Kripto igre – Igraj i zaradi (Play to Earn)

Kripto igre nisu novost. Još 2017. godine pojavila se CryptoKitties. Igra je postala toliko popularna da je zagušila mrežu. Za ovih nekoliko godina, naravno, nije bila jedini projekat koji je pokušao da spoji blokčejn tehnologije i svet igara. No, uz pompeznu pojavu NFT-a, koncepta metaverzuma (metaverse) i prodor kriptovaluta u svakodnevicu, pojavio se novi talas, zasnovan na novom modelu konzumiranja igara – igre koje zarađuju (play to earn).

Od kupca roba, od robe, gazda!

Kakav je ovo sablasni podnaslov? Pa, kada je nastala industrija igara, igre su postale proizvod. Želiš da se zabaviš? Kupiš konzolu ili računar, kupiš igru (u ono vreme na kaseti, disku, kertridžu, dakle u fizičkom obliku) i to je to. Igrači su bili – potrošači, kupci.

Zatim je došla era digitalne distribucije. Igre se kupuju (i konzumiraju) online. Hiperprodukcija igara, a posebno za mobilne telefone dovela je do tranzitorne ere igara kao usluge, sa pretplatom i to sve što ide. No, trka za igračima i nezaustavljiva hiperprodukcija dovele su do novog modela, free to play (F2P). 

Da bi igra mogla da se monetizuje, igrači su postali – roba. Naravno, proizvođači su i dalje hteli da zadrže igrače kao kupce, pa se razvila podvrsta modela – freemium. Igrači su mogli da igru konzumiraju besplatno, ali su isto tako bili u mogućnosti (tj. “ohrabrivani su”) da kupuju sitne (i krupne) dodatke – in-app purchase – kako bi pospešili iskustvo i uživanje u igranju.

Onda je na tržištu mobilnih igara došlo do eksplozije žanra hypercasual koji je od igrača napravio – robu. Ne zahtevaju se, niti se forsiraju mikrotansakcije, ali je igrač bombardovan reklamama. Da bi se uopšte zabavljao, “plaća” navodno besplatnu igru svojim vremenom, svojom pažnjom, tako da proizvođači mogu da zarade od oglašavanja.

Promena paradigme

Zatim je u kripto-svetu došlo do promene. Od primarno tehnološko-finanskijske igračke, blokčejn je izrastao u alat, osnovu za mnoge projekte u nizu industrija. Osim bankarstva i finansija, blokčejn je postao važan za nauku, ekologiju, obrazovanje, logistiku… Čim su države i finansijske institucije, te velike firme i korporacije postale zainteresovane za kriptovalute, prestale su biti sfera zanimanja samo entuzijasta za nove tehnologije, već su počele da ulaze u svakodnevicu.

Premda je i dalje nedovoljno informacija, nedovoljno znanja o kriptovalutama i blokčejnu među običnim ljudima, ipak je jedan prag pređen. Okej, možda i dalje imate problem da objasnite majci ili tetki šta su ti bitkoini, ali svakako više nisu nepoznat pojam. Setite se samo (krindžujte, slobodno, ne stidite se) rasprave u skupštini Srbije o tome “šta je to bitkoin” i “čije su to pare”. Ipak je plaćanje kriptovalutama sve dostupnije. Sve je veći opseg usluga i roba koje se mogu dobaviti kriptovalutama. A onda je u kripto-svet ušla – industrija zabave.

Pomama za NFT

Interesantno je da je NFT doprineo razotkrivanju problema skalabilnosti mreže Ethereum. No, čim je postalo moguće da se štancuju i (pre)prodaju sličice na blokčejnu, razvila se živa ekonomija, ekosistem umetnika, kolekcionara i preprodavaca koja je vrlo brzo zavrtela velike sume, privukavši pažnju medija. Sa medijima došao je i Holivud, a na pomen reči “kolekcionari”, tu se stvorio i sport. 

Jer, NFT nisu samo algoritamski generisane sličice majmuna, tu su i prava umetnička dela, zbirke vezane za košarku, fudbal (i evropski i američki), hokej, filmove, muziku. Nije trebalo dugo da se pridruži i industrija igara kao vodeća u grani industrije zabave.

Igraj i zaradi

Koncept igranja koje zarađuje nije nastao sa blokčejnom niti sa NFT-ovima. Igre, osim što su narasle u industriju koja po zaradi pretiče filmsku, odavno su pokazale putanju kojom igrači mogu da zarade. 

U moje vreme, klinci su hteli da budu developeri igara. Danas klinci hoće da budu jutjuberi. Između ove dve generacije bila je još jedna u kojoj su svi hteli da budu – profesionalni igrači. E-sportovi, premda se kod nas kao jednom sićušnom tržištu nisu naročito zapatili, jesu otvorili vrata takmičarskom igranju igara.

