Ponestaje Bitkoina

Retko kom događaju se ljubitelji Bitkoina raduju kao takozvanom “halvingu”. Istorijski gledano taj događaj se do sada u priličnoj meri poklapao sa početkom perioda naglog rasta cene, pa u neku ruku predstavlja “vesnika proleća”. Šta je zapravo halving? Ukratko, to je prepolovljavanje nagrade za Bitkoin rudare.

Zašto je Halving bitan?

Jedna od ključnih inovacija koju je Bitkoin doneo je uvođenje koncepta oskudonsti u digitalni svet. Do pojave Bitkoina nije bilo pravog načina da se količina ili broj nečega digitalnog ograniči. Kopiranje je jeftino i jednostavno. Bitkoin je prva digitalna stvar za koju ne samo da znamo koliko je ima u svakom trenutku, već i koliko će je ukupno biti, kad se za nekih 116 godina kreira i poslednji delić poslednjeg Bitkoina.

Nove Bitkoine generišu “rudari”. U startu su dobijali 50 Bitkoina na svakih 10 minuta, pa se taj broj na svake 4 godine prepolovljavao. Upravo to prepolovljavanje osigurava da će Bitkoina biti ukupno 21 million, jer kad se poslednje prepolovljavanje desi 2136-te godine, nagrade za rudare će biti 0.00000001 BTC, a taj iznos se ne može dalje prepolovljavati, pa se 2140-te umesto prepolovljavanja završava generisanje novih Bitkoina.

Iako postoje i druga tumačenja četvorogodišnjih cenonvih ciklusa Bitkoina, teško je ignorisati logiku po kojoj prepolovljavanje rasta ponude utiče pozitivno na cenu. Ipak, treba imati u vidu da sa svakim novim prepolovljavanjem rudari sve manje utiču na cenu, a sve više utiču oni koji već poseduju Bitkoine. Zbog toga ne treba da čudi ako u budućnosti uticaj halvinga na cenu bude značajno manje izražen nego do sada.

Ovaj halving nije kao i svaki drugi

Nakon 4 godine čekanja, došao je red na novi halving. Datum je 20.04. Međutim, ovaj halving nije kao i svaki drugi. Pomalo je u drugom planu ove godine jer je fokus bio na lansiranju Bitkoin ETF-ova u januaru, a i zato što je već oboren rekord u ceni, što se tradicionalno dešava tek nekoliko meseci nakon prepolovljavanja rudarske nagrade. 

Uprkos svemu, ovaj halving je zbog jedne stvari istorijski. Naime, nakon njega, rast broja Bitkoina se usporava toliko da će postaje manji od rasta broja stanovnika na planeti. Dakle, počev od 20.04.2024., broj Bitkoina po glavi stanovnika počinje da pada. Lepa vest za one koji ga već imaju i možda dodatni razlog za FOMO (Fear Of Missing Out) za one rezervisane. Poređenja radi, količina zlata po broju stanovnika raste. Argument više za one koji tvrde da je “digitalno zlato” bolje od pravog.

Nema dovoljno Bitkoina za sve

S jedne strane imamo Bitkoin koji ulazi u novu eru oskudnosti, a sa druge ETF-ove koji su ga učinili dostupnim nekim novim investitorima. Da li uopšte ima dovoljno Bitkoina za sve? Ako ćemo da budemo precizni, već odavno ga nema, broj vlasnika Bitkoina je višestruko veći od broja Bitkoina. Srećom, Bitkoin je deljiv i to na 100 miliona delova. Taj najmanji deo se zove “Satoši”, po njegovom misterioznom kreatoru, a vredi manje od jednog dinara. Za neke je možda kasno da ikada steknu ceo Bitkoin, ali nije kasno da postanu deo Bitkoina. Satošija i dalje ima u izobilju.