Top 5 zabluda o kriptovalutama

Kriptovalute kao i blokčejn tehnologija pored brojnih poboljšanja i novih mogućnosti, donele su sa sobom poprilično debele knjige iz oblasti programiranja, ekonomije, prava, matematike… kao izvor edukacije u svetu. Od skoro su čak i brošure o zaštiti životne sredine dodate kao korisna literatura za bolje razumevanje kripto industrije.

Kripto industrija u svetu se rapidno razvija. U takvom okruženju gde su danas i sutra, upravo sada, kripto eksperti imaju odgovoran zadatak da svima pojasne pojmove sa kojima se sve češće susrećemo, a koji će biti osnovno znanje u budućnosti.

Svaka nova stvar, valjda senzacije radi, često dobije dodatne mogućnosti i bonus funkcije kroz priču. U praksi, to nije uvek tačno. Bluetooth na mobilnim telefonima je štetan. Bankomat proizvoljno jede kartice i nikad se ne zna kad će ogladneti, bolje je skidati novac na šalteru u banci. Televizor treba da gasimo tokom noći jer infracrvena lampica ometa snove…

Možda nisu apsurdne kao navedeni primeri ali postoje mnoge zablude o kriptovalutama koje se na čudan način uvlače u ljudski um. Tu smo da ih razjasnimo!

Zabluda 1: Minimum za kupovinu je jedan Bitcoin

Zamislite jedan novčić dinara. Do skoro smo mogli da ga podelimo i usitnimo na dva novčića po pedeset para. Obzirom da je Bitcoin potpuno digitalna valuta, vrlo lako se može podeliti na manje delove. Najmanja jedinica Bitcoin- a naziva se Satoši, po kreatoru.

Jedan Bitcoin sadrži 100 miliona Satoši-ja. Po trenutnoj ceni Bitcoin-a, jedan Satoši vredi oko 0.00048 dolara što je u dinarskoj protivvrednosti manje od 0,05 RSD. Naravno, kupovina frakcija za tako mali iznos trenutno nije atraktivna ni kupcima ni prodavcima jer bi sami troškovi kupovine prevazišli kupljeni iznos, ali već sada, mnogi preračunavaju vrednost Bitcoin-a u Satošije i veruju da će jedan Satoši uskoro dostići vrednost od 0,01 dolara odnosno da će jedan Bitcoin vredeti milion dolara.

Počnite da skupljate Satošije na vreme.

Zabluda 2: Kriptovalute su ilegalne, banke će ih zabraniti i možda će nestati

Jedna od najrasprostranjenijih zabluda o kriptovalutama je percepcija njihove nesigurnost u očima bankarskog sistema. Ovakve i slične tvrdnje su vrlo diskutabilne. Njihova tačnost zavisi od ugla iz kog posmatramo stvari.

Čaša je polu prazna. Kriptovalute su u prošlosti korišćene kao sredstvo plaćanja na crnom internet tržištu. Bile su sastavni deo mnogih prevara, lažnih obećanja, hakerskih napada, a zbog neiskustva ljudi i nadležnih organa, gotovo je nekažnjeno moglo da se njima barata bez straha da će biti povezane sa izvršiocima. Naglašavamo u prošlosti jer je razvitkom i popularizacijom kriptovaluta, znanje o njihovoj funkcionalnosti takođe razvijeno, a svest o brojnim benefitima koji ne potpadaju u ilegalne aktivnosti, stavljena na primarno mesto.

Od prvog pomena Bitcoin-a, banke nisu bile oduševljene konceptom kriptovaluta. One su dizajnirane po principu mreže u kojoj korisnici mogu da prebacuju sredstva jedni drugima bez potrebe da se oslanjaju ili zavise od bilo kog centralnog tela. Revoltirane takvom tehnologijom, van njihove kontrole, banke su neretko javno imale negativan stav o kriptovalutama ali bez realne mogućnosti da im stanu na put.

Čaša je polu puna. Ako kriptovalute posmatramo kao sredstvo razmene, njima ne možemo pridodati ni jednu osobinu koji krši zakon i možemo reći da su kriptovalute zapravo zloupotrebljene od strane prestupnika. Poređenja radi, dolar i ostale nacionalne valute zastupljene su u ilegalnim aktivnostima daleko više od kriptovaluta.

Kako vreme odmiče sve više banaka razmatra, a mnoge su i već uvrstile kriptovalute u svoju ponudu. Pored dostupnosti kriptovaluta ka klijentima, banke sa zadovoljstvom koriste kriptovalute i njihove protokole za svoje potrebe, a projekat digitalizacije nacionalnih valuta koji predvodi Kina sa digitalnim juanom je sve primamljiviji i gotovo neizbežan potez ostalih centralnih banaka.

