Šta je tehnička analiza?
Tehnička analiza predstavlja alat za predviđanje kretanja cene bilo koje aktive kojom se trguje na javnim berzama, a zasniva se na donošenju odluka na osnovu statističkih metoda i istorijskih podataka. Pri tome, osnovni alat je grafikon, koji ilustruje kretanje cene aktive koju pratimo, i obim trgovanja iste (uzevši u obzir stepen disperzije kripto tržišta, obim trgovanja ima manji značaj u poređenju sa tradicionalnim instrumentima, ali je svakako bitan faktor).
A sada sledi obavezan disclaimer: tekst u nastavku nije investicioni savet, neophodno je da uradite sopstveno istraživanje pri donošenju odluka, jer je svaki investicioni instrument specifičan i ponaša se različito u zavisnosti od okruženja i faktora sa kojima interreaguje.
Primena tehničke analize
Za razliku od tradicionalnih instrumenata, u svetu digitalne imovine nije obavezna praksa redovnog izveštavanja, menadžment većinom nije transparentan ili je decentralizovan i preteća moć konkurencije je manje izražena, projekti se konstantno dopunjuju i pomažu, pa tehnička analiza u odreženim situacijama ima veći značaj od fundamentalne.
Pa da krenemo konkretnije sa primenom tehničke analize:
Pravilo broj 1 za bilo koje trgovanje na berzama: isključite emocije pri donošenju investicionih odluka.
Pravilo broj 2 za trgovanje kriptovalutama: kako većina kriptovaluta nema aktivu kao potporu vrednosti, kretanje cene u velikoj meri zavisi od emocija investitora, ipak vratite emocionalni faktor u jednačinu.
Pravilo broj 3 rezultira iz prva dva: naučite da kontrolišite svoje emocije i predvidite emocije drugih investitora, kako biste predvideli i trend kretanja cena kriptovaluta na tržištu.
I na kraju, jedan Alanfordovski bonus savet koji proističe iz prethodna tri: prodajte kriptovalute kada su na svom peak-u, a kupujte ih neposredno pred intenzivan rast!
Suština analize tradicionalnih instrumenata je proceniti da li je instrument precenjen ili potcenjen u odnosu na realnu (unutrašnju) vrednost.
Specifičnost kriptovaluta je da, iako svi parametri ukazuju da je valuta precenjena, to ne znači da neće drastično porasti, naprotiv. Npr, cena akcija, kao tradicionalnih instrumenata, ima teorijsku potporu kao diskontovana vrednost novčanih tokova od budućih dividendi, ali u slučaju kriptovaluta, promena cene predstavlja sentiment investitora u mnogo većoj meri, nego faktore kao što su promena regulative, uvođenje valute u mainstream (npr ETF-ovi), naknade, likvidnost, geopolitička dešavanja i slično.
Dakle, ma koliko nerazumno delovao trenutni rast (ili pad) kriptovalute, ne znači da neće uslediti još drastičnija promena u istom smeru.
Da je donošenje investicionih odluka racionalno, i u navedenom segmentu bi mašine odavno zamenile ljude.
Metode tehničke analize
Osnovni alat tehničke analize je projekcija trenda, u svom bazičnom, linearnom obliku. Investitor procenjuje u kom pravcu se kreće vrednost određene aktive i period tokom kog će se kretanje nastaviti.
Alat koji lično najviše volim da koristim su support i resistance nivoi (i corridor kao njihova kombinacija).
Na prethodnom grafikonu vidimo kretanje cene Bitkoin-a od početka godine. Gornja linija predstavlja resistance i nakon dostizanja vrednosti resistance-a, u više navrata, vrednost Bitkoin-a je padala. Slično, donja linija predstavlja support, nakon koje je vrednost Bitcoin-a rasla. Support i Resistance nivoi čine Corridor. U slučaju proboja definisanih granica, vrlo je moguć nastavak kretanja cene u istom smeru.
Osnovni alat koji nam olakšava projekciju trenda su pokretni proseci – za svaki dan se vrednost obračunava kao aritmetička sredina n prethodnih dana (broj dana mora ostati nepromenjen). Što je broj dana uzet u prosek veći, linija trenda će manje fluktuirati.
Na prethodnom grafikonu je dat uporedni prikaz 10-dnevnih i 30-dnevnih pokretnih proseka uporedo sa dnevnom cenom Bitkoina. Jasno se može videti koliko se smanjuju fluktuacije sa povećanjem broja dana. Kada dnevna cena pređe pokretni prosek, tehnička analiza sugeriše da je to indikator promene trenda.
Sledeći pattern koji će biti pomenut je Head and Shoulders. Pattern se manifestuje dostizanjem nižeg peaka, zatim višeg i ponovo nižeg peaka, s tim što se posle svakog peaka vrednost vraća na približno početnu cenu. Navedeni pattern ukazuje na okončanje rastućeg trenda. Slično, postoji i Reverse Head and Shoulders pattern, koji ukazuje na kraj opadajućeg trenda.
Na prethodnoj slici vidimo Head and Shoulders pattern Bitkoin-a iz marta 2024, nakon čega se cena stabilizovala.
Cilj ovog bloga nije ulazak u detalje, niti složene metode statističke analize, ali pomenuli bismo još dva pojma:
- Stohastički oscilator je definisan sa ciljem procene da li je vrednost instrumenta potcenjena ili precenjena – trenutna cena se meri u odnosu na najvišu/najnižu u periodu
- Indeks relativne snage (RSI) takođe identifikuje prekomernu kupovinu/prodaju instrumenta. Da li je instrument precenjen ili potcenjen definiše se na osnovu parametara kao što su: cene na otvaranju/zatvaranju, najviša/najniža cena, aritmetička sredina i najčešća cena
Kao primer za tehničku analizu koristili smo vrednosti Bitkoin-a. Navedena kriptovaluta je i dokaz zbog čega nije dovoljno koristiti samo tehničku analizu. Naime, tehnička analiza se zasniva na psihologiji investitora, ali ne može predvideti faktore kao što su značajno povećana prodaja valute (Mt. Gox, Nemačka Vlada, Celsius), koje su nedavno zabeležene na tržištu.
Autor: Goran Jeremić, šef sektora za upravljanje rizicima u ECD.rs
Comment section
0 comments