Ali prodor ideje da se od igara može zaraditi nije samo došao iz e-sporta, već i iz samih igara. Kako je sve više igara okupljalo velike zajednice, tako su se razvijala sekundarna tržišta. Trgovina šeširićima u Team Fortress 2, trgovina skinovima iz CS: GO, prodaja dizajna za Second Life ili preprodaja naloga za MMORPG igre.

Naime, u pucačkoj igri Team Fortress 2, deo nagrade za pobedu bili su šeširi kojima je igrač mogao da se okiti. Tamo gde ima potražnje, stvara se i ponuda. Igrači su počeli da kupuju i prodaju šeširiće čime se stvorio čitav ekosistem. Valve kao vlasnik distributivne mreže Steam, te tvorci ove igre nisu ugušili (kao što je do tada bio običaj), već su počeli da ubiraju porez od ovih transakcija, proširujući tržište na dekorativne predmete, zbirke kartica (NFT pre NFT-a?), ali i predmete iz igre. 

Na primer, igra Armello davala je nasumično digitalni predmet – kockice, posle svake odigrane partije. Kockice su mogle da se prodaju na Steam-u po smešnoj ceni, od 0.01 – 0.5$ ali bilo je i onih koje su donosile dva, tri, sedam dolara. Možda deluje smešno, ali uživajući u igri, neki su zaradili da kupe sebi novu igru, na primer. 

MMORPG je bio veoma popularan žanr koji je dominirao pažnjom igrača. Tamo gde sekundarna tržišta nisu potiskivana, razvijao bi se ekosistem, manje ili više zatvorena ekonomija koja je omogućavala igračima da zarade. Na primer, EVE Online je igra koja se istakla sofisticiranom ekonomijom. Igrači su proizvodili sirovine, prerađivali ih i prevozili. Tržište je diktiralo cene. A vešti igrači mogli su novcem zarađenim u igri da kupe pretplatu za igru. Dakle, igrali su se i zaradili. 

Play to Earn (P2E)

Glavna razlika između igre koja je omogućavala igraču da nešto zaradi i play to earn modela je u tome što je P2E poslovni model, namerno ostavljena mogućnost da igrač svoj trud iz igre pretvori u – kriptovalutu.

Dakle, umesto da jedna kompanija bude vlasnik igre, pa i vlasnik virtuelnih predmeta koje igrač tokom igranja steknei li stvori, u ovom poslovnom modelu igrač ima priliku da stekne vlasništvo nad objektima iz igre. Dokaz je naravno, NFT, a osim sticanja igrač može igranjem svoj NFT da unapredi, poveća mu vrednost. 

Igra je počela da nagrađuje igrača za uložen trud i vreme. Činom igranja, igrač je počeo da stvara vrednost za sebe i druge igrače, kao i za razvojni tim. Vrlo brzo ovaj model je rafinisan na nekoliko osnovnih pristupa; gejmifikovanje kripto-platformi, igre koje isplaćuju igrače, igre koje grade ekonomiju.

Gejmifikacija kripto-platformi

Gejmifikacija je strateški pristup poboljšanju usluga, organizacije, aktivnosti, protokola, procesa ili iskustava. Dok je za prosečnog korisnika blokčejn i njegova upotreba prilično kriptična (badum tss!), čak i za prosečnog korisnika blokčejna, DeFi (upotreba DEX-a, npr) može biti zakukuljena.

DeFi Kingdoms je primer gejmifikovane kripto-platforme utoliko što sve opreacije i aktivnosti koje biste obavaljali u jednoj decentralizovanoj berzi možete obaviti kroz poznati interfejs nalik na japanske RPG igre poput Final Fantasy franšize. Da se ne bi upuštali u raspravu da li su ovo “prave” igre ili ne, reći ću samo da se zarada ostvaruje isto kao i u DEX-u, stavljajući novac u banku (staking) ili okopavajući baštu (liquidity pool). 

Igre koje isplaćuju igrače

Popularnost kriptovaluta, te činjenicu da se igrajući može zaraditi iskoristile su razne mobilne igre koje primenjuju kombinaciju F2P i P2E modela. Igre ovog tipa su besplatne. Igrač obavlja razne zadatke u okviru igre, naprosto koristeći aplikaciju. Nekad se traži i kakva promotivna akcija, npr. podeli nešto na Tviteru, ali mahom je način zarade – čisto igranje.

Na kraju dana, igrač ima priliku da zameni svoje vreme i trud za – kriptonovčić. Tvorci igre se nadaju da će igrač hteti da ga zadrži, ali razume se većina pokušava da ih što pre zameni za dolare ili kakav “pravi” altkoin.

Takve igre se trenutno uglavnom nalaze na mobilnim platformama i podsećaju na uobičajene arkadne casual igre. Bitcoin Bounce, Thetan Arena, Doge Dash, Crypto Slicer samo su neki od primera. Igre nisu teške, brzo se igraju i obično imaju ograničenje, na primer, zarada se računa sve dok se ne ispune dnevni zadaci. 