Zbog svoje decentralizovane prirode, kriptovalute je nemoguće ugasiti, zabraniti, obrisati. Obzirom da postoji veliki broj projekata na tržištu, samo neki od njih dugoročno opstanu i zadrže vrednost ali sve dok je rudara, odnosno ljudi koji održavaju blokčejn mrežu i aktivnosti na njoj, kriptovalute su večne.

Zabluda 3: Rudarenje je ilegalno, teško je početi i prestaje kada se svi coini izrudare

Proces rudarenja zasniva se na održavanju, validaciji i pokretanju blokčejn mreže pomoću procesora koji rešava složene kriptografske zadatke. Za svoj doprinos, rudari dobijaju nagrade u vidu coina. Kako je prihvaćenost kriptovaluta postala neminovna, mnoge kompanije su odabrale rudarenje kao jedan od pasivnih izvora prihoda.

Čak i kada se svi coini nekog blokčejna izrudare, rudari će za svoj rad dobijati nagrade bazirane na transakcionim troškovima tako da je rudarenje neophodno sve dok kriptovaluta ima, a sam start nije komplikovan kao što se zamišlja. Svaka faza, od izbora hardvera do trikova kako maksimizirati rudarske profite je detaljno objašnjena od strane iskusnih rudara. Olakšavajuća okolnost u ovom novom biznisu je ta što je cela zajednica tu da se međusobno potpomogne zarad istog istog cilja: održavanja blokčejna svoje omiljene kriptovalute.

Pročitajte još o ovome u našem tekstu: Rudarenje kriptovaluta – kako funkcioniše i šta je potrebno da se zapitate?

Sumirano: rudarenje je potpuno legalno (a u mnogim državama i pravno definisano). Ceo proces nije ni toliko komplikovan niti zarada prestaje kada se svi coini izrudare.

Zabluda 4: Bolje da kupim više coina koji vrede manje nego deo nekog skupog

Pojam koji će nam pomoći u objašnjenju zbog čega cena coina nije proizvoljno određena vrednost koja može nekontrolisano rasti je tržišna kapitalizacija. Množenjem trenutne cene sa ukupnim brojem coina u opticaju dobijamo tržišnu kapitalizaciju. Ma koliko špekulativna i teško odrediva vrednost kriptovaluta bila, neophodno je biti realan u proceni, sa osvrtom na ostatak tržišta.

Kriptovalute koje imaju malu cenu, vrlo verovatno imaju veliki broj coina u ponudi. Njihova kapitalizacija bi bila nesrazmerna kada bi dostigle veću vrednost po coinu. Primera radi trenutan broj Shiba Inu (SHIB) coina je malo manje od 500,000,000,000,000. Ukupan broj Bitcoin-a je 21,000,000. Kada bi Shiba dostigla vrednost od dolar, njena kapitalizacija bi bila 500 triliona i bila bi – najvrednija stvar na svetu. Pitanje koje su šanse da se to desi, možda je bolje preformulisati u „Ima li šanse?“

Zabluda 5 (Najveća zabluda o kriptovalutama): Teško je shvatiti kripto i nemam gde da se edukujem

Svega par univerziteta i to na najvišem nivou studija nudi stručno obrazovanje o blokčejnu i kriptovalutama. Kripto industrija regrutuje najveće stručnjake iz svih oblasti biznisa i oblikuje ih prema svojim pravilima i praksama. Duboka teorija kriptovaluta seže mnogo dalje od kratkog i jasnog objašnjenja. Matematika, psihologija, ekonomija, programiranje, kriptografija… sve ove nauke su prožete kroz genezu kriptovaluta da bi dostigle trenutni nivo.

Nakon ovakvog uvoda malo je ironično konstatovati da su Bitcoin i druge kriptovalute jednostavna i shvatljiva stvar ali razmislite, da li znamo kako funkcioniše let aviona? Ne u potpunosti, čast izuzecima, ali i pored toga uživamo u toj opciji brzog transporta.

Krenimo od osnova. Najbolji izvor informacija i materijala za bolje shvatanje i razbijanje zabluda o kriptovalutama jeste njihovo rodno mesto, na internetu. U Srbiji, više informacija o trendovima u kriptu i o osnovnim pojmovima možete pronaći na ECD blogu gde je na jednostavan način objašnjeno najbitnije i kroz Newsletter kolumnu „Kripto petak“ koja je analiza turbulentnih novosti iz kripto industrije.

Kada se shvati osnovno, vrlo je moguće da će vas ova dinamična industrija privući i da ćete naći sebe i svoje mesto pod suncem Bitcoin-a ili ćete jednostavno uživati u svim pogodnostima koje kriptovalute nude, sa manje nesigurnosti.