Blog

Upotreba Blockchain-a: Kako kripto menja svet na bolje?

14.09.2021. / Autor: Ranko Trifković / Kategorija: Zanimljivosti

Kriptotehnologije nisu samo valute. Kad se kaže blokčejn, prva asocijacija može da bude Bitcoin, Ethereum ili kakve druge valute, ali ova tehnologija već ima velikog uticaja na niz oblasti privrede. U čemu je prednost blockchain-a, pisali smo u ovom blogu o zanimljivoj ulozi koju ova tehnologija ima ponajpre u oživljavanju drevnih institucija poverenja.

Ali to nije kraj prednosti blockchain tehnologija. Proći ćemo kroz primenu u pet različitih industrija, kako bismo najbolje prikazali kako blokčejn već sada utiče na njih, te kako bi u bližoj budućnosti mogao da revolucionarizuje mnoge oblasti ljudske delatnosti.

Bankarstvo i finansije

Prvo i prirodno, nameće se pitanje uloge blockchain tehnologije u tokovima novca i srodnim industrijama. Nastaje čitava jedna ekonomija koja pokazuje brojne prednosti u odnosu na tradicionalne, fiat valute. No, blockchain može da unapredi i klasično bankarstvo. Ponajpre stoga što su, kao i u mnogim drugim oblastima, bankarstvo i finansije postavljene na rešenjima koja su zrela za unapređenje.

Bankarstvo i blockchain

I pored inovacija, suština bankarskog sistema, a posebno na međunarodnom i međudržavnom polju, zasnovana je na infrastrukturnim tehnologijama koje su stare bar deceniju, ako ne i više. To usporava protok novca, poskupljuje transakcije, opterećujući i organizacije i krajnje korisnike troškovima koji više ne bi morali da se podnose.

Jedan od operativnih troškova koji se najčešće oseti po džepu jeste transfer novca. Dobar deo troškova prenosa novca nije samo u naplati usluge zarad profita banke ili platne insitucije, već je to kompenzacija za nekoliko drugih poteškoća – a koje primena blokčejn tehnologije takođe otklanja ili ublažava. Naime, bankarski sistem i dalje ne može da smisli sasvim adekvatan odgovor na greške (posebno ljudske) i prevare. Dobar deo sporosti sistema i prolaska svakog novčanog transfera kroz nekoliko posrednika dešava se i zbog centralizovanosti podataka koji je teško proveriti ili bezbedno podeliti, što iziskuje veliko poverenje u svaki element platne infrastrukture.

Blockchain tehnologija, svojom prirodom u koju je utkana kriptografija, zatim bezbednim decentralizovanim podacima već je dokazala koja je njena prednost u polju međunarodnog plaćanja. Danas je moguće da novac brzo i bezbedno pređe mnoge granice uz trošak od oko 3 posto – za razliku od prilično dugog perioda čekanja i troškove koji i danas rutinski opterećuju svaki prenos za 10-20 posto.

Slično je sa berzanskim poslovanjem. Premda to možda ne deluje tako, svaka kupovina i prodaja proizvoda na berzi (obveznica, akcija, deviza, derivativnih proizvoda) uključuje mnoštvo posrednika. Osim brže razmene podataka, pametni ugovori (smart contracts) značajno bi podigli i bezbednost, te smanjili trošak učešća posrednika – a koji se upravo staraju o bezbednosti i uopšte beleženju izvršenja transakcija.

Ovim unapređenjima finansijske industrije bavi se jedna od najznačajnijih oblasti kriptotehnologija – DeFi (decentralizovane finansije). Ovde prednjači mreža Ethereum koja primenom pametnih ugovora omogućava i da se o bezbednosti i udobnosti upotrebe brine posvećena zajednica developera.

Najveći igrači i korisnici blokčejn tehnologija u bankarstvu i finansijskom sektoru: Ripple, Visa, HSBC.