Problem sa ovim igrama je dvojak. Ponajpre, ne predstavljaju neki poseban vid zarade, a i nagrade vrlo brzo devalviraju. Ako imate sreće da naiđete na igru koja još ima jaku vrednost novčića i isplaćuje, možete ubirati desetak dolara dnevno. Nije loše, ali drugi problem je što vrlo brzo vrednost kriptonovčića koji se isplaćuje opada, pa malo mirišu na prevaru. Ništa nelegalno, ali igra se tu pokazuje ne kao inovativna ekonomija i ekosistem, već više kao navlakuša da se novčić koji su developeri izdali uopšte stekne neku vrednost, a zatim dump-uje. Zato projekti koji se zaista bave kripto-igrama i P2E formatom, sve češće grade na respektabilnim gejmerskim blokčejn-mrežama.

Igre koje grade ekonomiju

I konačno dolazimo do “pravih” play to earn igara koje su ozbiljni projekti, koje omogućavaju i ozbiljniju zaradu, te koje se zasnivaju na tome da zaista pružaju igračima vlasništvo nad digitalnom svojinom. 

Mnoštvo NFT-zbirki počelo kao kolekcija mogućih objekata za igru; CryptoKitties su u suštini bili na korak od “prave” igre. Bilo je i projekata kao što je Loot Project koji su prodavali zbirke opreme za avanturiste, kao što je običaj u RPG-igrama. Zamislite to. Mačevi, oklopi, čarobni napici, svega ima, samo igre nema.

No, već od 2018. godine počele su da se pojavljuju igre na raznim mrežama, prave igre. Igre koje zapravo mogu da se igraju, imaju svoja pravila, igrače, nivoe, skor-liste. Nekolicina se izdvojila popularnošću, poslovnim uspehom, kao prilika igračima da zarade, ali i kao pionirski projekti koji krče budućnost kripta možda i svih igara…

Axie Infinity

Axie Infinity se naslanja na pravac koji je pokazala igra CryptoKitties. Igrači kupuju bića po imenu Axies (NFT, naravno). Mogu da ih sakupljaju, uzgajaju, menjaju ili prodaju, ali i vode borbe. U tom smislu, Axie Infinity nije besplatna igra. “Čip” odnosno preduslov za igru je posedovanje čudovištanaca. Kako im je cena porasla do basnoslovnih granica, otvorena je mogućnost da unajmite čudovišta od igrača koji poseduju višak, čime se utro put razvijenom tržištu. Igrači koji su uložili vreme, trud, pa i poverenje u igru stekli su priliku da imaju stabilan izvor prihoda od rentanja i uzgajanja Axie-čudovišta. Naravno, kako je igra napravljena na blokčejnu, mreža ima svoj novčić, Axie Infinity Shard (AXS) koji ne samo da može da se stejkuje (staking), već služi i kao governance token, pa igrači zaista mogu da donose važne odluke kad je posredi budućnost igre.

Town Star

Ima jedan primetan trend kod kripto-igara. Stidljivo se otkriva šta sve mogu igre koje u sebi sadrže NFT. U smislu kvaliteta, kripto-igre još slede dobro utabane staze oživljavajući proverene formule. 

U tom smislu, Town Star je kompetitivna igra u stilu starog hita FarmVille iz nekad velikog studija Zynga. Igrač upravlja resursima kako bi sagradio efikasnu farmu, prerađivao sirovine i slao ih na tržište, otključavao NFT nagrade i sakupljao poene. E, ti poeni su važni, jer igrači koji su u vrhu top liste imaju priliku da zarade GALA novčiće. Takmičenja su na nedeljnom nivou, tako da svi igrači počinju opet od nule svake nedelje. Postoji i server koji se ne resetuje, kao neka vežbaonica za takmičarski deo. 

Konkurencija nije naivna, ali pobedniku sledi oko dve hiljade dolara, što nije loše. Oni na između tristotog i četristotog mesta na listi mogu da steknu oko stodinu dolara. Postoji i novi novčić koji je počeo da se koristi od prošlog septembra, kao nagrada za igrače koji učestvuju u igri, stejkuju NFT i doprinose platformi. Naime, plan izdavača igre jeste da se NFT nagrade koriste i u drugim igrama na Gala platformi (trenutno ih ima desetak). Mogućnost da igra doprinosi ne samo sopstvenom, već i ekosistemu cele platforme, samo je jedna od velikih prednosti blokčejn igara. 

Više o tome kako kreirati NFT tokene u par lakih koraka i šta raditi sa njima možete pročitati na ECD blogu.
Prijavite se na ECD Newsletter i budite u toku sa najaktuelnijim trendovima u kripto industriji.