Koji je zvanični stav kad su posredi države i kriptovalute? U suštini, svetske vlade se dele na nekoliko kategorija u ovom smislu. U prvoj grupi su one koje su protiv i tvrde da je bitkoin loš. U drugoj su one koje razmišljaju u pravcu – to je budućnost, valja se snaći. Treća grupa su one koje žele da imaju svog konja za trku (čitaj CBDC). I najmanja grupa su one države koje su uvele kripto kao sredstvo plaćanja ili bi (makar i potajno) to želele.
Kripto i pranje novca
Preovladavajući narativ, ipak, kaže da su kriptovalute sada već svetska realnost i da kad ih je već nemoguće istisnuti ili zabraniti, bilo bi dobro da se kontrolišu. Nominalno, kao najveću opasnost od kriptovaluta većina država navodi pranje novca, finansiranje terorizma i generalno upotrebu kriptovaluta od strane kriminalaca da se izbegne praćenje tokova nelegalnih finansija.
Stoga različite kompanije kao što su Elliptic, TRM Labs i Chainalysis koje se bave praćenjem kripto transakcija i uopšte kripto tržišta, imaju zdušnu podršku svetskih vlada. Ipak, zvanični izveštaji, baš ovih kompanija, pokazuju da je tek 0,05% svih kripto transakcija vezano za pranje novca. Ova aktivnost crne ekonomije nije mala na svetskom nivou. Pre dve godine, procenjeno je da je ukupna vrednost opranog novca na godišnjem nivou iznosila preko 2,5 biliona (milion miliona) dolara. Od toga putem kriptovaluta tek oko 2,7 posto.
Gle, nekom ispalo par milijardi dolara u bitkoinima!
Za nekog ko je tako odbojan prema kriptovalutama, svetske vlade drže poprilično mnogo BTC-a. Naime, gotovo je nemoguće doći do podataka koja država ima koliko bitkoina u svom vlasništvu, jer je to nešto što se nerado otkriva, a države uvek imaju zaobilazne načine za ovakve fondove. No, osim El Salvadora koji je zvanično kupio nešto više od 2.300 BTC-a, podaci o vlasništvu kriptovaluta ipak procure prilikom prodaje. A ispada da se, kad se saberu fondovi zaplene svih svetskih vlada, dođe do cifre od preko 8% svih bitkoina.
Š…šš…šta?!
Da, da. Države imaju običaj da zaplene imovinu kriminalaca, pa je kasnije rasprodaju. Isto je i sa kriptovalutama koje uglavnom steknu zaplenom. Pre ili kasnije, ovaj štek ide na doboš, prodaje se ili na tržištu ili – što je čest slučaj zbog pravne regulative o transparentnosti – prodaje se na aukciji najboljem ponuđaču.
Bugarska
Prilikom akcije protiv organizovanog kriminala, organi vlasti republike Bugarske zaplenili su preko 200.000 BTC-a u maju 2017. godine. Zanimljivo je i to da su vesti o tome šta je bilo sa tim novcem radikalno oprečne. Naime, grupa novinara istraživala je 2021. godine šta se zbilo sa tim bitkoinima, a od vlade su dobili prilično nejasan odgovor. Sa jedne strane izveštaji često navode da Bugarska i dalje drži ovu svotu. No, izvesnije je da je odavno rasprodata. Navodno postoji izveštaj tadašnjeg ministra finansija Vladislava Goranova bezbednosnoj komisiji premijera o tome da je prodaja izvršena iz delova. Da ne bi srušili tržište (vrlo uviđavno), ali verovatnije, da ne bi privukli pažnju ili oborili vrednost svog šteka.
Više o najvećim prevarama u kripto industriji možete pročitati u blogu „Preko 3 milijarde dolara ukradeno u 2022. – Koji su najveći hakovi i kako se odbraniti?„
Bugari su, kako kaže bivši Ministar, zaplenjenu imovinu rasprodali privatnim investitorima, po značajno nižoj ceni. Zanimljivo je da se u izveštaju tvrdi da su prilikom rasprodaje bugarskoj državi pripomogli FBI agenti, kako bi se osigurala tajnost i bezbednost operacije.
Rusija
Verovatno ste čitali u našim vestima o čudnom odnosu Rusije i kriptovaluta. S jedne strane ministarstvo finansija gura zakon koji bi legalizovao kriptovalute, a posebno za prekogranična plaćanja, a s druge centralna banka ne odobrava ništa što nije CBDC. Kripto rudari postoje u pravnom limbu u kome niti su zabranjeni niti su dozvoljeni.
Najnovije vesti iz kripto industrije možete pratiti u nedeljnoj rubrici „Kripto petak“ ili prijavom na ECD Newsletter.
Navodno, da bi se zaštitili od posledica predstojećih (i uvek pretećih) ekonomskih sankcija, ruska vlada kupila je veće količine kriptovaluta. Naravno, budući da se ne radi o državnoj zvaničnoj akciji, o ovoj operaciji zna se samo po onome što je 2019. godine izjavio Vladislav Ginko, ruski ekonomista, koji tvrdi da je preko oligarha i drugih bogataša bliskih vlasti kupljeno preko 1,8 miliona bitkoina.
No, ako ne poverujemo u ove prilično neverovatne tvrdnje, Rusija zvanično ne poseduje kriptovalute niti ih pleni od kriminalaca, bar ne u značajnim količinama.