Logistika i lanci snabdevanja

Svet jeste povezaniji nego ikada. Ali o fragilnosti globalnog transporta kao važnog dela trgovine govori i brod koji je zaglavio Suecki kanal i time ugrozio mnoge niše svetske trgovinske razmene. Izazovi savremene logistike postaju sve složeniji svake godine. Sve više je stranaka, posredno ili neposredno, upleteno u održavanje lanca snabdevanja. U pitanju su prepreke koje se odnose na složenost samog procesa i sve otežaniju komunikaciju među mnoštvom učesnika, što opreterećuje vidljivost sa kraja na kraj celog lanca snabdevanja.

Logistika, lanci snabdevanja i blockchain

Da se razumemo, netransparentnost nije samo prepreka koja otežava poslovanje, već uzrokuje niz problema od kojih su mnogi komunikacioni, finansijski, poslovni, ali i – moralni. Tako da, kompanija sa jednog dela lanca snabdevanja može znati vrlo malo, ako im je uopšte važno, o tome šta se dešava u daljim ili prethodećim koracima logistike.

Ne samo da je učestala pojava lažnih dobara – od krivotvorenih odevnih predmeta, tehnike i lekova, već se podvlače i ozbiljniji problemi kao što su krijumčarenje, neetično pribavljene sirovine te dečiji ili robovski rad. Izolovanost učesnika u lancu snabdevanja donosi štetu, ne samo finansijsku već i ljudsku tragediju, a često bez zle namere.

Jedan od sistemskih nedostataka u ovoj industriji naziva se efekat biča (bullwhip effect). Naime, mnogi učesnici u lancu snabdevanja posmatraju svoje poslovanje (s pravom) u uzanom okviru svog opsega. Ako u datom trenutku na lageru ima previše ili premalo robe, posredi je jednako škodljiva neefikasnost. Stoga se rutinski primenjuje načelo “u pravo vreme” (just-in-time). Što je okej, jer se tako sprečava rasipanje resursa. No, zbog člankovitosti procesa snabdevanja, jedna mala promena u potražnji brzo se prenosi niz lanac kao problem koji postaje sve krupniji.

Čak i odstupanje od 5 posto može da na kraju lanca snabdevanja izazove poremećaj od 40 posto. No, zbog netransparentnosti veoma je teško da se otkriju prave posledice poremećaja i reaguje adekvatno. Poznat je primer kompanije Volvo koja je zbog loše interpretiranih podataka duž lanca snabdevanja, od fabrike do prodaje, zaključila da postoji višak neprodatih zelenih automobila. Marketinško odeljenje je reagovalo uspešnom kampanjom. Zalihe jesu rasprodate, ali je fabrika protumačila da postoji organski skok potrebe za zelenim vozilima, te su – povećali proizvodnju.

Blokčejn tehnologija ne nudi, naravno, čarobni štapić, ali definitivno povećava transparentnost, omogućavajući bolji i bezbedniji protok informacija. Povećana brzina i efikasnost komunikacije prenosi se u povećanu mogućnost da se prava roba dostavi na pravo mesto u pravo vreme. Sistem poverenja, ugrađen u prirodu blokčejna, omogućava da se dugački i složeni sistemi logistike bolje povežu, poboljša saradnja među svim učesnicima u procesu, te smanji papirologija. Samim tim je i mogućnost greške, gubitak vremena za procesuiranje i još mnogo toga redukovano.

Najveći igrači i korisnici blokčejn tehnologija u logistici: Walmart, Ford, TradeLens.

Zdravstvo

Pod ovom industrijom podrazumevamo ne samo zdrastvene usluge, zdravstveno osiguranje, već i farmaceutiku. Kao što globalna pandemija pokazuje, izdaci za zdravstvo koji već zauzimaju značajan deo budžeta (bliži se cifri od 20% za SAD, na primer), još uvek rastu. U procesu zdrastvene zaštite ne učestvuju samo pacijenti i lekari, već i osiguravajuća društva, farmaceutske kompanije, svi koji se bave preventivom i praćenjem zdravstvenog stanja, hitna pomoć kao i drugi pružaoci zdravstvenih usluga.

