Blog

NFT – Šta su i kako funkcionišu non-fungible tokeni?

20.04.2021. / Autor: Ranko Trifković / Kategorija: Vodiči

 

 Svet je poludeo za non-fungible tokenima(NFT). Čak i ako pratite redovno naše vesti, sva je prilika da je teško uhvatiti za glavu i rep šta se to tačno dešava, a uključuje umetnike, Ethereum, velike svote novca, prebogate sportiste, repere, te oprečne izjave mudrih kripto-glavešina i tehno-čarobnjaka. 

Ne fungibiliraj me!

Nezamenjiv. Ne-zamenjiv. Eto, sad znate šta ono “non-fungible” znači u skraćenici NFT. Je l’ vam lakše? Nije! Okej, pazi ovako…

…u ekonomiji, fungible (zamenjivost) se odnosi na svojstvo robe i dobara. Recimo, zlato je zamenjivo. Kilo zlata u zlatnim polugama isto je vredno kao i kilo zlata u zlatnim novčićima istovetne čistoće. Deset dolara je deset dolara, bez obzira da li dolazi u obliku jedne banknote ili u četiri kovanice po dva i po dolara. 

Non-fungible se odnosi na činjenicu da je posredi podatak koji “živi” na blokčejnu i jedinstven je. Ova jedinstvenost se izražava time što postoji “original” i samim tim je pogodan za beleženje raznih oblika vlasništva, identiteta, prava. 

Sad razumete zašto se zove fungible, a ne zamenjiv. Jer NFT je moguće kupiti ili prodati, “zameniti” ga (u značenju “trade”) za nešto drugo. Ali dva NFT-a nisu međusobno zamenjiva, kao dva bitkoina, na primer. Ako ti dam jednu novčanicu od deset vijetnamskih donga i ti meni daš jednu novčanicu od deset vijetnamskih donga, isto nam se u’vati, osim ako neka od tih novčanica nije pocepana ili uništena. Ali ako ja tebi dam token koji dokazuje da sam vlasnik kripto-mačeta i ti meni daš token koji dokazuje da si vlasnik kripto-ajkule, razmena se dogodila, ali ne i zamena, jer svako odlazi sa svojim jedinstvenim tokenom, na kome je smart-contract… šta? Zanima te šta je bilo s mačetom?

Kripto-mačke i praskozorje NFT-a

Jedan od prvih pokušaja da se ljudi zabave na blokčejnu bio je projekat CryptoKitties. Bezbrižne 2017. godine, Axiom Zen došao je na zamisao da napravi jednostavnu igru koja bi mogla da se odvija na mreži Ethereum. U 256-bitni “genom” zapisali su DNK virtuelnih mačaka. Za razliku od drugih, već postojećih igara koje se bave virtuelnim ljubimcima, kripto-mace su imale karakteristike; boje krzna, očiju, šare, itd. koje su bile – zabeležene na blokčejnu i ugrađene u pametni ugovor, predstavljen tokenom po ERC-721 standardu.

To je, praktično, značilo da je svaka maca jedinstvena i da će ukupno moći da ih bude ograničen broj (negde oko 4 milijarde). Tokenizacija mačaka donosila je dokaz o vlasništvu, pretvarala svaku virtuelnu životinjku u neponovljiv i kao takav – dragocen – delić virtuelne kolekcije. 

Kad su pustili u promet prvu generaciju mačaka, vlasnici su mogli da kupe ljubimce, ali i da ih pare i tako na svet donose nove (takođe jedinstvene) mace. U odnosu na prestižne karakteristike (baš kao i u svetu felinologije), određene životinje postale su vrednije od drugih, a zaživela je kupovina i prodaja kripto-mačića. Čuj, zaživela! 

Igra je okupila preko milion i po korisnika koji su stvorili promet od nekih $40 miliona, a u novembru 2018. Premda je prosečna cena jednog mačeta bila negde oko $70, određene mace su prodavane i za šestocifrene sume. CryptoKitties je izazvala zagušenje Ethereum-a (10 posto vaskolikog prometa na mreži bilo je vezano za ove mačketine), te su rudari morali da reaguju i doslovce izmene pravila mreže. Osim povećanja ograničenja (gas limit), ova igra je rasplamsala interes za digitalno kolekcionarstvo i blokčejn igre. Omogućila je postojanje tržnica kao što su OpenSea i RareBits, te primakla NFT popularnosti koju danas uživa. 