Švedska
Švedska država ima zanimljivu istoriju kad su posredi zaplenjena kripto sredstva. Naime, godine 2019. zaplenjene su manje količine bitkoina, ali ne od kriminalaca, već od – dužnika. Švedske poreske vlasti odlučile su da osim pokretne i nepokretne imovine plene i kripto. Zanimljivo je da je u ovakvim slučajevima država dužna ne samo da obezbedi najpovoljniju moguću transakciju, već i da “kusur” koji ostane posle naplate dugova – vrate (bivšem) dužniku.
U tom smislu, Švedska povremeno na tržištu nudi manje količine, oko 5 BTC-a. No, kada su od osuđenih narko dilera zaplenili 36 bitkoina, odbrana je dokazala da su sredstva zaplenjena na nelegalan način. Država je morala da vrati kripto sredstva. Dok se cela ova pravna ravrzlama odigrala, vrednost zaplenenjih bitkoina skočila je sa oko 130 hiljada evra, na preko milion, što je državu udarilo po džepu…
Severna Koreja
Ako se slabo šta zna o državama koje poseduju kriptovalute, onda vam je jasno da je Severna Koreja još tamnija zagonetka. Nije tajna da Severna Koreja zapošljava hakere da pljačkaju ceo svet, štaviše značajan deo državnog prihoda dolazi iz ovih i raznih drugih kriminalnih aktivnosti. Postojala su i nagađanja da je Kim Džong Un fan kriptovaluta i da ga veoma zanimaju cene bitkoina, te stanje na tržištu, sve do toga da se sumnjalo da on stoji između izvesnih kretnji cena.
Ako je verovati izveštaju kompanije Chainalysis, godišnji ulov severnokorejskih hakera iznosi blizu dve milijarde dolara.
Sjedinjene Države
Za SAD se zna da je veoma aktivna kad je posredi lov na pranje novca, te zaplena imovine narko biznisa. U tom smislu ne čudi da Amerika ima ponajviše zaplenjenih kripto sredstava. Tačan broj se, naravno, ne zna, ali ono što je privuklo pažnju je izveštaj da je država rasprodala nešto manje od deset hiljada bitkoina.
Pre deset godina, naime, dogodio se neobičan slučaj koji će svakako biti zabeležen u igranom filmu, kad mu za to dođe vreme. Izvesni Ros Viljem Ulbriht, pod nadimkom Jezoviti pirat Roberts (Dread Pirate Roberts), vodio je sajt na dark-vebu, tamnoj strani interneta. U želji da stvori slobodnu mrežu na kojoj će ljudi moći da trguju svim i svačim bez mogućnosti da se ijednoj transakciji uđe u trag, nazvao je svoju prodavnicu Put svile (Silk Road). Navodno, njegov plan nije bio striktno motivisan finansijskom stranom poduhvata koliko željom da sprovede izvesni oblik društvenog eksperimenta, pa otuda i naziv, jer je Put svile osim ekonomskog imao veliki uticaj na protok ideja sa istoka na zapad i obrnuto.
Da skratim priču, čovek je uhapšen, osuđen na brutalnu kaznu, a njegova imovina zaplenjena. No, u svojevrsnom holivudskom obrtu, nešto pre nego što će biti uhapšen, Rosu Ulbrihtu je ukradeno podosta bitkoina, nekih pedesetak hiljada (!). Američke vlasti su uhvatile izvesnog Džejmsa Žonga (James Zhong) koji je priznao da je hakovao Rosa. To je bila najveća zaplena do tada, sve do prošle godine kada je država zaplenila preko tri i po milijarde dolara u kriptovalutama.
Krajem marta zaveden je zvaničan dokument koji pokazuje da je polovinom marta država prodala oko 9861 BTC i tako stekla više od 215 miliona dolara, kad se odbiju porezi i drugi troškovi. Ostalo je oko 41.491 BTC koji će biti rasprodati u četiri tranše do kraja godine.
Procenjuje se da američka vlada ima još bar milijardu dolara u kriptovalutama. Prodaja se obavlja preko vladine agencije United States Marshals Service (kod nas poznatiji kao “šerifi”), obično putem aukcije. Cene koje se tamo postižu su besmisleno male. Poznat je slučaj investitora Tima Drejpera koji je kupio 30.000 BTC-a po ceni od oko 380 dolara. Američku vladu se kritikovalo što prodaje tako jeftino. Pokušali su da postignu bolju cenu, ali zbog pravnih procedura kada su pokušali da prodaju sredstva došlo je do zastoja u papirologiji, a volatilnost bitkoina između decembra 2017. i januara 2018. je gotovo obezvredila prodaju.
Možda imate neku teoriju zavere u vezi sa vladom i kriptovalutama, ali zvanično, za administraciju tako volatilna imovina im ne koristi, štaviše može da zada glavobolju kao Šveđanima. No, nezvanično, agencije koje se bave zaplenom i regulativom kripto industrije slivaju mnogo novca u svoju kasu, pa su “igrači” u industriji odjednom postali ne samo Šerifska služba, već i državni trezor (FED), te komisija za hartije od vrednosti (SEC).
I ostali
Po ovom principu, neke količine bitkoina i drugih kriptovaluta poseduju i Engleska, Australija, te niz drugih država. Količine veće ili manje, verovatno zadaju glavobolju u razvijenim demokratijama gde se vodi računa o protoku svih zaplenjenih sredstava, a budući da ne postoji pravna regulativa, kripto imovina mora da se rasprodaje isto kao što bi se činilo sa drugom zaplenjenom imovinom.
Comment section
0 comments