Evolucija novca je proces koji prati razvoj ekonomije, privrede, ali i čitavog društva. Današnjem čoveku, život u doba robno-novčane razmene deluje nemoguće ako u obzir uzme sve moderne potrebe i navike.
Čitav spektar luksuza dostupan je svakome zahvaljujući industrijskoj proizvodnji i pronalaženju jedne nominalne vrednosti kojom obezbeđujemo potrebe i koju dobijamo za naše veštine ili proizvode koji su potrebni drugima.
Kako je poenta života daleko apstrahovana od osnovnog preživljavanja jedinke, tako je novac postao neizostavni deo svakodnevnice, a novčani prikaz vrednosti odnosno cena, gotovo da postoji za sve što nas okružuje.
Vremenom i učeći iz grešaka, ljudi su shvatili da jedna tako moćna stvar poput novca, mora biti maksimalno dostupna i optimalna za korišćenje svima, mora imati pokriće i odnos sa realnim stanjem ekonomije, privrede, resursa, potreba, društva…
Pšenicu, školjke i krave zamenili su veliki dukati, velike dukate zamenili su mali, praktičniji za nošenje i razmenu koji su kasnije pretočeni u papirnate novčanice i kovanice.
Ključna promena i napredak monetarne ekonomije načinjen je uvođenjem digitalnog oblika novca. Brojevi u aplikaciji na našem telefonu predstavljaju našu imovinu za koju garantuje banka kojoj smo je poverili. Transferi su brzi, laki, novac nam je uvek dostupan i smanjuje se kako rizik, tako i troškovi čuvanja fizičkih novčanica. Poslovanje i aktivnosti svakog subjekta u takvom sistemu se lakše kontrolišu i stvara se jedno zdravo okruženje u kom svi poštuju pravila igre, ali da li učestvuju u njihovom određivanju?
Veliki broj razvijenih država ovu promenu sproveo je ekspresno, tako da je zastupljenost papirnog novca u ekonomskim tokovima postala vrlo mali procenat u odnosu na digitalnu varijantu.
Sa druge strane, van kocke, bez državnih obećanja i poverenja u banke, na krilima blokčejn tehnologije izrodile su se kriptovalute koje su potpuno decentralizovana verzija ekonomije i novca na koji smo navikli.
Glavna razlika između trenutnog digitalnog novca i novonastalih pilot programa nacionalnih digitalnih valuta je upravo blokčejn tehnologija koja se kroz niz praksi pokazala veoma korisnom za ekonomsku arhitekturu u digitalnom obliku. Sigurnost sredstava je neprikosnovena, troškovi čuvanja i izrade su veoma niski, transakcije su brze, inovativne mogućnosti korišćenja novca su na raspolaganju, a podaci o transakcijama ostaju večno sačuvani i kao takvi odlični su za dalje analize.
Šta je digitalna valuta centralne banke?
Digitalna valuta centralne banke ili CBDC (Central Bank digital currency) predstavlja digitalizovanu verziju monete koju izdaje centralna banka. Evropska centralna banka, na primer, radi na razvijanju i testiranju digitalnog Evra kao njenog CBDC proizvoda.
Trenutno, u većini slučajeva raspodela i distribucija novca odvija se slično kao i nekoliko stotina godina unazad. Postoje centralne banke na nivou država, državne i privatne komercijalne banke, razna regulatorna tela koja regulišu, a često i usporavaju, tok novca unutar država, a i međunarodni tok novca.
Američki dolar drži monopol u međunarodnim transakcijama i koristi se za više od 90% međunarodnih transakcija.
Tradicionalni način štampanja i distribucije novca dobija novu, bržu i efikasniju alternativu. Ako možemo digitalizovati račun, ugovor ili neki drugi vrednosni papir, možemo digitalizovati i novac.
Blokčejn mreže koje su u žiži javnosti proteklih godina, smatraju se odličnom podlogom za ovakve sisteme. Upravo zbog toga, centralne banke mnogih država u direktnoj su komunikaciji sa velikim fondacijama i programerskim timovima koji rade na Ethereum, Solana i Cardano blokčejnu.
Termin digitalna valuta centralne banke (CBDC) odnosi se na virtuelni oblik fiat novca. CBDC je elektronski zapis ili digitalni token zvanične valute zemlje. Kao takvog, izdaje ga i reguliše nacionalna monetarna vlast ili centralna banka pod garantovanim pokrićem ili kreditom vlade koja ga je izdala. CBDC tokeni mogu pojednostaviti sprovođenje monetarne i fiskalne politike i promovisati finansijsku inkluziju u privredi širenjem bankarskih usluga ljudima koji ih trenutno ne koriste.
Kako je nastala ideja o CBDC projektima?
Ideologija u kojoj kriptovalute zamenjuju novac, a Bitcoin postaje nova rezervna valuta odnosno digitalno zlato sve više ima smisla. U ostvarenju takvih planova, kripto fanatici zaboravili su na jedan od najbitnijih faktora tržišta – konkurenciju.