Gde stanuje digitalna svojina

Ovde bih želeo da se, nakratko, osvrnem na veoma značajnu problematiku vlasništva digitalnih dobara. Naime, da ne bi ispalo da pre blokčejna i kriptovaluta nisu postojale robe koje su sasvim digitalne, a koje su se kupovale i prodavale, hoću da vam skrenem pažnju na to da se web-domeni i dalje kupuju, vezuju za jednog vlasnika, a ne postoje dva identična domena. Zvuči poznato? Web-domen nije token, ali jeste non-fungible. Volite računarske igre? Imate Steam (ili ste bar čuli za digitalnu platformu za distribuciju igara)? Otkako nema više kertridža, kaseta, CD-ova i drugih nosača digitalnog zapisa, većina igara za PC ili telefon prodaje se u obliku – digitalne robe. 

Dakle, zamislimo slučaj. Kupili ste igru Fortnite. Preuzeli ste je na svoj računar. Sada je ta igra “tvoja”. Ili nije? Kod kojim je napravljena nije svakako tvoje vlasništvo. Ako prizovemo u pomoć pravne stručnjake, vrlo brzo ćemo doći do onih Zen-zavrzlama; da li drvo u šumi pravi zvuk dok pada, ako nema nikog da ga čuje. Šta zapravo posedujete… kopiju igre? Obriše se i onda opet možete da je preuzmete. Možda posedujete pravo na igranje igre? Tu smo već malo bliži istini. A šta je sa skinovima, šta je sa igrama koje omogućavaju igračima da budu kreativni? Ko poseduje virtuelne predmete koje “kraftujete” u igri? 

Okej, kapirate u čemu je problem. Kod digitalnih dobara, a već odavno postoje, glavna zavrzlama je u tome što se pitanje vlasništva teško dokazuje, a vlasnička prava veoma zavise od konteksta. Prenos prava često je zabranjen ili bar otežan. 

Zato je standardizacija “majka”. Kad pominjem da je NFT zapravo smart-contract na ERC-721 tokenu, ono što to zapravo znači jeste sledeće. Ovaj digitalni objekat, bilo da je posredi kripto-mačka, skin za igru, GIF slavnog ili nepoznatog umetnika, dokaz o vlasništvu slike Mona Liza, štagod… elem, prava vezana za posedovanje, pristup, prenos kao i svi prateći podaci o tome – e to je ono što je zapisano i čuva se kao NFT.

…Ne kontam

Okej, vidi ovako. Neko nešto napravi u digitalnom obliku. Recimo, umetnik sroči video klip ili snimi neki GIF. Do sada, proces je bio takav da ko god zatekne pomenuto delo na mreži, može da ga preuzme, izmeni, koristi. I tu je umetnik imao vrlo malo mogućnosti da zaštiti svoje autorsko pravo, da naplati svoj rad i trud. Tek u slučajevima koji su skupoceni, npr. autorska prava na ilustracije za igru, književno delo koje je postalo hit kad je po njemu snimljen film, plagijat reklame ili dizajna neke megakorporacije, umetnik odnosno, vlasnik digitalnog dobra mogao je da se nada nekakvoj zaštiti. Stoga su umetnici često svoj rad prodavali za sitniš ostavljajući korisnicima da se bakću sa zaštitom prava.

Izvoli, ovo je JPG koji sam napravio samo za tebe, ovo je tvoj, jedinstven, neponovljiv JPG. I pošaljem ti ga kao link. Prodam ti ga za milion dolara. Zašto bi iko platio toliko za JPG koji svako može da skine (ako se dokopa linka)…

NFT u akciju!

Kao što nekom na zidu može da visi reprodukcija Mona Lize ili “Zvezdana noć” Vinsenta Van Goga. Tako svako, ili bar neko, može da poseduje kopiju digitalnog umetničkog dela. Zato onaj ko je vlasnik PRAVE Mona Lize ili PRAVE slike gospon Vinsenta, želi, mora, hoće, žudi da, poseduje DOKAZ da je njegova umetnina prava pravcijata, neponovljiva. Zato kopiju možete da kupite odštampanu na sjajnom papiru za sto dinara, a original stoji u muzeju, a vrednost je – neprocenjiva.

Posle početne pomame za CryptoKitties, te sličnim projektima koji su se iz ove igre izrodili, NFT je počeo da zanima kolekcionare umetničkih dela. Ponajpre, u vidu dobrog načina da se dokaže jedinstvenost i neponovljivost zbirke. A zatim su za NFT počeli da se zanimaju i umetnici. 

Počele su da se pojavljuju platforme za digitalnu umetnost, kao mesta na kojima se ona izlaže, ali i na neki način dokazuje njena autentičnost (SuperRare, Known Origin, Rare Art Labs). Javljali su se i umetnici koji su svoje radove povezivali sa pametnim ugovorima i tokenima. A onda se pojavila potreba da se usluga postavljanja na blok (“minting”) ponudi i onim umetnicima koji nemaju svoj tim programera ili ne umeju da iskodiraju smart-contract. Tako su se pojavili OpenSea, Rarible i druge platforme, a pomama za NFT-om mogla je da otpočne.

Grimes, Beeple i igralište milijardera

Kao i u svim drugim kolekcionarskim igrarijama, i za NFT vredi pravilo korisnosti i porekla. Isprva, umetnici su mislili da samim tim što im je delo jedinstveno, vredi bogaoca i šarenu zmiju. Mislim, žvrlja nekog bebca koji je dohvatio bojice jeste svakako vrlo jedinstveno delo, ali osim ako taj bebac je majmunčić Congo, teško da će bilo ko da kupi “crtež”, sve i da je na NFT-u. Ako ste gledali ma i jednu epizodu serije “Pawn Stars”, jasno vam je kako to ide.

Dakle, predmet, pa i umetnina, moraju da budu korisni, tj. da imaju inherentnu vrednost, da ih neko želi zbog kvaliteta koji ih krasi. Moja digitalna kreacija, svakako neće postići bilo kakvu cenu, a nekmoli milione poput stvaralaštva Majka Vinklmana poznatijeg kao – Beeple.

Tu u igru oko vrtoglavih cena kolekcionarskih predmeta ulazi – poreklo. Nazovite to i – pričom, hajpom kako god. Dočim niko ne želi da kupi moje nošene bokserice, za Elvisove se nudilo desetak hiljada funti. Isto tako nije svejedno da li je na aukciji njegov donji veš ili njegova slavna gitara.

Sad vam je jasnije i zašto svako malo u vestima objavljujemo pojedinosti o NFT-kolekcijama vezanim za sport. Sakupljanje sportskih suvenira (memorabilia) bila je velika industrija i pre NFT-a, a sa lakoćom dokazivanja vlasništva, te transfera, bilo je neizbežno da se NFT-balon naduva količinom interesovanja i novca koja se vrti oko sporta.

Umetnici, ljubitelji i NFT špekulanti

Ako ste umetnik, bravo, čestitam. Živite u vreme u kome je moguće konačno zaštiti svoj rad, te zaista živeti od svoje (digitalne) umetnosti. Meni se posebno dopada svojstvo NFT-a, tačnije ugovora koje omogućava da svaki transfer vlasništva ili svaka upotreba donosi određeni novac autoru. Zamislite muzičare koji okače svoj album na NFT i nema više “muzičkog dinara”, već se svaka upotreba – plaća (kao što bi i trebalo da bude). 

Ako ste mecena, bravo, čestitam. Imate prilike da zaista podržite svoje pulene. Da u zamenu za podršku u vidu cene umetničkog dela dobijete maksimalnu zaštitu, dokazivost, ali i pravo na hvalisanje. Umesto “to je pravi Mone, majkemi”, sada imate mogućnost da NFT dokaže da ste zaista vi taj iskreni istinski i – prebogati, poštovalac umetnosti.

Što se tiče špekulanata. Hej, i to je za ljude. Pomamu za NFT umetninama iskoristiće oni najveštiji i najbrži. Ponajpre zato što ludnica još traje i neće uskoro da se okonča, a potom i zato što kolekcionarstvo u umetnosti postoji otkako je umetnika. Da li će NFT-balon da prsne? Naravno da hoće, ali isto tako potreba da se umetnička dela vrednuju, razmenjuju, stavljaju na aukcije prodaju za basnoslovne sume – nikada neće proći. 

Niko vam ne brani da se pridružite pomami, bilo kao stvaralac, ljubitelj ili mešetar. Štaviše, nadam se da su vam bar malo jasnije mogućnosti NFT-a, te da ćete izraziti veliku želju da vam opričam u pojedinosti kako da pretvorite svoje digitalne talente u – blago.

 

– Autor: Ranko Trifković