Zdravstvo i blokčejn

Najveći problem u ovom, možemo slobodno reći, sklopu industrija, jeste stanje podataka. Tokom samog života, a sa svakom posetom lekaru i intervencijom, raste oblak podataka koje svaki pacijent generiše. Veoma često ovi zapisi su ne samo u različitim standardima, različitog kvaliteta i intenziteta, već su često i u pritežanju različitih državnih i privatnih organizacija. Prava zbirka temeljne i dosledne medicinske dokumentacije jednog pacijenta može biti prava noćna mora. Način na koji se čuvaju podaci ( zubar čuva jedne podatke, bolnica druge, privatni lekar treće itd.) često dovodi do problema.

Veoma čest slučaj u praksi zdravstvenog osiguranja je da određene nadoknade ili procedure ne mogu da se procesuiraju zbog manjka podataka. Kad se u to sve umeša potreba za privatnošću i zaštitom podataka ljudi, jasno je zašto je ova industrija veoma otvorena za blokčejn rešenja.

Blockchain je jedno od potencijalnih rešenja za ove probleme. Boljim upravljanjem podacima, snažnijim bezbednosnim protokolima, efikasnijim transferom podataka, boljom sinhornizacijom izmena u pacijentovim podacima, omogućila bi se bolja zdravstvena zaštita. Ovo nije samo važno za lekare, već i za pacijente kako bi mogli da odaberu što bolju i udobniju zaštitu.

Boljim praćenjem potražnje i pravovremenom ponudom, te transparentnim praćenjem tokova snabdevanja, farmaceutska industrija bi donela ne samo jeftinije lekove, već i sprečila rasprostranjene pojave kao što su nekvalitetni medikamenti, nedostatak zdravstvenih pomagala, te bolje sakupljanje i obradu podataka od strane čitave industrije.

Najveći igrači i korisnici blokčejn tehnologija u zdravstvu: Pfizer, CDC, FDA, AIG.

Javni sektor (državna uprava i NGO)

Blockchain je već pokazao izuzetan potencijal kao alat u domenu upravljanja. Bilo da se radi o neformalnoj zajednici, gradskoj vlasti, odlučivanju na projektu, ova tehnologija je demonstrirala da je pogodna kako za otklanjanje klasičnih problema sa kojima se svako upravljanje suočava, tako i za usvajanje nekih novih kreativnih rešenja.

Javni sektor (državna uprava i NGO) i blokčejn

Nepromenjivost, bezednost podataka, provera konsenzusom, te tokenizacija glasovne moći, omogućava da se odluke donose pravednije. Zamislimo, na primer, građane koji žive uz park. Upravljanje javnim dobrom ili uslugom po prirodi donosi izazove ravnoteže potreba i korisnosti. Kad treba platiti potkresivanje stabala ili staranje o parku, ljudi koji su najbliže njemu imaju najviše interesa da se redovno održava, dok oni koji stanuju dalje mogu smatrati da to nije njihov problem, premda i oni imaju koristi od hlada, lepote i kiseonika.

Šta je rešenje? Ako bi svaki građanin imao onoliko tokena za glasanje, srazmerno, na primer, blizini parka i frekvenciji korišćenja, imao bi više interesa da ostane uključen u pitanja zajednice, jer bi i troškovi (ili kakva druga opterećenja) bila neposrednije vezana za pravu meru njegovog učešća. Ovim bi se sprečila pojava tzv. Free riding-a: ljudi koji imaju koristi od kakvog javnog dobra ili usluge ne učestvuju u troškovima, a uživaju koristi.

Naravno, sposobnost blockchain tehnologija da čuvaju decentralizovane podatke koji se menjaju samo pod strogim unapred dogovorenim pravilima, može da predstavlja prirodnu pretnju za mnoge vidove korupcije. Možemo da zamislimo sistem javnih nabavki koji bi odjednom postao veoma transparentan. Pametni ugovori mogli bi da automatizuju mnoge procese odlučivanja i spreče zloupotrebe službenog položaja. Ovakav vid upravljanja već je odomaćen u raznim blokčejn zajednicama i naziva se DAO (decentralizovana autonomna organizacija).