Masovno prihvatanje i oduševljenje izazvano Bitcoinom iskorišćeno je kao trojanski konj za predstavljanje nacionalnih digitalnih valuta, odnosno digitalnih valuta centralnih banaka. Ideja da decentralizovani ekonomski sistem stavlja svakog aktivnog pojedinca u ulogu bankara, guvernera, kontrolora svojih transakcija, nije oduševila komercijalne banke koje svoje poslovanje zasnivaju baš na ovim uslugama te su kao rešenje usaglašena dva poteza.
Ponuditi Bitcoin i kriptovalute svojim korisnicima uz svo nesebično poverenje koje su banke izgradile i napraviti svoju verziju digitalnog novca sa prednostima kriptovaluta, ali bez decentralizovanog uređenja koje bankama, kao centralnim telima, ne ide u prilog.
Razlike i povezanost sa kriptovalutama
Kretanje, održavanje i postojanje nacionalnih digitalnih valuta će se po svemu sudeći nalaziti na blokčejn mreži. Na pomen blokčejna, prva asocijacija su kriptovalute, ali glavna razlika između popularnih blokčejn mreža i blokčejna na kojem će biti CBDC valute je u blokčejn trilemi.
Potpuna centralizacija blokčejna doprinosi velikoj bezbednosti i sigurnost u odluke centralnog tela, maksimalnoj brzini transakcija, ali bez decentralizacije moć centralnog tela je ultimativna tako da bez prepreka može da upravlja celokupnim blokčejnom, da unapred predodređena pravila menja i uređuje.
Države koje aktivno rade na kreiranju nacionalne digitalne valute
Lista država koje su najaktivnije u razvoju digitalnih valuta objašnjava samu sebe.
Rusija, USA, EU, Rusija, Kina i Indija uveliko završavaju istraživanje i testiraju primenu upotrebe CBDC valuta, dok je čak devet država lansiralo ovu inovaciju. Nasuprot velikim svetskim silama, države koje su aktivni korisnici CBDC valuta su Bahami, Nigerija i sedam malih ostrvskih država na istočnom delu Kariba.
Već u startu, najrazvijenije države testiraju upotrebu CBDC valuta u interakciji sa onima kojima je to najpotrebnije, a geografski su nepristupačni.
Pitanje vremena
Svetski ekonomski forum je na uvodnoj ceremoniji 2020. godine predstavio plan za razvijanje CBDC-a i pozvao sve zainteresovane na konsultacije po tom pitanju.
Papirni novac umire tamo gde je rođen, Kina je jedna od prvih velikih država koja je postala društvo bez gotovine.
Kina aktivno radi na digitanom juanu od 2014. godine, a nedavno je nekoliko provincija pustilo korišćenje e-CNY valute. Korisnici svoja sredstva čuvaju na mobilnom telefonu i kroz aplikacije plaćaju i primaju novac. Čak i pre digitalnog juana, Kinezi su imali naviku da plaćanja vrše korišćenjem mobilnog telefona tako da je adaptacija stanovništva bila efikasna i uspešna. Narod se lako navikao na nov način plaćanja, a Centralna banka Kine sada može kvalitetnije da prati tokove novca kako unutar države, tako i u inostranstvu.
Amerika još nije plasirala digitalni dolar u CBDC obliku, ali sve veće prihvatanje kriptovaluta, a ujedno i USDT tokena, priprema ljude i za digitalizaciju najveće globalne valute. U američkom stilu, brojne regulacije i pravna potpora na koju će država i zakonodavstvo da se pozivaju je prvi korak ka daljem razvoju digitalnog dolara.
Evropaje verovatno najpogodnije tlo za digitalnu valutu centralne banke. Iako je par država već pokrenulo razvoj nacionalnih digitalnih valuta, poput e-Krune u Švedskoj ili e-franka, Digitalni Evro bi bio odlično rešenje za sve članice Evropske unije, gde bi celokupno stanovništvo bilo direktno povezano sa Evropskom centralnom bankom i koristilo istu valutu plaćanja.
Razvoj projekta digitalnog Evra počeo je u junu 2021. godine i prvi prototip proizvoda planira se do 2026. godine.
Protivnik kriptovaluta ili njihov saradnik
Procedura upotrebe digitalnih valuta centralnih banaka veoma je slična kriptovalutama.
Konci i vlast nad CBDC tokenima u rukama su centralnog tela koje izdaje valutu, tako da je paralelni život i korišćenje uporedo sa kriptovalutama i dalje smisleno. Poređenje kriptovaluta i CBDC tokena gubi dodirne tačke kada se posmatra sa aspekta decentralizacije, nepobitnog poverenja i slobode korišćenja što je glavni ideal kreiranja Bitcoin-a i drugih kriptovaluta.
Prelazak na digitalne nacionalne valute zahteva edukaciju korisnika, koja će rezultirati jednim opuštenijim i bliskijim pristupom i prema kriptovalutama koje će u takvom sistemu digitalne svojine dobiti još više korelacije za vrednosni ultimatum odnosno vrstu „digitalnog zlata„.
Comment section
0 comments