zahtev klijenta iz EU kompanija izvan EU pruža klijentu odgovarajuću uslugu.
MiCA definiše šta je token vezan za imovinu, token e-novca i korisnički token, kao i uslove za njihovo izdavanje. Budući da se ovi tokeni prvi put regulišu, ESMA, organ EU nadležan za hartije od vrednosti i finansijska tržišta, treba da pripremi i donese uputstva i pravilnike kojima će da razradi brojne uslove iz MiCA. Imajući u vidu to koliko je zahtevan posao pred ESMA, moguća odlaganja primene MiCA neće biti iznenađenje.
DeFi i NFT
Važno je napomenuti se MiCA neće primenjivati na NFT, DeFi protokole i digitalnu imovinu za koju se ne može utvrditi izdavalac (npr. Bitkoin). Ipak, pod određenim uslovima NFT i DeFi mogu da budu predmet obaveza iz MiCA što komplikuje usklađenost poslovanja.
Značajan deo odredbi posvećen je izdavaocima digitalne imovine i pružaocima usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Izdavaoci digitalne imovine, koja nije token vezan za imovinu ili token e-novca, dužni su pre izdavanja ili uključivanje digitalne imovine na platformu za trgovinu da ispune brojne uslove, poput objavljivanja belog papira, pripreme finansijskih i poslovnih planova, objašnjenja rizika i ograničenja vezanih za digitalnu imovinu itd.
MiCA postavlja dodatne uslove za izdavanje tokena vezanih za imovinu ili tokene e-novca, kao što su objavljivanje internih politika i mehanizama za zaštitu rezervi. Zanimljivo je da MiCA zabranjuje prinose ili kamate na držanje ovih tokena. Najzad, pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom moraće da imaju sedište u EU i da dobiju licencu od nacionalnog regulatora, ali će ona omogućavati da usluge pružaju u celoj EU.
Najzad, MiCA propisuje zabranu insajderske trgovine, zabranu nezakonitog objavljivanja insajderske informacije i zabranu manipulacijama na tržištu digitalne imovine. Nadzor i kontrolu nad primenom MiCA sprovodiće nacionalni regulatori država članica EU, čije nadležnosti su detaljno navedene.
Regulatorne perspektive u Srbiji
Zakon o digitalnoj imovini (Zakon) usvojen je krajem 2020, a počeo je sa primenom sredinom 2021. Zakon je konceptualno sličan MiCA jer definiše ključne pojmove, obaveze izdavalaca digitalne imovine, uslove i postupak licenciranja za pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom i sprečavanje zloupotreba na tržištu.
Uprkos brojnim kompanijama i developerima koji razvijaju sopstvene proizvode ili rade za najveće svetske kripto projekte, praksa državnih organa u sprovođenju Zakona vrlo je oskudna. Od početka primene Zakona, odobrena su svega dva bela papira vezana za izdavanje tokena. U decembru 2022, Narodna banka Srbije izdala je dve dozvole pružaocima usluga u vezi sa digitalnom imovinom.
Pored toga, ni Poreska uprava još uvek ne obrađuje poreske prijave za kapitalne dobitke ostvarene prodajom digitalne imovine, osim par izuzetaka poput filijale Poreske uprave u Čačku.
Dakle, iako je Zakon nominalno dobar i sveobuhvatan, nedostaju slučajevi koji bi u praksi testirali kako kvalitet samog propisa, tako i razumevanje i pristup državnih organa. Stoga ne treba očekivati značajne promene domaćih propisa tokom 2023.
Eventualne izmene doći će kao posledica usklađivanja sa MiCA, kao što je to bio slučaj sa usklađivanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa odredbama GDPR.
Autor: Ilija Rilaković, advokat
Comment section
0 comments