Ko je makar jednom stupio u katastar da pribavi kakav dokument na uvid ili sudski dokaz, zna koliko bi se novca i vremena uštedelo da su zemljišne knjige na blokčejnu. Zanimljivo je da prednosti blockchain katastra uviđaju kako visokorazvijene zemlje poput Švedske (zbog intenziteta transakcija i potrebe da se bolje prate), tako i manje razvijene poput Indije koja je pokrenula inicijativu da se na blok stave svi podaci koji su deo koruptivnih praksi.

Da ne pominjemo druge državne registre, od praćenja staža, zdravstvene zaštite, registra firmi, sudskih registara, pa i – glasačkih spiskova. Blockchain je rešenje sa kojim bismo mogli da imamo nepristrasnu, bezbednu i pouzdanu kontrolu procesa glasanja tako da se svi relevantni podaci čuvaju na mreži koja nudi decentralizovano, transparentno i bezbedno upravljanje.

Najveći igrači i korisnici blokčejn tehnologija u javnom sektoru: Gradska uprava Seula, Katastar Švedske (Lantmateriet), ConsenSys.

Računarska bezbednost

Svaku industriju koju smo do sada obradili, kao i mnoge druge, prati sve veća zavisnost od računarske bezbednosti. Prenos novca? Zaštita podataka građana? Osetljivi medicinski podaci? Sve to zahteva dobru bezbednost, pri čemu se ne radi samo o ranjivosti podataka na mreži u smislu presretanja, već je i reč o potrebi za enkriptivnom zaštitom, kontrolom pristupa kako podaci ne bi bili obrisani ili na drugi način dostupni nepoželjnima.

IT bezbednost & Blockchain

Tema o kojoj se još uvek nerado piše jeste kolika je zapravo ranjivost podataka. Bez iznošenja podataka koji bi vam digli kosu na glavi, reći ćemo samo da je glavni problem to što je hakovanje jeftino u poređenju sa merama koje su neophodne da bi se ono sprečilo.

Premda blokčchain tehnologija nije neprobojna za napad, svojom decentralizovanom prirodom, te pratećom kriptografijom predstavlja najbezbednije rešenje do sada. Da, možete čitati o ovom ili onom hakerskom napadu kojem su meta kriptovalute, ali to i dalje ne može da se poredi sa količinom štete koja gotovo neprestano preti klasičnim sistemima sajberzaštite.

Blokčejn rešenja značajno podižu bezbednost privatnosti poruka. U vezi sa tim internet stvari (Internet of Things, IoT) postaje sve važniji faktor u bezbednosti mnogih sistema, a samim tim i meta napada. Kako je uvek lakše oboriti centralizovani sistem (kao što muka sa DDoS i DNS napadima pokazuje), upotreba decentralizovanosti blockchain-a svakako se nameće kao dobro rešenje.

Decentralizovanost podataka takođe je značajna prednost kad se radi o krađi podataka. Storage rešenja zasnovana na blokčejnu sprečavaju ranjivost tako što se uklanja ono što hakerima ide na ruku, a to je nalaženje jedne jedine slabe tačke kojom se pristupa centralnoj bazi.

Piratovani softver i danas oduzima oko 17 milijardi dolara u izmakloj dobiti. Blockchain rešenja bi i ovde donela stabilnost. Ne samo da bi se sprečio gubitak profita razvojnim studijima (a to znači i ograničenje unapređenja softvera koji koristimo), već bi se olakšalo upravljanje zakrpama (patches, updates), licencama i uopšte donelo pogodnosti i za krajnje korisnike

Najveći igrači i korisnici blokčejn tehnologija u računarskoj bezbednosti: Chainalysis, Kaspersky Labs, Apollo, StarkWare.

Comment section

0 comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *